Izbor klima uredjaja - INVERTER

Prošle zime sam premeravao toplinu svega i svačega kada sam nabavio onaj daljinski merač. U toj sobi koju sam adaptirao na -6 spoljašnji betonski zid je davao nekih 13-14 stepeni. Tu gde je onaj crveni šuplji blok (zazidana balkonska vrata svojevremeno) je očitavao 14-15-16 stepeni a na stiroduru koji je tada tek lepljen je očitavao 18 na tom šupljem bloku dok je na betonu opet očitavao 16-17 stepeni stirodur. U principu je izolator sve što ima šupljinu u sebi bilo to mehurići ili bukvalno cazdušni džepovi. Jedino mi nije jasna logika kamene/mineralne vune. Komšija na moru koji je na nižem, bukvalno na pola metra nadmorske visine je morao da lupa ploču, da radi hidroizolaciju, izliva novu ploču i stavio je mineralnu vunu iznutra. Na neku priču o inverter klimama nije pokazao nikakvo interesovanje, samo lopata bato kaže nisam se u životu ogrejao na klimu. Pa aj sad ti njima dokaži.

po meni je stiropor fasada prava stvar 10 cm uz pvc stolariju i troslojno staklo pun pogodak za male troškove života!

---

Mineralna staklena ili kamena vuna je isti princip, postoji zarobljen vazduh izmedju vlakana koji je izolator. Zato se staklena ne sme gaziti da ne bi izgubila ta svojstva.
Sto se tice kamena, ovo kod brata odlicno izoluje, leti je hladovina a zimi je toplije od gornjeg dela gde ga nema. Deluje kao ukrasni kamen, ali su to u stvari delovi neke stene koji su podebeli ugradjivani u sam zid, izmedju kamena ima one kao crne linije sa nekim materijalom da dobije na estetici. Slikacu kad budem tamo.

---

Kamena vuna se sastoji od vlakana topljenog kamena, čini mi se vulkanskog porekla, a unutra mnooooogo vazduha. Tako i ona ima manju moć izolacije ako se gazi po njoj, čitaj istisne dragoceni vazduh. Poenta izolacije je promena faze tj agregatnog stanja, odnosno, mnogo promena u smislu čvrsto/gasovito. Pa, tako imamo vlakno vazduh vlakno vazduh na gotovo mikroskopskom nivou. Zašto je ovčija vuna jako "topla"? Zato što je u suštini svaka nit šuplja kao cevčica, a ne puna dlaka, dakle puna je vazduha. Temperatura se mnogo teže prenosi kroz takve sredine/materijale nego kroz jednofazne materijale poput betona, cigle, kamena. Možda malo grubo rečeno, ali je poenta tu.

Drugi jedan sused :) je više poštovao zakone gradnje u primorju pa je napravio kaskadnu kuću a to je da ceo zadnji deo bude ukopan u zemlju dok sledeći sprat je malo izmešten unazad. E kod njega je prijatno sveže u prizemlju tokom leta a zimi znatno toplije. To je jednostavno tako, zato su se uvek podrumi ukopavali i imali onu prijatnu svežinu leti i zimi +. Nekada se recimo dok nije postojao frižider, hrana se spuštala u pokrivenoj krpom kofi u bunar i držala iznad površine vode gde je hrana imala mnogo nižu temperaturu i zadržavala dugo svoju svežinu. Ima tu puno caka koje su još naši preci otkrili a današnja mas proizvodnja je to sve zatrpala jeftinim modernističkim trikovima koji su uglavnom vezani za stambene kredite i dužničko ropstvo.

