Molim te, reci mi zašto ovaj deo nisi obeležio? "odnosno pruža usluge fizičkim licima"
Taj deo ti govori jasno da se iskaz odnosi samo na fizička lica. Ako možeš u Poreskoj upravi da daš izjavu da ćeš raditi samo sa pravnim licima i da nećeš raditi sa fizičkim i da se tom izjavom oslobodiš fisklane kase, šta bi to moglo da govori? Takođe u tom slučaju ne moraš da imaš veleprodaju. Šta bi to bila veleprodaja usluga? Usluga se sama po sebi pruža na malo. A ne znam ni šta bi bila usluga u tranzitu, osim možda kod licenci, pošto one spadaju u pružanje usluga.
Konkretno šta si ti ustvari rekao, samo nisi precizirao. Trgovac ne može da ne fiskalizuje robu ako ima samo maloprodaju, i kada je ona fiskalizovana ne može je izbaciti drugačije nego fiskalno i zato mora silom prilika izdati fiskalni isečak odnosno račun. Dakle da bi napravio izlaz. Kod pružanja usluga toga nema, usluga nije roba i nije unapred fiskalizovana i ako se pruža pravnom licu šta onda? Možeš i ne moraš da je fiskalizuješ. Ako se pruža fizičkom licu moraš jer tako je zakon izričito zapovedio. Zašto? Zato što se fizičko lice ne može dalje kontrolisati... osim što je svojevremno Đeliću palo na pamet da nekome istresa ceger nakon što je izašao iz prodavnice... to bre ni Hitler nije radio. Kakav vid represije... Za razliku od toga pravnom licu kome je izvršena usluga se može iskontrolisati da li je ta usluga fakturisana, uredno plaćena, na koji način i odakle.

Ovo " Ukoliko je plaćanje "virmanski" u kasi se stavlja da je plaćeno čekom." je realno stanje i činjenica i tako je, međutim to je suluda stvar pravno gledano. Jer ček je gotovina, izdavanje čeka bez pokrića je primarna emisija novca, dakle štampanje gotovine. I ti sada virmansku - bezgotovinsku uplatu knjižiš gotovinski??? Zašto? Zato što kasa nema opciju bezgotovinskog plaćanja, dok je EDI obrazac poznaje. Sreća da se fizičkim licima ne isplati virmanska uplata zbog provizije banke, ovako kada plate gotovinom onaj ko je primio uplatu plaća proviziju na uplaćen pazar u gotovini. Dali su ti džep za sakupljanje fiskalnih isečaka i zamisli u njega se stavljaju i silni izdati računi za bezgotovinsko plaćanje. Pa gde bre mogu da stanu? Dakle to kucanje preko opcije "ček" je neka "izmišljotina" nečije solomonsko rešenje, jer izgleda da nijedna fisklana kasa ne poseduje opciju bezgotovinskog plaćanja. Kartice su takođe gotovinsko plaćanje. Fiskalna kasa služi za gotovinu. To je jasno kao dan. Međutim "stručnjaci" su se uplašili dosetljivog srpskog naroda koji bi mogao da im izvrda bezgotovinskim plaćanjem na neku njima uočljivu foru, ili kombinacijom uzimanja depozita do bezgotovinske uplate što je inače bilo zabranjeno, a mislim da je i još uvek, samo niko neće da Vam da robu bez neke garancije. Kada sma se ja bavio trgovinom, morao sam ostavlajti privatne čekove kao garanciju, iako su postojali akceptni nalozi kojima bi veleprodaja mogla naplatiti željeno potraživanje... opet samo ako ima para na računu. E ali izdavanje čekova bez pokrića je moglo da se naplati, svaki taj ček je bio naplativ i eto rešenja.

I samo bih te zamolio da mi kažeš gde ovo("Fiskalni isečak se mora izdati svakom kupcu bilo ono pravno ili fizičko lice.") ovako eksplicitno u Zakonu piše kada su u pitanju pravna lica? Ti ovo jesi sam lepo napisao, ali zašto zakonodavac nije učinio isto? Izvršna vlast ne može obavljati zakonodavnu osim u vanrednim situacijama koje se znaju kako se proglašavaju i pod kojim uslovima. Tako ni mišljenje ministarstva ne može biti ništa osim nekog opravdanja. Šta više danas moraš izdvojiti 10000 dinara ako želiš dobiti mišljenje MFIN. To je gospodin Lazar Krstić uveo. Neće čovek da ga uznemiravaju. Pametno, palti pa se klati. Zakon se ne plaća, niti naplaćuje, on je opšte dobro, što očigledno mišljenje MFIN nije jer se naplaćuje. Iznad MFIN postoji vlada, iznad nje parlament, a u biti sudska vlast je izdvojena. Na sve to dodaš međunarodne organe. Ministar je pion u nečijoj partiji šaha. Nemoj biti kralj, već onaj ko vuče poteze. "CIA snajka, CIA..."

I kako ćeš izdvojiti ono što si naplatio stvarno čekovima od onoga što je naplaćeno virmanski kada je sve kucano kroz čekove? Tako što ćeš prebrojiti čekove? Zatim oduzeti fakture? I onda se naći na nuli... Besmisleno, ali eto taj princip stvarno živi u našem sistemu.
Drago mi je samo da nije zaživelo ulaženje na prednja vrata u GSP vozila... bar smo nešto sprečili na neki način. Inače i to pravilo je uveo onaj ko nije rođen u gradu i ko je putovao nekim prigradskim ili međugradskim saobraćajem, pa je onda mislio da to tako treba i u gradu... svašta.

Narodski rečeno:

1. Imaš prodavnicu - maloprodaju izdaješ FI svima.
2. Imaš servis - pružaš usluge fizičim licima izdaješ FI svima
3. Imaš servis - pružaš usluge samo pravnim licima ne izdaješ FI.


Ovo ti je tumačenje tog člana. Tvoje tumačenje je pogrešno.


Ček je hartija od vrednosti ili gotovinski ekvivalent. Nije gotovina. U računovodstvu se knjiži na različitom kontu od gotovine. Naplata se vidi kroz izvod isto kao kada uplati pravno lice, samo je uplatilac banka. Primarna emisija je nešto šesto i nema veze sa čekovima zato što čekovi građana imaju pokriće zato što banka koja je izdala ček mora i da ga plati, a ona se bori sa onim kome je dala isti.

Ugovori sa fizičkim licima koji se naplaćuju periodično su oslobođeni izdavanja FI (Telekom, Telenor, EPS. Banke..).

,,,, i tako dalje nemam vremena više.

