Plug,drljaca,tanjiraca,setvospremac i ostali prikljuci za traktor.

Idealna veličina semenskog krompira je veličina kokošijeg jajeta.
Originalni semenski krompir iz Holandije je otprlike ove veličine.

Što se tiče semena koji se obično nudi na našem tržištu - od individualnih proizvođača,
izbegavaj "klikere" i stino seme jer nikada ne daju ni prinos niti pristojnu veličinu,
jednostavno su takva semena loša.

Ukoliko je seme krupno, slobodno seci ali gledaj da ostane bar 50-100 grama po delu.
Takođe, svaki deo bi trebao da ima bar 2 (idealno 3) klice.
Što više klica imaš, to biti više komada ali će biti sitniji.
Originalno seme daje 3 izdanka loze u 95% slučajeva (ne znam kako im to uspeva ali je tako),
3 krupna krompira i nekoliko sitnijih.

U tvom slučaju bi najbolje bilo da nabaviš prvu ili eventualno drugu reprodukciju
originalnog semena, pošto je sam original skup.
Prva reprodukcija semena daje oko 80% prinosa u odnosu na original,
ulaganje i prinos su relativno sigurni u ovom slučaju a cena dosta povoljnija u odnosu na originalno seme.
Druga reprodukcija, tu i tamo, hoće da omane i da ne bude to to.
Treća varijanta je da nabaviš seme od nekoga čije je provereno dobro.

Ja sam radio kombinaciju 0.5 ha originala koji se gaji za seme (i jedan deo za prodaju). Original seme se ne seče.
Sledeće godine, rod originala (tj. prva reprodukcija) ide u setvu na 3 ha i opet 0.5 ha originala za seme i prodaju za sledeću godinu.
Oko 80% semena se ovde seklo na 2-3 dela.
No, sve ovo sam radio pre 12+ godina, tako da više ne znam cene i dosta od toga kako danas stvari stoje.

Pozdrav!

Ako ces da pocinjes od nule, tj. nemas ni traktor niti znas da ga koristis kako treba, moj savet bit ti bio da, za pocetak, odustanes od oranja. Ili da se ucis na sopstevim greskama, a to je na krompiru dosta skupo.
Krompir se sadi sadilicom iz krtola koje ozbiljni proizvodjaci naklijavaju u klijalistima iz kalibriranih krtola sa odredjenim brojem pupoljaka po krtoli. Ukoliko je krtola veca od zahtevane velicine i ima dovoljan broj pupoljaka da se presece na pola, presek krtola - tj. "rana" se mora dezinfikovati adekvatnim sredstvom kao i noz kojim se sece, svaki put. Moj savet bi ti bio da uzmes sertifikovane krtole, barem prvi put da bi izbegao ili smanjio sansu da ti se zemljiste zagadi virusnim oboljenjem koje je glavna boljka nesertifikovanog semena. Takodje bih ti savetovao da se pridrzavas kakvog - takvog plodoreda da bi umanjio napade krompirove zlatice i drugih insekata koji