Login
[TROL] Zelenasenje banaka u Srbiji: Uzmes kredit od 5000 evra a vratis 10.500 evraKo nije klijent banke, plaća preskup kredit
Autor: Jelena Aleksić | Foto:Z.Šafar | 16.07.2009. - 05:00
Nikada ne uzimajte kredit kod banke u kojoj nemate otvoren tekući račun ili položenu štednju jer će vas zajam koštati skoro duplo više, a na ime kamate platićete više nego što ste zajmili ukupno! Rezultati istraživanja portala „Kamatica.com” su u najmanju ruku frapantni i mogli bi se tretirati kao azbuka bez koje ne smete otvarati vrata banaka radi zaduživanja!
Istraživanje kaže da su krediti namenjeni klijentima banaka koji se odobravaju uz žirante i depozite najjeftiniji, a da je uglavnom reč o potrošačkim i gotovinskim kreditima. Kamatna stopa na ove kredite se kreće uglavnom između 17 i 25 odsto kada su u pitanju krediti sa deviznom klauzulom, odnosno između 22 i 30 odsto za dinarske zajmove. Ako kojim slučajem, što se nikako ne preporučuje, podignete isti ovakav kredit u banci u kojoj nemate štednju ili otvoren račun, ta „avantura” koštaće vas od 15 do 30 odsto skuplje.
To znači da se kamatne stope na dinarske kredite kreću i do 40 odsto. Ukoliko se ovo primeni na visinu rate, značilo bi da rata na dinarski kredit protivvrednosti 5.000 evra na 60 meseci za klijente banke iznosi 151 evro, a za neklijente čak 175 evra! Za pet godina neklijent banke platiće 1.440 evra više za istu pozajmicu što je na kraju više od celog kredita koji je uzeo!
Slična je situacija i kod modaliteta kredita sa depozitom ili bez njega i to za klijenta i neklijenta banke.
Ukoliko uzmemo za primer kredit za klijenta banke sa deviznom klauzulom (najčešće se kod ovih kredita pojavljuju modeli kredita sa depozitom) od 5.000 evra na 60 meseci, uz kamatnu stopu 19,5 odsto i zajam za neklijenta sa deviznom klauzulom, ali bez depozita sa kamatnom stopom 39 odsto, razlika je više nego frapantna. Naime, u prvom slučaju na ime kamate ćete platiti za pet godina 2.620 evra, dok u drugoj varijanti valja vratiti 5.320 evra. Uz uvažavanje daleko nižeg stepena sigurnosti u naplati, više nego dvostruko veća kamata je zaista prevelika razlika. Ovo govori i o tome da banke ne biraju sredstva da bi preuzele klijente svojim konkurentima. Cenu borbe za klijente koja vlada među bankama platiće naravno neinformisani građani. Stoga je preporuka da se uz dobru proveru uslova od banke do banke obavezno prebacite kao klijent. U tom slučaju moraćete da platite troškove i najverovatnije sačekate kako bi vam banka odobrila za nekoliko meseci zajam uz status klijenta, ali se isplati. Takođe, preporuka je da se, ukoliko je moguće, izbegavaju i tzv. krediti na prodajnim mestima (u prodavnicama, marketima i sl.), koji su značajno skuplji od klasičnih potrošačkih kredita.
Citat:
Ogromna razlika
Prazno Iznos kredita Kamata Visina rate Ukupna kamata Glavnica+kamata
Klijent 5.000 evra 30% 151 evro 4.060 evra 9.060 evra
Neklijent 5.000 evra 40% 175 evra 5.500 evra 10.500 evra
*primer dinarskog kredita denominiranog u evrima (Izvor: www.Kamatica.com)
Prazno Iznos kredita Kamata Visina rate Ukupna kamata Glavnica+kamata
Klijent 5.000 evra 30% 151 evro 4.060 evra 9.060 evra
Neklijent 5.000 evra 40% 175 evra 5.500 evra 10.500 evra
*primer dinarskog kredita denominiranog u evrima (Izvor: www.Kamatica.com)
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=101906
--------------------------
Znaci ako pozajmis u Srbiji 5000 evra na 5 godina , jos 5000 evra mora da zaradis za banku .... Uzmes 5 vratis 10.000.
zato imate 10 puta vise banaka u svakom gradu Srbije nego fabrika . Jer se banke danas u Srbiji bave legalno zelenasenjem. Samo otvoris lokalcic sa 3 saltera i cekas naivne ovce da dodju da traze kredit. Lezis a pare same padaju........ Ne mozes da izgubis...........
U zemljama EU svaka kamata preko 15% godisnje cini mi se , ispravite me ako gresim, se smatra zelenasenjem tj krivicnim delom. A u Srbiji je to legalizovana kriminalna delatnost u kojoj svi oni rade pod pokroviteljstvom NBS i vlade Srbije. Zato nam sve propada i sve nam je u kolapsu. Jer bez jeftinih kredita i konvertibilne domace valute nema ni razvoja, proizvodnje, izvoza, zaposljavanja....