Gošo poštujem ja to što ti kažeš, ok. Međutimkada nađeš vremena, a drago mi je da ga nemaš, što znači da imaš posla, što je pozitivno za celokupnu našu situaciju u zemlji, molim te pokušaj da raščlaniš primere iz prakse.

Vidi za programiranje ti je takođe neophodna fiskalna kasa, nije izuzeto. E sad, da li je ono pružanje usluge ili proizvodnja ne znam, ako ne prenosiš licencu odnosno autorsko pravo, onda bi valjda bilo proizvodnja, opet kada ustupaš licencu to je usluga. Uglavnom čovek iz Vranaj naruči od mene da mu izradim sajt na primer ili neku aplikaciju nebitno, a ja sam u Beogradu. On je fizičko lice, na primer venčao se nedavno pa je poželeo da slike okači na net na specifičan način tako što će postaviti sajt o tom događaju. I ja njemu sad to uradim, on je fizičko lice, kako da naplatim? Daleko najjednostavnija varijanta je da on taj iznos uplati na tekući račun moje firme.
Bilo koja druga ideja je besmislena zbog nepotrebnog troška, koji čak može prevazići vrednost samog posla. Naime ti ne smeš slati fiskalni isečak ili račun već se on izdaje na licu mesta. Poznato ti je da je trgovina preko interneta i pošte oslobođena fiskalizacije. Tehnički i ja sam ovu izradu sajta upravo prodao preko interneta, dostavio elektronski u elektronskom obliku, čak i može da mi se plati elektronski bez odlaska u banku, i ja to opet elektronski mogu i potrošiti. Šta sad da radim sa fiskalnim isečkom? Kako da ga dostavim? po pravilima ja bih morao otići u vranje i čoveku na svojoj terenskoj kasi na licu mesta otkucati isečak. A to može da košta mnogo više nego neki sajtić, na primer imam i brzopoteznu varijantu sajta za hiljadu dinara svega, karta je skuplja od toga, mislim da za taj novac možeš do Jagodine i nazad recimo.
Niko mi ne može sprečiti pravo na rad, jer ono je ljudsko pravo, kao što mi ne može zabraniti ni pravednu nadoknadu za moj rad, opet po istom principu. Dakle državi su tu vezane ruke jer postoji viša instanca.
Da li sam ja onda fiskalizacijom osakaćen u odnosu na one koji se bave prodajom preko inetrenta? Ako radimo po pravilima jesam, moji troškovi su daleko veći.
Ako već možeš obavlajti i delatnost koja ti nije pretežna, zašto ne možeš i naplaćivati onako kako ta delatnost inače naplaćuje? Zato što neko iz MFIN to nije još tako protumačio... besmisleno. A šta tek da nemam terensku fiskalnu kasu? Onda takav posao ne bih mogao ni raditi jer sve mora proći kroz fiskalnu kasu, aona se koristi isključivo u prisustvu onoga kome se naplaćuje.
Jednako besmisleno kao kada se registruje 9511 bez fiskalne kase, a obavlja 6209 gde je neophodna fiskalna kasa. Onaj ko ima fiskalnu kasu ima i troškove. kod stacionarnih kasa imaš trošak od 500 dinara čini mi se mesečno samo za neku od kompanija mobilne telefonije. To je nenormalan reket ili namet koji niko ne može da izbegne, osim ako nije lukav pri registraciji, a to znači "nepošten". Država se nije setila da svede taj namet u realnost, jer jednom ili dva puta mesečno obično PU komunicira sa kasom.

Ako već neko može da pruža usluge pravnim licima i da nema obavezu izdavanja fiskalnog isečka, onda je ravnopravno da i drugi to isto mogu. Pri tome se zna da u tom slučaju nije dozvoljena naplata u gotovini. Dakle tom izjavom si se obavezao da nećeš poslovati sa gotovinom. Otuda možda(ali samo možda) to moje da ako primam gotovinu od pravnog lica istom ipak izdajem fiskalni isečak, jer je tako pravedno u odnosu na ove druge koji ne mogu primati gotovinu.
po istom principu se razlikuje nabavka od strane pravnog lica u nečijoj maloprodaji, odnosno nečijoj veleprodaji. Da li je u doba Slobe možda baš zato zaživela opcija da veleprodaje jednostavno mogu naplatiti porez na promet i prodati robu za krajnju potrošnju? Tako je neko jevtinije prolazio.


Slažem se, ali nisu oslobođeni izdavanj gotovinskog računa, naime i taj periodični obračun upravo jeste gotovinski račun, glasi na vlastito ime potrošača ili korisnika. Međutim eto pokušaj kada kupiš kredit kod Telenora da zatražiš gotovinski račun i nećeš ga dobiti, asvi su u obavezi izdavati račune, zar ne?


Što se tiče čekova, nas dvojcu zanimaju gotovinski i virmanski. Gotovinski je ovaj što ga popunjavaju građani i kojim plaćaju u maloprodajama. Za izdavanje takvog čeka bez pokrića ide se u zatvor u normalnim društvima, i to onaj ko ga je potpisao, a ne banka koja ga je izdala. I on se smatra primarnom emisijom novca, jer banka nema taj novac već ga daje iz sopstvenih rezervi. To ti dođe kao pljačka banke u svilenim belim rukavicama. A ne ispadne banke već državnog trezora tehnički, jer emitovan je novac bez saglasnosti banke, pri tome ta hartija nema novčano pokriće i time uvećava novčanu masu. U SAD se za tako nešto ide odmah u zatvor.
Kada mi plaćamo robu ili uslugu preko računa, na tvoju žalost to ne činimo virmanskim čekom, već običnim papirom koji se zove nalog za prenos. Prema tome ne možeš ti u fiskalnoj kasi kucati nešto kao ček jer to liči na ček. Gotovinski je naplativ u gotovini i zato se smatra i jeste gotovina. E sad to što su narod ili neobrazovani ili priučeni bankari prozvali taj nalog za prenos virman u žargonu to je potpuno druga priča. A i sam ga tako zovem i to prilično često kako bi me razumeli. Virmanski ček se ne može naplatiti u gotovini, ali jeste gotovina jer je prenosiv i ne može se naplatiti ako se ne donese. Kao i nalog za prenos i on služi isključivo za prebacivanje novca sa računa na račun, međutim za razliku od naloga za prenos njega može naplatiti donosioc. E sad u našem slučaju ja sam donosioc virmanskog čeka i ja sam taj koji mora da ga primi jednako kako prima i gotovinski ček, i primam ga u svojoj maloprodaji, a ne u banci, i taj virmanski ček je takođe gotovina dok ne stigne u banku. Nalog za prenos ja ne mogu da primim već ga prima banka i to od izdavaoca i to jeste bezgotovinsko plaćanje. Čim ja ne mogu nešto da primim to je bezogotovinsko plaćanje.
Bilo kako bilo plaćanje čekom nije bezgotovinsko plaćanje.
Ako se uplata u banci po računu vrši u gotovini na tekući račun firme od strane klijenta onda to jeste gotovinsko plaćanje i to jeste ekvivalent čeku. Međutim ukoliko se samo vrši prenos novca sa računa klijenta na račun firmea po nalogu klijenta to je bezgotovinsko plaćanje.
Možda treba pogledati koju šifru, prvu cifru šifre nose te uplate, kada je ta cifra 1, a kada je 2. Kada uplaćuješ čekove na račun cifra je 1 zar ne? Bilo gotovinske ili virmanske.
Ono što stoji jeste da mi ne znamo na koji način će klijent izvršiti uplatu, čak šta više ne znamo ni da li će uopšte uplatiti što je tek priča za sebe. A mi nismo banka pa da nas država štiti, državu za nas sirotinju raju boli uvce, tu je samo da uzima harač.
Ako bi rekli da je bilo koja uplata fizičkog lica gotovinsko plaćanje izgleda da ne bi bilo nesporazuma... međutim da li je neposredni(čekom je posredni) prenos sa računa na račun zaista gotovinski? Nije.
Tako ti je to kad političari kupuju diplome, ček očas posla postane negotovina.