Još par reči o obnovljivom izolacionom materijalu - ovčija vuna: https://sh.wikipedia.org/wiki/Izolacija_od_ov%C4%8Dje_vune

---

A sad malo o izolacionim materijalima jer vidim da ima nekih dilema šta je bolje. Zašto je kamena vuna bolja od stiropora za izolaciju leti? Zato jer je njena akumulaciona moć u odnosu na stiropor ogromna a ujedno je izolator tako da je baš super stvar i bolja po tom pitanju od stiropora. Staklena vuna nema tu osobinu i zato je samo izolator bez mogućnosti akumuliranja toplote. Stiropor je izolator ali akumulaciona sposobnost ravna nuli, super je zimi a leti je kamena vuna bolje rešenje.

Dužan sam prvo da objasnim za staklo, za običnu da kažemo normalnu kuću nema nikakve potrebe za troslojnim niskoemisionim staklima. Dvoslojna stakla sa niskoemisionim premazom i roletnama su dovoljna. Razlika je toliko mala da neopravdava skoro duplo veću investiciju. Možda će se to u budućnosti smanjiti ali za sada je tako.

Što se tiče porodičnih kuća, ne stanova nego kuća I njihovim stanjem u zemlji Srbiji je sledeće.

Prvi tip objekta:
Klasična gradnja bez izolacije, eventualno neko ima brodski pod sa stiroporom u roštilju, laminat na beton se ne računa u izolacionu podnu oblogu. Zidovi od blokova ili cigle, neko ima spoljne zidove na ciglu-ipo obostrano malterisani. Ploča betonska naravno sa fert gredicama. Klasični krovovi bez izolacije. Stolarija drvena sa dvostrukim prozorima bez termo staklopaketa, neki još uvek imaju prozore sa šalonima I jednim staklom! Grejanje, svaka soba se greje za sebe ili imaju centralno grejanje uglavnom na drva-ugalj, tip visoko temperaturno grejanje. To iziskuje najveće troškove za energent, moguća je dogradnja termoizolacije. Mogućnost grejanja klimom u ovakvim objektima mogu biti jako ograničene a u pojedinim slučajevima je nerentabilno zbog velikih toplotnih gubitaka u periodima ispod nule.

Drugi tip:
Obično se radi o predhodnom tipu objekta koji renoviranjem se stavlja u kategoriju objekata sa smanjenim energetskim potrebama. A to je obično termoizolacija na spoljnim zidovima 5cm ili u novije vreme stavlja se popularna osmica, plafon bez izolacije eventualno neko stavi na ploču mineralnu staklenu vunu ili stiropor do 5cm. Podovi neizolovani, uglavnom je parket kao podna obloga. Stolarija je u zadnje vreme sve više PVC petokomorna Ili aluminijumska sa termoprekidom i sa niskoemisionim staklima. Oni imaju skoro prepolovljene troškove za grejanje u odnosu na objekte prvog tipa ali baš zbog te osobine ako imaju kotao na čvrsto gorivo koji nije dimenzionisam (a nije) za objekat sa izolacijom, najčešće nakon par godina taj kotao procuri. Neki vide rešenje u veoma popularnim kotlovima na pellet pa prelaze na to gorivo I tako se troškovima praktično približavaju korisnicima iz objekata prvog tipa, teše se da jeste skupo ali bar imaju konfor. Ima nekih koji malo mućnu glavom pa ubace klimu I dogrevaju u prelaznom period dok ne dođe prvi minus da ne pale kotao na pellet od prvog dana grejne sezone i tako uspešno smanje troškove za skup palet. Iz ove kategorije se kasnije najčešće odluče da pređu na grejanje inverter klimama, ova kategorija to može.
Ukratko, dobra investicija ali nedostaje svest da se promenom izolacije objekta promenile I potrebe za grejnim potrebama.

