Ljudi postaju terminali, kojima kabl može da se odseče po potrebi

Kada civilizaciji crkne kompjuter, pa se svima isključe terminali, krotki iz Amazonije, Papua Nove Gvineje i sličnih mesta naslediće Zemlju. Posle nekoliko desetina hiljada godina pričaće se bajke o naprednoj civilizaciji koja je nekada postojala. Biće to neka nova priča o Atlantidi.



Zamjatin je opisao distopijsku bucućnost pre Hakslija, Orvela i pisca.

Oooooho, čitao dečak Zamjatina.

Ooho, počinjemo da se gađamo tramvajima, moja omiljena discplina. Da li bi cenjeni autor želeo da nam kaže, radi li se ovde o zen budizmu ili hrišćanstvu. Ako je ovo drugo, čini mi se da smo u gadnom problemu.

Gađanje tramvajima

Hm, mislio sam da je koncept vlasništva pitanje sociologije, a ne biologije. Ako je tako kako kažeš, imam još jedno pitanje.

Da li si ti vlasnik svog tela? Čekaj, ako je tvoje, ti si njegov vlasnik, zar ne? Mislim da se razumemo, postoji jedno ljudsko telo koje se u mnoštvu drugih izdvaja po sledećem. Kada se nalazi napolju i kada je napolju hladno, ti to osećaš, a ako recimo pada kiša i ti si napolju, opet to osećaš. E to telo, preko kog osećaš hladnoću ili toplotu, da li je ono tvoje ili ne. Da li je možda vlasništvo države? Farmaceutske kompanije ili nekog trećeg? Čak i ako si ti vlasnik, da li si jedini koji ima pravo korišćenja tog tela? U koje svrhe?

Mislim, juče je narodna glupština Republike Srbije donela zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Članom 32 je svečano prekršila ustav RS koji mi stavom 55 garantuje nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta.

Pošto neki od nas sebe ne vide kao stoku koju bi trebalo obeležavati ili ograđivati u tor(pisac između ostalog govori o tome), pitam se:

1. Ko će na sebe preuzeti odgovornost da me pelcuje protiv moje volje, da mi oduzima građanska prava i slično?

2. Ko mu daje to ovlašćenje i na osnovu čega? Država na osnovu zakona? Teško.

3. Da li sam ja slobodno ljudsko biće koje svojom voljom odlučuje o sopstvenoj sudbini ili još jedno grlo stoke na velikoj državnoj farmi?



Evo trčim.



P.S. Ima još nebuloza u ovom zakonu, mrzi me da citiram.

Šta je humano u torturi i prisili?

Ne ne, vidi. Zakon može da propiše visinu poreza. Recimo 50 posto. Meni lično se ta stopa poreza ne bi dopadala, ali bih je plaćao, kao uzoran građanin.

Međutim, ako zakon predviđa da bi me trebalo skratiti za glavu zato što sam prošao na žuto, onda ja imam punu slobodu da takav zakon ne poštujem. Tim pre, što je u suprotnosti sa ustavom. Tim pre što direktno atakuje na mene i moj život.

Ne ne. Recimo, platio sam zimus kaznu zato što nisam vezao pojas. Nisam se baš radovao, ali poštujem zakon. Znaš li zašto iako mi ne odgovara? Zato što sam svestan da svojim činjenjem ili nečinjenjem mogu da ugrozim druge i sebe. Ne volim što plaćam kaznu, ali poštujem.

Šta uopšte znači imati problem sa zakonom? To što odbijam medicinski tretman? Izvini, moje je pravo da odbijem medicinski tretman ako mi se ne dopada. Ne moram ništa da sumnjam, da dokazujem, dovoljno je da mi se tretman ne dopada.

Kada kažeš problem sa zakonom, ja tu situaciju vidim ovako. Moja akcija, neka moja svesna i voljna radnja tj. moje činjenje ili nečinjenje proizveli su nekakve posledice po društvo i druge ljude. Dakle, pošto sam odgovoran za te posledice, trebalo bi da "platim". Na primer, u gradu je koncert, deset hiljada ljudi je prisutno na trgu. Zalećem se svojim autom brzinom od dvesta na sat pravo u masu. Desetak ljudi je mrtvo, a nekoliko ima povrede. Ili na primer, nisam platio porez. To je čin koji proizvodi jasne i nedvosmislene posledice. Ili na primer nešto petnaesto, znaš o čemu govorim.

E vidiš, ovde je samo moje postojanje prekršaj, krivica. Nema nikakvog čina sa moje strane, ni voljnog ni nevoljnog, nikakve radnje. Prosto, samim mojim rođenjem i postojanjem na ovom svetu ja sam odgovoran zaneznamšta, pa bi to trebalo da platim primanjem vakcine. Geniijalno. Država je tu da me vakcinom učini bezbednim za druge ljude je li? Vau, pa ovo je komendija.

Po posledicama koje ostavlja na ljude, vakcinacija zaista jeste tragedija. Možda je bolje reći masakr.

Međutim, tragedija je i ono o čemu piše pisac.

Ljudima je toliko ispran mozak da više nisu u stanju da razlikuju dobro i zlo, nisu u stanju da rasuđuju. Nauka je postala nova dogma, pokušaš li da kažeš nešto što je u suprotnosti sa dogmom, gotov si: "ti ne veruješ u nauku?", "ko si ti, koje si ti radove objavio pa znaš?".

Ne, to što nisam objavljivao naučne radove ne znači da nemam pravo da odlučujem o svom životu. Shvataš? Čak i ako ne sumnjam u dobre namere "naučnika". Ne postoji čovek zbog nauke, nego obratno, a moja je slobodna volja da li ću prihvatiti kataklingere i brbotne iz "naučnog časopisa".

Pa što te kazniše ti dobri ljudi ako poštuješ zakon?

Haha, u pravu si. Nisam poštovao zakon, zato sam platio kaznu. Nije mi baš prijalo, ali se ne bunim.