KROV-renoviranje. Sta je pametno ciniti u mom slucaju??

Molim forumase da mi daju savete i sugestije.

U pitanju je krov na cetiri vode, nije piramidalnog oblika, tj na vrhu nije spic ves horizontalna ivica. Dimenzije osnove su 10x10m. Gradja je ovako vizuelno u ne bas idealnom stanju ali krov nigde nije ulegao i evidentno je da crep mora da se menja. Crep je bas ostecen, ispomeran i ivicni crepovi(ciramide) su se ispomerale... U koliko je potrebno kompletno menjanje gradje, razmisljam o krovu na dve vode.Mada razmisljam da poskidam crep, i umesto njega stavim neki laksi prekrivac i malo ojacam gradju.

Naglasavam da ne razmisljam o termoizolaciji itd. Dakle, hocu da to bude najobicniji krov sa pokrivacem i gradjom.

Koj mi pokrivac preporucujete?
Koliko kosta takav pokrivac po metru kvadratnom?
Koliko kosta kompletno nov krov na dve vode sa takvim pokrivacem za osnovu od 10x10m?

Unapred hvala!!

i ja hocu da procesljam krov da stavim foliju ispod crepa . To mi je jeftinija varijanta jer m3daske kosta preko 20000 do 25000 din a pokriva 40 m2 ali ni to nije puno naspram majstora koji trazi 7 e po m2 za ruke inace za nov krov na kuci ruke su 10 - 15 e

Ako moraš da menjaš građu onda ostavi na četiri vode ali produži merteke i omajie, a sa njih pusti makaze da budu u onom starinskom fazonu. Ne bih da vređam ali na dve vode se pokrivaju štale i pomoćne zgrade. Ako stavljaš crep na kuću, onda ti na četiri vode ide imitacija biber crepa. Ja imam takav krov sa tim crepom i čuči savršeno.
Takođe, ako menjaš merteke ne uzimaj ništa osim čamove građe. Neki se kunu u topolu ali video sam i njih iskrivljene. Čamovina je zakon. Ako hoćeš termoizolaciju, tu ti ne mogu pomoći. Moj ti je savet da svakako uradiš dasku po mertecima bar u onom delu koji je van kuće. dasku stavi šta ti padne pod ruku čak i ako je malo sirovija ali daske seci da idu na dva max tri merteka dužine i udri eksere jer je to danas bagatela.Ja sam kod mene stavio topolove daske i već 3 godine nisu mrdnule a stalno ih bije temperatura od crepa, i pređi dva puta sadolinom (za onaj deo van). Takođe, ako hoćeš dobru izolaciju stavi stiropor po tavanu stavi mrežu i udri lepak.
Pozz

Šta tačno znače termini "merteke", "omajie" i "makaze"?

Pa krovna konstrukcija koja se kod nas pojavljuje se sastoji iz : venčanice, merteka, stolica, omaija (kod krovova na četiri vode) i slemena (sem u slučaju da je krov na četiri vode i završava se u špicu pa sleme praktično ne postoji).

Na slici mertek je Rafter. U narodu još i rog tj. rogovi.
Sleme na slici je Rigeboard.
Omaja je krak piramide kod krovova piramidalne strukture, dok su "stolice" zapravo podupirači merteka koji onemogućavaju da dođe do krivljenja krovova. Na slici možemo videti horizontalne grede koje povezuju merteke. U koliko bi sa njih na sastavu merteka i horizontalnih greda spustili vertikalne stubove do poda krova dobili bismo konstrukciju "stolice".
Makaze se u današnje vreme na kuću stavljaju tek estetike radi. Obično se stavljaju na svaki drugi mertek tj. rog i na svaku omajiju tj. na ćoškove kuće, jer se omajije sputaju od vrha piramide na ćoškove kuće, pa tako imamo četiri omajije na kući. Makaze su takođe drvene konstrukcije i idu od kraja merteka pod uglom do zida kuce i odatle se nastavlja vertikalno na mertek sa kojeg je krenula formijrajući tako sa mertekom trougao. Kad se gleda sa strane makaze praktično izlgedaju kao podupirači merteka sa osloncem na zidu kuće. Modela ima puno i samo je lična preferencija vlasnika ta koji model makaza će upotrebiti. Podvlačim da su makaze tu estetike radi.

pozz

Šta je "venčanica"?