Da li ti je poznat nacin rada Metro CC i da li je to okod njih tako?

Kako komentarises iskusvo sa drugog foruma (a takvih je mnogo):

Ovde se radi o kazni od 1.000.000 dinara, celu diskusiju mozete procitati ovde

Ja mogu samo da kazem da su saveti koje dajete opasni i da niko ne bi smeo da se na njih osloni bez da prethodno obeybedi izricito misljenje ministarstva, ili barem misljenje svog poreskog referenta.


Delatnost telekomunikacija je direktno oslobodjena sistema fiskalizacije Uredbom o odredjivanju delatnosti kod cijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Ako neko nece da ti izda racun, zasto ne napises prijavu finansijskoj inspekciji, pa ces posle nekog vremena dobiti odgovor da li je utvrdjeno da se racuni ne izdaju i da li prodavac ima pravo da ih ne izdaje i ako nema pravo koje su korektivne mere preduzete. Sad se udaljavamo od sporne teme (fiskalni isecak), ali meni je sasvim logicna situacija da ti neko ne izda racun, npr. iz razloga sto nema trenutno obrasce racuna, nema struje, ne radi mu kompjuter, ne radi mu veza sa bazom i slicno. Zato bi pre koriscenja proizvoda/usluge trebalo da prodavcu das do znanja da ti je neophodan gotovinski racun, jer ako naprimer pijes sa drustvom u kafani, pa tek kad zavrsis obavestis konobara da ti je pored fiskalnog isecka neophodan i gotovinski racun, mislim da te ne oslobadja obaveze placanja ako on iz bilo kog razloga ne moze da ti izda isti. Ali, opet, to nije bitno za ono sto je covek gore pitao.


Ono sto mene u tom slucaju interesuje je kako znati da li je kupac/korisnik pravno ili fizicko lice ako placa u gotovom? Naprimer, ja mogu da ti donesem firmin racunar na popravku, a mogu i svoj, verovatno ako je firmin moras imati nekakav dokument sa pecatom koji kaze da je firmin, ili smatras da ako imas neke svedoke mozes me i usmeno pitati? Kad dodjem na pumpu da sipam gorivo, pumpadzija sigurno nema pravo da trazi na uvid saobracajnu dozvolu kako bi utvrdio da li je kupac fizicko ili pravno lice i opet ako pijes u kafani konobar pojma nema da li to radis u svojstvu pravnog ili fizickog lica. Samim tim sto ne mozes znati da li kupac kupuje u svojstvu fizickog lica ili ne, po zakonu o fiskalnim kasama duzan si da mu izdas fiskalni isecak.


Ja sam tako svojevremeno vodio malu firmu koja se bavila racunarskom opremom i u pocetku je vrsena prodaja racunara bez fiskalne kase, kako pravnim licima preko racuna, tako i onima koji dodju sa gotovinom i kazu da su iz neke firme, na cije ime im se izda gotovinski racun. Naglasavam "kazu", jer nije postojao nacin da se proverava da li je to lice uopste zaposleno u toj firmi (bilo da jeste ili nije ono moze kupovati za firmu), a sve i da jeste zaposleno nije se moglo utvrditi da li se kupovina vrsi za licne potrebe ili potrebe firme. Rukovodili smo se nacinom rada Metro CC. I nakon nekoliko meseci, dosao je knjigovodja i rekao da je neko debelo kaznjen zbog identicnog nacina poslovanja i da se od sutra mora ili prekinuti gotovinska prodaja, ili nabaviti fiskalna kasa i svaka gotovinska prodaja vrsiti kroz fiskalnu kasu. I daleko od toga da smo bili jedini, u roku od 10 dana izmenio se nacin rada vecine slicnoih firmi. A taj knjigovodja ima 40 godina iskustva, veci deo kao poreski inspektor.

Metro CC ima ozbiljne advokate i za to kako rade ne mogu im ništa.




Problem sa spomenutog foruma ima nedostataka. Stav 14. u Članu 43. ne postoji.




Slazem se. Aj da ja ne budem jedini koji kaci propise :)

@cipservis
U pravu si za gotovinski. Telenor mora da izda gotovinski račun na zahtev kupca. Mogu samo da ti kazem da u nekim Poštama isto nećeš dobiti gotovinski zato što je debil na šalteru.

Poz. Gosha

Ne zanima te da li je doneo lični računar ili računar firme. Ako ti je tražio gotovinski izdaješ ga. Problem njegovog računovođe je da li će ga staviti na troškove ili obračunati porez na dohodak i ako treba doprinose.

Meni dođe račun za bateriju za laptop marke koji nemam na osnovnim sredstvima. Knjižim na lični račun i javim direktoru da li će da uplati, da obustavim od zarade ako može ili da obračunam porez.


Poz. Gosha

_{[Ovu poruku je menjao gosha dana 29.04.2014. u 19:05 GMT+1]}

Bravo pctel, ima ovde lepih pitanja s tvoje strane.
Ne delimo mi ovde savete već forumašimo, ili srpski rečeno raspravljamo na zadatu temu. Forum i postoji da bi se raspravljalo, ane da bi se pisala kratka saopštenja kao na Twitteru.

