nekreditni novac

Nekreditni novac je novac koji nije dug nego poklon. Izvor nekreditnog novca leži u porastu ekonomske racionalnosti. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni novac emituje, po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Nije moguća ni deflacija, ni ekonomska kriza. Takođe, porezi se ukidaju za iznos nekreditnog novca, koji zamenjuje poreze. Potrošači plaćaju manje a prodavci dobijaju više nego što je to danas, u poretku kreditnog novca, gde i kredit sa kamatom ulazi u cenu. Stopa rasta progresa čovečanstva jednaka je stopi rasta nekreditnog nvca. Postoji nacionalni kao i svetski nekreditni novac. Došlo je vreme da se stvori kako nacionalni tako i svetski poredak nekreditnog novca. Kad svi budu emitovali novac po navedenoj formuli, niko neće imati nflaciju, pa će odnosi među valutama biti uvek isti, kao da postoji jedinstvena svetska valuta. Banke mogu prikupljati uštede i davati kredite samo do iznosa prikupljene štednje, ali ne mogu davati novi novac u obliku kredita, kako to sada čine. Novi novac će se davati, prema priloženoj formuli, pod nadzorom najviše vlasti u nekoj državi, odnosno najviše svetske vlasti, ako je reč o svetskom (nekreditnom) novcu. Svetski nekreditni novac može da se poklanja zemljama u razvoju a razvijene zemlje tako realizuju povećani izvoz. U Srbiji, nekreditni novac treba da se poklanja za penzije i dečije dodatke i kad uđe u opticaj završava kao povećani profit proizvođača, koji mogu uložiti u povećanje proizvodnje i zaposlenosti. Nekreditni novac pomaže najvećem broju ljudi, jer svako je ili kupac ili prodavac. Kad se uklone neracionalnosti koje leže u shvatanju novca kao duga, biće moguć mnogo brži razvoj čovečanstva i biće smanjene tenzije među ljudima koje potiču od toga što kreditnog novca nikad nema dovoljno za sve. Novac se daje kao dug a ne daje se iznos koji je potreban za plaćanje kamate. Sa nekreditnim novcem, novca će biti dovoljno za sve.

Nije kriza nastala zbog koriscenja kredita, vec zbog kreditnog inzenjeringa i velikih propusta u ocenjivanju vrednosti doticnih, proizvedenih, papira od vrednosti.

Mogucnost kreiranja kule od karata je postojala do prvog vetrica, odnosno zasicenja trzista baznim vrednostima(konkretno stagniranje cene nekretnina).

Taj eksperimentalni inzenjering, uz losu reakciju FED-a izazvao je monetarni slom, a nakon toga i ekonomsku krizu.

Svetsko resenje vec postoji, jedno od najociglednijih je BRIK, neka vrsta saveza Brazila, Rusije, Indije, i Kine, koje raspolazu sa najvise planetarnih resursa, i ljudstva i sirovine i tehnologije i znanja.

I postavljaju se neke nove vrednosti, naspram mahinatora sa Vol Strita..i njihovih "vrednih" papirica

Poz

Grupa BRIK treba da uspostavi novi svetski poredak. Ja se nadam da će to biti Svetski poredak nekreditnog novca. Svetski poredak kreditnog novca je prevaziđen i naneo je dosta štete čovečanstvu. Kreditni novac a time nazivam novododati novac koji se emituje u vidu kredita, uzročnik je kriza i ratova. On je postavljen tako da se krediti, već u startu ne mogu vratiti, bez novog dodatnog zaduživanja, i tako u beskraj, što stvara inflaciju. Nekreditni novac koji izlazi iz moje formule daje potrebnu dodatnu količinu realnog novca. Danas, na planeti ima realnog novca, onoliko koliko je potrebno po mojoj formuli. Količine o kojima slušamo, su samo neke nominalne veličine, koje ne znamo realno kolike su. Zato se zakoni tradicionalne ekonomske nauke ostvaruju samo u tim nominalnim veličinama, a zakoni prave ekonomske nauke se ostvaruju u realnom novcu, a to je nekreditni novac, koji u opticaj ulazi kao poklon. Kina već koristi nekreditni novac, samo izbegava da to tako nazove. I u SAD pstoje predlozi za uvođenje nekreditnog novca, samo se ne zovu tako. Američki Monetarni Institut (monetary.org), kome je direktor Stephen Zarlenga, napravio je Američki Monetarni Akt, koji u Kongresu treba da predloži Dennis Kucinich. To je verzija nereditnog novca, koja nekreditni novac zove prosto novac, dok kreditni novac zove prosto kredit. Novac i kredit su dve potpuno različite stvari, dok ekonomska nauka misli da su novac i kredit ista stvar. Ja sam ih nazvao nekreditni i kreditni novac, da bih podvukao razliku koja među njima postoji. Kad nekreditni novac pobedi, on će se verovatno zvati samo novac (pošto je to jedini oravi novac), a krediti će biti zajmovi kojma se pozajmljuje prethodno ušteđeni pravi (nekreditni) novac. Evropa je, posle Drugog svetskog rata, izgrađena uz pomoć Maršalovog plana. To je bio zajam koji nikad nije bio vraćen, dakle pretvorio se u nekreditni novac. Tako danas Kina poklanja novac svojim građanima, ali se to ne zove nekreditni novac, nego "non-performing loans", "bad loans", itd. Da su otpisani hipotekarni dugovi, ne bi bilo hipotekarne krize, niti krize uopšte, u SAD. Kad god dođe do otpisa duga, to je ustvari emisija nekreditnog nvca. Nekreditni novac pojavljuje se i u obliku budžetskog deficita i na druge načine. Ovakav haos postojaće u svetskim finansijama dok se ne pređe na pravi nekreditni novac.

