Citat:
Ivan Dimkovic: Kao sto ljudi rekose - Tehnokratija je na danasnjem stupnju razvoja drustvene svesti pre svega prakticno neizvodljiva stvar, zato sto vlast permanentno menja ljude.
Tako ce i najveci pravi ekspert za neko polje nauke/privrede vrlo brzo postati muvator i politicki klimac glave zato sto se to licno daleko vise ispalti od radjenja posla kako treba. A malo ko moze da odoli tome.
To je jednostavno tako.
To sve vazi ako se tehnokratija uvodi na silu revolucijama u trenutku kad nije drustvo zrelo za nju pa onda na silu treba da se odrzava, a to uredjenje nije tako zamisljeno, nego kao evolutivni proces. Cak i da se uvodi na silu, sve su to resivi problemi, a njihovo resavanje i sad i bilo kad sprecava samo jedna stvar, velika mana koju ima ljudska vrsta, mada je oni ne vide kao manu, a to su emocije. U krajnjem stadijumu revolucije, kad bi je bilo, emocije bi sprecile eliminaciju reakcije po Robespjerovim principima, samo hajde neka bude bez likvidacije, nego recimo zatvaranjem u rezervate.
Znaci, sve dok se te gluposti (emocija) ne oslobode, ljudi nece ni da napreduju, i sto vise insistiraju na nekakvoj slobodi, to vise ima da se vrte po sopstvenoj pogani. Naravno ne moraju bas svi do poslednjeg da se oslobode emocija, nego samo oni koji treba da budu upravljaci, alfa i beta kaste, a koga briga za fukaru, neka radi sta hoce, vazno je da se ona dresira tako da epsilon bude zadovoljan time sto je epsilon. Ja ne znam sta su oni (ljudi) zapeli i zalepili se za tu glupost koja dolazi iz primitivnog mozga (a odatle dolazi i ta pohlepa, i zavist, i podloznost korupciji i sve o cemu pricate) kad je ocigledno da ih samo ona sprecava da napreduju kao vrsta i da izadju iz pogani u kojoj se valjaju.
Uostalom to pise i u Bibliji, i to na pocetku, kad Adam izjede vocku saznanja pa progleda, a bog ga onda najuri iz raja da ne bi pojeo i sa drveta besmrtnosti pa da postane "isti kao oni" (tako pise, "isti kao mi" , ne znam koji su to oni kad ima valjda samo jedan bog ali hajde) . Znaci, sve je jasno, Adam da se okrene razumu, da nauci da odbaci to djubre kojim se diči, tu emotivnost i to, pa onda cemo lako da napravimo raj kako god ga zvali.