Treći tip objekta:
Preko 8cm stiropora, znači desetke i više su za takozvano niskotemperaturno grejanje, najčešće podno grejanje na toplotnu pumpu ili gasni kotao. Ovi objekti imaju dobru izolaciju krovova, međuspratnih konstrukcija, podova, rade se po planovima I sve je već ispalnirano a po završetku odmah je u funkciji. Stolarija je obično PVC sa troslojnim staklopaketima sa niskoemisionim staklima, Obično se rade novi objekti koji zadovoljavaju sve energetske zahteve, ne samo za grejanje već i za potrošnju električne energije. To su takozvane niskoenergetske kuće. Ovi objekti bez bilo kakvih problema se mogu grejati na klima uređaje, u zadnjih nekoliko godina među vlasnicima ovih objekata je veoma popularna I toplotna pumpa, jer na kraju krajeva to je praktično jedini pravi pogodan vid grejanja za te objekte, eventualno gasni kondenzacioni kotao.Odlikuje ih veliko ulaganje u fazi izgradnje objekta, energetski troškovi su minimalni, ne mali troškovi za održavanje sistema grejanja (servisi, rezervni delovi…)

---

Od toplotnih pumpi bih izdvojio samo one vazduh vazduh dok su one plin ili zemlja voda projektovane samo za dužničko ropstvo kao i solarne elektrane, solarna topla voda i slične budalaštine. Taman otplatiš kroz razliku a to se sve raspadne.

---

Pa nije ti valjda ceo zid od betona, to bi bilo atomsko sklonište. Valjda je neka opeka u pitanju? Video si kad su bušili zid za klimu?




Hmm, nešto ovako?
http://ienergi.com.au/wp-conte...16/07/ienergi-home-heating.jpg

Veoma zanimljiva ideja, nešto kao kanalsko. Koji model inverter klime ima najbolji odnos cena kvalitet. I koja marka u Srbiji ima najgoru servisnu podršku?

---

Ceo zid od betona i to onog sa krupnim kamenčikima, usput prilikom gradnje su ubacivali i kamenje. Za klimu su bušili jedno 45 minuta sa pauzama da se ohladi hilti. Unutrašnji zidovi su od šupljih betonskih blokova. Mora tako jer je spolja kamen 10 cm.

---

vazduh je jedan od najboljih izolatora - ako miruje
ako cirkulira, ništa od izlolacije
a obično je jako teško zarobiti zrak, uvijek negdje neka rupica.....

sitorpor i vuna imaju skoro pa isti koeficijent prolaska topline, razilika je u paropropusosti, sitorpor nije ili je slabo paropropustan, a vuna je paropropusna

ako pričamo o izolaciji (vanjskih) zidova, vuna je skuplja od stiropora, a i teže je raditi s njom, pa se mnogi odlučuju za stiropor o paropropusnosti se baš ne vodi briga

vuna ako upije vodu i ostane mokra gubi izolacijska svojstva, zato ak se stavlja između rogova na krovu ostavi se 2 cm prostora da se isušuje

nakon izolacije stare kuće kotao obično bude predimenzioniran jer su toplotni gubici smanjeni i ima nepravilno izgaranje zato vrlo brzo procuri, trebalo bi stoga barem ubaciti spremnik

To je upravo kod mene slucaj, kotao 26kW je bio ok bez izolacije a sad je prejak, samo ispod -10c mogu da lozim i da ga drzim na 50c i to sa sve garazom, ukupno 115m2.
A Bordzija, haha, 45 minuta, tako su i kod mog brata za aspirator veci precnik busili par sati, najebali nacisto zbog kamena
Edit:
Evo jedno merenje juce od 10 ujutru do jutros u 10 potroseno za 15 sati skupe 24,5kW a za 9 sati nize tarife 21kW. Bilo je pola sata kuvanja u skupoj, bojler ugasio oko 11 ujutru pa pustio u 22h kad krece niza, jedna ves masina na 65c oko sat i po program, susara jedno susenje od 90 minuta (80 minuta sa grejacem 2.5kW, motor 300W, ne znam da li grejac radi non stop tih 80min). Mali bojler radi non stop. Grejanje na 22c, spoljna juce preko dana 0c, cim pao mrak krenuli minusi, uvece -5c. Oko 223din potrosnja celog domacinstva sa grejanjem za dan.