Brodoplovac ponovo jaše ! Bravo majstore !

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Bilo bi dobro da koristite srpske izraze.

Tako recimo nije mertek (šta god) nego rog,
nije omajia (na kom je ovo jeziku-turskom?) već grebenjača (nalazi se na grebenu krova),
tako imamo i uvalnicu u uvali krova,
slemenjaču u slemenu krova,
venčanicu koja "venčava" krov i kuću,
rožnjaču koja povezuje rogove,
raspinjaču koja je razapeta između dva roga,
zategu, klješta, kosnike..

Ma smislio narod, samo se treba potruditi i odvići tuđica koje nam ništa ne znače i ništa nam ne govore. Ali od neobrazovanih majstora su se oduvek mogli čuti raznorazni izrazi koji su toliko iskrivljeni da niko više ne zna odakle potiču.

Još uvek mi nije jasno šta su: zatega, tavanjača, pajanti, klešta, i kosnici.

Pa tavanjača ti je greda u nivou tavanice odnosno poda tavana. S tim što je povezana sa rogovima i čini jedan trougao tj. sistem. Ona čini da se rogovi ne razmiču i zategnuta je. Kao što vidiš iz šeme opterećenja:

Ujedno čini i međuspratnu konstrukciju poda tavana.

Raspinjača je isto greda koja je između dva roga ali na određenoj visini. Služi da smanji raspon roga kog krovova većih dimenzija. Ona je pritisnuta.


Zatega je greda koja je zategnuta. Tavanjača je ujedno zatega. Takođe i kod krovova na stolice imaš zategu. jer ona služi da se stubovi ne razmiču. Ne znam kako ti nije jasno, slika koju se okačio je odlična i dobro objašnjava.

Pajante su u stvari kosnici koji pre svega ukrućuju vezu stuba i rožnjače, ali i skraćuju raspon rožnjače. Uvek su pod uglom od 45.
Kosnik je bilo šta što je koso i podupire nešto! :)

Klješta uvek idu u paru i ukrućuju neki spoj, recimo slemenjače i rogova. Klješta su obeležena sa kl.


Evo još jedne korisne sličice

Nadam se da sam ti pomogao.

Pazi, ja tebe savršeno razumem samo što se narod o kojem pričaš vekovima navikavao na turcizme a od skora i na anglocizme tako da više nije bitno kako ćeš da se sporazumevaš sa onim koji ti gradi kuću. Ako misliš da je izražavanje merilo kojeg majstora uzeti za posao onda u redu ali ja se ne slažem sa time. Meni je najbitnije da smo se ja i moj majstor razumeli savršeno i da je krov uradio po planu koji mu je dat (u santimetar što se kaže) a koristio je samo turcizme. Naravno, ako si u misiji opismenjavanja majstora onda u redu mada ne vidim kakve to ima veze sa temom.

Pa evo rećiću ti šta meni smeta.
Smeta mi to što kod nas može svako da bude majstor i da to postane preko noći, samo treba da poželi. Jednostavno reši da se nazove majstorom i da oglas ili ponudi uslugu nekome. Ne treba mu ni škola, ni iskustvo, ni bilo kakav dokaz ni potvrda, ni firma, nikad ne daje garanciju, a kad dođu nekome u kuću uglavnom im ne znaš ni ime a kamoli prezime. Garancija traje dok ne izađe iz kuće, a od njega ti samo ostane broj mobilnog telefona.

Pravi majstor bi trebalo da završi školu za to, i onda je tek šegrt. Onda bi trebalo da zanat peče u nekoj većoj firmi gde će biti pod nadzorom inženjera i koji će ga stalno vraćati na ono što je radio ako pogreši, pa i da mu odbije od dnevnice ukoliko zabuši. E onda će se naučiti odgovornosti.
A kod nas se jednostavno dogovore par ortaka da počnu da rade recimo krovove, jedan je malo gledao, drugi je zidao al nema veze, i ajde da razglasimo da smo tesari i da zaradimo pare, to sad ide. Zato i ne znaju prave nazive, jer nikad i nisu bili ni u kakvoj školi ili obuci, nikad nisu videli ni jednu knjigu o tome niti bili u kontaktu ni sa jednim inženjerom pa da nauče.