stojane, koji ti je ovo forum po redu na kome reklamiras svoju promasenu teoriju? pretraga?

i opet cu ti ponoviti isto sto sam na jednom forumu sa koga smo te oterali - ucestvuj malo i u drugim temama da te ne bi smatrali (ociglednim) spamerom!

Poštovani gospodine Superbako, Vidim da ste mlad i lep čovek, ali ste u velikoj zabludi. Ne smatram da sam oteran sa Paraćinskog foruma, niti mislim da je to spam što ja pišem. Trudim se da što više ljudi upoznam sa nekreditnim novcem. Saznao sam mnogo u međuvremenu, pa ću pričati na ovom Forumu, o tome. Zarlengu i Kucinicha sam već pomenuo a sada ću Ričarda Kuka. Kuk takođe radi za Kucinicha, a poznat je po svom Kukovom planu, kojim je predvideo da svakom građaninu SAD pokloni po 1000 dolara svakog meseca kao nekreditni novac. To bi, po mojoj formuli, moglo samo prve godine, jer ia puno neprodate robe, a sledećih godina to bi moglo da bude i deset puta manje. Niko nema moju formulu, pa ja njihov pristup smatram zdravorazumskim, dok je moj pristup naučni i matematički. Videćemo šta će biti. U svakom slučaju nekreditni novac će sigurno pobediti. Mislio sam da je ovo elitni forum i iznenađen sam što ste vi tu.

Odlicno - eto razloga #1 zasto to ne bi uspelo (drzavna korupcija i nepotizam)



Razlog #2 zasto ne bi uspelo - "najvisa svetska vlast" niti postoji, niti ce postojati u dogledno vreme. SBUN je najobicniji klub gde se sastanci i prave truli kompromisi.



Razlog #3 zasto ne bi uspelo - zivimo u svetu gde niko nikome nista ne poklanja.



Razlog #4 zasto ne bi uspelo - Amerikanci nisu u stanju da usvoje ni zakone koji bi kreirali posteno zdravstveno osiguranje, a kamo li zakone koji bi iz korena izmenili ekonomiju.



Razlog #5 zasto ne bi uspelo - ljudi su navikli da trose vise nego sto imaju i da to plate kasnije. Cisto sumnjam da ce tako lako da promene navike - ne zaboravi da vlast u demokratskim drzavama svoju legitimnost crpi iz poverenja naroda - kada tog poverenja ne bi bilo, takva vlast bi se raspala vrlo brzo.

Takodje, zemlja koja bi se odlucila za takav vid novca bi automatski bila u losijem polozaju u odnosu na druge zemlje zbog nemogucnosti kreditiranja baziranog na proceni buduce vrednosti.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Tako prosta teorija, iako nudi privid da je jednostavnost bolja, ne vodi nicemu.

Nemoguce je poslovati samo u okviru postojeceg novca, za vreme jednog zivota. Kreditni novac omogucava ubrzani razvoj civilizacije, i naravno da treba da je pod kontrolom, da ima "podlogu", nalik zlatnoj, ili podlogu u resursima.

Jednostavno, ne postoji mogucnost kompromisa, kada je planeta sazdana u duelu. Svako grabi prednost u odnosu ne nekoga. Kakav bi to dogovor morao da se postigne i postuje, a kakve bi bile moguce sankcije, da spakujemo neki kontinent u zatvor?

