Pitanje za milion milijardi dolara

Ako se bavimo elektromagnetizmom i izvršimo jedan eksperiment. Sledeći:

U istoj ravni rasporediti 4 elektromagneta, ali napajani jednosmernom strujom, tako da su sva 4 severna pola okrenuta ka unutra ka jednoj središnjoj tački. Naravno ti elektromagneti su jako dobro pričvršćeni i ne mogu da se pokrenu. Kako povećavamo elektromagnetnu silu, napajanje snagu struje, dolazi do sve većeg odbijanja tih magneta. Ta odbojna sila se manifestuje unutar polja. Ako bi stvorili veoma jaku magnetnu silu, smtram da bi se promenio pritisak u tom polju i to tako, da bi se stvorio podpritisak, vakum. Moramo takođe prihvatiti da vakum nije stalna kategorija, jer je uvek moguće stvoriti veći podpritisak. Na kraju, stvorili bi takvo polje, koje bi bilo u stanju da usisa svaku poznatu česticu, koja joj se nađe u blizini.

Ako bi radili suprotno, da pokušamo da stvorimo privlačnu silu između tih magneta, stvorio bih se nadpritisak i to polje bi postalo neprobojno za čestice, takoreći, prostor u tom polju bilo bi nemoguće probiti. Ili što bi neki rekli, vazduh bi iz gasovitog prešao u čvrsto stanje.

Da li sam na pravom putu?

Nisi, potpuno si promašio put.

Jel znaš drugi?

1. Elektromagnetno polje deluje SAMO na naelektrisane čestice. Generalno, atomi, molekuli su elektro neutralni, mada usled polarizacije i sličnih efekata mogu da reaguju sa EM poljem. Prema načinu na koji materija interaguje sa magnetnim poljem deli se na paramagnetike, dijamagnetike i feromagnetike. Prve dve vrste materijala izuzetno slabo reaguju na magnetno polje
2. Elektromagnetno polje od više izvora je u svakoj tački suporpozicija polja (vektorski zbir) svih pojedinačnih polja. To znači da bi u centru rezultat bio velika, lepa, okrugla nula
3. Inače, pretpostavka je neverovatno glupa.

A zašto je kompletna pretpostavka NEVEROVATNO glupa:

VAKUUM NE USISAVA NIŠTA!!!

Pogledaj jednom noćno nebo. One tačkice na nebu su zvezde. Skoro kompletan svemir je gomila vakuma sa malo materije okolo. A opet ta materija nigde nije usisana poslednjih 14 milijardi godina.

Napravi vakuum u nekoj boci zapušenoj čepom. Ako sve lepo namestiš, eventualno će čep upasti u bocu. Ali to se nije desilo zato što je vakuum "usisao" čep, nego zato što je spoljašnji pritisak gurnuo čep u bocu.

VAKUUM NE USISAVA NIŠTA!!!

Da li sam dobio milion milijardi dolara?

Pa ja tu nulu i tražim. Znači na pravom sam putu. To što neke čestice deluju, interaguju sa poljem a neke ne, je samo bazična pretpostavka i siguran sam da to zavisi od jačine polja a ne od vrste čestice. Kako bi inače dokazali da Zemlja ima svoje magnetno polje? Gravitacija? Zemlja kao velika čestica, privlači i gvožđe i aluminijum i tebe zajedno sa mnom.

Tu nam struja (u ovom mom teorijskom eksperimentu) služi samao kao sredstvo a ne cilj. Ne treba nama elektromagnetni talas već samo jako magnetno polje. A da ga stvorimo, ja ne znam drugi način osim solenoida pa makar bio sastavljen i od superprovodnika u nekoj 'hladnoj' sredini.

Razlika između mene i tebe je u tome što si ti možda završio neke veće škole a ja i dalje samo baratam logikom.

I nikada se neću složiti sa tobom oko vakuma. Ako se složimo da je vakum podpritisak, onda svakako vakum usisava! E sad, možda ti nešto drugo smatraš za vakum-vakuum.