Vidiš, ovde si pomenuo neke stvari protiv kojih se ja borim ceo svoj život, od kada sam politički postao svestan praktično. Ihvala ti na tome, biću slobodan da komentarišem, a ne da delim savete da se odmah razumemo. Ko zna možda se iz svega ovoga izrodi i neko naše udruženje za zaštitu preduzetnika ili nešto slično, opet ako se poklope ciljevi. A neslaganja su uvek prisutna i dobro je što postoje jer nas drže budnima.
Metro je veleprodaja i on je počeo svoj rad kao takav i zbog toga je registrovao svoje kupce i radio smao sa firmama. Svako ko je kupovao morao je to činiti za firmu... tu je stvarno veliki upitnik, jer naplatu su vršili u gotovini, izdavali gotovinske račune, a ne fakture iako su svi bili ubeđeni da dobijaju fakturu i država im ništa nije niti prigovorila, niti prebacila. tehnički, krivica je na firmama koje su kupci, jer one nisu evidentirale svoje kupovine. Znači ako ti i ja imamo kartice od neke firme i kupujemo za njen račun, plaćamo svojim novcem i stavljamo kupljeno naravno u svoj džep, tehnički ta firma čije su kartice ne prijavljuje trošenje novca koji nema, koji nije njen. Zbunjujuće. Da li je to prekršaj? S obzirom da se celokupna državna kontrola vrti oko novčanih tokova, ova stvar nikome nije padala u oko, jer sve je čisto, znalo se šta se dešava i da firme nemaju veze sa tim kupovinama, niti se plaćanja vrše sa njihovih računa (bar ne sva). Lopta se vraća u dvorište metroa, dakle Metro je ustvari taj koji čini prekršaj i bez registrovane maloprodaje vrši prodaju fizičkim licima, međutim izdaje im gotovinske račune na ime firme i pravda se sa time da on prodaje firmi, a ne fizičkom licu. Liči na vakum, za koji bih ja lično okrivio tvorca dakle Metro. SNS vlast se "razračunala" sa ovom pojavom, Metro danas izdaje fiskalne račune, ima i registrovanu maloprodaju. Poenta je da je Metro imao uporište u vladajućim slojevima pa je mogao organizovati kakomu je odgovaralo, a to se zove korupcija.
E sad, da li je kažnjivo da ja uzmem gotovinski račun na svoju firmu pa ga ne naplatim? Nije. I ti možeš uzeti račun na moju firmu gde hoćeš, podatke imaš na sajtu APR-a, kako za moj privredni subjekt tako i za sve ostale. poenta je da je to trošak u većini slučajeva, i da se taj trošak ne prijavljuje. Neprijavljivanje troškova samo po sebi povećava poresku osnovicu i država uzima više. Kao da su svi zadovoljni... međutim država gubi na nečijoj marži, opterećena je sa visokom stopom nezaposlenosti... jer između ostalog ta veleprodaj obavlja posao maloprodaje i time guši prostor za neku maloprodaju i nečije zaposlenje. Uz sve to njena cena je niža nego što bi bila u nekoj izdvojenoj maloprodaji, a time je niži i porez koji bi naplatila država... Cela ta tragedija se rešava politikom minimalne maloprodajne cene, ali nju niko ne primenjuje, a verovatno i ne poznaje takav model. Time bi se omogućilo malim maloprodajama da opstaju u konkurenciji velikih, jer bi se cena formirala prema neophodnom nivou za njihov opstanak. ali brate mili pa to je antiglobalizacija... što će reći sad bi mene rastrgli, razapeli, obesili šta li već... ko globalisti ili finansijeri političkih struktura, ne smaokod nas već i u svetu.

Vratimo se primeru koji si naveo. Mišljenje sudije je veoma važno, ali i protiv njega se može boriti u sistemu demokratije, jer demokratija je vladavina naroda, a ne suda. To su već krupne političke teme. Kao što rekoh, sudija ima "praznu glavu" na početku procesa i problem je bio u tome što ga optuženi nije ubedio u sopstveni stav na kome je bazirao svoju odbranu, a to je da nije kriv. Taj sudija je napravio krupan previd, a to je da se De Facto ne sme suprotstvaiti De Jure, onome što je zasnovano na zakonu, a zakon o fiskalnim kasama je zasnovan na fizičkom licu. E sada, može biti da je na tom forumu izvršena loša interpretacija, i da je sudija to malo drugačije protumačio. Naime sudija je mogao da kaže sledeće prostim jezikom ili rečnikom običnog naroda: mi ne možemo znati šta će se dogoditi sa izdatim gotovinskim računom, a faktura se ne može izdavati za plaćanje u gotovini. Ukoliko onaj ko je naplatio baci svoju kopiju izdatog gotovinskog računa, i isto učini i kupac dolazimo u situaciju da se taj novac oslobađa. Odnosno čim prodavac nije izdao nikakav račun on je slobodan od te transakcije, novac je u njegovoj milosti i nemilosti. paušalci obično ne izdaju račun i zatim taj novac i ne uplate na račun već ga odmah troše, jer opet smatraju kako su platili "reket" zvani paušal. Međutim upravo se taj paušal i određuje na osnovu tih računa ili tog prometa, koji eto ne izdavanjem računa nestaje iz evidencije, osim ako paušalac ipak ne uplati na račun. S druge strane kao što već rekoh, kupac ne mora nikada prijaviti taj gotovinski račun svom knjigovodstvu, jer nema tu obavezu osim ako sam ne želi. To je jedan od razloga zašto gotovina mora ići kroz kasu, jer se ne može jasno utvrditi identitet pravnog lica. Ne zna se da li je to zaista pravno lice ili neki šaljivdžija koji je eto uzeo na ime nečije firme gotovinski račun. S tim računom bukavlno ne može ništa, osim da naudi izdavaocu istog ukoliko ovaj ne uplati novac na svoj račun od primljenog iznosa sa računa.
To bi stvarno trebao biti osnovni razlog zašto se i pravnom licu za plaćanje u gotovini mora izdati fiskalni isečak. Dakle nemogućnost utvrđivanja identiteta, odnsono neizvesnost ishoda, d ali će on taj račun knjižiti ili neće.
Samo da se osvrnem na paušalce, oni nemaju pravo na rashode, tako da njima taj račun koji dobiju ne znači ništa(osim kada treba natrljati nos alavom inspektoru, opet čast izuzecima). Time što imne znači ništa oni i nemaju neki motiv da ga uzmu, a to otvara prostor prodavcu da taj novac zadrži za sebe. To se posebno odnosi na pružanje usluga ili proizvodnju. Kod trgovine, prodavac bi morao da nadoknadi manjak u robi, što naravno učini tako što nabavi robu na crno, pa onda zadrži razliku u ceni i ne prijavi je državi, dakle trgovina na crno. Kada si meni stavio zamerku da pričam jedno, a radim drugo u vezi sa izdavanjem fiskalnih isečaka, ja sma ti iskreno rekao svoj osnovni motiv, a to je oprez da ne uletim u nečije tokove pranja novca, kriminal i slično. A De jure, Zakon o fiskalnim kasama se ne odnosi na pravna lica u smislu obaveze izdavanja isečaka istim i to advokat predoči sudiji. Zakon o fisklanim kasama se odnosi na fizička lica. Može se primeniti na pravno lice smao onda kada se njegov identitet ne vidi jasno, ili se ne razlikuje od fizičkog lica, a to jeste tok gotovog novca.

