Nazi Germany, WWII, mobilizacija za prinudni rad

ovi su bili dobri ovi su bili losi, ovi su silovali oni nisu, daj te,ljudi pricate gluspoti, to je rat, u ratu ima svakakvih ljudi i budala i normalnih, ko sto je bilo u ratu u bosni/hrvatskoj tako i u WW2.
Rusi su pravili odmazdu jer su Nemci ubijali ruske civile kad su se povlacili, niko tu nije bio cist ko suza.
Meni je rodjak bio u Madjarskom logoru(posle je u ruski prebacen ako sam dobro razumeo) ali nemam informacije gde i sta je radio.

Moj deda nikad nije pričao o tom periodu, nemam nikakvih informacija od njega lično. Ono što znam iz očevih priča je da su baba i moj otac i sričevi sve morali sami da rade jer se deda plašio posla. Svi su išli na njivu da rade a dedu su morali silom da povedu. Kada bi stigli na njivu, i počeli da rade, deda bi se iskrao i nestao, da bi ga kasnije našli kod kuće kada bi se vratili. Ceo život ništa nije stvorio i bio je 40 godina alkoholičar. Mršav i žilav, a po očima bi rekli da je zarobljen u nekom periodu svoje mladosti

Potpis

Noli turbare circulos meos!

I moj deda je bio oficir kraljevske vojske i odveden je u Nemacku. Davno je umro pa se i slabo secam sta mi je pricao ali znam da je govorio da je bio u nekom kampu i da su se korektno ponasali prema njima. Verovatno zato sto je bio oficir.

Moja pokojna baba je bila 14 meseci u Ausvicu. Tu je navukla bolest na bubrege i krsta. Kaze da su spavali po njih nekoliko u nekim memljivim skucenim ozidanim sobicama i da je godinama posle osecala hladnocu u kostima i kad nije bilo hladno

Potpis

Use Your Mind. Or someone else will.

Zanimljivo štivo na ovu temu sa hronološkim podacima LINK

(pripremao sam materijal za neki seminar, i recimo da sam bio šokiran posle čitanja svih ovih brojki i drugih detalja)

Moj deda je isto bio zarobljenik i na prinudnom radu u Nemačkoj. Uhvatile su ga ustaše negde na Fruškoj Gori, ali on je tada bio dečak. Uhvaćeno je tada više zarobljenika (bio je u Partizanima), i Ustaše su se prema njima ponašale užasno (moj deda bio jedan od retkih da je preživeo). Posle su ga odveli Nemci u jednom od tih vozova, pričao je on to meni sve, ali sam zaboravio i sada mi je mnogo žao zbog toga (jer je deda umro 2001. godine još).

Nakon oslobođenja, bio je dosta zanimljiv vojnicima oslobodiocima, jer je bio jedan od najmlađih tamo. Ameri su hteli da ga vode u Ameriku, ali on je tvrdoglavo insistirao da se vrati u Jugu... usrećio se baš :) doduše on je, nakon rata, vodio jedan sasvim pristojan život.

Kada su uveli ono da će da plate ljudima koji su bili na prinudnom radu, znam da se moj otac baš dugo drndao sa tim službama tamo, slali smo brdo mailova... na kraju su naslednici (moj otac i tetka) dobili tipa po 100e kao naknadu za dedin prinudni rad tamo. To je jedno od poniženja koje verujem moj ćale neće zaboraviti. Mogao bih da ga pitam za detalje oko te cele priče ako nekoga baš interesuje, mada iskreno ne bih baš da pokrećem tu temu sa njim ako ne moram.

Potpis

when there is a why there is no how

Veliko HVALA za malo opširniji odgovor na temu, Zmaje, a naravno da nije obavezno da pričaš ponovo sa njim o tome zbog ove teme :) Tema mi je bila jako zanimljiva iz ličnih razloga, pa sam eto samo hteo da vidim ima li još ljudi koji imaju takvih priča od svojih najbližih

Potpis

Noli turbare circulos meos!

Hahaha .. jeli Mrle.. jel pistolj bio pozlacen i sa gravurom ili obican ?

Potpis

Viva lollapalooza