Evo jednog članka o kvalitetu majstora i njihom najčešćem "razvojnom putu":
Na gradilištima rade i oni koji ni ne znaju da koriste alate

Eto to mi smeta, nadam se da te nisam uvredio, ali tako je tj. loše je.

I ne samo to. Nego, kad je tako postao "majstor", daje sebi za pravo da komentariše rad drugih majstora, da deli savete i soli pamet. A domaćin, misleći da je u kuću ušao pravi majstor, poštujući iskustvo i znanje, pristane na sve nebuloze i budževine koje "majstor" proglasi vrhunskim majstorlukom.

Eh koliko sam se priča naslušao:
"Kako se ustvari radi fasada" (naravno ne onako kako je proizvođač propisao, jer prouzvođač, naravno nema pojma.
"Kako se ustvari postavlja vodovodna i kanalizaciona instalacija", "Koliki zapravo treba da bude presek elektroinstalacionih vodova", "Kako je najbolje namestiti PVC prozor" i slično.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Razumem te ja savrseno ali ti sada govoris o strucnosti tj. nestrucnosti nasih majstora. Sta da ti kazem, meni je stric napravio projekat krova i sa mojim majstorom se dogovorio kako da gradi. Ni stricu ni majstoru nije smetalo da koriste turcizme prilikom konverzacije pa se slobodno moze zakljuciti da i inzinjeri kao i majstori moraju znati sinonime posla kojim se bave. Ja smatram da je to u redu. Drugo, nije tacno da je majstor samo onaj koji je pohadjao doticnu skolu. Znam da se sedamdesetih godina polagao majstorski ispit. Tj. izadje komisija, da zadatak kandidatu i ako doticni uspesno izvrsi zadato postaje majstor. Do kada tacno se taj model zadrzao ja stvarno ne znam. Znam i to da je mnogo nasih majstora koji su na ovaj nacin dobili uverenje radili po nemackoj i Austriji. Ja licno podrzavam da skolujemo buduce majstore ali mora se razumeti jos jedna stvar a to je da ce u toj skoli sve manje majstora da bude zato sto je Beograd skup. Jedan otac mora da salje svoje dete u Beograd koji ce ga kostati 500eu mesecno. Prakticno gledano, velika vecina tih djaka bi placalo srednju skolu. Na godisnjem nivou cena skolovanja bi bila oko 4 do 5 hiljada evra tj. cena skolarine arhitektonskog fakulteta. Vidis, nije problem u skoli, problem je u komisiji koja testira tzv. majstore. Da nama izlaze majstori kao nekad sto su nebi imali problem kao ovaj danas, a onda bi tek mogli da pricamo o unifikaciji termina dal je mertek il je rog. Do tada, svakome preporucujem da se raspita o majstoru koji ce mu graditi kucu i da ne gleda puno na papir nego da li je isti provereno dobar il se prica da zna.

Zato mu das plan kuce da radi kako mu je receno. Kod mene je tako bilo. Evo ti plan pa radi. Niko se nije bunio, a po zavrsenom poslu stric rekao da je sve uradjeno kako je dogovoreno.

Hvala @Predrag Krstic, meni ništa nije jasno dok mi ne postane 100% jasno i potvrđeno.

Vidi ovu sliku, da li postoje posebni srpski nazivi za podvučene slovenačke termine sa slike? Ne mogu da nađem prevod na internetu, a ne znam ni da li postoje odgovarajući srpski termini.

