Parcijalna izolacija zida kuće i hladni mostovi

Sliku sam ja slikao ,ali ni fasada ni problem nije moj ,odnosno angazovan sam da nadjem uzrok konfezacije u cosku te sobe. Boljitak je vrlo skskljivo pitanje jer je problem ostao kao i pre izolovanja.
Unutrasnja izolacija objekta se ne radi po principu kontakte fasade ,jer je to medvedja usluga samom sebi. O preporukama proizvodjaca cu reci samo jedno ,sta god vam rekli tu je sukob interesa. Sta god da uradite a da to ima manjkavosti je bacanje novca i vremena.

Problem nije moj ,ja sam bio angazovan da utvrdim uzrok ponovne pojave kondezacije ,posle uradjene fasade. Unutrasnja izolacija se ne radi po principu kontakt fasade. Kad proizvodjac daje savete tu je uvek prisutan sukob interesa. Uredba o obaveznih ili minimalnih 12 cm. je smejurija i obicna prevara .!

Uredba o obaveznih ili minimalnih 12 cm. je smejurija i obicna prevara .!

Na sta ste tacno mislili?

Izvinjavam se zbog prethodna dva konfuzna posta , veliki mi prsti za touch screen :)
Što se tiče uredbi one su uglavnom debilne . Evo par samo kontradiktornosti u uredbi . Prvo kako možete da odredite min debljinu izolacije unapred ako ne znate debljinu zida , vrstu materijala od koje se gradi , termičke karaktersitika samog zida i materijala . Jer to znači da sad neko može da napravi kuću od gipskartona i stavi 15 cm izolacije i sve je ok . ALi duga je to priča .
Drugo od 2000 se forsirala priča a i danas o 5 cm izolacije , tako su i odbravani krediti ,takve su bile preporuke , a niko nije vodio računa o stvarno potrebnoj debljini izolacije ,a to nije slučajno . Dakle mogli su da propišu neku termičku vrednost recimo gubitak W/m2 pa da ne sme biti ispod te neke xy vrednosti . A ne debljinu materijala za izolaciju . Negde je tih 12 cm previše a negde premalo .
A tek je ideja o "energetskoj efikasnosti " sumanuta . Nešto slično je kao sa apelima za štednju i nerasipanje struje . To samo kod naših prevaranata ima i nigde više . Valjda je cilj svakom proizvodjaču da se roba što više troši . A da ne kažem o drugoj strani priče , apeluje se štednja a snaga javne rasvete i dekorativnih svetala se meri u gW , al tu nema štednje .

Koja bi, okvirno, bila debljina stiropora optimalna za kucu zidanu betonskim blokovima, klasicnim blokovima, ciglom, Ytong blokovima?

Takve stvari se računaju i projektuju , i mnogo parametara ulazi u takvu vrstu proračuna , vrsta i debljina materijala , izolacija podova i tavana , vrsta i tip grejanja . I još jedna jako bitna stvar je mikroklima unutar objekta . Jer nije samo bitno da se energetski gubitci smanje na minimum , već i da su temperaturne oscilacije , efekat "hladnog vetra " , kondenzacija svedu na najmanju moguću meru. Nažalost kod nas je trend polovičnih i parcijalnih rešenja uzeo primat u rešavanju gotovo svih gradjevinskih propusta i problema .
Npr izgradjena kuća sa temeljima iznad zemlje 80 cm , zid od giter bloka i sad šta se na takvom objektu forsira kao rešenje , samo postavljanje kontaktnih fasada i zamena stolarije po pravilu sa pvc materijalima . I onda se dešava sledeće , izolacija se postavlja samo na fasadu , ne i na temelje , o podnoj izolaciji nema ni govora , tavani se izoluju staklenom vunom po principu "ko kako ume i zna " . I onda počinju problemi , kondezacija , kondenzacija na prozorima , prehladni podovi , kondenzacija na zidovima pri podu . Još ako na objektu ima i propusta sa izvodjenem hidroizolacije (gotovo je pravilo da su premalterisane , nema podne hidroizolacije ) takva kuća se pretva u "podmornicu punu vlage ".
Iskustveno se može reći da se debljina izolacije preporučuje po "najslabijem " delu objekta , a tu spadaju betonski elementi , stubovi i serklaži . I postoji još jedan jako bitan parameta a to je minimalna i maksimalna debljina izolacije . Kod minimalnih vrednosti se praktično dovodi u pitanje uloženo /dobijeno , a kod prekoračivanja maks debljine je obično bacanje novca jer nema efekta , a i ako ga ima on je ispod 1 % . Praktično vi možete postaviti na zid od giter bloka i 100 cm stirpora , ali uštede u grejanju neće biti mnogo u odnosu na optimalnu debljinu .

