Ne bih rekao da se ovde radi o moralnim dilemama, niti o necijoj ugrozenosti, ni o snobizmu ni o pravima. Radi se o bontonu.
Nazalost, bonton nije bas potpuno univerzalan skup prakticnih pravila. Razlikuje se u detaljima od zemlje do zemlje i od kulture do kulture, od struke do struke. Jedini sire prihvacen opsti bonton za koji znam i koji je koliko toliko uniforman je onaj koji se koristi u diplomatiji, mada je i taj dobrim delom nastao kao kompromis usaglasavanjem izmedju protokolarnih sluzbi uticajnih diplomatija, nekada starih monarhija i crkve, a danas ekonomskih sila.
Teza da je dozvoljeno sve sto nije zabranjeno potice iz pravnog recnika i sa bontonom nema nikakve veze. Takodje teza da je sve sto nikog ne ugrozava ujedno i prihvatljivo - nema uticaja na bonton. Bonton je uzi skup pravila od toga.
Sa socioloske tacke gledano bonton je prilicno nesavitljiv i to je ozbiljan nedostatak u vremenu koje propagira toleranciju. On je sacinjen kao obaveza za obrazovane ljude (nekad je to bilo plemstvo i bonton je bio deo tzv. "Noblesse oblige"), kao razlika izmedju "nas" i "njih", izmedju "civilizovanih" i "varvara". Bonton je obaveza samo onih prvih. To je u svojoj sustini elitisticki skup pravila. On ne tolerise nedostatak vremena ili mogucnosti, vec su to pravila kluba kome pripadas ili ne pripadas.
Ni u jednom bontonu ne postoji pojam opustenosti. Rekao bih da bonton i ne predvidja prirodnu opustenost, nego uvezbanu (ili naucenu) opustenost, opustenost znalca, osobe koja kontrolise svoje potrebe i zelje. U danasnjem svetu, u kome se opustenost posebno vrednuje (i snazno marketinski forsira), cesto se pod tim podrazumeva iskljucivo prirodna opustenost i to, cini mi se, izaziva ovakve nesporazume.
Konzumiranje hrane i pica, kao svakodnevna ljudska potreba, propisano je u skoro svakom bontonu. Predvidjeno je da se to odvija u tacno odredjenim uslovima, dakle za stolom i uz odgovarajuci, samo za to namenjen, pribor i na propisani nacin. Zao mi je, ali ne postoji nacin da se burek po bontonu pojede prstima sa papira za pultom u pekari, ni hamburger u hodu zureci na posao, niti keks u redu pred kasom. Isto vazi i za dojenje beba na javnom mestu - koliko god to bilo prirodno, poželjno, zdravo i humano.
To svi dobro znamo, ali imamo i potrebu da prilagodimo svoje ponasanje danasnjem ritmu zivota koji cesto otezava ili onemogucava postovanje klasicnog bontona. To nas podseca da sve sto je dozvoljeno i drustveno prihvatljivo nije ujedno i po bontonu.
Pijenje vode iz flase neprihvatljivo je po bontonu u bilo kakvim okolnostima (bez obzira sto je flasa mozda namenjena za jednu osobu, sto ima higijenski nastavak itd.). To ne znaci da bonton predvidja da covek treba da umre od zedji zato sto kod sebe nema casu, nego znaci da treba da kontrolise svoje potrebe (makar u javnosti :)). Za decu u izvesnoj meri postoji tolerancija (obrnuto proporcionalna uzrastu) - od njih se ne ocekuje da mogu uvek da kontrolisu svoje potrebe, ali se od roditrelja itekako očekuje da o tome odgovorno vode racuna.
Sta o tome misli vlasnik marketa ili promo manager ili uvazeni kupac ili nagradjivani kreator reklame za (recimo) Coca Colu za bonton je potpuno irelevantno.
Citat:
Laki_Gen
P.S. A, sta mislite od koga je Dusan naucio da jede viljuskom. Od naroda, dabome.
PS. Moram da te razocaram. Narod je jeo drvenim kasikama. Omiljeni srpski mit je mit o zlatnim viljuškama na dvoru kralja Milutina, nazalost bez pokrica.
Login
Re: Blagi Boze kakva nekultura........
.
Re: Blagi Boze kakva nekultura........