Mozes li mi reci kako sa se snasao na FTN-u, je li mnogo tesko? Ja sam resio da se prebacim u NS, ali postoji doza straha od tezine faxa, tipa da je mnoooogo teze od nase vise i da cu tu samo da izgubim vreme, a da necu nista konkretno uraditi.

Ne znam sta da ti kazem. Ako ces da radis, po mogucstvu ucis redovno, problema nema. Meni nije nesto preterano tesko palo. Ipak dosao sam sa nekim predznanjem pa pretpostavljam da neke stvari bolje kapiram od brucosa. Postoje par predmeta koji su bas teski ali sve se da nauciti. U principu ima mnogo vise predmeta i gradivo je obimnije. Sve koje poznajem ovde, a dosli su sa vise, stoje ok sa davanjem ispita, tako da verujem da ce i tebi ici bez problema. Savetujem ti da upises i probas. Videces na pocetku kako ce ti ici pa ako ne odgovara lako je napustiti. Sve u svemu PROBAJ!

Inace saznao sam juce nesto o prelasku na budzet. Potrebno je skupiti odredjeni broj bodova (prosle godine je bilo 42, a ove najverovatnije isto). Boduju se samo polozeni ispiti, tj ne boduju se priznati. Delimicno priznati ispiti se takodje boduju sto je velika prednost jer su to dopune koje ne prelaze polovinu gradiva. To je za upis trece godine.

Ja bih vam samo skrenuo paznju na cinjenicu, da su nekadasnje vise skole da bi dobile akreditaciju (kako u celini tako i za pojedinacne smerove), morale da dovedu nove kadrove (nove doktrore nauka), da promene plan i program, i osavremene svoje labaratorije, te samim tim podignu kvalitet nastave, i ne smeju biti DISKRIMINISANE i tretirane kao vise skole (one koje to nisu uspele, znase sta sledi).

Ne bih se slozhio sa Vama da su strukovni studiji ispod akademskih, iz prostog razloga shto su to dva paralelna sistema studiranja, a ne hierarhijski podredjena. Kada smo kod matematike, Vasa teza ne mora biti tacna, ali je ne iskljucujem.

Elem, ako na nekom fakultetu osnovni akademski studiji traju 3 godine, a na drugom cetri, slozicete se da nije isto ako studirate medicinu i pravo, te samim tim na nekim studijskim programima je obim nastave takav da se ne moze izvesti kroz tri godine. Problem nastaje ako imamo dva srodna fakulteta koji imaju slicne programe, a na jednom studije traju 3 dok na drugom 4 godine. Ali to nema nikakve veze sa strukovnim studijama, te nije umesno vrsiti degradaciju postojecih (akreditacijom one su dostigle visok nivo, kao shto sam vec objasnio).

A razlog za ovu tvrdnju je sto na strukovnim studijama trebalo bi da budu stecena prakticna znanja, a na akademskim teoretska, kako je to vec vise puta naglasavano na raznim forumima. Samim tim ove dve vrste studija su konkurentne. I naravno, akademski ne iskljucuju praksu, ali je akcenat na teorisanje, a isto vazi i za strukovne samo obratno.

Takodje imam potrebu da naglasim da treba praviti razliku izmedju specijalistickih AKADEMSKIH, i specijalistickih strukovinh studija. Ako gledamo hierarhijski imamo Doktora nauka > Akademskog specijalistu > Mastera > akademskog inzenjera.

Dakle, lepo stoji da se drzanje nastave u obrazovnim ustanovama mozhe baviti samo akademski specijalista. To je bitno naglasiti, jer u zakonu ne stoji da tu funkciju mozhe obavljati neko ko je zavrshio "strukovne specijalisticke studije". Vec samo neko ko je zavrsio "specijalisticke studije". Dakle akademske.

Elem jos jedna mala ispravka: Nakon zavrsetka STRUKOVNIH specijalistickih studija dobicemo nazivm strukovni inzenjer toga i toga, pa onda crtica, pa rec specijalist (na primer struk. ing. elektrotehnike - Specijalist) a ne diplomirani ing. elektrotehnike - Specijalist jer ovo drugo zvanje odnosi se na AKADEMSKOG SPECIJALISTU (koji je jachi od mastera, ali slabiji od doktora nauka).

Bilo kako bilo, po novom zakonu ne postoji VI i VII i VIII stepen te koliko god neko zheli da pokaze kako je strukovni specijalista nesto lose, to prvo zakonski ne pije vodu jer i master i specijalista su u istom rangu, drugo master nece imati prakticna znanja koje specijalista treba da ima, te samim tim pitanje je kako ce poslodavci da gledaju na mastera kada se sve ovo resi.

