Deca su postala vlasništvo države, i već se prodaju

Znate zašto srbstvo niko nikad neće shvatati ozbiljno?
Zato što se frlja brojevima, šiptarima i crnom gorom.
Srpstvo kritikuje mainstrejm politiku na taj način što vodi mainstrejm politiku.
Krivi su šiptari i crnogorci jer Vučoć vodi "tešku" borbu da "sačuva" kosovo i "odbrani" srbiju od crne gore.
A sada ste mu nakamariji još jedan "teret" da "sačuva" srpsku decu od šiptarizma i crnogorizma.
Teško Vučiću sa takvim narodom.

Svete mi Mace Diskrecije i žitija njenog, i centri za socijalni rad svoje poslovanje zasnovali na tržišnim principima i zakonima ponude i potražnje? Zašto ove oduzimati kada niko neće da ih usvoji ni za džabe, a kamoli da plati neku kintu?

Nisu to samo medicinari, već i grobari, opštinari, matičari, policija, centri za socijalni rad... Naravno, ne svi oni i čitave institucije, ali pojedinci - da. Ne može samo usmeno da se kaže - Vaša beba je umrla, i - ništa!!

To mora neki lekar da konstatuje i potpiše se na neki dokument. Ta (nepostojeća mrtva) beba mora da se odveze na neko groblje - mora da postoji neki putni nalog, neki zapisnik, nešto već. Na groblju mora da se sahrani - opet to mora biti evidentirano, dokumentovano...
Sa druge strane... Živa beba, koju npr. hoće neko iz inostranstva da kupi - mora da dobije novi identitet, mora da se upiše u matične knjige rođenih, mora da dobije neki matični broj, neki pasoš u policiji, ili kako to već ide, da bi prešla granicu itd...

^

Pojma nemam. Ko zna kako su oni sve to radili.

Razlikuju se procedure za mrtvorođene bebe i živorođene koje kasnije umru. Prve se valjda spaljuju ili sahranjuju u zajedničku grobnicu, a ove druge valjda moraju da dobiju matični broj itd. Njih valjda roditelji mogu da sahrane kao i bilo kog drugog umrlog... A opet zavisi i da li roditelji, ili samo majka, to hoće i žele.
Moguće je i da imaš pravo da tražiš da sahraniš i mrtvorođenu bebu. Ne znam... Neke farmaceutske kompanije su priznale da prave lekove i kozmetiku od pobačenih fetusa, pa me ne bi čudilo da za isto koriste i mrtvorođene bebe.

Sa druge strane, bar ja tako mislim, ni ovaj što kupuje bebu neće da je kupuje baš na neviđeno. Mislim ajde - zdrava majka, u dobroj kondiciji, tokom trudnoće sve OK... ali šta ako npr. rodi crnca? 99,9% sam siguran da on hoće da vidi i bebu pre nego izbroji pare - njenu ocenu na rođenju, da li se ten, boja kose i očiju itd. podudaraju sa novim roditeljima... Ne ide da npr. dvoje crnomanjastih "roditelja" dobiju sina koji će za 20 godina da izraste 2 metra i ima plave oči i kosu. Nije ni kupcima lako, ne mogu ni oni s neba pa u rebra - Evo mi dobili bebu... A niti je neko od komšija, kolega s posla, rodbine, video da je žena pre toga bila trudna, ni ništa.
... A tako onda, bog te pit'o da li ovi neku živorođenu bebu naknadno "konvertuju" u papirima u mrtvorođenu ili je samo proglase umrlom.

Ne znam, ne mogu ni da razmišljam o tome. Samo znam da bih ja sve njih streljao.

^

Nekada su groblja pripadala crkvi, tj. mantijašima. I onda oni nisu dozvoljavali da se na groblju neko sahrani, ako nije kršten, tj. ako oni od toga ne mogu da uzmu neku kintu. Evo npr. ja - nisam ni kršten, niti će mi mantijaši držati opelo, niti sam se venčao u crkvi, niti mi mantijaši mlate po kući dimovima i prskaju vodicama, niti sam im ikada direktno dao jedan dinar... - dakle ja sam, s njihove tačke gledišta, potpuno beskorisno biće... Kao neki vazduh sam za njih.

Tu koncepciju uzimanja love su im 1945. shebali zli Tito i komunjare. Groblja u gradskim područjima su nacionalizovana (tj. to se sada kaže "oteta od onih koji su ih generacijama pošteno sticali"), poslove sahranjivanja, venčavanja, vođenja matičnih knjiga... je preuzela država itd. Zle komunjare su dozvolile svima da svoje najmilije sahranjuju na grobljima, a svakome je ostavljeno na slobodnu volju da li će na groblje zvati i popa da mlatara dimom ili neće, da li će se, pored opštine, po slobodnoj volji venčati i u crkvi itd.
Komunisti su još mnogo zla naneli srpskom narodu - npr. zabranili su im njihov tradicionalni običaj da žderu i loču na groblju. I tako dalje...

E, sad bi mantijaši, pošto se Srbija oslobodila komunjarizma i uvela "demokratiju", hteli da isprave tu nepravdu i vrate taj koncept uzimanja love (tj. "poštenog sticanja"). Ako hoćeš da se sahraniš na groblju - mora njima neki suvarak u džep, i to ne samo kada umreš, već najmanje i još jednom kada se rodiš.

Zbog te mantijaške pohlepe za novcem, i zbog toga što je nekada, pre zlih komunjara, dosta dece umiralo u ranom uzrastu, se i došlo u ovu situaciju da mnogi tzv. vernici krste (šta god to značilo) svoju decu odmah po rođenju - što je kompletni idiotizam... Umesto da se toj deci to ostavi na izbor kada npr. postanu punoletni ili tako nešto.
To je sad postala tzv. tradicija, jer do '45. ti nisi mogao sahraniti dete na groblju, ako nije kršteno. I onda ljudi šta će, ku' će - daj da krstim dete čim se rodilo, jer gde ću ga sahraniti ako umre.

Ludaci.

Presvetog mi Vojislava Rajčića Požarevca, kad zagudi - jesu. Evo čitam Ristu Sotonu napala "korona", a on pravac na lečenje u klinički centar koji komunjare napraviše. Nije otišao u te bolnice koje je Sveti Sava podizao. A ni u manastire da ljubi lekovite svete mošti popova i njihove lekovite svete relikvije, a ni da pije lekovitu svetu vodu sa manastirskih izvora - onako kako oni, za kintu, leče svoje stado božje.

Ni njemu se tek tako nešto ne žuri u to carstvo nebesko.


        Kaluđeri

Gled'o sam vam metanije,
Kad varate Boga živa;
Gled'o sam vas, gde se pije,
Gde se jede i uživa.

Sluš'o sam vas, kad kunete
Svoje stado, svoje verne,
I kad tajni prizovete,
Licemerni, licemerne!

Gled'o sam vas - ne da nisam,
Kad razbludom usplamtite;
Gled'o sam vas, ne da nisam,
Licemerni, upamtite!

(Đura Jakšić, 1877)

Nisam ni pogledao o čemu je tema, zato brišem.

Uživo emitovano 3.januara ove godine, ne daju umrlu bebu jer je (po rečima obezbeđenja) "vlasništvo države":

https://www.facebook.com/radisa1964/videos/10219914030391867/