Ovo sa falsifikovanjem javne isprave je budalaština. Naime mora postojati original falsifikata, a to znači da je morala postojati originalna kreditna kartica koju bi ovaj falsifikovao. Time što je izradio sopstvene identifikacione dokumente za internu upotrebu po sistemu ili na način izrade kreditnih kartica(mada ja mislim da se ovde govori o bankovnim čekovnim karticama,karticama tekućih računa) nije nikakav prekršaj, tim pre što ih nije upotrebio u svrhu tog famoznog "originala".
Ne znam kada se ovaj događaj odigrao ali me živo zanima šta je dobio za uzvrat za tu mandatnu kaznu, neku potvrdu, priznanicu... ili širok osmeh iza koga je neko taj novac spustio u sopstveni džep, uložio u svoju vilu, kuću, automobil i slično... Mandatne kazne su ukinute, zar ne? Ide se upravo kod sudije za prekršaje.
Hajde sad konkretno da razmotrimo kaznu.
Član 3., stav 2.

Komentar samo, ovaj stav nam jasno potvrđuje da se stav 1. odnosi isključivo na fizičko lice, jer ako bi se odnosio i na pravna lica ovaj stav 2. bi bio suvišan, jer ako svima izdaješ fisklani isečak onda nema ove izuzetne situacije. Dalje ovaj stav nam ukazuje da bezgotovinsko plaćanje tehnički samo pravno lice može obaviti za fizičko. Hajde sad sma probaj da odgovoriš, da li postoji šifra plaćanja za fizičko lice koje bi da izmiri krajnju potrošnju? Ili da li fizičko lice može korititi šifru 221? Ono što je sigurno pravno lice ne može koristiti šifru 289 (transakcije po nalogu građana). Ostaje pitanje, da li se šifrom 289 mogu uopšte izmirivati računi, kao i da li se uopšte fizičkom licu sme izdati faktura, što bi bio račun za bezgotovinsko plaćanje? Znamo da se pravnom licu može izdati faktura za usluge obavljene fizičkom licu, odnosno da neko drugi može snositi troškove. To je česta pojava kod obeštećenja na primer, recimo sudar, pa sad se dogovore i popravku onaj ko je kriv plati majstoru za oba vozila.
Primera radi I.kom šalje preduzetnicima račun za gotovinsko plaćanje sa šifrom 189. Ja lično ne mogu izmirivati na taj način pošto vodim knjige i uplaćujem im sa šifrom 221 ebankingom. Ne znam kakve račune šalju pravnim licima, pa ako neko zna neka kaže biću zahvalan da to saznam.
Dalje član 43. stav 14. odnosno stav 12. član 8.

Ovo tek zvuči pomalo konfuzno, naime ovaj stav govori da se fiskalni račun ne sme izdavati osim u određenim situacijama. Ako bih preveo na prost jezik, to znači da se fiskalni račun ne može izdavati ukoliko ne posedujete fiskalnu kasu, odnosno niste u sistemu fiskalizacije. Pri tome ta fiskalna kasa mora biti ili oduzeta ili neispravna, ako nema struje morate prekinuti prodaju. Ili obezbedite baterije za kasu.

E sad, šta se ovde zaista odigralo. Čovek koji je pisao taj post je izdavao kupcima fiskalne račune u dva primerka što nije smeo da radi jer nije u sistemu fiskalizacije. Kao veleprodaja je verovatno u sistemu PDV-a i vodi knjige. A pretpostavljam da na tim fiskalnim računima nije ni evidentirao PDV. E sad, on je morao da evidentira PDV u svojoj veleprodaji preko koje je išao u maloprodaju. Opet možda je u maloprodaji prodavao robu bez papira, dakle onu koja nije bila evidentirana ni u njegovoj veleprodaji. Ja iskreno ne znam šta je radio njegov knjigovođa, verovatno je uredno naplaćivao svoje usluge. A kada već ima veleprodaju valjda ima novca i da plati advokata i da ga dovede na lice mesta kada su se ovi već pojavili i počeli da obavljaju svoju delatnost.

Ja ću te podržati u tvom stavu da su naši saveti, ili moji saveti opasni, mada ja to ne vidim ni kao savete, niti to tako shvatam. Jesi u pravu da mene ne treb aslušati već misliti svojom glavom. Upravo to i želim da motivišem ljude da misle i da ne dozvole da ih neki tamo varaju, kradu i reketiraju.
Što se tiče mišljenja ministarstva ona koja je pisao ministar Dinkić više ne važe, a Vi kako Vam drago i milo... gazda se preziva Krstić, i nije to firma Krstić, već SNS glavom i bradom. Obradili su Šešeljev sef, pa im se možda usladilo. Bilo kako bilo razdaniće se kada dođe Šešelj, pa da čujemo novu podelu na strane plaćenike i domaće izdajnike... he,he,he,he...

Što se plaćanja tiče, ne oslobađa tebe obaveze plaćanja ni to kada ti neko ne izda fiskalni isečak, i to je budalaština u autorskom delu ministra Đelića koja je mogla da izazove opšti haos u društvu po principu ja ću da uzmem šta hoću, a braniću se na sudu da mi nije izdao isečak. U biti to je samo bila demagogija i to pogrešna, mada ispravna i ne postoji. Vidi ako ja kod sebe nemam na terenu sledeći asortiman uz fiskalnu kasu: servisnu knjigu, korisničko uputstvo(da se onaj ko kontroliše ne muči), ugovor sa serviserom fisklane kase, blok - naloga za ispravku, blok - fiskalnih računa, pravilnik o reklamacijama potrošača(interni dokument), cenovnik, blok gotovinskih računa, blok profaktura, blok faktura(napominjem da sam ova poslednja tri bloka sveo na nekoliko primeraka jer nema obaveze da nosiš određen broj već samo da si u stanju da izdaš, a profakture nisu ni obavezne, međutim jako su korisne) i pečat. Ako nešto od toga nemam kod sebe, a pred očima mi je zaigrala legitimacija službenog lica ovlašćenog za kontrolu istog, mogu odmah da pređem na obavljanje izvesne radnje sa ježom kako kaže narodna umotvorina. Sreća da ne moram da nosim i EDI i potvrdu o blokovima fiskalnih računa datim u upotrebu. I sad ti meni pričaš kako eto neko nije u stanju da ti izda u tom trenutku gotovinski račun iz ovog ili onog razloga? Tehnički za gotovinski račun ti treba parče papira, dobro je ako je beli, nije rečeno da ne sme biti toaletni i pečat. Ako nisi u stanju da izdaš gotovinski račun iz bilo kog razloga sledi ti za to predviđena kazna, jer upravo imaš obavezu izdavanja računa, a isečak je samo stavka u tom računu, tačnije njegov broj. Ukoliko nisi u sitemu fiskalizacije, da li to onda znači da nećeš izdati račun?
Ako se pravim pametan pred državnim organima, onda sve ono morma da teglim da bih mogao to da radim... takva su pravila.


