Strašno... meni je ovakva situacija savršeno dobro poznata. Ne znam samo ima li veze sa "urocima" koje je @etjen pomenuo pre nekoliko meseci
Citat:
etjen:
s' obzirom da je samo plastika u pitanju-ne nerviraj se. Smatraj to kao "krstenje".
Licno to ne bih ni dirao, protiv uroka...
počeću da verujem u razne gluposti.
Slična stvar mi se dogodila pre otprilike devet godina. Kao i mnogi željni bolje limuzine od čuvene "zastave", uvezao sam iz Nemačke golfa dvojku sjajnog
kao čaša, glupo je da ga poredim sa novim autom, ali zaista je tako izgledao, vozila ga je neka baba koja ga je bukvalno izljubila i zalila suzama pre nego
što mi je uručila ključeve (dirljivo).
To su bili dani sreće i uživanja u vožnji, lickanja (pranje u perionici svaki drugi dan), bolesno, nema šta.
Nažalost, jednom prilikom nisam povukao ručnu kočnicu (naravno, bio je izbačen iz brzine), velim, neće daleko, ali čika Marfi je učinio svoje i zadnji levi ćošak je završio ugruvan o betonsku prepreku - zidić.
Shvativši šta se dogodilo, upao sam u strahovitu depresiju, zar je moguće da mi se to dogodilo? kako popraviti? Od sada će svi upirati prstom u mene i govoriti:
"Eno ga onaj što je ogrebao kola, sram ga bilo"
Avaj, nađem ja nekog limara da mi to popravi i ofarba, pritom lupajući glavu, kako će izgledati nakon popravke !?
Dođem po auto u dogovoreno vreme, kad ono , ni traga od ulubljenja, skakao sam od sreće, samo što nisam izljubio čoveka za dobro obavljen posao.
Od tog momenta, sve je bilo na mestu, čitav auto, mirna glava.
Nakon par meseci, odlučim ja da idem sa društvom u Novi Sad na EXIT, i naravno, vozimo se mi , kad odjednom krkljanac na Petrovaradinskom mostu.
Ovaj ispred mene naglo staje, ja na kočnicu i zaustavljam se na metar od njega, a onda TRAASSSSS otpozadi...
Taksista nije uspeo da zakoči sa svojom razdrndanom šklopocijom i
zakucao se u isto mesto zbog kojeg sam se nervirao i popravljao pre samo par meseci.
Ovaj put to nije bila ogrebotina, toliko je bilo fatalno da se od siline leva sajtna savila po sredini, a vrata nisu mogla da se zatvore koliko je auto bio osakaćen.
Čak ni zadnji točak nije mogao da se okreće koliko ga je zadnji koš pritisao, pa je intervenisao jedan moj poznanik iz Novog Sada koji je došao sa maljem od 10 kilograma, ne bi li ispravio krivu drinu kol'ko tol'ko , da bar stane ona ćopava rezervna guma.
... toliko o autu, sreća kratkog veka, šta da se radi...
Od tada, nisam uložio dinar u njega, eventualno menjao ulje kad mi se ćefne, ma i to je bilo strasno retko.
Kako su godine prolazile, raspadao se sve više i više, sunce, kiša, sneg, izmrvljeni kederi, plastika, rđa...
Ali, ove godine sam rešio da ga restauriram jer sam bio emotivno vezan, nosio je puno lepih ali i ružnih uspomena. Mnogi su rekli da sam lud što sam uložio u njega par hiljada evra i da sam mogao da kupim bolji auto... ali nisam se obazirao mnogo na priče.
Slobodno vreme tih šest meseci, koliko je trajala popravka, provodio sam u garaži sklapajući auto od gotovo gole školjke do poslednje plastičice.
Jako mnogo truda i napora da se nešto što volim vrati u fabričko stanje i naravno da sada tako izgleda.
Pošto je došlo vreme da auto mora da se vozi a ne da stoji kao izložbeni eksponat, izašao je na ulicu u punom sjaju.
Moja briga je samim izlaskom automatski postala veća, jer malo ko se nije okrenuo za njim.
Znate ono, parkiranje , odmeravanje mesta od drugih kola da slučajno neko previše ne otvori vrata, pa da izgrebe moja, večernje blejanje na prozoru, gledanje da ne sleti koja muva na novu farbu i tako...
Međutim, lepe stvari kratko traju, već su se pojavile ogrebotine, ostatci boje drugih vozila... prestao sam da se nerviram pa šta mu bog da.
Poenta: nemoj se nervirati, popravi to i teraj dalje, u ovoj džungli prepunoj bezobzirnih i divljih životinja ne postoji način da se sačuva teško zarađeni novac.
Pozdrav !
dobro je...
Login
Re: Auto mi je ostecen (izgreban) na parkingu !!!
Re: Auto mi je ostecen (izgreban) na parkingu !!!
