elitemadzone.org - Proizvodnja rakije od različitih vrsta voća

Caki zemljoradnik

Član broj: 298083
Poruke: 13
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+7 Profil

Proizvodnja rakije od različitih vrsta voća - iskustvo

^{07.07.2016. u 01:15 - pre 94 meseci}

Ima li neko iskustvo sa proizvodnjom rakije od jabuke? Dobio sam na korišćenje sedam stabala jabuka od čoveka koji ne živi u Srbiji. Jabuke su sorte Kolačare i nalaze se na manje pristupačnom terenu. Prošle godine sam skupio par kofa za jelo. Stabla su stara, velika i veoma rodna. Vredi li to nešto za rakiju?

Ja inače pečem rakiju od stare sorte šljiva Bugarke.

Odgovor na temu

gilopile
Dragan Jovanovic

Član broj: 173855
Poruke: 11572

+2611 Profil

Re: Proizvodnja rakije od različitih vrsta voća - iskustvo

^{07.07.2016. u 01:26 - pre 94 meseci}

Sto ne bi valjalo...

Sve zavisi koliko secera imaju u sebi, ali moze itekako dobra jabukovaca da se napravi. U proseku, oko 3-4 litre od kazana moze da izadje ako su prezrele.

Moj deda je pekao, doduse nesto redje od jabuke, ali je bila odlicna. Najbolje je da se prethodno skase i onda u burad, doda se nesto secera da pospesi vrenje i to je to. Dovoljno je 2-3kg secera na 100kg jabuka.

Sljivka, kajsija i kruska su ipak bez konkurencije :D

Ja sam imao bas dosta sljiva, ali sve je to propalo i ostale samo dzanje i vec 10-ak godina ne pecem, a ima bogami da se skupi bar za 10 kazana od 100L.

Moj rodjak, koji inace ne zivi na selu vec dugo godina pece rakiuju od svega zivoga, znaci covek uziva da provede neke svoje dane odmora uz kazan i to ti je.

Svo voce koje postoji on trpa u kominu, cak je i od zovinih bobica pravio :)

Bugarka je odlicna za sve. Kompot, dzem, slatko...

_{[Ovu poruku je menjao gilopile dana 07.07.2016. u 02:38 GMT+1]}

Odgovor na temu

Caki zemljoradnik

Član broj: 298083
Poruke: 13
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+7 Profil

Re: Proizvodnja rakije od različitih vrsta voća - iskustvo

^{07.07.2016. u 12:31 - pre 94 meseci}

Sorta jabuka je starinska koja se ne kalemi već se sade sadnice izrasle iz semenke. Nakisela je po malo i teško da može da prezri jer čak i ako je crv u njoj sačuva se do februara, marta bez ikakvog prskanja. Rekao bi čovek da nije baš idealna za jabukovaču međutim vidim sad da internet kaže nešto drugo. Rakija napravljena od Kolačare je bila naširoko poznata po svom lekovitom svojstvu u Homolju. U Timočkom kraju je takođe cene. Vlasnik firme (da joj ne spominjem ovde ime) koja je osvajač brojnih nagrada, kaže da su za rakiju od jabuke najbolje stare sorte neprskanih jabuka jonatan, delišes, šarenike i kolačare. Otići ću ovih dana da vidim šta su ponele te jabuke. Ako je rod dobar, skupiću ga. Imam gde da ih sameljem. Baš me zanima šta će da ispadne od toga jer i inače nisam nikad pio jabukovaču. Ne znam koliko je dobra osim da je zgodna za podlogu šta god to značilo...

_{[Ovu poruku je menjao Caki zemljoradnik dana 07.07.2016. u 15:17 GMT+1]}

Odgovor na temu

Caki zemljoradnik

Član broj: 298083
Poruke: 13
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+7 Profil

Re: Proizvodnja rakije od različitih vrsta voća - iskustvo

^{07.07.2016. u 13:35 - pre 94 meseci}

Što se tiče šljive, nju spremam na sledeći način:

Sve što skupim u toku jednog dana uveče raširim na najlon, odvojim ako ima neka trula ili lišće i ostavim sutra dan da odleži na suncu. Takva šljiva se ušećeri, dobije crvenkastu boju, pukne i ispusti gust crveni sirup. Ceo komšiluk zamiriše kao da se kuva džem. To onda stavim u bure i ne mešam sa šljivama skupljenim nekog drugog dana. Razmutim šećer u mlakoj vodi i to dodam preko šljiva tako da međuprostor između šljiva bude do vrha ispunjen. Na 100kg šljive stavljam 2kg šećera. Bure zatvaram sa najlonskim džakom i sprovedem gumeno crevo do balona sa vodom. Buriće držim u hladu.