Resenje je prosto, ljudi ce funkcionisati kako im odgovara, ali zasigurno nece dopustiti, vise, da neko odredjuje laznu vrednost njihovih resursa.

Smesan a poucan primer je bio sa, mislim Deripaskom, koga je , valjda Forbs, proglasio "osiromasenim" za nekoliko milijardi dolara.

A covek radi sa teskom industrijom i energentima...

Tako su se poneli i prema mocnim drzavama, i kao "osiromasili" ih za neke bilione dolara...

Logicno resenje je da "oni", koji propagiraju vrednost dolara i fiktivnih hartija od vrednosti, mogu sa tim papiricima da se drugacije posluze.

Sto se brze prilagode, manji ce bol biti.

Ako neko cucla naftu iz zemlje, tesko da neko prostom mahinacijom na berzi moze da mu obezvredi posao, bar dok je nafta neophodna, a jeste.

Nekreditni novac je pasivni novac, i predug je proces uvecanja te mase. Naravno da treba da ima svoj znacaj, kvalitativni, ali ne i jedini, neophodna je i razvojna komponenta novca.

Poz

Poštovani gospodine Dimkoviću, nekreditni novac se pravi prema formuli, i tu nema nikakve mogućnosti za korupciju i nepotizam. Izvor nekreditnog novca sam rekao da je to porast ekonomske racionalnosti. Vi ste pobrojali primere neracionalnosti, koji postoje u sadašnjim uslovima kreditnog novca. U poretku nekreditnog novca, svaki pad u raconalnosti, podrazumeva da se novac povlači iz opticaja. Rast racionalnosti dovodi do porasta nekreditnog novca a pad racionalnosti mora voditi smanjivanju količine novca u opticaju. Svaka neracionalnost biće oporezovana. Sve prema formuli. Ta formula deluje od kad pstoji robna privreda i trgovina. Formula određuje koliko je realnog novca potrebno. Ovo o čemu Vi pričate, odvija se u uslovima nominalnog novca, a tada je sve samo prividno. Nekreditni novac svodi nominalne veličine na realne.
Drugo, zašto bi se pravili truli kompromisi, ako je reč o dogovoru o nekreditnom novcu. Ako nešto nije urađeno kako treba to se odmah vidi. Novac mora da se povlači iz opticaja, da ne bi bilo inflacije. Inflacija je uvek jednaka nuli. Ako nije, onda znači da ne radimo po formuli. Onda nismo u sistemu nekreditnog novca.
Treće, ako danas niko nikome ništa ne poklanja, u sistemu nekreditnog novca mora da se poklanja novac. Ako se novac ne poklanja, onda to nije nekreditni novac.
Četvrto, SAD nisu u stanju da usvoje zakone. Nekreditni novac je funkcionisao kod Bendžamina Franklina, pre nastanka SAD. Nekreditni novac je koristio Abraham Linkoln u Građanskom ratu. Nekreditni novac je počeo da emituje Džon Kenedi, ali je odmah bio ubijen. Kongresmen Ron Pol je prkupio podršku većine članova Predstavničkog doma i 23 senatora, za zakonski projekat kojim se predviđa nadzor nad FED-om što se nije desilo od kad je FED osnovan. Verujem u sposobnost SAD da usvoje zakone koji su im potrebni. SAD ne mogu dozvoliti da pasivno gledaju kako se razvijaju Kina i Brazil, uz pomoć nekreditnog novca, dok one propadaju jer se niko ne ususđuje da kaže vladarima putem kreditnog novca da je sada dosta i da je njihovo vreme prošlo.
Peto, nekreditni novac nije pasivni novac i on vodi računa o budućnosti. Krediti postoje, ali samo kao realni krediti, dok su sadašnji krediti samo nominalni, i stvaraju haos u društvu.

on ti je lepo pobrojao primere realnosti... racionalnost je da sada dodju vanzemaljci, pobiju sve koje ne misle kao ti i uspostave funkcionisanje po tvojoj formuli... e to je racionalnost, ali nije realnost...

