Država prvi put novčano nagradila naučnike – Koliko izdvajamo za Nauku iz bruto nacionalnog dohotka

Rukovodeći se isključivo međunarodnim standardima, republičko Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine je prvi put novčano nagradilo 1093 od ukupno 5.200 naučnika osnovnih nauka u Srbiji.

U zavisnosti da li su zauzeli:
- prvo,
- drugo ili
- treće mesto,
oni su upravo osvojili po:
- 140 hiljada,
- 85 hiljada ili
- 50 hiljada dinara bruto.

To su stručnjaci iz matematičkih, biomedicinskih i društveno-humanističkih nauka. Svi oni su objavili međunarodno priznate radove u nauci najviše kotiranim časopisima, onima sa takozvane ISI liste.

Proglašene su, takođe po međunarodnim kriterijumima, i najbolje naučno-istraživačke institucije. To su:
- beogradski Hemijski i Fizički fakultet,
- Astronomska opservatorija Beograd,
- Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu,
- Fakultet za fizičku hemiju u Beogradu,
- Matematički institut SANU,
- Institut za fiziku i
- Centar za multidisciplinarne studije Beogradskog univerziteta.

Ove institucije su od 2002. do 2003. objavile više međunarodno priznatih radova nego što imaju zaposlenih.


Popravljanje rejtinga

Ovim potezom, prvim takve vrste u zemlji, Ministarstvo nauke je želelo da stimuliše naučnike da istražuju i rade na projektima, da poprave svoj rejting u svetu i da ih motiviše da ostanu u zemlji. Ako zemlja ulaže u nauku i naučnike biće para i za penzije i za ostala socijalna davanja.

Ovaj način rada, obećavaju u Ministarstvu, postaće praksa. Očekuju da će naučnici u Srbiji uskoro dostići svoje kolege iz Hrvatske i Slovenije po broju međunarodno priznatih objavljenih radova. Nadaju se i da će naša republika doseći pomenute dve zemlje i po nacionalnom dohotku. Ulaganja u nauku i nacionalni dohodak u tesnoj su vezi.

– Neophodno je da se izradi strategija razvoja Republike Srbije i potom preduzmu mere u cilju poboljšanja ekonomskog položaja u Republici.

Kada se uporede nacionalni dohoci po glavi stanovnika u Finskoj, Švedskoj, Austriji, Danskoj i drugim ekonomski uspešnim zemljama koje imaju približno isti broj stanovnika kao mi, zapaža se da je bruto domaći proizvod u Srbiji po stanovniku 6,7 puta manji od Slovenije, a 19,3 puta manje od Irske. Zašto? Ekonomski moćne države za nauku, istraživanje i razvoj izdvajaju, i u procentima i u dolarima, neuporedivo više od nas.

Na primer, Finska je 2001. izdvojila 3,41 odsto od bruto nacionalnog dohotka (bruto domaćeg proizvoda) za istraživanje i razvoj.

Te godine Srbija je izdvojila 0,16 odsto za iste svrhe. Čak 21 put manje od Finske u procentima, a u dolarima je zastrašujuće manje. Bilo bi relativno nedopustivo da u narednih par godina ne dostignemo izdvajanja Finaca bar u procentima.


Lisabonska deklaracija

Postojanje takozvane “Lisabonske deklaracije” koja obavezuje članice Evropske unije, ali i države koje hoće da uđu u EU, da do 2010. izdvajaju najmanje tri odsto od bruto domaćeg proizvoda za nauku, istraživanja i razvoj. Od tih minimalnih tri odsto, jedan procenat mora da bude iz budžeta.

O tome koliko se pažnje polaže na nauku pokazuju i radovi naučnika, odnosno koliko se tih radova nalazi u časopisima sa ISI liste koja zapravo predstavlja ligu šampiona u nauci. Reč je zapravo o naučnim radovima međunarodnog karaktera. Od januara 2000. do kraja prošle godine naučnici iz Srbije su u časopisima sa pomenute liste objavili deset puta manje radova od svojih kolega iz Finske.

Uočava se korelacija izdvajanja za nauku, broja međunarodno priznatih radova i bruto nacionalnog proizvoda po glavi stanovnika. Vidi se da je Srbija po svim tim pitanjima znatno ispod ekonomski razvijenih zemalja, veoma malo je radova na ISI listi, malo se izdvaja za nauku, a istovremeno je u Srbiji veoma nizak nacionalni dohodak.

Recimo, u 2001. iz Srbije je u naučnoj ligi šampiona bilo 680 radova, ovde se izdvajalo tada 0,16 odsto za nauku, a nacionalni dohodak po glavi stanovnika je iznosio 1.408 dinara.

U isto vreme iz Finske je međunarodno priznatih naučnih radova na ISI listi bilo 6.645. Izdvajanja za nauku u toj skandinavskoj zemlji iznosila su 3,41 odsto, a nacionalni dohodak po glavi stanovnika „težio” je 23.241 dolar.

Iz svega ovoga se može zaključiti da je neophodno povećati izdvajanja za nauku, kako iz budžeta, tako i iz privrede. Sedamdesetih godina prošlog veka se u Srbiji i nekadašnjoj SFRJ veoma mnogo izdvajalo za nauku i obrazovanje.

Zahvaljujući pronalasku beogradskog Instituta za opštu i fizičku hemiju, tokom osamdesetih godina je podignuta fabrika zeolita „Birač” kod Zvornika. Pre nego što je došlo do raspada SFRJ, ta fabrika je proizvodila oko 50 odsto evropske proizvodnje i negde oko 28 odsto svetske proizvodnje zeolita. Evropa je u redovima čekala za naš zeolit.

Po proizvodnji iz 1990, a po sadašnjim cenama, ta fabrika bi danas proizvodila zeolita u vrednosti od oko neverovatnih 800 miliona dolara (0,8 milijardi) godišnje. Ta vrednost je ravna veličini od oko šest i po miliona tona pšenice ili sedam miliona tona kukuruza. To je primer koliko je značajno ulagati u nauku.

Aleksandra Brkić

---