Login
Re: Srbija - novi poreziCitat:
Dugovi: Mnogo nam, a hoćemo još!
30. oktobar 2009. | Piše: Ivana Radmilac Đurđić | Izvor: Ekonom:east
Svaki od oko dva miliona zaposlenih u Srbiji moraće godišnje za državu da zaradi 1.300 evra da bi ona uspela da plati kamate i dospeli deo glavnice svog duga.
Takva računica proizlazi iz činjenice da će Srbija u narednom periodu morati godišnje da plaća oko dve milijarde evra za otplatu redovnih rata kredita ugovorenih do početka 2009, rečeno je Ekonom:eastu u Ministarstvu finansija.
A tek u poslednjih godinu dana su se „otvorile“ međunarodne finansijske institucije i dva od četiri nam stuba oslonca spoljne politike. Tako će sa ruskih 660 miliona i kineskih 200 miliona evra ukupan javni dug tokom ove godine narasti za skoro tri milijarde evra.
„Još se, međutim, ne zna kada će i koliko novca po osnovu tih novih kredita biti povučeno, a bez toga ne može se izračunati ni koliko će Srbija morati da vraća godišnje“, kaže Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija za Ekonom:east. Pošto će novac kad tad stići, po Ekonom:east-ovoj računici javni dug ovim narasta još za oko 30 odsto, pa će godišnje za njegovu otplatu morati da se obezbedi i do 2,6 milijardi evra.
„Ko da zaradi 1.300 evra za vraćanje duga? Čijeg duga?“, pita Saša Radović, radnik u obezbeđenju. „Čime se onda hvale svaki dan kad te pare neće moći da vrate. Kao kad bih se ja hvalio da mi je komšija dao pod kamatu 200 evra da platim račun u kafani. I srećan sam što će možda i brat da mi da još 300 da zakrpim krov na kući. Isto pod kamatu. Da mi je neki brat, poklonio bi mi. A posao mi je „klimav“. Kad dođe vreme da im vratim ja ću da se češem po glavi, a oni će u najboljem slučaju da me prebiju“, objašnjava za Ekonom:east Radović kako u stvarnom životu izgleda zaduživanje bez pokrića.
30. oktobar 2009. | Piše: Ivana Radmilac Đurđić | Izvor: Ekonom:east
Svaki od oko dva miliona zaposlenih u Srbiji moraće godišnje za državu da zaradi 1.300 evra da bi ona uspela da plati kamate i dospeli deo glavnice svog duga.
Takva računica proizlazi iz činjenice da će Srbija u narednom periodu morati godišnje da plaća oko dve milijarde evra za otplatu redovnih rata kredita ugovorenih do početka 2009, rečeno je Ekonom:eastu u Ministarstvu finansija.
A tek u poslednjih godinu dana su se „otvorile“ međunarodne finansijske institucije i dva od četiri nam stuba oslonca spoljne politike. Tako će sa ruskih 660 miliona i kineskih 200 miliona evra ukupan javni dug tokom ove godine narasti za skoro tri milijarde evra.
„Još se, međutim, ne zna kada će i koliko novca po osnovu tih novih kredita biti povučeno, a bez toga ne može se izračunati ni koliko će Srbija morati da vraća godišnje“, kaže Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija za Ekonom:east. Pošto će novac kad tad stići, po Ekonom:east-ovoj računici javni dug ovim narasta još za oko 30 odsto, pa će godišnje za njegovu otplatu morati da se obezbedi i do 2,6 milijardi evra.
„Ko da zaradi 1.300 evra za vraćanje duga? Čijeg duga?“, pita Saša Radović, radnik u obezbeđenju. „Čime se onda hvale svaki dan kad te pare neće moći da vrate. Kao kad bih se ja hvalio da mi je komšija dao pod kamatu 200 evra da platim račun u kafani. I srećan sam što će možda i brat da mi da još 300 da zakrpim krov na kući. Isto pod kamatu. Da mi je neki brat, poklonio bi mi. A posao mi je „klimav“. Kad dođe vreme da im vratim ja ću da se češem po glavi, a oni će u najboljem slučaju da me prebiju“, objašnjava za Ekonom:east Radović kako u stvarnom životu izgleda zaduživanje bez pokrića.