Poštovani gospodine Vladd, Vi kažete da moja teorija ne vodi ničemu. Ona opisuje kako se čovečanstvo razvijalo od nastanka robne privrede i tržišta. Razvijalo se prema navedenoj formuli. Kako je rasla ekonomska racionalnost. Vi kažete da kreditni novac ubrzava razvoj civilizacije, ali da treba da ima podlogu, nalik zlatnoj. Moja formula daje podlogu kao idealno zlato. Kongresmen Ron Pol je zastupnik zlatnog standarda, i ja sam mu napisao da je moja formula bolja nego zlato. Zlata može biti previše ili premalo, a moja formula daje samo tačan rezultat. Formula koju sam dao je najveće otkriće u istoriji čovečanstva. Ona je vrlo jednostavna a obara temelje klasične ekonomije. Ekonomska nauka traga za nekakvim ravnotežama, jer je stanje bez ravnoteže "haos koji nije pod analitičkom kontrolom", kako je napisao Šumpeter. Tako se stalno govori o ravnoteži ponude i tražnje. A ako su ponuda i tražnja jednake, nikakav dodatni novac nije potreban, jer je rezultat u mojoj jednačini jednak nuli. I zaista, savremena termodinamika stanje ravnoteže definiše kao sistem sa maksimalnom entropijom, a to je stanje u kojem prestaje mogućnost kretanja, dakle najgore od svih mogućih stanja koje označava kraj ili smrt sistema. A ekonomska nauka stalno traga za ravnotežom kao idealnim stanjem. I Vi, sa gledišta takve ekonomske nauke, kritikujete moju teoriju, koja je izvan shvatanja ekonomske nauke. Pročitajte pažljivo šta sam napisao.

Stojane,

Vidis, ceo moderni ekonomski sistem danasnjice se zasniva na jednom vrlo prostom faktu - sto skoro svaka individua smatra da zasluzuje vise nego sto trenutno ima.

Svi ti sistemi gde se nesto "racionalizuje" nemaju puno sanse za uspeh dokle god dobar deo ljudi budu hteli vise nego sto trenutno imaju. Ta teznja je pokretac svih privrednih aktivnosti u razvijenom drustvu - onog momenta kada covek zadovolji svoje osnovne potrebe za hranom, vodom, smestajem - prelazi u taj mod htenja vise nego juce.

To "htenje" je izazvalo rapidan skok privrede sirom sveta.

Spekulativni kredit je jednostavno nastao kao posledica tog rapidnog rasta jer se pokazalo da je moguce dati vrednost i necemu sto u ovom momentu ne postoji ali gde postoji realna i merljiva sansa da ce postojati za neko vreme.

Povratak na nesto "racionalno" i uvek 100% merljivo bi bio ogroman korak nazad za ekspanziju ekonomije i industriju i, jos gore, taj korak bi zapravo znacio obavezne korenite promene u stavu svakog pojedinca prema tome koliko vredi i koliko zasluzuje - po tvojoj meri bi to mozda bilo "racionalnije" ali ovaj svet ne funkcionise tako.

Vidis, meni je draze da na racunu imam, recimo, par stotina hiljada EUR-a, koliko god oni bili "kreditni", "spekulativni" nego deset hiljada "nekreditnih" EUR-a koji bi obavezno znacili da ja imam manje, jer si iz ukupne ekonomije izbacio sve spekulativne aktivnosti.

Zasto bi ti meni zabranio da uzmem kredit koji je veci od onoga sto imam? Zasto bi to trebalo da bude zabranjeno ako postoji realna mogucnost da se taj kredit vrati?

Zato sto bi ti da racionalizujes? Puno srece sa tim - mislim da se mnogim ljudima ne bi dopalo da moraju da rade 50 godina kako bi kupili stan, jer nemaju "nekreditne" pare na racunu dovoljne za kupovinu stana :)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Gospodine Superbako, gospodin Dimković mi je pobrojao primere realnosti koja nije racionalna. Ja sam mu odgovorio i pokazao kako ja gledam na pokušaje da tu realnost učinimo malo racionalnijom. Vi svi ukazujete na negativne primere a ja verujem da čovečanstvo stalno ide napred, upravo po stopi koja pokazuje koliko mu raste racionalnost. Predpostavimo da je ta stopa 3% svake godine. U tih 3% utkan je doprinos Nikole Tesle i svih ostalih velikana tokom istorije. Ako sada uvođenjem nekreditnog novca, ta stopa skoči na 7% (a primer Kine pokazuje da je to moguće), to znači da je doprinos nekreditnog novca 4% a svih pre njega samo 3%. Zato je nekreditni novac otkriće koje zaslužuje Guglovu nagradu, jer pomaže najvećem broju judi. Stopa po kojoj raste nekreditni novac jednake je stopi po kojoj se odvija napredak čovečanstva.

