Solarni paneli na krovu - par građevinskih dilema

Imam par građevinskih nedoumica vezano za ugradnju solarnih panela na krov kuće. Ne znam da li je o tome bilo reči na forumu, ali ako jeste, molio bih da me neko usmeri na tu diskusiju.


1) Prva je vezana za same nosače. Pretpostavljam da se metalni nosači na kojima leže paneli vezuju direktno na krovnu konstrukciju, odnosno drvene grede ispod crepa?

Očekujem da se u istom aktu buši crep? Ili se eventualno menjaju pojedinačni crepovi u posebno adaptirane za vertikalni nosač koji prolazi kroz njega, kao onaj za nosač telefonskog kabla? Crep je velika Kikinda, ako je to bitno.

Ovo pitam zato što u svemu ovome vidim veliku mogućnost curenja krova posle ugradnje panela. Nemam sad nikakav problem sa time, ali ako je procedura ugradnje zaista takva da se crep buši pa se to zatim silikonira ili zaptiva nečim, to sigurno neće biti trajnije od netaknutog krova.

Onda bi pametnije bilo razmotriti ugradnju na površinu zemlje.


2) Snaga ugrađenih solarnih panela bi bila 8000W. Uzevši da je snaga jačeg panela pojedinačno oko 300w ili manje a težina oko 20kg,ne uzimajući pri tom i težinu samih nosača, to bi po nekom dosta grubom proračunu trebalo da bude preko pola tone dodatne težine na krovnu konstrukciju.

Kuća je starija ali je vrlo kvalitetno zidana i u odličnom stanju, samim tim i krov. Svojevremeno je naručena i izgrađena po projektu građevinske firme iz doba Jugoslavije, koji imam i dalje. Krov je na dve vode, nešto blažeg pada.

Znam da je najlakše reći "zovi statičara za proračun" ali bih ipak cenio da mi neko iz iskustva kaže, imaju li klasični krovovi od drvene građe problem sa težinom puno kvadrata solarnih panela, koliko su obično krovovi inicijalno predimenzionirani (ako jesu) da izdrže daleko više od težine crepa i da li uopšte nekoliko stotina kilograma dinamičkog tereta predstavlja potencijalno opasan teret za krovnu konstrukciju? Pri tome mislim na zemljotrese, odnosno sleganja i smicanja i ono što je verovatnije, vrlo jake udare vetra pri kojima se sami solarni paneli zbog svoje ukupne površine koja je monolitno složena, ponašaju kao jedro na brodu?

Mozda ovako :


Koliko vidim, poneki crep se skine, usrafe se ovi odstojnici, postave nosaci itd.

Tezinu koju spominjesh je rasporedjena na veliku povrshinu. Ako je vetrovito mesto, ide vishe ovih odstojnika. Verujem da dobijas neko upustvo za konkretne panele kako ih bezbedno postaviti.

Ima mnogo YT klipova "montaža solarnih panela na krov"

Ovaj mi se učinio najboljim


Poenta je postaviti odgovarajuća "sidra" na krovnu konstrukciju, tako da se ne remeti pozicija i raspored crepa.
Na ta sidra idu šine, na šine paneli,

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Hvala vam puno obojici.

Slika je odlicna a film znaci jos vise. Ovo na filmu doduse nisu fotovoltazni vec paneli za grejanje vode ali to je ista prica,verujem.Otprilike mi je jasno sada kako to funkcionise. Mada mislim da crep preko sidra sigurno mora da se "obrije" malo, letve na krovovima verovatno nisu idealnog profila,neko sidro moze da strci... Iskreno se zaista pitam koliko bi ekipa koja instalira i ima normu od 50-ak kvadrata da postavi,isla u "sitna crevca" da sve bude postavljeno idealno sto se crepa tice. Jedno je idealan nemacki krov za reklamu a drugo realna slika na terenu.