Pa ovo vetrna vez je "spreg za vetar". Odnosno kad vetar udari u zabat (mada taj zid mnogi nazivaju i kalkanom) postoji opasnost da će se rogovi (odnosno ramovi rog-rog-tavanjača) oboriti kao domine. Ovaj spreg je uvek ukoso i ukrućuje ih, čini da se angažuju svi rogovi pri takvom udaru vetra a ne samo prvi ram, pa se dobija veća krutost. On se vidi i na onim slikama koje sam ja okačio. Inače spregovi za vetar su veoma česti kod svih rešetkastih sistema, pogotovu kod čelika, sve čelične hale imaju te spregove u svim mogućim pravcima.

Ovaj krov na tvojoj slici mi nije baš uobičajen, jer je će očigledno biti neprohodan, odnosno neće se moći adatirati u stambeni prostor. Problem stvaraju ovi poprečni ramovi koje si ti bojicom obeležio. Ova greda nije ona tavanjača koju smo pominjali, jer ne čini trougaoni ram zajedno sa rogovima. Ali jeste tavanjača u smislu da nosi tavanicu sprata ispod.
Mislim da nema specijalnih naziva za ove elemente vešaljka, raspora, vmesna raspora i greda već da oni jednostavno čine rešetkast ram (glavni krovni nosač) na koji se dalje oslanjaju rožnjače, a na njih rogovi. Kosnici se oslanjaju na gredu (ili osnovicu tog krovnog nosača-rama) koja opterećenje dalje prenosi na zidove. Ovaj vertikalni stub će biti zatenut (jer ga zatežu ovi kosnici koje pritiskaju rožnjače) pa bi naziv bio zatega/vešaljka, što i jeste naziv koji piše na slici.

Ustvari ovaj krov je tipa krov sa rešetkastim nosačem. Odnosno ovaj glavni ram je rešetkasti ram, pa se njegovi elementi: gornji pojas, donji pojas, vertikala, dijagonala. Ali pošto je ram vrlo jednostavan, ne treba se opterećivati ovim izrazima već su bolji nazivi ovi koje sam gore naveo. Iskreno mislim da je ovaj prikazani krov samo skice radi i da nije mnogo opravdan, za ovako mali raspon i ovaj nagib krovne ravni bi više odgovarao neki drugi.

Naravno mnogi ovi elementi mogu postojati ali i ne moraju, sve zavisi za kakav krov se odlučimo. U odnosu na površinu osnove, odnosa strana, nagiba krovnih ravni, da li postoji tavanska ploča, da li treba da bude prohodan.. Ustvari osnovnu odrednicu će dati informacija o tome koliko dugački rogovi treba da budu, pa onda razmišljati o tome kako im smanjiti ugibe i pridržati ih.

Ako želite da naučite nešto više o krovovima najbolje da uzmete neku knjigu pa natenane. Ove slike koje sam ja okačio su iz knjige Arhitektonske konstrukcije 2, mada ima i obimnijih knjiga koje se baš i zovu Drveni krovovi ili sl. Mogu se naći u Građevinskoj knjizi, a veliki je izbor i u skriptarnici građeviskog fakulteta.

Da se uključim i ja u ovu temu pošto i mene u narednih par meseci očekuje renoviranje krova.
Čuo sam da postoji nekakav geotekstil ili sl. koji je u stvari neka vrsta pokrivača koji se stavlja iznad merteka tj. rogova, (molim Vas da ne ulazimo u terminološke i jezičke rasprave) a ispod letvi i da ima ulogu one folije koja se stavlja iznad dasaka u slučajevima kada se krov pokriva, daskama, kontraletvama, letvama itd.
Taj geotekstil ima ulogu paropropusne brane valjda a dovoljno je čvrst da se po njemu hoda pa ne zahteva da se na krov stavljaju daske već se razapinje na merteke direktno (ja ovo ne mogu ni da zamislim ali nema veze). Čuo sam i to da je trgovački naziv tog geotekstila "Delta Maxx" ali nisam stigao da obiđem stovarišta da se informišem za cenu i sve drugo što je vezano za to.
Pošto vidim da i ovde ima upućenih u ovu problematiku interesuje me da li je još neko čuo za taj geotekstil odnosno "Delta Maxx" i da li je ovo tačno što sam ja napisao u pogledu njegove čvrstine, paropropusnosti i korisnosti uopšte.
Hvala unapred
Pozz