Igrom slučaja sam video objekat gde prilikom gradnje na ogromnom baneru stojao natpis "Prvi objekat sa "energetskim pasošem u Srbiji " . Objekat je gradjen u najgorem klasičnom modelu , "cigla i po zid" , svi VS I HS goli beton i to je to . Na objekat je postavljena stiroporna fasada i gotovo . Zanimljivo je da "energetski pasoš " izdala "laboratorija " jednog velikog proizvodjača gradjevinskih materijala . Naravno da iza svih tih "energetskih efikasnosti " stoje veliki interesi svih kojih učestvuju u tom lancu . Pomenuću samo onu priču o forsiranju izolacija debljina 5 cm , a sad je to već po uredbi premalo , i što je najgore u praksi se pokazalo da jeste tako jer je velika većina objekata gradjena giter blokom . A ogroman broj ljudi je podigao namenske kredite i uradio izolacije debljine 5 cm . I još jedna bitna stvar recimo kamena vuna je superiornija po svim parametrima od stiropora , ali je "popularnost " stiropora pre svega zbog cene , a i politike "pa tako svi rade " mnogo veća i smatra se za najbolje rešenje . I naravno kod gradnje novih kuća svakako postoje mnogo bolja rešenja od kontaktnih fasada za termičku izolaciju , pre svega tu spada "sendvič zid " ili zidanje Ytongom .I postoji još niz problema koj su vezani za izolaciju , često se dešava da je recimo grejanje u jednoj kući od 200 kvm bilo izračunato po principu što veći kotao to bolje . Tih pomenutih 200 kvm se nije nikad ugrejalo pre svega zbog velikih gubitaka a i zbog velike potrošnje energenata. I sad uradi se optimalna debljia izolacije i sad je kotao prevelik , pa radi večito na niskoj temperaturi , pa kreću problemi .
I da vam uslovno odgovorim na pitanje. Debljina stiroporne izolacije se kreće od 10 -18 cm za većinu kuća .

Ljudi su radili izolaciju od 5cm jer se to tako radilo pre desetak godina, ne znam sta je tu cudno.

i sad je odjednom to cudno i neprihvatljivo, a tada nije ni bilo deblje izolacije niti propratnog materijala u vidu duzih tiplova.
Malo je degutantno slusati kritike na racun nekoga ko je ulozio u svoju kucu i izolovao je po danas neprihvatljivim standardima.

Za narednih 10-15 godina ovo sto se danas radi bice takodje prevazidjeno.

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!

Zato sam i napisao okvirno, zato sto znam da ne moze bez proracuna da se tacno kaze. I sam posmatram "majstore" i vidim dosta gresaka. Kod na se stiropor lepi da bi fasada bila lepa, a ne zmog izolacije, i onda se zazori na sojevima popunjavaju lepkom, stubovi na terasi, stepeniste koje je naslonjeno na kucu sa spoljne strane, se prevuku samo lepkom i slicno. Ajmo onda malo o kamnoj vuni, meni par stotina evra ne predstavlja problem, u kom smislu je vuna superiornija? Ima manju toplotnu propustljivost?