Ovo mi je vise za varijantu "ako hoces da bude uradjeno idealno,uradi ga sam". :-D

Hvala puno na pomoci,mislim da ugradnju na krov mogu da uzmem u obzir posle vasih odgovora.

Ja sam postavio elektranu od 6kw na krov kuce stare 80 god ove godine, tako da mogu pomoci.

Ono sto svi rade je da kupuju nosace i sine, nosaci se zavlace ispod crepa i ne smetaju puno.

Ono sto sam ja uradio je da sam podigao crep i pakovao panele kao crep, znaci po vertikali se preklapaju,po horizontali ih razdvaja T lajsna, tj. nije ona bas uobliku slova T nego vise kao pecurka. Srafio sam odozdo,stolarskim okovima koji su 20x jeftiniji od namenskih nosaca. I ajd sto su jeftiniji,nije to bilo presudno,nego tezina....

Stara gradja ne moze da izdrzi crep + panele. I od samog crepa je bila pocela malko da se uvija. Zato sam ja skinuo crep, na uzas majstora koji su tvrdili da to nikako ne sme da se radi, jer ce voda da pisa kao reseto. Na kraju se ispostavilo da kad je bas pljusak bude par kapi, ali da sam ostavio T lajsne nekoliko cm duze, ne bi bilo ni toga, sledeci put cu znati, a sad u mom slucaju tih nekoliko kapi nije nikakav problem.

Ako neces da skidas crep, ove godine sam nezavisno od ove prve price osmislio i isprobao resenje za ojacavanje gradje - za svaku gredu stavljas jos dve (po jednu sa svake strane) i sve to stegnes navojnim sipkama. Rezultat - fantastican. A urade 2 nekvalifikovana coveka za dan, sto je 10x manje rada nego da se crep skine, sva gradja demontira pa na njeno mesto postavi nova i potom vrati crep.

Umesto crepa si stavio panel?
To deluje kao super resenje, ali mi nije jasno kako si sve zadihtovao okolo da ne curi?

Daj neku sliku ako imas

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!

Po vertikalnoj dimenziji nema problema, jel to u redu? Naslagani su isto lao crepovi, voda se usled gravitacije sliva sa gornjeg na donji i tako sve do kraja krova. Zbog preklapanja gubim malo energije, ali to mi je nebitno. Razdvajanje po horizontali - T lajsna koju drzi silikon se utopi izmedju svake dve ploce. Ne moze biti jednostavnije, a ako bas treba fotografisacu, samo mi napisi koji deo te konkretno buni? Imaju tu dva totalno deseta problema... Prvi sto paneli nisu toplotni izolatori. Njima je super, odaju toplotu prema dole, hladniji su nego da je ispod njih crep, a sto su hladniji daju vise energije. Ali ako toplota ispod krova leti nije pozeljna,onda treba znati - ima je mnogo vise nego kad je tu stajao crep. Drugi problem - kondenzacija. Aluminijum hoce da kondenzuje kad je napolju hladno i vlazno. Ne mnogo, ali hoce po neku kap. Za razliku od crepa i gradje koji takvo nesto ni u kojim okolnostima ne rade. Tako da ako se ispod krova ne tolerise nikakvo kapljanje, onda dvaput treba razmisliti. Od ova dva problemcica,mene vise nervira toplota - u pitanju je ogromna verandu iznad koje sam skinuo crep i stavio panele, a na verandi po neka kap vode ne predstavlja problem, nego zbog toplote sad dok sunce ne zadje tu leti ne moze da se sedi. Da sam ostavio crep, pretpostavljam da bi bilo prijatnije. Ili mozda ne bi, toplota mora negde da ode?

U svakom slucaju panele je najbolje staviti na supu za drva ko ima - em od toplote drva do zime ima da budu suva kao barut, em ako kapne neka kap nece im nista faliti 😜

Buni me deo oko panela.
Jasno mi je da si ga slozio kao crep ali nemoguce je upasovati panele u tacnu dimenziju krova tako da negde mora ostati crep, i onda na tom prelazu ostaje suplje i moze da kisne.

mada ovo ce biti prava stvar:
https://www.tesla.com/en_EU/solarroof

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!