mogu da uniste rod a prezimljavaju u okolini parcele (ili u zemlji) ako je monokultura ili dvopolje u pitanju. Krompir sa gaji na banku tako da ako hoces ozbiljno da se bavis njime trebalo bi da razmislis i o masini za pravljenje bankova. Ne bi bilo lose uzeti u obzir da se se krompir proizvodi kao okopavina, tj. sirokoredno te se preporucuje unosenje pregorelog (sgorelog) stanjaka pod kulturu. Masina na snimku "plug za krompir" je zapravo vadilica krompira koja se koristi nakon skidanja cime tj. zelene mase biljke krompira. Cima se skida ili mehanicki ili hemijski desifikatorima.
Luk se seje sejalicom, da li prezimljavajuci ili ne prezimljavajuci (dvogodisnja biljka) zavisi od toga sta je kome lakse agrotehnicki ili kom je trzistu namenjen ali za pocetak bi bilo dobro poceti sa neprezimljavajucim - tj. jednogodisnju tehniku proizvodnje jer setva prezimljavajuceg ima neke specificnosti koje ako se ne ispostuju ili se pogresi rok setve - luk ili izmrzne ili procveta i ne formira lukovice adekvatnog kvaliteta i velicine. O arpadziku necu da pisem jer smatram da je to arhaicni nacin proizvodnje.
Neki standard za plug je 30-35ks po pluznom telu za oranje do 30cm dubine. Na laksim zemljistima moze i manje ks po pluznom telu, takodje to zavisi od oblika - tipa pluznog tela a i retko ko sada ore dublje od 25cm. Kada sam napisao da odustanes od oranja pod time sam mislio da ti neko oranje uradi usluzno, pa cak i predsetvenu pripremu ( za to se koriste setvospremaci - najcesce kombinovani, vise alatki na jednoj masini) a da vremenski kriticne radnje - setvu, djubrenje i zastitu biljaka preuzmes na sebe svojim masinama. Setvopremac sluzi da usitni dodatno zemljiste na odredjenoj dubini (od 2cm do 10cm) da bi ga pripremilo za setvu i to tako sto ce ispod te dubine malo sabiti a od povrsine do te dubine rastresti zemljiste. Takodje moze da se koristi (ali i tanjiraca isto ali plitko) da zatvori brazde nakon oranja da bi se sprecilo prekomerno isparavanje vode - presece se tok vode. Lageri na tanjiraci su zapravo lezajevi. Tanjiracom se vrsi osnovna obrada zemljista umesto oranja - brze ali i plice. Ili mozes tanjiracom "zaorati" zetvene ostatke nakon zetve i time isprovocirate korove da ranije krenu da bi ih mehanicki ili hemijski unistio. Sve masine se kace univerzalno u tri tacke (dve poluge hidraulika i treca gornja veza - "toplink") ili su vucene. Takodje bih te savetovao da u plodored pored psenice i kukuruza ubacis i soju da bi uvecao nivo azota u zemljistu.

