********** P R E O B A Ž E NJ E __ G O S P O D NJ E **********
''Jednoga dana, treće godine Svoje propovedi na zemlji,
Isus povede apostole Petra, Jakova i Jovana i izađe s njima na goru Tavor da se moli Bogu.
Dok se molio, Njegovo se lice izmeni i zasija kao sunce, a haljine Njegove postadoše sjajne i bele kao sneg.
Tako se On preobrazi pred njima i pokaza deo Svoje božanske slave.
Pored Hrista ukazaše se Mojsije i Ilija i razgovarahu s Njim o smrti koja Ga čeka u Jerusalimu.
Zatim se spusti jedan sjajan oblak i zakloni ih, "i gle, glas iz oblaka govoraše: ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji; njega slušajte." (Mt. 17;5)
Kad apostoli čuše glas Božji, uplašiše se i padoše licem na zemlju.
Isus im priđe, dodirnu ih i reče:"ustanite i ne bojte se!" (Mt. 17;7) Kad podigoše oči, oblaka više nije bilo.
Videše samoga Isusa koji je opet imao Svoj običan izgled. I siđoše s gore.
Na gori Tavoru, kao i na reci Jordanu tri godine ranije, Bog Otac potvrđuje da je Isus Sin Božji.
Takođe pojavljivanje dvojice starozavetnih proroka, Mojsija i Ilije, kao Isusovih slugu,
razbija jevrejsku zabludu da je Isus neki od proroka (Ilija, Jeremija,...), već se On ovim predstavlja kao Car nad prorocima.
Ovim je Gospod hteo da ojača veru svojih učenika kako u nastupjućim danima Njegovog stradanja ne bi otpali od Njega.
On nije poveo sve apostole, već samo trojicu najljubljenijih, zato što je znao da će Ga Juda izdati,
te zato nije bio dostojan da vidi Božansku slavu Hristovu,
a opet nije hteo da ga ostavi samog pod gorom da ne bi kasnije time pravdao svoje izdajstvo.
Preobraženje se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
Slavi se na Istoku od VII veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine,
i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.
Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš,
zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever.
Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, a drugi u Iloku.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta.
Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.
Danas se na kraju Svete Liturgije služi obred sveštanja grožđa.
U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Na ikoni Preobraženja predstavljen je Gospod Isus Hristos na gori, okružen svetlošću,
sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
Ima brojnih hramova posvećenih ovom prazniku, u Pančevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i drugi,
kao i manastira, kao što je Preobraženje u Ovčaru.
Jedan od najupečatljivijih opisa praznovanja nalazimo kod Jakova Ignjatovića,
koji dočarava proslavu u slavnoj Sent Andreji.
I danas se Srbi u Mađarskoj na ovaj praznik masovno okupljaju.
Negde se na današnji dan održavaju sabori, kao u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, Orahovici u Slavoniji i drugde."
"Treće godine Svoje propovedi na zemlji Gospod naš Isus Hristos,
približujući se dobrovoljnom stradanju Svom radi spasenja našeg poče kazivati učenicima Svojim
da Njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i glavara svešteničkih i književnika,
i da će Ga ubiti (Mt. 16, 21).
On to poče govoriti učenicima u okolini Kesarije Filipove,
kada Ga Petar ispovedi kao Sina Božjeg rekavši: Ti si Hristos, Sin Boga života (Mt. 16, 13.16).
Spasove reči o stradanju i smrti silno ožalostiše učenike, osobito apostola Petra, koji stade odvraćati Gospoda od toga, govoreći: Bože sačuvaj! to neće biti od tebe (Mt. 16, 22).
Primetivši ožalošćenost Svojih učenika i želeći da im je olakša,
Gospod obeća nekima od njih pokazati slavu Svoju koju će On imati po stradanju Svom, rekavši:
Imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina Čovečijega gde ide u carstvu svome (Mt. 16, 28).