Valjda te posle ovakvog tvog razmišljanja više ne čudi što za plaćanje gotovinom izdajem fiskalne isečke pravnim licima.
Ne mogu da znam da li je neko pravno ili fizičko ice i nisam ovlašćen niti imam prava da tako nešto utvrđujem. Postoje okolnosti kada građanin u tu svrhu može angažovati čuvare reda, komunalnu policiju ili policiju, odnosno vojnu policiju, mada nema obavezu da joj se obraća neposredno to će za njega učiniti policija. A brate mili mene to ine zanima, mene zanima smao novac koji ću primiti za svoj rad.
Što se tiče slučaja koji si ilustrovao, ti sam odlučuješ da li je računar tvoj ili firmin. Dok si prisutan nemam neku posebnu obavezu dokumentacije, međutim ako primam tvoj računar u rad ili na dijagnostiku čemu nećeš prisustvovati, moram ti popuniti revers. U reversu se izjašnjavaš ti lično čije je vlasništvo taj računar, ako kažeš da je firmino moraš zveknuti pečat, ako kažeš da je tvoj moraš dati broj lične karte, u oba slučaja parafiraš sačinjeni revers. Ne mogu ti pokazati blanko kako izgleda zbog mera predostrožnosti, ali manje više ako si nosio nekad nešto u registrovani servis dobio si taj papir. Kod mene je samo malo komplikovaniji ili složeniji zbog vrste posla.
Što se tiče pumpadžije nema ni potrebu da ti traži saobraćajnu, ako imaš registrovan auto na firmu u obavezi si da imaš to ispisano na njemu. Video si sigurno kako su ispisani autoprevoznici, ne pišu oni to radi reklame, nego što se mora. Ja nemam automobil, pa nemam taj problem, mada beše problem za PU kako da registruju terensku kasu onome ko nema automobil, ali snašli su se. U Holandiji mnogi nemaju na primer automobile, koriste bicikle.
E sad ako biti da točiš benzin na pumpi kao pravno lice, a nećeš fiskalni isečak, onda moraš napraviti ugovor sa tom pumpom o snabdevanju gorivom i oni ti ispostave račun periodično kao što to čini na primer internet provajder. Slično je i sa mnom. ako tvoja firma želi održavanje računara napravimo ugovor o istom i ti mesečno dobijaš fakturu. E sad ti meni kaži zašto bih ja tu fakturu kucao kroz fiskalnu kasu? Vezana je ugovorom, ide preko računa i to bezgotovinski. Ako bi ti želeo da plaćaš u gotovini, onda ti izdajem gotovinski račun, a u njemu pišem broj fiskalnog isečka jer ja ne znam šta ćeš ti s atim da uradiš, da li ćeš stvarno da odneseš u firmu svom knjigovodstvu ili ćeš pravac PU ili tržišna inspekcija da mi objasniš kako stoje stvari. Jer preko noći si postao od pravnog fizičko lice kome ja nisam izdao fiskalni isečak. Mada se ja ne bojim toga, već tokova pranja novca i onoga što sa sobom nose.

Vrlo lako utvrđuješ ili proveravaš, odeš na sajt apr.gov.rs pronađeš navedeni privredni subjekt i vidiš koje lice ima pravo da ga zastupa i samo takvo lice može potpisivati u ime firme. Ujedno tražiš da ti overe pečatom. Ako je ukraden to nije tvoj problem. Svako ko nešto traži u ime firme mora dokazivati svoje svojstvo, međutim ako bi mi to primenjivali ili insistirali na tome rasterali bi sve mušterije, jer te provere niko ne voli. Kada primaš dokument od Poreske uprave oni ti traže da potpišeš i da overiš da si primio primera radi. Na primer kada ti uruče nalog za terensku kontrolu.


E prava ilustracija stanja stvari.
Sad sam razmisli zar taj iskusni knjigovođa alijas poreski inpektor nije morao od početka znati da vaša rabota nije baš po propisima, nego je čekao da čuje kako je neko za nešto slično kažnjen pa je onda shvatio ili naučio? Protiv takvih se borim iskreno. Druga stvar to što je bio poreski inspektor sigurno koristi u smislu marketinga i onog "meni su sva vrata otvorena, sredićemo". Sigurno je da zvuči mnogo sigurnije da ti užljebljeni poreski inspetor vodi knjigovodstvo nego neki tamo knjigovođa koji je dipl. ekonomista specijalista za tu oblast. On brate nema vezu ni prođu u Poreskoj upravi...

Pricamo o fiskalnom - gore si napomenio ako firma, npr. servis racunara, ode do poreske i izjavi da ce da radi samo sa pravnim licima, onda ne treba da ima fiskalnu kasu. Po toj logici, ja kao fizicko lice mogu da se pojavim u tom servisu sa licnim racunarom i kazem "dobar dan, ja sam iz npr. Telenora, placam popravku u gotovom" i ako bi se oba tumacenja prihvatila kao ispravna, onda se gubi potreba da bilo koji servis racunara ima fiskalnu kasu, jer sva fizicka lica mogu da kazu da dolaze iz neke firme.

To je vezano za Zakon o obligacionim odnosima. U praksi se često ne sklapaju ugovori između pravnih lica. Ovo je jedini način na koji bi se izbegao taj problem. Tako to rešava Metro i prateći dokument je ovlašćenje za lica koja smeju da donesu i podignu uređaj sa servisa. Ugovor treba da se pravi i za prodaju dobara što čini recimo KIKA. Šta god da kupuješ kod njih kao pravno lice moraš da potpišeš i Ugovor.

Pozdrav Gosha.