To sta je "racionalno" ili "neracionalno" zavisi od tacke gledista.

Po cemu je bankarski kredit "neracionalan" ako sam ja stalno zaposlen sa odredjenom platom? Banka ima svoju racunicu - ima odredjene garancije (recimo, hipoteku) i na osnovu toga meni izdaje vecu kolicinu novca u odnosu na onu sa kojom ja raspolazem na osnovu vrlo jasne i vrlo RACIONALNE procene.

Sta je tu "neracionalno"?

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Gospodine Dimkoviću, lepo ste mi napisali ali ja to nisam mogao da čitam, jer sam pisao odgovor na prethodno postavljeno pitanje. Sad kad čitam šta ste mi Vi napisali, mislim da sam Vam već odgovorio na Vaša pitanja. Pročitajte pažljivo moje odgovore i pogledajte moj sajt, pa se nadam da će mo se složiti. Čovečanstvo se razvija jer se razvija racionalnost, a mera tog rasta racionalnosti je nekreditni novac. To je napisano u mojoj formuli. Ako raste neracionalnost rezultat moje formule mora biti minus i tu prevare ne može biti. Svaka priča da je teorija jedno a praksa drugo ne odnosi se na moju formulu. Po mojoj formuli praksa mora biti jednaka teoriji.

Gospodine Dimkoviću, pitate po čemu je bankarski kredit neracionalan. Krediti kakvi se sada daju predstavljaju najveću prevaru i zločin u istoriji čovečanstva. Kredit se daje a nije pripremljen novac koji će ići na plaćanje kamate. Neki od dužnika neće moći da plate kamatu. Možda će te Vi kao pojedinac dobro proći, ali društvo u globalu neće moći bez novog dodatnog zaduživanja. I tako u beskraj. Zar Vam to nije dovoljno da vidite da je sistem nakaradno postavljen.

Zasto je nakaradno postavljen?

Kredit je spekulativna delatnost, nigde ne pise da nije - banka ulazi u kreditni aranzman sa mnom sa odredjenim rizikom koji oni kompenzuju na odredjeni nacin uz pomoc hipoteke.

Rizik uvek postoji ali je taj rizik utkan u prirodu vecine poslova.

Vas "nekreditni novac" moze biti bilo kakva roba - medjutim pre ili kasnije ce ljudima biti lakse da koriste "kreditni" novac jer mogu da potrose vise nego sto trenutno imaju (u tome i jeste poenta kredita). I ne samo ljudima, vec i bilo kakvoj vrsti privrednika.

Vi bi zapravo hteli da zabranite spekulativno ponasanje i da zabranite ljudima da trose vise nego sto poseduju. To se jednostavno nece skoro desiti, jer bi to automatski znacilo znacajan pad mogucnosti za mnoge.



Ekonomija je savrseno racionalna disciplina. Kreditni novac nije nista manje racionalan od nekreditnog, samo sto u njemu figurira i element rizika koji je moguce kvantifikovati.

To sto bi ste vi da ukinete rizik na trzistu novca ne bi uopste doprinelo vecoj "racionalnosti" ekonomije - jer bi rizik samo otisao negde drugde - izmislili bi neki drugi vid kreditiranja koji bi vrlo brzo totalno preplavio trziste jer omogucava vecu fleksibilnost od "kreditnog novca".

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Pa i nije ekonomija previse racionalna, priznase da je vise kao umetnost, i da neguje iracionalizam i emocije:)

Nekreditni novac ne vodi prosperitetu, posto se ne vracamo pelenama. Ako se i vratimo toj potrebi, to samo znaci da nam nesto lose funkcionise i da je blizu kraj.

Da nije ovako razvijena ekonomija, jos bi se moglo poigrati sa nekreditnim novcem, ali nema povratka u proslost, ni kroz metode ekonomije.

Razne su teorije razvijane, i najbolje su bile one koje su trajale par decenija. Jednostavno, niko nije zeleo da napravi savrsen sistem, posto na nesavrsenosti svi profitiraju.

Kreditiranje je sustina.

Drzava kreditira pojedinca od njegove pete-seste godine, upoznajuci ga sa raznim disciplinama, na racun drzave.

Kada bi se aktivirao i ogranicio nekreditni novac, u ovom trenutku, clanovi porodice(ako bi uopste bilo racionalno da postoje), morali bi da rade od svoje seste, sedme godine, da bi proizveli malo viska kapitala za porodicu. Postavilo bi se pitanje sta sa radno nesposobnima, ili bolesnima.