Po meni, vakum je odsustvo materije u nekoj sredini. Znači nema ništa! Na suprot tome, postoje 'tamne materije'.

Nemam vremena da ti objašnjavam.

STVARANJE PODPRITISKA U NEKOM OTVORENOM PROSTORU JE KLJUČNO ZA PRELAZAK U NEKI PARALELNI SVET.

Ma ne lupaj.

Nazovim tvoj "izum" vakuumska pumpa. Ako bi tako nešto radio, taj tvoj izum bi iz nekog ograničenog prostora izbacivao materijal (vazduh, vodu, šta god). Pa kako onda nešto da upadne u taj prostor, kada tvoja pumpa to izbacuje?

Pa to ti je zakon akcije i reakcije. Kao na primer što avion leti i sa njim putuje i zvuk. Kad avion prestigne zvuk u svojoj brzini, dolazi do pucnja. I zvuk počinje da kasni u odnosu na avion.

Ili na primer u zavisnosti od dielektrične sredine, potrebno je povećavati napon do neke granice. U jednom trenutku, skoči varnica. Zašto? Zato što je došlo do proboja dielektrične sredine ili kako već objašnjavaju.

E sad pošto je nosilac naelektrisanja elektron, oni se nagomilavaju na negativnoj sferi. I ti misliš to je ok. I onda skoči elektron i pređe na pozitivnu sferu. I sad postaviš pitanje, kako to da se taj elektron nalazi na pozitivnoj sferi, kad tamo "nema ništa".

I nemoj da pričaš da lupam, nije lepo.

Upravo tim pražnjenjem prostora otvaramo mogućnost da se ona napuni. Ako bi koristili promeljivo magnetno polje, ne znam šta bi bilo, verovatno ništa.

Ali ako stvaramo podpritisak. U jednom trenutku će doći do pucanja prostora, primer za to je crna rupa u svemiru.

I sad imamo stvorenu crnu rupu. Ali to je hodanje po žici. Možemo da balansiramo prtisak i podpritisak i da vidimo kad će šta biti usisano. Ako preteramo, može biti usisano mnogo toga, nenamerno.

A što se tiče tvojih 14 milijardi godina, otkud znaš da ništa nije usisano? Možda je usisano baš SVE, i onda ti je isto stanje, jer ne znaš kako to da izmeriš.

Upravo, kako ti kažeš superpozicije crnih rupa, tamne materije i vidljivog dela svemira nam ukazuje da je sve u ravnoteži, ali da ništa ne miruje. Usisavaju se i te kako mnogi prostori i materije.

Ali svaka priča o tome je samo teoretisanje. Ono što sam napisao u prošloj poruci je ključno.

Čitam, čitam, pa se vratim na početak. Pa ponovo... Ili ja ovde ne shvatam šta hoće da se postigne ili stvarno nešto nije u redu.

Zašto se spajaju različite stvari (vakum i magnetna sila)?

Ima li ovde neka matematika iza ovoga pa da vidimo o čemu se radi?

Uzmimo čeličnu bocu. Pomoću neke specijalne pumpe, ne znam kakve, izvlačimo iz boce vazduh. U jednom trenutku boca i ako je čelična, spljoštiće se i težiti da se sabije u nultu tačku vakuuma. To pokazuje da svaki vakuum ima svoju nultu tačku. U ovom slučaju, mesto gde se sile magnetizma potiru.

I ono što nazivaju idealnim vakuumom je upravo to. Sredina u kojoj postoji samo nulta tačka.

Magnetna sila koja izaziva proboj nulte tačke je obrnutno proporcionalna gustini materije u kojoj sila deluje.

F = x * (1/p)

Gde je 'F' - jačina magnetne sile u Njutnima a 'p' - gustina materije.

A 'x' je konstanta proboja.

Za idealni vakuum 'p' je jednako 0.

