Da li je neko radio spoljašnju izolaciju zidova mineralnom vunom,
ali ne u sendvič zidu, nego umesto stiropora. Ideja mi je da će duže
trajati, makar tako kažu, a da je efekat isti ili bolji.
Naravno ako nije drastično veća cena radova.

Koliko sam ja pratio cene, mineralna vuna je 3 puta skuplja od stiropora (za istu debljinu), a nigde je nisam video u redovnoj prodaji nego treba da se naruci.
Dalja racunica kaze da ode vise lepka, jer se maze cela povrsina koja se lepi na zid. Koliko sam shvatio treba da se namaze i prednja strana slojem lepka da se grundira povrsina, pa tek onda ide drugi sloj lepka u koji se utapa mrezica, pa treci sloj da pokrije mrezicu. Tako da je to jos vise lepka...
Tiple idu sa metalnim klinom a ne plasticnim, koji su opet malo skuplji.
Posla ima relativno vise (nanosenje lepka i teze secenje), zato verujem da majstori napljacuju vise rad po m2 nego sa storoporom.
Dakle nesto jest skuplje a po slobodnoj racunici nebi trebali ukupni radovi da izadju vise od 150% u odnosu na stiropor (mada ne znam pravi odnos). Nevidim da je iko radio na privatnoj kuci, mada svi nesto spominju (ko kaze da je koristio, stavljao je u sindvic zidove).

Termoizolacioni efekat treba da je slican ako se koristi ista debljina materijala (stiropor vs. mineralna vuna). Minaralna vuna je odlican zvucni izolator, tako da je u bucnim sredinama ovo velika prednost, ali u mirnom stambenom kvartu, sumnjam da ima vrednosti, jer vise buke udje kroz prozore (vise provode buku) nego kroz zidane zidove.

Na kraju price dodje TRAJNOST. Svi o tome pricaju (ukljucujuci proizvodjace) ali nikakvih konkretnih podataka nema. Svi samo kazu - trajnije, ali bez ikakvih argumenata. Ja koliko sam razmisljao nevidim bas nesto trajniju fasadu sa mineralnom vunom u poredjenju sa stiroporom, ako je ova druga uradjena po propisu. Par stvari koje mi padaju napamet koje bi isle u korist mineralne vune, a mogu se desiti na fasadi sa stiroporom su:
- Ako udari lopta ili recimo padne bicikl na stiropornu fasadu moze da je osteti.
- Ako popuca (ili otpadne) vremenom zastitni malter (zajedno sa lepkom) sa dela fasada, onda tu propada stiropor pod uticaje UV zracenja.

Drugo nesto mi nije palo napamet, dakle ako zid kuce nije deo skolskog dvorista, nego privatnog, ja tu nevidim neku veliku prednost da se ide sa mineralnom vunom.

U NS u "Uradi sam" cene su:
Stiropor 17g: 230din/m2
Stiropor 12g: 190din/m2
Mineralna vuna, rolna od 24m2, debljina 5cm, 79din/m2
Mineralna vuna, rolna od 9m2, debljina 10cm, 155din/m2
Ko nema izolaciju na tavanu ima lepu priliku jer ovo nikada nije bilo jeftinije: za 1896din pokrije 24m2 vunom od 5cm. To se vrati kroz uštedu već predstojeće zime.

Ovo se za tavan slazem i ja. Najjeftiniji oblik izolacije. Razvuce se po
tavanu i nikakvih dodatnih slojeva.

Samo ovo je mekana vuna a ne tvrdo presovana, tj. nesluzi za spoljnu
izolaciju zida (demit fasada), moze se samo koristiti u sendvic zidovima.

Malo sam se raspitivao za cenu vune
čini mi se da je u Uradi sam kamena (tvrdo presovana)
vuna od 10 cm oko 410 dinara/m2.
Kad sam tragao za stiroporom, nisam uspeo da pronađem
10cm od 17g ispod 430 din/m2.
Ispada da je vuna još jeftinija, al što neki kažu ići će
više lepka.