Kada su masovno krenule prve naknadne (početak 2000-ih ) termoizolacije kod nas to je praktično bilo klasično igranje i vežbanje , počevši od izbora materijala preko načina izvodjenja , pa do tih "famoznih " tiplova . I tada svako ko je imao imalo zdravog razuma je mogao da zna da mu 5 cm izolacija nije dovoljno , ali je takodje mogao da zna da i da se kuća ne zida od giter bloka . I sad je dockan da razglabamo o potrebnoj debljini izolacije , istina je da su običnog malog čoveka tada zajabavali svi , od proizvodjača materijala , trgovaca , pa do banaka . Što se dugutantnosti tiče to je već stvar lične percpecije . To što je neko uradio nešto je jedna stvar , ali je sasvi druga stvar što se bar nije raspitao šta radi ili šta treba da uradi . Meni je možda i najjadnije i najbednije kad dodjem na objekat star 10-20 godina i ustanovim da uopšte nema hidroizolacije podova . Najčešći odgovor koji čujem je "pa to se tako radilo !! " . I šta sad reći čoveku koji ima to uverenje . U današnje doba velike dostupnosti podaaka mnogo je lakše pronaći odgovore pa odvagati šta i kako radit ! I to se odnosi na sve u gradjevini kad je reč o novijim materijalima . Navešćui samo par priemra pre 25 godina je retko kome padalo na pamet da se bavi vodoinstalacijama ili grejanjem , trebalo je mnogo alata i mnog znanja . Danas se tim zanatima bavi gotovo svako i što je najgore ubedjeni su da znaju , a pri tome ne umeju da izračunaju recimo potrebne preseke cevi !
Da se vratimo sad na temu . Stirenski proizvodi su postali jedno "savršeno " rešenje za sve, ali su i vlasnici/investitori i majstori su u nekoj vrsti saučesništva jer se stirenima rešavaju svi problemi , kapilarna vlaga , neravni zidovi , estetika . Brzo se radi i jeftin je materijal pa su stoga svi zadovoljni , ali vrlo kratko vreme .
Što se tiče stirena svi podaci o njemu su javno dostupni i više se ni jedna stvar ne krije niti može biti skrivena . Predosti stirena su u maloj ceni i mnogo lakšoj ugradnji , manjoj higroskopnosti i kad se na dodaju raznorazne "improvizacije " prilikom ugradnje eto njegove "široke popularnosti" i "čarobnog eliksira u gradjevini " . S druge strane kamena vuna je skuplji materijal , kvalitetniji , teži za ugradnju , ali su sve karakteristike bolje u odnosu na stirene . Toplotna provodljivost je ono za šta se svi prvo uhvate i tu je glavni problem , niko ne obraća pažnju na toplotni fluks , prostije rečeno na otpornost u prenesu temperature kroz materijal . Izolacija se radi iz jednog razloga a to je da se smanje gubitci objekta u svim godišnjim dobima . Najčešća i najteža greška je upotreba/zloupotreba stirena u oblasti izolacije potkrovlja , ali se to prvog leta oseti , a sve te mane se "peglaju " velikim utroškom struje za rashladjivanje . Prosto rečeno 20 cm stirena će sa lica i naličja biti iste temperature kroz 20 min , kod kamene vune to vreme raste i do 12 sati . Taman toliko da u letnjim žegama izolacija odradi ono za šta je i namenjena .
Na mnogim forumima se " znanje i preporuke " baziraju na raznoraznim proizvodjačkim uputstvima i preporukama . Nažalast velika većina tih stvari su i dan danas prepume propusta i grešaka .
Punjenje spoojeva lepkom , neizolovanje temelja objekta , fiksiranje ploča tiplovima po samom obodu/spoju , su samo deo grešaka koje se i do danas redovno ponavljaju

@tenzorSSM Moze savet za izolaciju stana na devetom spratu koji se nalazi pod ravnim plocom a nad kojom je postavljen limeni krov?

Potpis

Izolaciju fasade , plafona ... ?