A, to. Pa, opet po vertikali nije problem, to sto je visak podelis na preklope, da budu svi jednaki. Po horizontali produzio sam krov da upasujem. To je bar lako, dodas letvu i produzis,u mom slucaju je bilo za 20ak cm. Ustvari, meni je bilo lako jer sa strane nisam imao vetar lajsne i slicne fizicke barijere, tako da sam mogao da pustim toliku duzinu kolika mi odgovara. Ako imas bilo kakve nepomerljive fizicke barijere pa duzina mora da bude fiksna - ne vidim nacin da se to uradi osim bas ako se potrefi da pasuje celobrojan broj panela.

Znaci ti si prekrio ceo krov panelima, ali opet kako si sam vrh krova zatvorio tamo gde ide ceramida?

Neki lim ili kako?

Sto se kondenzacije sa unutrasnje strane tice, ima da se kupe one penaste samolepljive izolacije, mislim da bi to resilo problem konenzacije i zvucne i toplotne

ako ti nije tesko napisi koliko kostaju paneli, kontrolna elektronika i ostalo?

Jel to moze da vraca struju na digitalnom brojilu?

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!

Kod mene se taj deo krova prakticno podvlaci pod drugi, a da nije tako, mogle bi biti ceramide plus eventualno red crepa na vrhu. Ili mogu paneli da prelaze preko/iznad druge strane, ako to nije estetski problem tehnicki svakako nije.

Ja sam uzeo koriscene panele, 60 evra/kom. Inverter ongrid nesto oko 1000 evra. Nemam digitalno brojilo, ali su mi rekli da inverter svako brojilo vraca unazad.

Tu treba paziti da proizvodnja ne premasi potrosnju,inace se elektrodistribucija ljuti. Meni paneli pokrivaju polovinu mesecne potrosnje,tako da distribuciji platim njihovo i lepo meni,lepo njima. U toj kuci mi je brojilo jednotarifno, tako da nemam zavrzlame ni sa tarifama, da je dvotarifno onda bih verovatno dimenzionisao na malo preko polovine dnevne tarife.

Znam ovo za proizvodnju i potrosnju, a jos interesantnije ce biti kada se to sve omasovi, a definitivno hoce.

kako taj inverter prikljucujes na mrezu, jednostavno ukljucis na uticnicu, ili kako, stvarno ne znam?


da li moze da se isprogramira kada i koliko moze da vrati u mrezi, i koliko tvoj sistem od 6kw realno proizvede mesecno?

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!

Noviji smart modeli imaju kacenje na laptop i gledanje, programiranje...

Moj je starinski, 80 kila gvozdjurije a nigde "pameti" . Prikljucenje da li moze na uticnicu ili ne moze zavisi od preseka kablova, 6kW nije bas za monofaznu uticnicu, mada moze da se nabudzi. Ako ne moze na uticnicu, onda se vodi kabl 4-6 mm2 direktno na tablu sa osiguracima. Ne znam da li kod drugih postoji ogranicenje proizvodnje, moj to definitivno nema. On svu energiju koju mu paneli daju mora da isporuci u mrezu, nema sta drugo da uradi sa njom. Dobro, par % ode na disipaciju toplote, ali to je nebitno za ovo sto pitas. Ukoliko ovi smart mogu mogu da uzimaju energije sa panela koliko oni hoce, onda eventualno mozes da dimenzionises da vec ujutro dostignes pun kapacitet, a kad ima vise od punog kapaciteta to jednostavno ne koristis, ali to vec nagadjam, o tome ne znam nista.