Naravno, razlika mozhe da bude neshto tipa II/1a (stru. spec.) i II/1b (master) i II/2(spec.) . Mislim da bi to bilo najlogicnije, a razlog je sto su i ranije postojale 4god i 5god fakulteti ali su prava bila slicna. A sta cemo sa mogucim MBA? Neka me neko ispravi ako gresim, ali zar ne stoji da struk. spec traju minimum 1 god. dakle mogu i 2 i da po bodovima budu ekvivalentni masteru! Znaci MBA bi zakomplikovao moguci novi okvir kvalifikacija.

I specijalista strukovni i master imaju dakle svoje mane i svoje prednosti. I sustinski ako je nekom bitna diploma fakulteta, moze je dobiti sa bilo kojim od ove dve vrste studija.

Kada bude donet (nadam se da necemo cekati josh 10tak god) novi Nacionalni Okvir Kvalifikacija, kao sto je to uradjeno u Hrvatskoj vec odavno, znacemo "finese" izmedju mastera i specijaliste, ali ako bude bilo kao shto je to slucaj kao kod nasih suseda, ova dva zvanja bi kada je rec o vazenju na papiru, bila ista.

Neko je rekao da je bitno znanje, a ne zvanje. Slazem se da je znanje bitnije od zvanja, ali ako nema zvanja, pitanje je da li ce neko da nas pozove na intervju i proveri nase znanje.

Za kraj ovog posta bi napomenuo da Nacionalna sluzba za zaposljavanje na osnovu starog nacionalnog okvira o kvalifikacijama tretira 3 god. studija kao VI/2 stepen bez obzira da li su akademski ili strukovni.

Izvinjavam se za predugacak post, ali jednostavno morao sam da kazem sta imam, jer ne mogu vise da slusam kako se vrsi diskriminacija na racun strukovnih studija.

P.S.
Pomozi sebi i Bog ce ti pomoci...

Razlog zbog kog sam pisao visa/visoka je zato sto nisu svi isli po novom planu. Na primer ja imam diplomu vise elektrotehnicke skole u Beogradu a ona je dobila akreditaciju (jos dok sam ja studirao) sto znaci da je postala visoka skola elektrotehnike i racunarstva (mada se u sustini nista nije promenilo jer su oni odavno radili na tome i samo su cekali novi zakon).

Strukovni studiji su nesto sasvim drugo u odnosu na akademske. Jesu dva paralelna sistema studiranja, ali problem je u tome kako poslodavci gledaju na to. Uvek ce neko imati vece sanse da dobije posao sa akademskim studijama nego sa strukovnim.

Matematika na visoj skoli se radi u manjem obimu nego na fakultetu i to je cinjenica. Pogledaj planove i programe pa sam prosudi.

Sto se tice hijerarhije ide doktor nauka>master>akademski inzinjer taj deo je uredila bolonja. Drugi deo koji jos nije najbolje regulisan zakonom tice se visokih ustanova. Tu je hijerarhija sledeca: specijalistu(odredjene oblasti)>inzenjere(odredjene oblasti). Posto zvanja nisu odredjena do kraja strani poslodavci ne znaju sta je to i samim tim vas ne uzimaju u obzir. I jos nesto nisam siguran da postoji akademski i ne akademski specijalista. Mislim da postoje samo specijalisticke studije. One traju (za elektrotehniku) 1 god. Znaci 60 novih bodova. Bodovi sa vise (180) + bodovi sa specijalistickih studija (60) = 240. Osnovne akademske nose 240 bodova + master 60 = 300 bodova. Sad bodovi na visokoj skoli i na fakultetu nisu isto. Kao primer da cu opet matematiku: Dok sam ja studirao matematika 1 i 2 su nosile po 9 bodova. Znaci ukupno 18. Na ftn-u analiza 1 i 2 nose po 7. Znaci ukupno 14, a pri tome je gradivo opsirnije. Broj prednmeta je opet manji na visokoj skoli u odnosu na fax. Samim tim fakulteti se ne mogu izjednaciti sa visokim skolama.

Svim ovim ne degradiram strukovne studije. One postoje sa razlogom. Da visoka skola zeli da postane fakultet verovatno, uz dosta truda, mogla bi da ostvari to. Ali njima nije cilj da privuku ljude koji zele da studiraju fakultet nego kategoriju ljudi koji ne zeli da se bavi time na akademskom nivou nego na vise prakticnom nivou.

I na kraju najbitnije je znanje! Najvaznije je da vi mozete da kazete (i pokazete poslodavcu) sta znate. Ako imate zavrsenu neku visoku skolu i gomilu referenci verovatnoca za zaposlenje se drasticno povecava.

