5. decembar 2011. - d day za banke

Postoji simpaticna stvar vezana za neke kartice i racune.
Tako u Rf banci na debitnoj online viza kartici morate imati na 20e koje ne mozete da koristite. Objasnjenje je urnebesno, bankar ce vam reci da je to ili suma koja vas stiti od dodatnih troskova kupovine online ? ili je depozit u slucjaju nenadanih troskova ?

Ni jedno ni drugo veze nemaju, tih 20e se ne moze naceti nikakvom kupovinom, a odrzavanje kartice se placa unapred, nikakvi dodatni torsokovi ne postoje koje bi banka mogla da refundira iz tog blokiranog novca.

Slicno je i sa deviznim racunom na kome se zahteva da imate min 20e, kada koristite online banking. Za cije babe zdravlje, ne znam.

tako je, ja veliki smrd, banke velike ucviljene zrtve
mursh

a sad i malo pojasnjenja

prvo, reket JE, zasto? vrlo jednostavno, one lovu koju ti stavis/dobijes/primis/zovikakohoces na racun OBRCU, oni tu lovu dalje daju nekom za kredit, ulazu u neke druge pzdarije i ostalo
kakav ti "stimulans" imas da otvoris racun i drzis lovu kod njih, ako ce ti oni na tu lovu koju OBRCU (a to moze biti i 1 dinar i 1 milijarda dinara,sustina je ista), naplacuju "odrzavanje racuna, i skidaju ti lovu, a naravno skidaju i po svakom prenosu, popularno "transakciji", novca

sto se tice pitanja da li me neko tera - tera, zakon za pocetak
da li me tera da otvorim u toj banci koja ima reket - jos uvek ne tera, jer sam nekako nasao neku koja nema taj reket (a nadam se da ce tako i ostati)

sto se kredita tice, ne tera, jos uvek, al ako vec imam potrebu da uzmem kredit, hocu da znam koliko ce me TACNO to izaci, a ne "danas ce da bude x,a sutra mozda x,y"


evo, ljudi su ti jos prakticnih primera nabrojali sa bankama
pogotovo ovo javino je za ..., pazi, ti placas NJIHOV izvod NJIMA?!!?, mislim ko tu koga, al onako, na suvo, nateze?!


i da, jeste dosta problem s cenovnicima, ja kad sam par meseci unazad gledao banke, nisam ni za sve nasao sve podatke koji su me zanimali, sad iz glave se ne secam konkretnih primera

a sad ako smo zavrsili s prepucavanjem, da se vratimo na temu?

ja moram ponovo, ne vredi... Jel tebe tera neko da uzmes virtuon karticu? Evo ja imam virtuon karticu, dosao da je otvorim, kazu uslov da uvek bude 20e, ja kazem molim lepo, pristajem, molim vas otvorite mi jednu... Ne razumem, ti bi sad da ti daju karticu a ti da diktiras uslove??? Cak njima i ne treba izgovor cemu sluzi tih 20e kako ti navodis, sluze da budu USLOV da dobijes karticu... stvarno ne razumem kako nas narod razmislja, da svi trebaju njima da se prilagodjavaju i daju im sve besplatno???

Donekle si u pravu, ali ne potpuno.
Činjenica je da za tvoj račun kod njih oni moraju da izdvoje sredstva. Fakat moraju da imaju računare, softver, plaćaju održavanje softvera, internet i još koješta drugo. Dakle, postoje neki fiksni troškovi koji moraju da se pokriju od nekud. To "nekud" je "taksa za održavanje tekućeg računa". Neka okvirna, prosečna, standardna cena u Srbiji danas, oko 1.5 € mesečno, što je zaista malo. Manje od pakle cigareta, tek malo više nego da kupiš kartu u busu i odvozaš se par stanica, ili kao jedna kafa u Bgd kafiću.
Ne znam odakle ti ideja da se naplaćuje transakcija tj. uplata - isplata sa računa ?!
I još nešto: suština jednog dinara i 1 milijarde dinara nikako nije ista.

Suština zakona o kojem se diskutuje je da banke i dalje mogu (i treba) realno da naplate svoje troškove i da imaju zaradu, ali da istovremeno spreči banke da klijenta "opelješi" onda kad ovaj nema drugi izlaz. Na primer 600 din za potvrdu, 1.300 din za gašenje računa ili promena kamatne stopa u toku isplate kredita.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

A kako zamišljaš da oni nekome isplate kamatu na štednju ako taj novac ne 'obrću', tj. ne daju ga nekom drugom kao kredit?