Proizvodnja bi u idealnim uslovima trebala da bude oko 1000x instalirana snaga za godinu dana. Dakle, od 6kW da imam 6.000kwh. E, sad, meni je dugovecnost uredjaja bitnija od proizvedene energije, pa nisam ni prikljucio sve panele koje sam kupio, kako maksimalna proizvodnja ne bi presla 75%-80% fabricki deklarisane. Cuo sam da to ne mora tako, da neki nasviraju i 10% preko fabricki deklarisane snage. Ja nisam toliko hrabar. Ne bih da dodjem u situaciju da ponovo moram da platim 1000 evra za drugi uredjaj zbog nekoliko kwh struje. Jer ovaj moj je takav, ako paneli daju vise energije nego sto on moze da izdrzi - spalio sam ga.

Osim sto sam ja poddimenzionisao panele, takodje je ugao daleko od idealnog, onda polovni paneli daju nesto manje snage od one koju su imali kad su bili novi, pa onda ako me mrzi da ih cistim/perem to jos malo umanji, pa dalje, ja imam preklapanje jednih preko drugih pa i tu nesto gubim... Sve kad se sabere, ja nikad nisam video da mi proizvodnja dostigne 4kw, obicno je tu oko 3-3.5kw, nemam nikakvo kumulativno merenje kwh vec samo trenutnu snagu, ali pretpostavljam da ovako kako je sad prikljuceno nakupi sigurno 3.000kwh godisnje. Vidim da opusteno mogu da zakacim jos 1kwh, pa cu to i uraditi uskoro i maksimalna snaga ce mi biti i dalje dosta ispod maksimalno dozvoljenih 6kw (sad je prikljuceno 4.6kW po fabrickoj specifikaciji realno kao sto sam objasnio verovatno 30% manje od toga). Da podignem na oko 4.000kwh godisne i da ostavim tako, da ne rizikujem dalje sa podizanjem.

Pre svega, hvala puno na iskrenosti i podeljenom ličnom iskustvu jer mi je to upravo i trebalo, i ne samo to već i informacije o sistemu i proizvodnji.


Iako vidim da je odlično izvedeno, rešenje o sklapanju panela tako da zamenjuju krov u mom slučaju bi bilo i malo problematično, tim pre jer smo u zadnjih par zima u kraju imali puno pojava snega sitnog kao brašno koji se zavlačio ispod crepova i taložio u potkrovlju svakome ko nije imao ispod crepa paropropusnu-vodoneporpusnu foliju a većina je i nema,barem što se starije gradnje tiče. S obzirom da je meni u potkrovlju kao izolacija kamena vuna, problem ovlažene izolacije bi bio još i veći ako ne bih na krovu imao crep.

Međutim, ideja da se građa ojača sa bočne strane jeste odličan predlog i rešenje, i na tome zahvaljujem.

Ja imam pomoćnu zgradu koja ima nekih 50-ak kvadrata krova, koji bi sigurno pokrili potrebe površine za solarnim panelima snage koja meni treba tako da je i to mogućnost.


Što se samog sistema tiče, ja imam bitno drugačiji koncept a to je da sve što se proizvede ide u baterije i da se koristi u okviru domaćinstva, praktično da pokrije jedan veliki deo dnevnih potreba. Ne želim nikakve pravne odnose sa EPS-om po pitanju prodaje struje, štaviše mislim da će kvote za to biti sve nepovoljnije kako se proizvodnja solarne energije bude omasovljavala. Nemam namera da bude nezavistan od mreže niti ću to moći pošto puno struje trošim u toku zime ali ovako, ušteda je posredna mada značajna a i meni je bitno da imam mogućnost da imam struju kada je nestane iz mreže a to se u mom kraju relativno često dešava.

Oprema je vrlo skupa,i treba je uzimati deo po deo,slažem se da su polovni paneli dobro rešenje. Ulaganje počne da se vraća posle barem 10-ak godina. Ja razmišljam i o vetrogeneratoru od oko 1500W kao dodatku na solarne panele, jer je mesto na uzvišici i vetra ima dosta.