@tenzorSSM Upravo zbog toga sam i naveo da je u pitanju stan na devetom spratu - spoljasnja fasada izuzetno tesko pristupacna - jedino ako neko alpinisticko udruzenje radi tako nesto.
Sta staviti na plafon i eventualno zidove na terasama koji su lakse pristupacni ?



_{[Ovu poruku je menjao drvlada75 dana 27.11.2016. u 20:40 GMT+1]}

Potpis

Ja se ne bavim fasadama , ali saradjujem sa alpinistima , vrlo često i sam visim . Pre svega kvalitetnu kontakt fasadu i ne možete izvesti viseći , niti je možete izvesti parcijalno a da bude ok .
Izolacije iznutra su uvek nužno zlo , ali se i one moraju izvesti pravilno . Jedno od najboljih rešenja za unutrašnje izolacije je upotreba gipskartona , termoizolacije i parne brane .
S druge strane postoji bolje rešenje ali da se uradi cela zgrada naravno spolja

@tenzorSSM Jasno da je najbolje izvesti spoljasnju izolaciju cele zgrade ali mislim da trenutno ne postoji interesovanje samih stanara zgrade za tako nesto. Koju vrstu termoizolacije predlazete za unutrasnju izolaciju?

Potpis

Kamena vuna .

@tenzorSSM Hvala!

Potpis

Nema na čemu :)

lepo si ovo napisao, ali kad ti covek kaze (a i ja gore rekoh isto) "to se tako radilo", to je vrlo jednostavna istina koju moras uzeti za obiljno a ne kritikovati kako je nesto uradjeno, jer i ovo sto danas uradis ce za 20 godina isto neko da kaze "to se tako radilo".

I ne nikako ne mozemo zanemariti cinjenicu da nije uvek moguce uraditi najbolje i najskuplje resenje jer ili se nema para ili cak to resenje vlasniku moze da bude neisplativo na razne nacine.
Znaci prakticno uvek si osudjen na terenu da moras napraviti odredjene kompromise.

Inace parcijalna izolacija spolja, nikako.
Pametnije je uraditi izolaciju spoljnjih zidova vunom i GKP, a vidim da se u tome slazemo :)

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!

Evo male ilustracije . Ako je neko uradio razvod vode pre 40 godina poštujući potrebene preseke on može reći , da je to tada tako radjeno korištene su metalne pocinkovane cevi . Danas će se koristiti ppr cevi i naravno opet se moraju poštovati preseci i pre 40 god i sad i za 40 god . Ali kad je neko uradio pre 40 godina razvod vode sa 1/2 pocinkovanim cevima i povezao 3 kupatila i 3 kuhinje i kaže "to se onda tako radile " to jednostavno nije tačno ! I tu je kraj svake diskusije o tome , bar za mene .
Pre 100 i više godina su ljudi ne znajući za mnoge stvari pravili kuće sa debljinom zidova 80 i više cm . Nije bilo izolacionih materijala osim trske , pa se takave kuće u termičkom smislu i po ljudski organizam i prijatnost boravka u takvim kućama . Još da su rešili problem kapilarne vlage bile bi maltene večite .

Mozda je i tako, a u praksi je mozda pre 40 godina imao samo jedno kupatilo, pa dodao drugo, pa trece, pa drugu kuhinju kako se porodica sirila.... i sve je tacno i nista te nije slagao.


Aj nek se neko javi ko bi ziveo u takvoj kuci? :)

LM, ja sam odrastao u takvoj i moji roditelji i dalje zive u njoj, istina u tih 100godin koliko je zapravo stara kuca, vise puta je dogradjivana, pa smo koristili i klasicnu ciglu, blok, stiropor, vunu, drvo...ma nema sta nismo :)
I vlagu smo sekli, inace do sada bi se ta kuca verovatno raspala, a za sad izgleda vrlo pristojno.
Ni stolariju nismo menjali i ako su klasicni dupli drveni prozori u svakom pogledu postali prevazidjeni, jer tako se radilo.

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!