Sam princip banke je da spajaju one koji žele da ulože novac, i one kojima novac treba, i pri tome da uzmu procenat sebi.


Pa kakav je to problem?

Hoćeš da znaš tačno koliko će ti iznositi rata, i ne želiš da se ona menja? Za to postoje krediti sa FIKSNOM kamatnom stopom. Sa druge strane želiš da budeš pametan, i da rizikuješ sa manjom kamatnom stopom ali koja je promenjiva, kao što je dosta pametnjakovića radilo sa Švajcarcima, pa se na kraju ispostavi da ipak nisu toliko pametni.

A ako imaš neki veći iznos kredita možeš čak i sam da ga hedžuješ pa dobiješ fiksnu kamatnu stopu, ali skoro uvek ćeš preko banke dobiti bolji deal, i fiksna kamatna stopa ti je nekih 2-3% skuplja od promenljive u datom trenutku.

To što su ljudi neuki, pa čak i poput nekih ovde koji iako su neuki uzimaju sebi za pravo da pridikuju i prosipaju pamet, to nije problem banaka već njih samih.

Ako ces novac da drzis u banci onda otvoris stedni racun i odrzavanje tog racuna ti niko nece naplacivati (bar ja ne znam banku koja na stednju obracunava troskove odrzavanja).

Tekuci racun je vec nesto drugo. Tu su sigurno omogucene i druge usluge tipa: online, trajni nalozi, sms obavestenja... Ako ti to sve ne treba onda lepo otvoris stedni racun i ne placas nista.

Ok, sad ces ti da kazes da ti treba za platu, jel tako?

Nema problema. Otvoris racun neorocene stednje. Ni za taj tip racuna ne znam ni jednu banku koja naplacuje odrzavanje a takvi racuni ucestvuju u platnom prometu tako da mozes poslodavcu da das taj broj racuna da ti uplati platu. Naravno, neces moci da:

- dobijes karticu vezanu za taj racun
- niti sms obavestenje da ti je izvrsena uplata
- niti da korististis online placanje a da pri tom dobijes povoljniju cenu provizije na te naloge
- a ni da dobijes povoljniji kurs prilikom konverzije
- ...kao ni sve ostale usluge/pogodnosti koje imaju klijenti koji placaju odrzavanje tekuceg racuna

Ali zato je besplatno... to je jedino sto je bitno, zar ne? :)

zar se ne naplacuje kada prebacujes lovu s racuna na racun (npr poslodavac -> radnik)?
ili kada uplatis na salteru nekom lovu? (npr racun za telefon)
nisam se pravilno izrazio

sustina je ista,jer ti u oba slucaja naplacuju to, a bankama nije isto da li ti imas 1 din ili milijardu

pa pazi, to su troskovi poslovanja, to se odbija od dobiti, a ne ponistava tako sto ces te svoje troskove nabaciti stranci, iako ti ona daje sredstva za stvaranje dobit

slazem se s drugim citatom

@informer, kao sto je vec x puta receno - tekuci racun ti po zakonu treba ako zelis da radis (bilo kao poslodavac,bilo kao radnik)
dodatne usluge - online, sms i ostalo nisu neophodne - a to nemas bas po bankama izbor, ili hoces sve ili neces nista
novac mozes drzati i na tekucem racunu, mozes preko racuna vrsiti placanja, ziva lova ti ne treba u tom trenutku i jos milion stvari
sto se jednostavno ne bi "ujedinili" stedni i tekuci racuni? pa lepo mozes primati lovu, a dokle god ti je lova na racunu, ide ti mala kamata, kao na stednom "po vidjenju"

@ventura
ko je rekao da ne treba da daju drugom kao kredit?? ja to uopste nisam rekao, ja znam sta je njihov "posao" i ok, oni su tako odabrali, uzimace od jednih, dajuci im x% vise, a davace drugima za x+y% vise, i to je ok

"problem se stvara" kod toga sto oni iako dobiju lovu za obrt, oni dodatno naplate to primanje love, da ne kazem "obrtanje love"

postoji stambeni kredit s fiksnom kamatom?