Proboj nulte tačke predstavlja ostvarivanje tolikog podpritiska koji je dovoljan, da bi se stvorio vizuelni prikaz crne rupe. A zavisi od mesta u Univerzumu gde se uspostavljaju 'vrata' za paralelni Svet.

Teorijski, ako bi uspostavili idealni vakuum, ceo Svet bi bio usisan u taj vakuumski prostor, ili crnu rupu.

Idealni vakuum ne postoji, kao što nam govori i jednačina: F = 1/0

Međutim, ovo sve se dešava u dvodimenzionalnom prostoru. Ako bi uključili i treću dimenziju, umesto 'vrata' dobili bi smo 'tunel'.

A brzina kojom materija prolazi kroz taj tunel bila bi veća od brzine svetlosti.

_{[Ovu poruku je menjao nenadovic85 dana 03.09.2021. u 21:06 GMT+1]}

Konačno da neko opravda naziv ove grupe.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Mislim da je nendovic već u paralelnom univerzumu.

Tamo gde su kuće od čokolade, a prozori od marmelade...

Cilj projekta je da se dokaže da postoje paralelni svetovi. Da bi svetovi bili paralelni moraju da imaju bar jednu zajedničku dimenziju. U savršenom slučaju, to je jedna zajednička tačka. Objasnio sam u prethodnoj temi da postoje 8 paralelnih svetova, pa sad pokušavam da to dokažem.

Cilj je stvoriti podpritisak, jer je upravo sredina u kojoj vlada podpritisak pogodna za stvaranje crne rupe. Crnu rupu možemo teorijski stvoriti i u čvrstim materijalima, ali je neostvarljiva tolika sila kojom moramo delovati. Zato sam uzeo vazduh kao sredinu. Međutim, da sve ne bi bilo samo crna kutija u kojoj ne znamo šta se dešava, upotrebio sam magnetnu silu.

Magnetne sile mogu stvoriti podpritisak, ako su dovoljno velike te sile u zavisnosti od sredine.

I to sam objasnio kako. Ne znam šta nije jasno. Slabe magnetne sile privlače samo gvožđe i još neke elemente i materijale. Jake magnetne sile privlače SVE.

Postoji samo još jedna začkoljica. Dokazati da možemo stvoriti toliko jaku magnetnu silu. Ako eksperiment vršimo na površini Zemlje, onda u obzir moramo uzeti i gravitacionu silu tj. ubrzanje. Utoliko je problem teži.

Prosta matematika, prost problem, prost eksperiment.

Ako dva stalna magneta okrenemo da se privlače, ne dobijamo nšta, oni će se spojiti. U najboljem slučaju postojaće jednosmerne silnice između njih. Ali ako ih okrenemo da se odbijaju, oni će se odbiti na neko rastojanje u zavisnosti koliko su jaki magneti. Ali ako ne dozvolimo da se odbiju, stvaramo prostor u kome se silnice potiru i na izgled nema ničeg drugog. Ali sam siguran da menjaju osobine tog prostora koji je između njih.

@nenadovic85 ako se stvarno desio Filadelfijski eksperiment sa odlaskom broda u drugu dimenziju onda bi trebalo razmotriti ove tvoje tvrdnje i zamisli.

Možda je lucidno ali verujem da se desio u nekom obliku. Ako pročitate neku knjigu o Tesli, ne znam naziv. Piše:

parafraziram...

I onda sam stvorio tako jako magnetno polje a u tom eksperimentu je učestvovala i jedna žena. Ona je ušla u to magnetno polje i jednostavno nestala. Nikad više, nigde nismo mogli da je nađemo.

nenadovic85 jel može se prdne kad (ti) je unutri, mislim logičar si pa ...

Potpis

Reč Bog za mene nije ništa nego izraz i proizvod ljudske slabosti
Albert Ajnštajn

Real magic abracadabra, nothing is it impossible.

Nije mi jasno samo kako misliš da postigneš nadpritisak bez tahionske energije? Osim toga, sve ostalo je bez greške.