_{[Ovu poruku je menjao djalf dana 30.11.2018. u 15:33 GMT+1]}

---

Otkud tebi 9 sati niže tarife? Gde to ima?

---

@Djalf kako se snalaziš za sušilicu jel ti buđavi kupatilo? Meni urniše taj ćošak svake dve godine od sušilice zbog velike količine vlage. Ne znam kako to da regulišem to je ni tamo ni vamo, ni da otvorim na kip prozor jer vuče cug ispod vrata niti da zatvorim. Možda po završetku sušenja otvoriti prozor i proluftirati pa zatvoriti? Opet i kada suši ne verujem da je neki efekat da kupatilo bude zatvoreno. Ja imam onu običnu kondenzacionu sušilicu. Bojler nemoj nikada da gasiš samo ga drži na ekonomik ili na 60 stepeni, pojačaš samo pred kupanje ako si vodozemac ili imaš nekog ukućanina koji se dugo kupa/tušira. Zbog kamenca i potrošnje.

Za kotao instaliraj bufer pa onda neće biti nikakvih problema, možeš i ptv. Sve zavisi koliko ti je star sistem dal se isplati ulagati, koliko je propao kotao to može neko da ti izmeri ultrazvukom (hehe)
U svakom slučaju isplati se jedino ukoliko sam izvodiš radove.

Tihi u rvackoj je jeftina tarifa zimi od 21h dok je leti od 22h do 7 ujutro. Ne znam za bh ili cg kako stoje stvari.

---

@tihi2
Ima kod mene, tako je nekad bilo od 22-7h, vise puta dolazili da podesavaju taj sat jer mu crkla ona baterija koja pamti kad nestane struja i nisu nista rekli ja se pravim lud :D
Za susilicu ja imam posebnu prostoriju (vidi potpis) gde je i ves masina ali je ventilaciona pa ona izbacuje vlagu napolje. Ona pravi manje vlage a i kazu da je bolja za ves, manje ga ostecuje.

---

Zar ti ljudi nemaju neku SDS pneumatiku?

"SDS pneumatika" je tiplarica
SDS max je ona veca busilica koja moze da busi i recimo 55 ili 60mm
U oba slucaja probusiti pola metra cak i pune cigle na recimo fi 125 ili 160 je veliki posao.
Busenje rupe velikog fi zahteva vodom hladjenu dijamantsku busilicu koja se pricvrscuje na zid.
Zid mora da se naruzi oko rupe a bogami uzmu lepo para po rupi.

---

Da, ja pričam o pneumatskoj busilici sa SDS prihvatom:
https://youtu.be/P0Pj9zzPN0s?t=310

A ti verovatno pričaš o ovome:
https://youtu.be/eEKH6cy7WJU?t=231

Meni su bušili sa ovakvom, taman sa vodom hlađenom da mi urnišu tek renovirano. U principu sam im ja lepo reko da je armirani beton plus kamen nego su oni mislili da ja nemam pojma :)

E problem je što ide sporo a odlomljeno kamenje stalno zaglavljuje u kruni i izbacuje hilti u ler.

---

Da, ako je armirani onda je još gore. Za to sve je Zoxor verovatno veći stručnjak od mene. Ja jedino kontam da za one dijamantske vrhove ne ide čekićanje.

Ko ti je pravio takvu kuću? :) Skroz beton, a nigde cigle i izolacije...


Ako je tako teško išlo bušenje onda i nije strašno što su solidno naplatili.

Pa tako se pravi kuća gde je spolja kamen blokovi pola metra puta 30-40 cm a debljine 10-15 cm :) nisu to one lepljene ukrasne pločice što ljudi danas stavljaju, ovo je tenk kuća, nema nijednu i najsitniju naprslinu. Pregradni zidovi od onih betonskih šupljih blokova. Toliko inače i košta ugradnja klime, neki umetnici naplaćuju čak i 200 evra dal cigla nebitno visok im standard.

---