@Horvat

Banke imaju dva osnovna izvora prihoda:
1. Prihodi od kamata (od razlika troškova pasivnih kamata - kamata koje isplaćuju po štednji i aktivnih kamata - kamata koje naplaćuju po kreditima)
2. Prihodi od provizija (sve ono što ti naplaćuju zato što ti pružaju neku uslugu)

Gotovo sve banke danas imaju veće prihode od provizija (usluga) nego od kamata.

Provizije se naplaćuju zato što za pružanje usluge tebi kao korisniku moraju da angažuju neke resurse (ljude, opremu itd.)

Takođe, banke plaćaju i korišćenje usluga drugih organizacija.

Na primer, ako plaćaš struju, a Elektrodistribucija nema račun u banci u kojoj ti uplaćuješ, ta transakcija mora da prođe kroz eksterni platni sistem (u zemlji se koristi žiro kliring za male iznose i RTGS za velike/hitne transfere). Da bi banka prosledila tvoj novac do krajnjeg korisnika, ona takođe plaća uslugu platnog prometa, tako da od tebe naplati nešto više, kako bi ona zaradila i pokrila trošak platnog prometa.

Za međunarodne transfere se koristi SWIFT mreža, koja takođe svoje usluge fakturiše banci, a banka uzima proviziju od tebe.

Za platne kartice se koristi mreža procesora (na primer VISA) ili sopstvena mreža, koju opet banka mora da kupi. Neko mora da ode do bankomata da ga napuni novcem, stavi novu rolnu papira. Neko mora da ide i sklapa ugovore sa trgovcima za POS terminale, neke banke obezbeđuju svoje POS uređaje trgovcima, neko servisira te uređaje, neko plaća telekomunikacione linije itd.

Po kom zakonu? Meni nije poznato da tako nesto pise bilo gde odnosno da je navedeno da ti treba bas "tekuci" racun.

Ajoj.... kakav fail :)

Bez uvrede ali posle ove recenice nisam vise citao dalje sta si pisao.

Pada kisa tu sam gde sam, pa da ti obajsnim zasto je to sto ti pises postalo obicno smaranje.

Postoje diskusije u kojima mi pricamo o tome koja je cena i kvalitet goriva u srbiji, postoje diskusije u kojima pricamo koja je cena hrane, potoje diskusije gde pisemo o ceni polovnjaka i kvalitetu, itd...

Vecina nas kupuje to gorivo, tu hranu i te polovne autmobile. Niko nas ne tera, ali to ne znaci da smo mutavi pa da ne znamo da to moze i mora mnogo bolje i povoljnije.
Slicno gornjim primerima u bankama su cene i kvalitet usluga, izmedju ostalog, uslovljene postojanjem kartela koji vestacki kontrolise konkureciju, utice na formiranje cena i /ne/povecanje kvaliteta usluge.

u medjuvremenu si promenio poruku (prethodnu)
kakav je taj "racun neorocene stednje"? da li ti ide neka kamata na to, ili ne, ako ne, po cemu se razlikuje od tekuceg racuna?
da li sa tim racunom mozes placati nesto? da li taj racun moze da ima preduzece?

@djoka, tesko mi je za poverovati da vise (ne da ne zaradjuju uopste) zaradjuju od provizija nego od kamata
ja nisam nista rekao "protiv" naplacivanja usluga za troskove prebacivanja love iz jedne banke u drugu, tj racuna koji je u drugoj banci
ja sam pricao o "odrzavanju" racuna

Nije fail, imaju, ali samo zbog bad credit gubitaka (koji se obracunaju na prihod od kamata). U banci koja je moj klijent u 2009oj je odnos fee income: credit income bio 2:1.
Medjutim, cak i kad nije kreditna kriza i odbitci budu mali odnos je tu negde 1:1 do 1:0.8 u korist kamata. A pricamo o banci koja je trzisno konkurentna i ciji charter nije naduvan

ono sto ti mozda brkas je profit naspram prihoda. Profit od kamata je skoro cist, profit od usluga je veoma mali ako banka posluje trzisno jer su operativni troskovi pruzanja usluga proporcionalni.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Ovo što sam napisao tačno je, samo u Srbiji malo manje izraženo.

Svako može da ode na sajt APR-a i pogleda bilans uspeha neke banke. Ja sam recimo pogledao bilans uspeha Raiffeisen banke za 2010. godinu:

Dobitak po osnovu kamata: 9.784.942 (u hiljadama dinara)
Dobitak po osnovu naknada i provizija: 2.886.266

Dobitak: 3.181.412

Primeti da je oko 25% prihod u Srbiji od poreza.