Ako te jos nesto interesuje slobodno pitaj, mozda mogu da pomognem.

Pozdrav

Potpis

Slanina je najzdravija, jos ako se peče na ulju..

Manje su bitne cifre, bitniji su procenti.

To "na banku" ti je baš to što si okačio na klipu, banka su te gomilice koje pravi traktor.

Hvala!

Na klipu sto si postavio frezom pravi bankove (to je masina za bankove a radni deo masine je u tipu freze), cini mi se od 20cm (mozda i 30cm) sirine 1og banka. To moze da se izvede i u tipu roto motike ali ne usitni dovoljno zemlju. To je nacin za gajenje na bankovima, i na klipu je priprema zemljista za sadnju krompira, koristi se da bi krompir razvio krtole u banku i to lako (za tebe i za biljku), te su sve na jednom mestu (lako vadjenje) i sve budu pokrivene (nema hlorofila na krtoli - zelene povrsine). Ne znam kako drugacije da ti objasnim banak, nasa rec za to (bank na eng) bi bila nasip, kao nasip pored reke. Ko radi klasicno njemu treba setvospremac i cesto bude u situaciji da mora da zgrce biljke zemljom da bi pokrio krtole da ne pozelene, bankovi taj trosak sprecavaju.
Sto se tice insekata ne bi trebalo da bude puno problema, mozda kukuruzne zlatice, ali je veci problem ako budes gajio krompir na krompir, ili krompir na parceli pored proslogodisnjeg krompira. Takodje obrati paznju sta tvoje komsije gaje/ su gajile na parcelama u okolini (do npr 200m) cisto ba znao da li mozes da ocekujes vece napade. Takodje je proporucljivo da ne gajis krompir posle kukuruza ili obrnuto jer imaju dosta zajednickih stetocina.
Pregorelog stanjaka bi trebalo 20-30t/ha ali svaka tona je zlatna. Na jednoj parceli bi trebalo da se unese svake cetvrte godine. Razbacaj pa zaori na 22-25cm. Posle ti mogu postaviti racunicu (treba mi samo procena kolicine stajnjaka po prikolici) koliko ce ti umanjiti djubrenje NPK djubrivom.
Cimu mozes skinuti kosacicom ili tarupom (frezom) mehanicki ali se najcesce i najefikasnije skida prskalicom! Raspitaj se kako kod tebe u okolini ko skida i ako kazu da prskaju koji desikator koriste (desikator je sredstvo za susenje celog nadzemnog dela biljke a defolijator samo osusi listove - za soju ili suncokret moze da se koristi).
Jesenji luk je prezimljavajuci jer prezimljava. Caka sa njim je da mora uci u zimu sa tri lista, ako doceka mraz sa dva lista - smrznuce se, ako doceka sa cetiri lista - jako je velika sansa da ce dogodine procvetati i onda lukovica bude malo veca nego u mladog luka. Znaci treba dobro proceniti i gledati dugorocne prognoze za oktobar, novembar i decembar da bi znao kada tacno da sejes. Na temperaturi vazduha od 5-8C nice za 20-30 dana a na t=18-20C nice za 10-12 dana. Cisto da imas sliku o cemu pricam. Seje se (prezimljavajuci) u septembru a za rok setve se raspitaj u tvom kraju zbog specificnosti mikro klime, generalno traje oko 3 nedelje (bas zbog procene kad sejati da udje u zimu sa tri lista). Neprezimljavajuci se seje na prolece. Pod luk ne moj da razbacujes stajnjak i gledaj da luk dodje trece godine najranije na parcelu gde je razbacan stajnjak (npr. pod krompir stajnjak pa psenica dogodine pa luk).
Navika mi je koristiti strucne izraze jer je manja sansa da se pogresno razumemo, njih je lako objasniti. Izbegavam pisati laicki, ne zato da se ja tu kao razbacujem izrazima, nego se od kraja do kraja razlikuje znacenje tih izraza.

Pozdrav

Potpis

Slanina je najzdravija, jos ako se peče na ulju..

Manje su bitne cifre, bitniji su procenti.

Ti si mi mnogo sumljiv.Mnogo znas..
Od luka sam odustao ove godine,a posebno ove cake sa 3-4 lista su me demoralisale.Salim se.Tu njivu na slici cu sada da preorem da prezimi,a onu livadu cu da isto preorem jer nije pipana 30 godina.

Donji deo je kazu podvodan pa cu i to da proverim.Ona njiva na kojoj je bila psenica ide cela u krompir,a livada kako budu procenili.

Idem 03.10 u Rumu pa cu videti prikljucke koji mi fale,jer je struja dogovora postala iznenadjujuca dobra po pitanju dijaloga u pravcu "inovacija" sto vec napredni seljaci uveliko koriste.

Koliko krompira ( tona ) ide na 1 ha? Ikoji krompir.Pominju neki prvak ili tako nesto!

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

Sve preorano.Ali da sam imao ovakav traktor,bilo bi brze!

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

Ja orem sa 539 jednobraznim ponekad u okolini leskovca. Lemind leskovac je najbolji jednobrazni, moj je bar 40godina star. Slazem se da svi imamo dvobrazne plugove i mozemo da oremo koliko hocemo duboko, ne razumem ni ja sto pisu da su 539 slabi traktori...

Kolika je razlika u vremenu i gorivu kada se ore sa jednobraznim za razliku od dvobraznog pluga ?

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

meni jednobrazni ide dublje bas, trebalo mi tako. Naftu mislim da sam potrosio slicno, a vreme otprilike isto, mozda je dvobrazni malo brzi...

Evo simpaticnih pomagaca za jabuke i sljive.

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

http://www.mascus.rs/poljoprivreda/obicni-plugovi tuu sam ja našao plug povoljno i o jako dobar po razumnoj ceni. Imaš još dosta sajtova gde se prodaju plugovi.

Potpis

http://www.teretanac.com/