Nakon šest dana posle toga Gospod, praćen učenicima i mnoštvom naroda,
krenu iz okoline Kesarije Filipove u predele Galileje i stiže predveče do galilejske gore Tavor.
Imajući običaj da se noću povlači od svojih učenika radi usamljene molitve Bogu Ocu, Gospod Isus,
ostavivši pod gorom narod i uzevši sa sobom od učenika Svojih samo Petra, Jakova i Jovana,
uziđe s njima na vrh Tavora da se pomoli.
I udaljivši se malo od njih, stade se moliti.
A tri učenika, umorni nešto od penjanja na visoku goru,
nešto od duge molitve, zaspaše, kao što kazuje evanđelist Luka: Petar i koji bejahu s njim behu zaspali (Lk. 9, 32).
Dok oni spavahu, i rasvit beše na pomolu, Gospod Hristos se preobrazi blistajući slavom Svoga Božanstva,
i po naređenju Njegovom predstadoše Mu dva proroka: Mojsije od mrtvih, Ilija iz raja, i govorahu s Njim o izlasku Njegovu koji Mu je trebalo svršiti u Jerusalimu.
Ovaj razgovor i naročito pojava božanske sile probudiše apostole,
i oni videše neiskazanu slavu Gospoda Isusa:
lice Mu je sijalo kao sunce, haljine Njegove bleštahu kao sneg, i dva čoveka stajahu u toj slavi i govorahu s Njim.
Od toga učenike spopade strah.
I otkrivenjem Svetoga Duha oni odmah poznaše u tim ljudima Mojsija i Iliju i razumeše da se razgovor vodi o dobrovoljnom stradanju Hristovom. Slušajući razgovor, učenici stajahu s trepetom, naslađujući se u isto vreme gledanjem Božanske slave, ukoliko to beše moguće za njihove telesne oči.
I sam Gospod im pokaza od Svoje slave onoliko koliko to može videti priroda čovečija i ne lišiti se vida:
jer je nemoguće smrtnome čoveku videti nevidljivo besmrtno Božanstvo.
Mojsije je u starini molio Boga da mu na očigledan način pokaže slavu Svoga Božanskog Lica,
ali mu je Gospod odgovorio na to: Ne može čovek lice moje videti i živ ostati (2. Mojs. 33, 20).
A kada razgovor Gospoda Hrista sa Mojsijem i Ilijom beše pri kraju i apostoli Duhom Svetim saznadoše za njihov odlazak, ožalosti se Petar što će proroci otići iz očiju njihovih,
i želeći da se neprestano naslađuje divnim prizorom slave Hristove i česnih proroka,
on se osmeli i reče:
Gospode, dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji (Lk. 9, 33).
Dok Petar to govoraše, svetao oblak, koji oba proroka beše doneo Hristu i koji je opet po Božjem naređenju imao uzeti ih i odneti svakoga na svoje mesto, zakloni apostole okruživši vrh gore; i još više se uplašiše apostoli kada, približujući se ka Hristu, zađoše u oblak i čuše iz oblaka glas koji govoraše: „Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega poslušajte!“
– Pri ovim rečima odozgo apostoli od velikog užasa potpuno izgubiše prisustvo duha, i strahovito uplašeni padoše na zemlju.
A kad oni popadaše ničice, slava Gospodnja, i proroci s njom, sakri se od njih. Gospod pak pristupivši učenicima koji ležahu na zemlji dotače ih se govoreći: „Ustanite, ne bojte se!“ I podignuvši oči svoje, učenici nikoga ne videše do Isusa sama.
I poče svitati, i oni stadoše silaziti s gore, i Gospod im zapovedi da nikome ne kazuju što su videli dok On, posle stradanja i smrti, ne vaskrsne u treći dan iz groba. I oni umučaše, i nikom ne javiše ništa u one dane od onoga što videše."
Registrovani: 1 ( jans )
Re: Svetske Religije - Hrišćanstvo,Judaizam,Hinduizam,Islam,Budizam,Šintoizam +Verski Dnevnik