Raspad EU sada je sasvim moguc

EU je suviše ozbiljan projekat, da bi propao tek tako. Neki procesi su uočljivi, ali pitanje je ko može na duži rok da predvidi šta će se i kako događati. Ona kao takva ima nekoliko problema. Ima zajedničko tržište, jedno od najvećih na svetu, ekonomski je jaka, ali je vojni, a naročito politički patuljak. U situaciji između čekića i nakovnja(USA i Rusije) uspešno je balansirala i izvlačila korist u stilu "umiljato jagnje dve majke sisa". Rusi su prozreli igru, a ni USA izborom Trampa izgleda više nije spremna da plaća tuđe račune. Sledeći problem, ovaj put na unutrašnjem planu je taj da se briselske elite i razni komesari(izabrani ili neizabrani, više ni ne znam) ponašaju i deluju otuđeno, tj. rade za sopstveni, a ne u interesu građana. Pitanje je da li EU ide u pravcu stvaranja superdržave(nešto kao sjedinjene države evrope) ili ne i sa tim u vezi mi je zanimljivo da primetim ono što kaže Dimković "Zvuci kao svaka vlast na ovoj planeti." Pošto EU svakako nije država, ovo citirano nije ni približno isto u Rusiji, USA ili Kini(bilo kojoj drugoj državi), jer kada u nekoj državi dođe do problema te vrste, onda kreće nezadovoljstvo i promena vlasti i političkih elita, a u slučaju EU se postavlja pitanje "šta ćemo mi ovde", tj. zahteva se izlazak. Dodatno, ne mogu veliki i bogati, pre svih Nemačka, tražiti da se poštuju svi sporazumi i direktive kada to njima ide u prilog(budžetski deficit, javni dug,...), a istovremeno koristiti rasističko/fašističke fraze u disciplinovanju malih i ne baš tako malih igrača u samoj EU("lenji grci", "korumpirani bugari",...).

Sve u svemu, ako EU političari pokažu da su spremni da stvarno, a ne samo deklarativno rade na idejama koje kao zastupaju, EU ima šansu. U suprotnom, ko zna, jačanje desnice i dezintegracioni, centrifugalni procesi će se verovatno nastaviti.

@Dimkovic

Hteo sam samo da naglasim da izlazak i otcepljenje nisu ni približno iste stvari. Slažem se, izgradnja kulturnog identiteta je jedan od uslova da integracioni procesi dobiju zamah, ali izgleda da toga nema. Kada farmeri u čitavoj EU ili bilo koja druga društvena grupa budu imali jednake uslove za poslovanje, život i rad, onda će moći da svi složno izađu na ulicu i bore se za svoja prava. To će moći onda kada protok ljudi, robe i kapitala ne bude jednosmeran, ne bude samo od periferije ka centru, tj. kada se stvari iznivelišu. Do tada, imaćemo nacionalne/državne podele, pa će se Grci buniti što im se nameću mere štednje, a Poljaci što moraju da plaćaju grčke "dugove". Naravno da ti procesi ne mogu da se završe u roku od odmah, ali ljudi žele da vide rezultate, ne žele da čekaju.
Ne moraš biti veliki poznavalac stvari, da bi shvatio kako nešto škripi i ne funkcioniše kako bi trebalo. Mislim na neke pojave koje su mi više nego simptomatične, na primer prijem Bugarske i Rumunije, koji je bio politička prevara sa ciljem da se iste otrgnu iz ruske sfere uticaja. Zato me ne iznenađuju vesti koje potvrđuju stav da su u toj EU svi ravnopravni, ali su neki ravnopravniji. Bugari dogovore sa Rusima južni tok, iz EU im kažu da nije po propisima, da se tako izrazim, ali zato severni tok za Nemce jeste po propisima. Bugari dogovore sa Rusima novu nuklearnu elektranu, opet nije po propisima, ali im zato redovno šalju packe u vidu neodobravanja novca iz EU fondova zato što su "korumpirani", mada im ta korumpiranost ne smeta da kupuju bugarska javna preduzeća i pumpaju cene njihovih usluga. Nešto slično je i sa Rumunijom. Nedavno je bila vest kako se mislim u Belgiji žale na rumunske radnike koji im snižavaju cenu rada. Pa mislim, ono u stilu Petra Božovića i "Lepote poroka", "jesi li ti govorio nešto protivu radničkog samoupravljanja?". Ne možeš očekivati da dobiješ na izvolte tržište i jeftinu radnu snagu u toj istoj Rumuniji, a da sa druge strane ne dobiješ hiljade Rumuna u svom dvorištu u potrazi za boljim životom, "ne možeš da se *****, a da ti ne uđe". Tek kada se ti procesi preokrenu, tj. iznivelišu po principu spojenih sudova, stvari će krenuti na bolje. To tada, mrka kapa.