Bas sam pogledao trenutni katalog "Uradisam" koji sam nasas na netu. I naisao na ove dve vrste kamene vune, pretpostavljam da su obe Knauf i za jednu kaze da je "kamena vuna pod classic" (KR POD CLASSIC), a za drugu "kamena vuna S" (KR S).

"S" kosta 205din/m2 5cm, dakle 410 din/m2 za 10cm debljine
"POD CLASSIC" kosta 565 din/m2 za 5cm sto znaci 1130 din/m2 za 10 cm

"KR S" je mekana vuna koja se isporucuje u plocama a ne u rolni i koristi se za ispune, ali ne i za samo nosecu izolaciju. Knauf jos ima i FKD-S koji se koristi za samonosece fasade i to je tvrdo presovana vuna, a neverujem da se ono "S" odnosi na ovaj proizvod. Posto nisam u Srbiji, nemogu da proverim da li je to bas to (deluje malo zbunjujuca ova slika preseka zida), jer ako se radi o KFD-S onda je ovo odlicna ponuda...

I jos ova mekana Knaufova u rolni se prodaje trenutno u Metrou po 187.62 din/m2 za 10 cm sto mu dodje doplo jeftinije od ove gore "S"



_{[Ovu poruku je menjao dmax dana 13.07.2012. u 20:50 GMT+1]}

Pozdrav svima od novajlije na ovom topiku.

Pratim temu sa velikim interesovanjem već duže vreme, a kako mi dugoročno planiranje izgradnje kuće ulazi u ozbiljniju fazu, imao bih neka specifična pitanja vezana za grejanje toplotnom pumpom vazduh-voda i radijatorima.

Da ne objašnjavam sada detaljno, zbog kompromisa u raznim preferencijama ukućana samo navedena kombinacija dolazi u obzir. Grejanje treba u zimskom periodu da bude u stanju da kuću zagreje i do 28 stepeni, što isključuje zidno i podno grejanje (molim samo da se ne razvije sada diskusija u smeru, koja je temperatura prijatnija ili zdravija), "duvanje" vazduha ne dolazi u obzir, što isključuje fan-coil-e, te mi kao jedina opcija ostaju radijatori (i dodatni troškovi za klime zbog hlađenja leti).

Nekoliko osnovica. Planiran objekat će biti oko 140m2, prizeman. Predviđena struktura izolacije: izolacija spoljnih zidova: 29cm blok, 16cm fasadni stiropor, izolacija krova/tavanskog poda po 16cm fasadnog stiropora između rogova (znači 2x16cm prema prostoru u kome se živi), izolacija poda 10 cm A150 tvrđeg stiropora, izolacija temelja 5 cm XPS (ili, ako tehnički izvodljivo, bi preferirao 10cm A150). Stolarija kvalitetna, ali umerenije cene (u sadašnjem stanu imam dobro iskustvo sa Meethfenster, iako ih dosta pljuju, a za Rehau neće biti finansijskih mogućnosti). Sitan detalj: pušačko domaćinstvo sa čestim provetravanjem, pa čak i na -15. Objekat će imati dva brojila, na koja treba da se rasporedi potrošnja energije i smanji ulazak u crvenu zonu.

Elem, da pređemo na konkretna pitanja. Nakon dužeg praćenja ovog i drugih foruma u zemlji i inostranstvu, te listanja flajera i zvanja raznih prodavaca/montera, nekako mi se iskristalisale dve varijante Daikin Altherma High Temperature i Fujitsu Waterstage High Power, oko 11kw obzirom na dobru izolaciju. Bitno je da mogu da izguraju visoku temperaturu za radijatore i da rade (koliko-toliko) efikasno i do ekstremno niskih temperatura. Ukupno, na kraju ostaje Altherma HT kao (teoretski) najbolje rešenje,ali, na žalost, i sa najvećom cenom.

Da li neko ima praktična iskustva sa navedenim klimama ili poznaje još neke proizvođače/modele, koji zadovaljavaju navedene uslove ("teranje" radijatora i efikasan rad do -25). Da li, eventualno, vredi razmatrati varijantu TP, koja daje niži izlaznu temperaturu vode a da se to izjednači većim brojem rebara radijatora (odnosno širim panelima, što je bliže finansijskim mogućnostima). Obzirom na željenu temperaturu prostora do 28 stepeni, nisam siguran da li je to moguće, odnosno da li je moguće bez pokrivanja prevelikih površina zidova radijatorima.