Jos jedna stvar. Ne znam odakle ti da sam (bar do ovog posta) degradirao strukovne studije? Inace ova tema je prvenstveno namenjena prelasku sa vise/visoke skole na fakultet i nije poenta rasprave samih kvalifikacija koje se dobijaju zavrsetkom istih, tako da bih voleo da se rasprava ovde zavrsi. Uvek mozes otvoriti novu temu i zapoceti raspravu. Ovde sam samo hteo da olaksam ljudima (da ih usmerim) ukoliko zele da se odluce za taj korak.


Necu komentarisati...

Postoje akademske visoke skole i strukovne visoke skole, i to zakon sasvim jasno regulise, te nema tu sta dalje da raspravljamo. Sa druge strane fakulteti u vecini slucajeva realizuju strukovne specijalisticke studije i to dovoljno govori o tome da ti studiji nisu manje atraktivni i vredni od mastera.

Cinjenica je da se master dobija sa 5 godina, a strukovni specijalista sa 4, inache akademski specijalista je titula nakon zavrsenih 6 ili 7 godina studija, a doktor nauka sa 8.

Sve to jasno stoji u zakonu.

Medjutim postoji strukovna specijalizacija moze da traje takodje 5 godina cime se ona izjednacava sa masterom po broju bodova. Uzmimo primer FON-a. I kad uzmemo u obzir da imamo dodatak diplome, kao dokument koji pokazuje da si ti polozhio preko 45 ispita, daj jedan dobar razlog zashto bi poslodavac vise cenio akademskog mastera, ili sa druge strane vise cenio strukovnog specijalistu (dvogodisnjeg)?

Opet naglasavam da master je teoretski orjentisan, specijalista je prakticno, ali to niposto ne znaci da znanja koja se steknu na strukovnim specijalistickim studijama manje vrede od onih teoretskih. Sustina ja da i jedni i drugi imaju vecinom ista prava (ne u potpunosti), i ona prava koja se izdvajaju na jednu stranu samo za master kao na primer mogucnost doktorata, i prava koja se izdvajaju samo za specijalistu sposobnost da primeni najnovija saznanja u praksi, samo pokazuju da su ta dva zvanja konkurentna. Te samim tim ne treba podcenjivati strukovnog specijalistu i "navoditi vodu samo na korito mastera" jer to prvo nije po zakonu, a drugo moze da stvori iskrivljenu sliku (stereotipe)!

Zakon jasno kazhe da su i master i strukovni specijalista zvanja VISOKOG OBRAZOVANJA DRUGOG STEPENA i tu je kraj.

Elem kada je rech o plati, strukovni specijalista mora minimum da se tretira kao neko ko je zavrsio cetvorogodisnji fakultet, i to je cinjenica, smetalo to nekom ili ne.

to grof pelinex
Zvao sam studentsku sluzbu FTN-a i rekli su mi da je rok za predaju dokumenata za prelazak sa visih skola do 15. septembra, a tehnicki je neizvodljivo da diplomiram do tog datuma. Ti si rekao da si se upisao u oktobru, pa ako mozes da mi kazes kako. Jesi li pisao neku molbu, ili sta vec?

Nisam pisao nikakvu molbu. Mozda su promenili pravila (mada cini mi se da sam predao papire za priznavanje ispita pre 15 septembra pa su me mozda imali u vidu.). Jesi li ih pitao da li mozes da upises iako nisi diplomirao?

Pitao sam, i rekli su mi da je diplomiranje obavezno! Ne mogu da verujem da cu morati da cekam godinu dana za prebacivanje!!!
Jesu li tebi trazili diplomski, i kada si ti diplomirao?

Pitali su me da li sam diplomirao. Ja sam tada imao diplomu pa o tome nije vise bilo reci, a diplomirao sam pocetkom jula prosle godine.
Ako su ti tako rekli onda moras da diplomiras... Moj savet je da tih godinu dana onda ne presedis nego da uzmes neke predmete pa da ih strebas, pa kad upises samo izadjes na ispit i polozis. Ne mozes odmah da polazes jedino ispite iz godine koje si upisao. Na primer upises 3cu, onda mozes da polazes ispite iz prve i druge ali ne iz trece. Na taj nacin ces lakse ostvariti uslov i neces izgubiti vreme. Sto se tice gradiva, literature, nacina polaganja mogao bih da ti pomognem (naravno iz ispita koje sam polagao). I reci mi koji smer si bio na visoj i koji zelis da upises.

Smer sam elektronika i telekomunikacije, ali me vise zanima elektronika, tj mikrokontroleri i plc-ovi. Video sam da ima smer mikroracunarska elektronika koja mi izgleda zanimljivo, tako da razmisljam o tom smeru. Koji si ti smer uzeo na FTN-u?