Uporedi prihod od provizija i dobit banke. Da nema provizija, bili bi na nuli.

Da se nadovežem na post mmx-a:

Zato i postoji puno banaka koje se uopšte ne trude da šire mrežu, tj. da masovno posluju sa građanstvom. Što manje poslova sa građanstvom, to su mnogostruko manji izdaci. Manje poslovnog prostora, manje zaposlenih i slično.
Ne znam da li kod nas postoje banke koje uopšte ne posluju sa građanstvom, ali to je sasvim normalno u drugom zemljama.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Da, izvinjavam se, nisam se nadao da ce neko tako brzo da odgovori :)



Isti kao i tekuci samo bez dodatnih usluga i naknade za odrzavanje. Ide kamata na neorocena sredstva. To ti je ono kad na sajtovima banaka gledas tabelu sa kamatama za razlicite periode orocenja pa postoji i jedna kolona u kojoj pise "a vista". E to je taj racun. U velikom broju slucajeva ucestvuje u platnom prometu a i ako ne ucestvuje onda uplatis na racun banke i u pozivu na broj upises broj tog racuna i banka ce proknjiziti (naravno, prvo treba proveriti ovo sa bankom ali kod nekoliko najvecih banaka ovo ovako funkcionise).

Ne bih da reklamiram bilo koga pa zato pisem samo uopsteno kako funkcionise...



Za placanje se ne koristi "racun" vec "nalog za prenos". Dodjes na salter banke u kojoj imas taj racun, popunis nalog za prenos ili nalog za placanje i banka ce da zaduzi taj tvoj racun i izvrsice placanje. Ako si mislio na elektronsku varijantu e to uglavnom ne moze.



Ne znam zaista. Ja se bavim uglavnom fizickim licima.



U Srbiji?

A koliko je 150/250 din. prosecnom Srbinu cija je plata ispod 30.000? (jeste prosecna tu negde, ali zato sto ima nekih sa milionskim zaradama a ne zato sto je vecina oko 30.000)

A sa druge strane, Nemci ne plate nista za odrzavanje racuna, trandferi cak izvan zemlje max. 5 evra bez obzira na sumu... a mi ne mozemo da posaljemo van zemlje za ispod 10e :(
I uz sve to razne manipulacije na kursnoj razlici, odrzavanje racuna od efektivnih 1% na promet za vecinu gradjana, minusi koji kostaju 5x vise :)

anakin, uzivaj dok mozes u cuvanju ovaca, kad vise ne budes prisiljen da da ih shishas, mozda ti i bude zatrebao racun ili neka usluga banke pa ces se zaliti :)

E, sad, to da li ti nesto treba ili ne... treba ti internet ili neka obicna kreditna ili debitna da bi mogao normalno da kupis nesto na netu.

Evo iz bilansa uspeha Poštanske štedionice:



Dakle, kod poštanske je 3:2 u meču kamata:provizija

Uoči da su bruto više prihodovali od provizija (4.5 milijardi u odnosu na 3.5 milijardi kamata), ali su i troškovi bili veći.

edit: ispravio sam neto u bruto - greška u pisanju.

U Srbiji, naravno, vidiš da se priča o credit income i fee income, tipični srpski izrazi!

Postanska ima specificne klijente (isto kao i Komercijalna) tako da njih ne bih uzimao kao primer.

Uzmi neke druge banke koje imaju "sarenije" klijente i samim tim i proizvode.

Intesa:
Ako gledamo samo prihode onda je odnos 23:5 u korist kamate
Ako gledamo dobit odnos je 14:4 opet u korist kamate

Raiffeisen:
Ako gledamo samo prihode onda je odnos 10:2.5 u korist kamate
Ako gledamo dobit odnos je 7.5:2 opet u korist kamate

UniCredit:
Ako gledamo samo prihode onda je odnos 20:3 u korist kamate
Ako gledamo dobit odnos je 6:1 opet u korist kamate

Ako sve saberemo ove tri banke su za prva tri kvartala ove godine imale:

- prihod od kamata: RSD 43.768Mil
- rashodi od kamata: RSD 15.041Mil
- razlika: RSD 28.727Mil

- prihod od provizija: RSD 9.449Mil
- rashod od provizija: RSD 2.175Mil
- razlika: RSD 7.274Mil

Dakle, dobit od kamata je cetiri puta veca od dobiti po osnovu provizija.