Problem je što ovde većina i dalje ima u glavni neku podelu na rase, po kojoj kosooki azijati nisu pravi amerikanci, ali belci evropskog porekla i afroamerikanci jesu!
Po čemu je više amerikanac neko srpskog porekla čiji deda ili pradeda se doselio u SAD od nekoga ko je kineskog porekla, a čiji čukundeda je radio na izgradnji transkontinentalne železnice?
Još jedan od bitnih faktora je da oni žive uglavnom u svojim četvrtima, neguju svoju kulturu i jezik, pa dete koje ide u toj četvrti u školu, ima popriličnu konkurenciju, i oni koji se tu pokažu najbolji, lako će biti najbolji na nivou celog grada ili države.
Taj amerikanac kineskog porekla i posle 5 generacija u SAD i dalje zna dobro kineski, a ovi naši posle 2 generacije zaborave srpski ili ga pričaju kao naš "prestolonaslednik", zbog čega neki misle da su ti kinezi juče došli u SAD i da nisu pravi amerikanci.
A kad se pominju matematičke olimpijade, čuveni Terence Tao je australijanac kineskog porekla, ali je na kraju završio u SAD, prvo kao student, a posle kao profesor i istraživač, i sada je praktično amerikanac iako tamo nije rođen.
Mi se na našim portalima i forumima bavimo nekim nebitnim i trivijalnim pitanjima, na koje ne možemo da utičemo, a ne pitamo se kako su to SAD napravile sistem da najbolji iz celog sveta teže da dođu tamo, bilo na studije ili nakon studija u svojoj zemlji, i kako to da tamo postignu mnogo bolje rezultate nego bilo gde drugde? Nije samo do novca, ima i do nečeg drugog, možda je do slobode mišljenja i govora, možda je do toga što ti najbolji dolaze na neke rukovodeće pozicije, bar u institutima i na univerzitetima, a možda je nešto deseto. Naš problem je što se decenijama bavimo nekim reformama, a cilj svake reforme je da se praktično ništa ne promeni po ovim ključnim pitanjima.
Kod nas, a i u mnogim drugim zemljama, čovek je sveden na BROJ, eto kod nas imate neke mature i prijemne ispite, kukamo kako Srbija ima sve manje dece, a napravili smo sistem u kome maturant na prijemnom ispitu za neki fakultet ostaje ispod crte za 0.01 (da, za 1/100) i praktično ne može da upiše studije ili recimo plaća 100% iznos školarine, a onaj ko je imao tih 1/100 više ne plaća školarinu. Mi eliminišemo ljude zbog 1% jednog boda od 100 mogućih bodova, dakle zbog desetohiljaditog dela maksimalnog broja bodova, i to se dešava svake godine, a godinama kukamo na onu "krađu" Čavića u Pekingu 2008. godine (kad već to pominjem, čudno mi je da nakon prvih 50 metara plivači "leptir" stilom smeju onoliko dugo da rone, ja bih to skratio na 4-5 metara, na snimku se lepo vidi da je Felps tu uspeo da praktično nadoknadi zaostatak za Čavićem, a za šta je verovatno zaslužno ko zna šta, moža neka krema ili ulje za kožu, možda se jače odgurnuo nogama o zid bazena jer je to posebno vežbao), mada ostaje činjenica da u mnogim sportovima imamo odličan rezultat u prvoj polovini ili prvom delu meča, a onda zbog nedovoljne fizičke spremnosti posustanemo i izgubimo, nakon čega kreću priče o teorijama zavere.
Isto kao ovo za upis u škole i na fakultete, često i u sportu eliminišemo decu za koju neki "stručnjak" proceni da nemaju dovoljno talenta.
Tako je i Đoković ostao bez neke državne stipendije, jer je jedan čuveni teniski "stručnjak" zaključio da je bolešljiv i da od njegove karijere nema ništa! Da Novakovi roditelji nisu bili uporni u finansiranju njegovih treninga, čak se zadužujući kod zelenaša, Novak Đoković bi danas bio potpuno nepoznat, možda bi bio vlasnik nekog kafića ili picerije, a možda bi vozio kamion negde u SAD ;)
Potpis
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