Ja sad na drugoj kuci imam takvu otprilike situaciju - potkrovlje, vuna i lamperija. Medjutim, ono sto je u mom slucaju interesantno - ja bih tu hteo da skinem crep. Odmah da kazem, potpuno sam saglasan sa problematikom, ali sa druge strane bih hteo da produzim kucu tako sto natkrijem spoljno stepeniste i sad imam izbor izmedju tri mogucnosti:
- taj deo cu pokriti drugacijim crepom, jer se onakav kakav je na kuci vise ne proizbodi, neprihvatljivo
- da poskidam crep sa cele kuce i kupim novi, skupo
- da crep ispod panela premestim tamo gde mi nedostaje, a pod panelima moze da hude bilo sta (folija, lim, drugi crep jer se ne vidi).

I onda, ja tu ne vidim razloga zasto bih stavio drugi crep, a ne naprimer lim - ako nista laksi je. Ili foliju. Ili tegolu. Ali opet - kroz lim/foliju/tegolu treba busiti da prodju nosaci... Videcu sta cu smisliti.

Baterije, sve je to fino i tako bi trebalo raditi, ali mene plasi kvalitet baterija. Kad racunas isplativost, treba da planiras da ces za deset godina baterije kupiti ne jednom nego dvaput, pre nego sto dodjes na nulu ulozenog i dobijenog, a kad dodjes onda ce trebati i treci put...Mislim podrzavam,svi hi trebalo tako da radimo,samo kazem da ti me promakne nesto pri pravljenju kalkulacije. Problem broj dva - nemas 100% iskoriscenje proizvedenog. Akumulatore dimenzionises tako da se i tokom srednje oblacnog dana napune, a kad je dan suncan, bacas taj visak energije. Problem broj tri - problematicno je malo osmisliti tu automatiku koja ce potrosace prebacivati cas na baterije, cas na gradsku mrezu. Ako planiras to rucno da tadis, ubrzo ces sebipoceti da lupas samare od besa sto si to tako osmislio. Ja sam isto krenuo sa tom idejom kao ti - samo baterije, necu nesporazume sa EPS. Medjutim, uz dosta razmisljanja promenio sam plan totalno i uzeo ongrid inverter. Ali dobro, to dolazi na kraju, za pocetak ti posrafi panele, pa ces onda kupiti akumulatore i regulatore ili sta ti vec odgovara. Nemoj samo da se zaleces da prvo kupujes elektroniku, a na krovu jos nigde nijednog panela.

Ako imas nekih konkretnih informacija o vetrogeneratorima, podeli ovde sa nama - koliko kosta oprema, na sta se montira, koliki napon daje itd.

Ulaganje u solarnu energiju ne moze nikako biti jeftino ako je ozbiljno.

Taj sistem kod vas je jedan od najjeftinijih i najbezproblemnijih koje znam,doduse ali bitno drugaciji od koncepta koji vecina ima a to je energetska nezavisnost. Iz moje perspektive, previse neiskoriscenih panela i slab inverter ali za to kako vama ispunjava namenu je idealan.

Mislim da dileme ne treba da bude da bez pametne elektronike nema ozbiljnog solarnog sistema i tu pre svega mislim na inverter . To danas nisu neozbiljni uredjaji i veliki deo njih ima garanciju po 5 ili 10 godina. U konceptu "on grid" nema amortizacije viskova energije i to je po meni najveca mana. Druga stvar je sto mi je nepojmljivo da u takvom sistemu kada nema struje u mrezi nema je ni iz solarnog sistema.

Danasnji inverteri imaju multiple uloge a to je da mogu da balansiraju preko baterije izmedju vise izvora struje: panela,vetrenjace,agregata,gradske mreze i da bateriju pune iz bilo kog od njih. Kad nema vetra i sunca,baterije puni gradska mreza,kad ni nje nema,puni je agregat. Potrosnja u kuci moze da se forsira vise na racun baterije ili panela/vetrenjace,da baterija ssamo sluzi kao podrska kada struje ne stane.