Vidi, konkretan primer. Postoje dve vrste servisa računara zavisno od naučne oblasti, jednu pokriva elektronika(šifra 9511), drugu pokriva informatika(šifra 6209). Za šifru 9511 ti ne treba fiskalna kasa jer je ona oslobođena iste, za šifru 6209 ti treba. Inače mnogi koriste ovu činjenicu pa registruju 9511, a onda obavljaju 6209 što nije pošteno jer su troškovi oko fiskalne kase veliki. Uz to malo ima posla koji spada u 9511, tako da svi oni ustvari pretežno obavljaju 6209. Druga stvar ovi sa 9511 i ako izdaju račun na njemu pišu samo neodređeno servis računara, dok ja moram na fiskalnom da pišem u principu tačnu stvar onako kako stoji u cenovniku. Takođe i ovi sa 9511 moraju imati uredno overen svoj cenovnik i trebali bi pisati stavke onako kako pišu u cenovniku. Međutim većina i ne izdaje račune jer eto svi su paušalci i smatraju da to ne moraju činiti.
I 9511 i 6209 su u obavezi uvek bez ikakvog izgovora izdati gotovinski račun svakome i fizičkom i pravnom licu. Kod fizičkog lica pišeš njegove lične podatke i adresu stanovanja onako kako ti on kaže, kod pravnog lica bi morao proveravati PIB, odnosno oni daju PIB a ti prepišeš sve ostalo dobijeno od Poreske uprave.
Ovde to radiš: pretraga po PIB-u
Unesi moj broj na primer 108188009 pa pogledaj. Ujedno tu ćeš dobiti i zakonske zastupnike i lica ovlašćena za potpis u ime firme, dakle ako je došao neko ko ne može da dokaže da je lice navedeno od strane PU ne može ni da traži bilo šta u ime tog privrednog subjekta. Znači gotovinski račun je stariji od fiskalnog u smislu značaja, fiskalnim, kao ni nota(konobarskim) računom se ne može knjižiti jer na sebi ne sadrže podatke korisnika usluge ili kupca dobara i nisu overeni od strane prodavca ili pružaoca usluge. Eto zašto pečati nikada(ne bukvalno) neće izaći iz upotrebe, ujedno elektronski potpis ima svojstvo pečata pa će on tek kada samo ostane elektronsko poslovanje potpuno istisnuti pečate. Nota račun je izmišljen da bi pojednostavio naplatu, nekada su bile registar kase koje su štamplae račune, a fiskalne su napravljene i smišljene kako bi se ta naplata kontrolisala na neki precizan i validan način. Fiskalni isečak ne sadrži podatke o korisniku ili potrošaču. Neke firme na primer Woby Haus koriste opciju da štampaju preko istog štampača preko koga štampaju fiskalne račune gotovinski račun pa ga onda samo overe i prikače uz fiskalni, a ti računi fizički prilično liče, s tim da gotovinski sadrži podatke o kupcu. Zašto bi gotovinski račun bio važan fizičkom licu? Zato što fiskalni račun nije dokaz da je on lično nešto kupio ili platio već samo da je to plaćeno u nekoj firmi. Kada se dokazuje nešto na sudu na primer ta stvar može biti veoma važna, na primer time što imaš fiskalni isečak nećeš dokazati da si ti kupio tu neku robu za svoje lične potrebe. Na primer kada konkurišeš za subvenciju za smao zapošljavanje moraš praviti biznis plan, pa ako želiš uneti neka osnovna sredstva (ona mogu biti i mala, i štampač je osnovno sredstvo odnsono pisaća mašina, ma i šrafciger je alat u smislu osnovnog sredstva nekoj delatnosti) ti moraš priložiti dokaze da su ona tvoja, a kao dokaz traže da im priložiš gotovinski račun jer fiskalni ne priznaju, baš iz razloga što ne znaju čiji je taj račun. Takođe priznaju ako imaš garantni list koji glasi na tvoje ime, međutim garancije se po običaju u poslednje vreme izdaju na donosioca. Dakle i kao fizičko lice ti tražiš gotovinski račun. Ono što nije predviđeno jeste da ti stavljaš u njega jasnu identifikaciju bilo broj lične karte ili JMBG i to je propust, stavi se smao ime i prezime i adresa, doduše tražimo mi sami od sebe koji smo malo svesniji da nam se ipak kaže broj lične karte koji upišemo.
Dakle došao si kod nekoga ko je registrovan na 9511 i po defaultu nema fiskalnu kasu i zatražio si da ti obavi servis za račun tvoje firme u ovom slučaju Telenora, a želiš da platiš u gotovini. Za plaćanje u gotovini se ne može izdati račun za bezgotovinsko plaćanje, a to je faktura, već se samo može izdati gotovinski račun. Ova dva računa su veoma slični, i većina koristi kada pravi svoj obrazac istu formu, razlika je što se u fakturi ne piše broj fiskalnog isečka. Tu sad i dolazi do konfuzije jer oni praktično traže da ti izdaš i fizičkom licu račun za bezgotovinsko plaćanje prema obrascu EDI gde to i evidentiraš. Iskreno i ne znam kako bi sve to izgledalo, jer ja mogu da izdam račun za bezgotovinsko plaćanje ili firni ili fizičkom licu, a nigde nema opcije da ja sad pišem koristi ovaj a plaća onaj, račun bi trebalo da glasi na onoga ko plaća. Opet recimo da pišem korisnika u tom slučaju fizičko lice pravno lice može da plati umesto njega ali tu isplatu ne može računati u rashode pa se to odbija od dobiti što opet nije po propisu ako ta firma nema nepotrošenu već oporezovanu dobit na svom računu. Ja mislim da tu ide šifra plaćanja 290 i da firma mora pod tom šifrom da uplati jer meni se na izvodu ne pojavljuje korisnik usluge već onaj ko je uplatio. U biti moglo bi se ustvari u svrsi plaćanja navesti da pravno lice izmiruje za fizičko lice. Ono što meni ostaje za kontrolu jeste upravo šifra plaćanja jer šifrom 221 fizičko lice ne može izvršiti uplatu, može samo šifrom 289, a to odobrava banka. Ako je firma platila šifrom 221 račun koji glasi na fizičko lice ona je izvršila prekršaj jer firma nije finalni potrošač već fizičko lice. Pored toga prilikom izdavanja tog računa za bezgotovinsko plaćanje u sistemu fiskalizacije ti moraš odmah štampati i fisklani isečak. I super daš mu i jedno i drugo(jer zamisli na 20m od tvoje radnje mogu kontrolisati da li si mu izdao fiskalni isečak) i on lepo ne mora da ti plati, baci taj račun za bezgotovinsko plaćanje, zadrži fiskalni i dođe da ti traži povraćaj