Zasto bi neko odvajao od svog licnog rada i profita, za lecenje nekoga nepoznatog, ili davanje penzije nekome...

Cela planeta je u nekoj vrsti kreditiranja, pa i monetarna oblast ne moze da si izdvoji, ni po metodi, od obicnog zivota.

Ekonomska kriza nije morala da nastane, ili ako je morala, to zaista niej zbog tipa novca u opticaju, vec je doslo do preterane spekulacije papirima od vrednosti, i uopste, poslovanja na bazi ogranicenog fonda(recimo, osiguravajuce kuce sa kapitalom 10 milion, npr, garantovale su transakcije od 100 miliona).

To i proizvodi privid da je nekreditni novac resenje, vrsta prinude i ogranicenja manipulacije, ali zaista nije problem u novcu, vec u nezajazljivom multipliciranju bez granica. Doticnih, garantovanih 100mil. bi mogli da budu bezbedni, u verovatnoci zavrsetka transakcije, ali ako neko napravi krsenje dogovora, i to se panicno umnozi, dolazi do kraha.

Poz

Stojane, po kom bi se kriterijumu novac delio potrošačima? Da li bi taj novac dobijali podjednako oni koji su zaslužni za stvaranje viška korisnosti i oni koji nisu ništa doprineli?

Slutim Nobela...

Poštovana gospodo, sve loše osobine koje Vi pripisujete ljudskoj prirodi kao takvoj, nužne su u ovako postavljenom sistemu kreditnog novca. Vi govorite o dobrim stranama kreditiranja. Ali takvo kreditiranje moguće je samo u uslovima kada je novac ušao prethodno u opticaj kao poklon. Ali danas je sav novac u opticaju kao kredit na koji treba platiti i kamatu. Toliko novca u opticaju, jednostavno, nema. Zato se ljudi očajnički, beskrupuluzno bore da dođu do novca. Zato su gramzivi i pohlepni. Zato su nezajažljivi. Ali im to ne pomaže. Novca nema dovoljno za sve. Sistem je tako postavljen da novca nema dovoljno za sve. I zato se ljudi bore za opstanak. Zato što su prinuđeni da se bore a ne zato što to vole ili zato što su po prirodi zli. Tek kad bude postojao nekreditni novac, koji omogućuje da novca bude dovoljno za sve, videćemo kakva je prava ljudska priroda. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju. AKO IMATE POTREBNU KOLIČINU NOVCA, ONDA NOVCA IMA DOVOLJNO. Zarlenga je napisao knjigu The Lost Science of Money. Čudim se da je niste pročitali. Ako se ispravi ovaj nakaradni poredak kreditnog novca, novca opet neće biti dovoljno. Svi zastupnici nekreditnog novca, a bilo ih je još u SFRJ (dr. Srećko Ugrin je još živ, stanovnik je Beograda), mislili su da je dodatna količina novca potrebna samo zbog povećanja proizvodnje, a jedino sam ja utvrdio da je potrebna i zbog smanjene tražnje. Koliko se povećala proizodnja, toliko se i smanjjila tražnja, jer se usporila brzina opticaja novca. Ako se usporava brzina opticaja novca, to je kao da novac negde nestaje, pa je potrebno dodatnog novca, da nadoknadi nestašicu novca. Zato je moja teorija najbolja. Ona podjednako uvažava i ponudu i tražnju, odnosno kako proizvodnju, tako i potrošnju.
Ričard Kuk, svojim tzv. Kukovim planom je predvideo da svki građanin SAD dobije mesečno na poklon, nacionalnu dividendu u iznosu od 1000 dolara, i da tako novac ulazi u opticaj. Zarlenga je predvideo da se novac ulaže u infrastrukturu, zdravstvo, prosvetu i penzije. Ja sam za početak u Srbiji, koja je mnogo siromašnija od SAD, predložio da se nekreditni novac daje samo za penzije i dečije dodatke. To je kod nas najveći problem. Veliki broj penzionera i bela kuga na drugoj strani. Kad se novac da potrošačima, oni ga troše i on prelazi u ruke proizvođača. Tako su i proizvođači dobili na poklon veće profite (jer su porezi smanjeni, a nema ni kredita ni kamate, koje su takođe plaćali proizvođači), pa kad su veći profiti može da se ulaže u veću proizvodnju i zaposlenost. Privrednici će više voleti svoju akumulaciju, nego da se zadužuju kao što sad moraju. Zasad toliko. Izvolite, pitajte.