Dalje,dosta tih invertera ima mogucnost da kratkotrajno izbaci i po3 puta nominalne snage zarad podrske kucnim uredjajima sa induktivnim opterecenjem,konkretno elektromotorom. Dakle,bez inteligentnog invertera mislim da je cela prica oko solarne energije sklepana i osakacena.

Za baterije se ne bih slozio da je prica tako pesimisticna. Tacno je da su visokovoltazni offgrid sistemi,inverteri pre svega,relativno jeftini jer visokovoltazne litijumske baterije (Tesla Powerwall, LG Chem Resu i slicne) su par puta skuplje od invertera ali na srecu ima dosta pametnih invertera koji rade na nizim voltazama i besprekorno pune obicne olovne i gel baterije. Sa druge strane,ovih baterija ima u toliko povoljnih cena i izvedbi, novih i polovnih,da to daje ogromnu fleksibilnost da se serijskim i paralelnim vezivanjem po zelji dobije bilo koja voltaza ili kapacitet. Takva jedna banka baterija kosta mozda cetvrtinu ili cak manje onoga koliko kosta nova brendirana litijumska. I iako ce trajati duplo manje i prazniti u ciklusu duplo manje opet itekako ima finasijskog rezona. Stavise,baterija uopste ne mora da bude dimenzionirana da gokupi sve sto paneli proizvedu,vec upravo da amortizuju taj visak proizvodnje zbog kog ste vi morali da oborite proizvodnju vasg panela.

Da se razumemo, baterijaa uglavnom i bude najskuplji deo solarnog sistema.

Eto, to su moji argumenti bili za offgrid sistem a uz duzno postovanje,iako mi je jasna namena u konkretnoj situaciji,previse neiskoriscenih panela bez adekvatnog i slabog invertera koji nisu po snazi u odnosu barem 1:1 ili malo vise od toga,je negacija koncepta prikupljanja sunceve energije.

A sto se vetrenjaca tice,uglavnom, da bi doprinele ustedi,nikako ispod 1500w i pre svega,lokacija. Tim prd najvise mislim da treba naci mesto koje je znatno iznad okolnih kuca i drveca ili jos bolje na pocetku pada nekog proplanka i dici na nekih 15 metara visine. Koliko je to vecini moguce da izvedu iz perspektive gradnje,pitanje je.

Ja nikako ne vidim smisao off grid sistema osim ako nije neka udaljena lokacija.
po meni treba iskoristiti to sto nudi distributivna mreza, em je sve jeftinije em korisnije za tebe i druge.

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!

Posto je takvo prikljucivanje na mrezu i dali je uopste dozvoljeno. Mislim kod nas u Srbiji?

Potpis

U padu jednog carstva stradaju svi, tako je uvek bilo, tako će biti i sada. Verovatno će posle svega ovoga
biti formirani neki novi blokovi, nova uređenja. A mi? Eh, a mi..

Mislim da niste dovoljno dobro pročitali moj odgovor jer mislim da sam dobro obrazložio zašto je off grid dobar i za šta sve može da bude vezan, a dobar je zato što može isto što i on grid plus ima dodatno korisnih funkcija.

Off grid sistem ne mora biti striktno off grid varijanti, već može i da šalje struju u mrežu i da je prodaje, ako je to namera, u udelu koji je višak ili koji je vlasnik programirao kroz inverter da želi da isporuči u javnu mrežu.

Mislim da vam je filozofija koristi od solarne energije pogrešna. Veća se korist i sa daleko manje glavobolja ostvaruje posredno putem uštede od onoga što se samostalno proizvede i potroši umesto onoga što se redovno plaća snabdevaču nego što ćete imati koristi od direktne prodaje koja će tek da bude problematična. A kada će se država setiti da to oporezuje retroaktivno, kao što to sad upravo radi sa free lancer-ima koje je do sada sačekala "na zicer", ostaje da se vidi.

Ovde imas sliku kako se nosaci solarnih panelia pricvrscuju za krovnu konstrukciju nosaci solarnih panela