svog novca baš na osnovu tog fisklanog računa. Taj fiskalni račun si kucao preko opcije čekova znači onako kao je lepo objasnio Gosha jer su tako zapovedili iz MFIN i potrošač sam izjavi kako je on robu platio gotovinskim čekom, jer to i piše na fisklanom isečku. Avaj... nema dokaza više da ti kao pružalac usluge nisi primio taj ček, jer Bože moj izdao si fisklani isečak na kome piše da je plaćeno čekom. Pokušaš da mu storniraš taj isečak, nalogom za ispravku, ali opet avaj ako je iznos preko 500 dinara on mora da ti potpiše taj nalog inače on ne važi i ne možeš stornirati. I tako em što si izvršio uslugu, sad ćeš još i novac da mu daš u vrednosti te usluge. Živeo pametnjaković koji je to smislio! U normalnim okolnostima fizičko lice ti da virmanski ček i tiimaš ček odnosno gotovinu u rukama i zato si izdao fiskalni isečak. Virmanski ček se pravi od gotovinskog tehnički, jer ja stvarno ne znam da neka banka izdaje obrazac virmanskog čeka građanima, tako što se na poleđini čeka napiše da nije naplativ u gotovom novcu već samo žiralno. Šta se konkretno i bukvalno gde i kako se piše na takvom čeku ipak treba pitati banku ili nekog bankara koji to stvarno zna, ja znam kao teoriju. Ali bilo kako bilo za pružaoca usluge gotovinski i virmanski ček su isto. Toliko o opciji bezgotovinskog plaćanja u fiskalizaciji
Ti si stvar uprostio na one van fiskalizacije, njima je lakše jer na tom računu koji su izdali za bezgotovinsko plaćanje piše da nije plaćen, međutim ako su već izvršili uslugu ko njima garantuje da će im to fizičko lice zaista i platiti? Niko, država ne stoji iza toga, sam se bori po privatnoj tužbi i dokazuj da is izvršio uslugu koja ti nije plaćena. A pošto si izvršio uslugu država traži poreze i doprinose na nju i baš je briga što ti to nikada nećeš naplatiti. Prednost tih koji nisu u fiskalizaciji jeste što ako ovaj ne plati oni mogu da ne prikažu taj račun i eto kao i da nije bilo usluge. Međutim ovaj mudro sačeka zastarevanje, a onda izvadi iz naftalina taj račun odnese ga Poreskoj upravi i pokaže i eto nevolje za izdavaoca računa jer PU se ne bavi time da i je taj račun plaćen već da li su plaćene dadžbine po njemu. Opet paušalci se izvuku na sreću jer njima se porezi i doprinosi naplaćuju paušalno, pa ih samo terete što nisu evidentirali taj promet u KPO, mada i za to postoji kazna. Zastarevanje tvoje naplate tog računa preko suda i zastarevanje naplate dadžbina se ne poklapaju, jer na primer ne može da zastari pravo naplate PIO fondu. I tako nadrljaš samo ti. Zato ti imaš oravo pre pružanja usluge da pitaš kako žele da plate pa ako se izjasne za bezgotovinsko, ti lepo izvadiš profakturu popuniš i kažeš uplatite pa kad legne novac izvršiću uslugu. Međutim on ti može reći plaćam gotovinom pre početka pružanja usluge pa se na kraju predomisliti, a uz to može se ispostaviti i da nema dovoljno novca. I tu uvek stradaju deca, znaš kad dete dođe u prodavnicu prvo ga nesretno pitaju jel ima pare i da ih pokaže. To je diskriminacija. Ja sam se bavio trgovinom i nisam dozvoljavao nikome od zaposlenih da tako nešto pita dete, već donesi šta treba kucaj na kasi, pokušaj da naplatiš pa ako ne može nikom ništa vrati robu u rafove, to ti je u opisu posla. Međutim nikada se nije dogodilo da dete nije imalo novac kod sebe. Možda bi problem bio da traži nešto suhomesnato pa se naseče a onda nema da plati, ali isto ti se dogodi i sa odraslima, odnosno događalo se sa odraslima, a sa decom nikada.
E sad da se vratimo onome što si ti napisao. Znači kada se plaća u gotovini ne može se izdati faktura, već gotovinski račun, a ako izdaješ gotovinski račun a jesi u sistemu fiskalizacije uz njega daješ fiskalni isečak(već smo razjasnili zašto). Samo ako bi rekao da is iz Telenora i da želiš platiti preko računa(u žargonu virmanski, tehnički to je žiralno plaćanje) dobio bi fakturu ili profakturu pa bi verovatno bio uslov da prvo odeš i platiš, pa se onda izvrši usluga. U suprotnom morao bih imati ugovor sa Telenorom o servisiranju računara, pa je taj ugovor garancija za plaćanje ili naplatu te usluge. Međutim taj ugovor se realizuje tek na sudu, a to znači piši propalo.
Ovo što Goša kaže da se u praksi i ne prave ugovori jeste tačno i stvarno se tako radi. Ugovor je obezbeđenje naplate. Pravi se i sa fizičkim licima, na primer ti si napravio ugovor sa kablovskim operaterom kao fizičko lice i ako ne platiš oni pokušavaju putem tog ugovora da ostvare svoje pravo naplate.
I tačno je što takođe kaže da se ugovor treba praviti i za prodaju dobara, mada kada se naplaćuje na licu mesta nema potrebe za tim. Ali na primer kada sam se ja bavio trgovinom, sa svakom veleprodajom sam morao zaključiti ugovor inače nismo mogli poslovati. Oni su po pravilu tražili obezbeđenje plaćanja neko u vidu akceptnog naloga, neko nezakonito u vidu novčanog depozita u stranoj valuti ili potpisanih blanko čekova građana(ne moraju uopšte biti tvoji). Koliko znam ni danas se ne sme tražiti depozit, na primer u tom slučaju kada izdam račun za bezgotovinsko plaćanje ne smem tražiti depozit u novcu kao garanciju pa da ga vratim nakon uplate. A kada postoji ugovor između privrednih subjekata neplaćanje ti dođe kao neka obavezna pojava, na žalost jer neki su tako naučili.

Ustvari sad se setih, ti na tom računu fizičkom licu za bezgotovinsko plaćanje možeš tražiti od fizičkog lica da ti ga potpiše i da na njemu upišeš i broj lične karte i JMBG. To bi mogao da bude dovoljan dokaz da se transakcija mora obaviti bezgotovinski, ali šta kad ovaj neće hteti da prizna potpis? I još te optuži da si ti naknadno izradio taj račun kada je on došao da traži povraćaj svog novca i pri tome falsifikovao njegov potpis.

_{[Ovu poruku je menjao cipservis dana 30.04.2014. u 04:43 GMT+1]}