Kljuk nosim u Šumadiju kod čoveka koji mi odradi destilaciju. Prvenac se baca a prepečenicu skidamo na 25 gradi. Sve ostalo bacam. Tako dobijenu rakiju ostavim 3 meseca u staklene balone. Dodam šipčicu Dudovine zbog farbe. Nakon toga je sa destilovanom vodom spustim na 22 grada i pakujem u staklene flaše. Tako dobijem finu rakijicu bez bilo kakvog šmeka na patoku ili kiselosti. Ima onu slatkastu žicu i baš se oseća na voćkicu.

_{[Ovu poruku je menjao Caki zemljoradnik dana 07.07.2016. u 14:51 GMT+1]}

Prikačeni fajlovi

Šljiva_kljuk.jpg - 175.56k

Odgovor na temu

Lavlja_Jazbina

Član broj: 298367
Poruke: 8226

+5028 Profil

Re: Proizvodnja rakije od različitih vrsta voća - iskustvo

^{08.07.2016. u 15:50 - pre 94 meseci}

Citat:

Kljuk nosim u Šumadiju

Ako nosis u Sumadiju onda nosis dzibru,a inace naziv za kljuk se koristi za grozdje.

Sto se tice kiselosti ona se primenjuje vadjenjem kostica.A svaka cast tom sto skida na 25 gradi a iz Sumadije je.

Treba i takve upoznati posebno na tu kolicinu sa slike a 25 gradi jacina rakije.Koliko puta prepeces da bi dobio 25 gradi?!

Odgovor na temu

gilopile
Dragan Jovanovic

Član broj: 173855
Poruke: 11572

+2611 Profil

Re: Proizvodnja rakije od različitih vrsta voća - iskustvo

^{08.07.2016. u 22:24 - pre 94 meseci}

Lave, mozes dobiti i 50 gradi ako prekines proces. Kad prva rakija iz tabarke potece, to je maltene 100% alkohol i daljom destilacijom ce da opada.

Inace, opste poznato je da 25 gradi nakon par meseci padne za koji grad, obicno je tu negde oko 22-23 kad se `ohladi` i to je jaca rakija, naravno.

Na Jugu Srbije se pije patoka, oni bi se komirali sa 22-23 grada :D
----------------------------------------

Svaka cast, Caki, siguran sam da je ta rakija vrhunska.

Odgovor na temu

Caki zemljoradnik

Član broj: 298083
Poruke: 13
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+7 Profil

Re: Proizvodnja rakije od različitih vrsta voća - iskustvo

^{09.07.2016. u 01:23 - pre 94 meseci}

Baš tako. Zato je i držim 3 meseca u staklenim balonima da malo slegne pre nego što je spustim destilisanom vodom na 22 grada i pakujem u flaše. Ja konzumiram par čašica nedeljno i savršeno mi odgovara ta jačina. Po potrebi rakija može veoma lako da dodatno oslabi. Količina rakije koju dobijem mi igra manju ulogu u odnosu na željeni kvalitet.

Slika je tu samo da prikaže anaerobni način vrenja a ne ukupnu količinu skupljenih plodova. Inače od 6 kazana zapremine 100l punjenih do 80% dobilo se oko 65l prepečenice jačine 25 gradi. Daljim razblaživanjem se ta količina malo povećala. Sasvim dovoljno za jedno domaćinstvo.

Kazandžija skida na koliko mu ja kažem, mada vidim u tom kraju polako ljudi kapiraju da nije poenta da se što više iscedi. Neblagovremen prekid procesa može umnogome da utiče na kvalitet.

Odgovor na temu