Zajednicka svojina postoji u nasem, pravu i kao takva njena sustina je u tome da su udeli zajednicara odredivi, ali nisu odredjeni. To je slucaj recimo sa imovinom koja se nasledi, pa do okoncanja ostavinskog postupka, rezim svojine je zajednicki, pa kada se se odrede udeli ostavinskim postupkom onda su suvlasnici, recimo nad stanom koji je predmet zaostavstine. Imovina stecena u porodicnoj zajednici, imovina u braku....
Svaka zajednicka imovina se moze podeliti, odnosno da se udeli odrede, i kao takvi da budu posbno u pravnom prometu, naravno uz postovanje odredbi zakona koje se ticu prava prece kupovine, ali to je druga stvar....
Zajednicka nedeljiva svojina na delovima zgrade je takva po svojoj definiciji gde se udeli ne mogu odrediti, recimo ja imam 1/10 od od stepenista i vesernice, i kao takve ne mogu da budu posebno u pravnom prometu i to je poseban svojinski rezim.
Sto se tice nasledjivanja, teza po kojoj preziveli zajednicar stice pravo svojine na celoj stvari po smrti ostalih zajednicara je blago receno nebuloza, i nije primenljiva u Srbiji!
A klauzula en tontine, vazi u Francuskoj, i prekticna joj je primena da se obezbedi ljubavnica, nista drugo!
ja bih ali ne znam kako!!!
"Zajedničko vlasništvo" a da nije suvlasništvo?
i tako ostaje dok se svi ne slože.
, pa nema nužnih delova za nezakonite naslednike. 