Da li alternativno vredi razmatrati kombinaciju povoljnije toplotne pumpe, na primer Midea, uz veću površinu radijatorskih panela i dopunu za ekstremno hladne dane u vidu kotla na pelet? Pošto nisam iz struke, nije mi jasno kako takva kombinacija uopšte da se poveže i da li prebacivanje režima može uopšte da se nekako automatizuje. Midea + Termomont/Termec na pelet izađu manje nego Altherma HT, ali ostaje pitanje ostalih troškova i manjeg komfora/jednostavnosti.

Obzirom da ispadi struje u dragoj nam državi nisu retkost (a lokacija gradnje će biti na još "stabilnijoj" periferiji Beograda) planiram i back-up varijantu napajanja. Elem, pumpa kotla i elektronika može sigurno neke vreme da se tera na kamionske/traktorske akumulatore, ali nisam siguran za toplotnu pumpu. Pretpostavljam da bi za nju morao da planiram i neki agregat oko 5kw.

Sledeće pitanje se odnosi na toplu vodu za domaćinstvo i na bafer. Prednost toplotne pumpe je mogućnost instalacije centralnog bojlera od 300l (ili većeg). Ono što mi nije jasno je kako ta priča funkcioniše leti, kada TP treba da radi samo da bi domaćinstvo imalo toplu vodu. Da li je to uopšte isplativo? Što se tiče bafera, video sam klasične koncepcije sa kotlom i baferima od preko 1.000 litara. Oko TP se uvek vide samo bojleri za sanitarnu vodu od 300l. Da li koncept bafera u kombinaciji sa TP ima smisla i ekonomske opravdanosti? Mislim da grejanje vode u baferu po jeftinijoj struji ima i te kako smisla, ali se to u kombinaciji sa toplotnim pumpama nešto ne viđa. I da li tehnički može da se poveže i bafer i bojler za sanitarnu vodu na isti sistem, samo sa različitim izlazima?

Eto, imam dosta pitanja, neka su možda i naivna/glupa, ali nisam iz struke, a moram da precizno isplaniram troškove izgradnje kuće i grejanja pre nego što se uopšte upuštam u avanturu. Da nema restrikcija u finansijskim sredstvima - znao bih šta ću, da nema nužnih kompromisa zbog ostalih ukućana - stavio bih 4 velika Tadirana i dve kaljeve peći i mirna Bačka, ovako ostaje problem da se nađe optimalni kompromis između potreba i mogućnosti.

Zahvaljujem unapred na svakom odgovoru, mišljenju, sugestiji, a nadam se da ću u nekoj fazi i u nekim pitanjima i ja moći nekim korisnim odgovorom da doprinesem.

Pozz

Gubici kuće (ako stvarno staviš navedenu izolaciju) su oko 4.5kw/h na -20. Ne vidim šta će ti onda TP od 11kw. Treba precizno izračunati, ali je ovo blizu.
Većom površinom radijatora smanjuješ temperaturu vode i povećavaš efikasnost TP.
Ako stvarno staviš takvu izolaciju, veličina radijatora će biti smešna (ukupno oko 70-90rebara, zavisno koju temperaturu polazne vode hoćeš, na spoljnih -20 polazna voda je 40-45*C: u ralnom radu 90% zime temperatura polazne vode je oko 30-35*C). Ako se opredeliš za panelne (mnogo manje vode u sistemu) imaš i tip 33 (obično se koriste tip22, ali tip 33 je sa 3 ploče, deblji su ali kraći za istu snagu). Više će te koštati majstor (naplaćuje po grejnom mestu) nego radijator.
Sa takvom izolacijom, ni za 3 života nećeš uštedeti razliku u ceni od neke kineske do brendirane TP. Treba da potrošiš oko 3-4000kwh struje za celu zimu. Suviše si mali potrošač da bi to bilo isplativo.
Samo uzmi olovku i računaj.

Nisam te razume, da li kazes da na 28 stepeni ne moze da koristi podno i zidno ili ti neces zbog nekih svojih razloga?