Citat:
Ako izuzmemo kolektivne ugovore iz price to sto ti kazes stoji, ali postoji i raspon plata koji je prihvatljiv za neku kategoriju posla. Zbog toga firme i uvode sistematizaciju rada i opsege koeficijenata ili cak direktno iznosa za odredjene poslove, pa ko zaista obavlja veci ozbiljniji i odgovorniji posao za firmu taj dobija "unapredjenje" ili pomeranje na drugo radno mesto sa jacim koeficijentom a samo iz jednog razloga, da ne bi bili optuzeni za favorizam.
Gro našeg neslaganja je u tome što sam ja za liberalizam u poslovanju, a ti si za veće uplitanje države. Ja jednostavno smatram da vlasnik firme treba da bude jedini koji odlučuje o politici firme i da to ne bi trebalo da bude regulisano nekim specijalnim zakonima, osim onima koji se tiču zaštite radnika u smislu, ne sme niko da ga bije, ne sme niko da ga zlostavlja fizički (što uključuje i seksualno zlostavljanje), ne sme niko da ga tera da radi u opasnim uslovima bez zaštite, i slično. A sve ostalo što se tiče minimalnih plata, koeficijenata i drugih gluposti, treba da bude ostavljeno samom vlasniku firme. Zašto jedan poslodavac ne bi mogao da plaća čistačicu više nego nekog menadžera (naravno, to je čisto hipotetički primer, jer nigde nećeš naći tako nešto), ako baš tako hoće. Možda se njemu više dopada kako čistačica radi svoj posao, nego kako menadžer radi svoj. Jednostavno, smatram da je privatna firma privatno vlasništvo njenog vlasnika i da on sa njom treba da može da radi šta god hoće i da sam odluči koliko će koga da plati i kom radniku će da prepusti najviše, a kom najmanje posla, bez obzira na platu. Smatram da je to jedino fer, jer vlasnik je taj koji je uložio sopstveni kapital u tu firmu, vlasnik je taj koji plaća porez, vlasnik je taj koji daje plate, vlasnik je taj koji plaća troškove celokupnog poslovanja firme (komunalne takse, infrastrukturne troškove i sve ostalo), pa valjda treba upravo on da se pita kako će da vodi tu firmu i kako će da raspolaže resursima te firme (a radnici su ništa drugo nego resursi). Ali ne, to je sad mobing ako nekom radniku daš manju platu nego nekom drugom, a niko te ne pita za razlog zašto je to tako. Možda jednostavno imaš više poverenja u jednog radnika, nego u drugog i hoćeš to da nagradiš. Dakle, glupost.
Citat:
Ne mozes ni sve posmatrati sa nivoa SOHO firmi, u SOHO firmama je ekstremno tesko dokazati mobing bilo koje vrste sem one najekstremnije sa bejzbol palicama, za vece firme je to vec malcice lakse, obicno kad je neko zrtva mobinga on je zlostavljan po svim kategorijama (niza plata, losi reviewi, previse posla, diskriminacija po pitanju radnih zadataka, dalje edukacije, zaobilazenje u odlcivanju, itd, itd) i postoji primetan trend ponasanja zlostavljaca osim ako sredina nije toliko bolesna da je zlostavljanje opsta politika firme.
Ajde malo preciznije da definišemo te pojave kao što je, na primer, zlostavljanje i šta sve spada u to. Da li je zlostavljanje ako poslodavac sekusalno nasrne na svoju sekretaricu ? Naravno da jeste. Da li je zlostavljanje ako fizički nasrne na radnika ? Naravno da jeste. Da li je zlostavljanje ako psihički maltretira radnika ? Naravno da jeste, ali tu postoji jedan problem. Psihičko maltretiranje može biti poprilično subjektivna kategorija. Nekome može biti psihičko maltretiranje to što mu je radno vreme od 9 sati, a on je recimo navikao da ustaje u pola 10 i do 11 ne može ništa da radi dok se ne rasani. Neko je možda raskinuo sa devojkom, pa je zbog toga nervozan i psihičko maltretiranje mu je kada mu šef zada neki zadatak, a on baš i nije u stanju da radi trenutno. Isto tako, i sve te stvari koje si naveo, recimo zaobilaženje u odlučivanju. Za nekoga to može da bude psihičko maltretiranje, a za drugoga i ne mora. Mislim, znam ljude koji jednostavno ne vole da donose odluke, već više vole da neko drugi odlučuje, a njima da se servira na tacni šta treba da urade i to je to. Znam gomilu takvih ljudi. Isto tako i to za previše posla. Mislim, hebi ga, šta je previše posla i za koga ? Meni recimo više odgovara da imam previše posla, nego da nema posla, pa da se dosađujem. I šta sad, ja sam psihički maltretiran iako se ne osećam tako ? E sad, pošto se mobing prvenstveno odnosi baš na to psihičko maltretiranje, valjda uviđaš problem. Zar nije bolje da postoji efikasnije sudstvo, pa da radnik ako se oseća uvređenim zbog nečega, lepo uzme pa tuži poslodavca zbog uvrede. Recimo, ovaj ga nazove džukelom, on ga lepo tuži i dobije odštetu... pravda zadovoljena. Ovako neko može da dobije previše posla, jer je recimo sam to tražio, jer mu to odgovara, a neko drugi prijavi poslodavca za mobing. Znači, nije sve to baš crno-belo, naprotiv.
Citat:
Ono sto ste vi radili sa svojom malom druzinom je klasican KLUB, u teoriji i u praksi ti klubovi su veliko zlo, ti to naravno ne vidis tako jer si bio deo kluba ali za one koji su van kluba klubovi su barijere u karijeri a za firmu potencijalni paralelni centri moci koji ometaju implementaciju korporativne politike.
Slažem se to za klubove, ni ja ne volim te neke klanove i udruživanja, pa podmetanje nogu drugom klanu i slične stvari, iako je to u većim firmama gotovo neizbežno, osim ako se menadžer dobro ne potrudi da te klanove razbije. No, ovde se nije radilo ni o kakvom klubu, već o kompletnom kolektivu koji čini 5 ljudi. Znači, mala firma koja se bavila outsource-ingom i jednostavno smo funkcionisali kao jedna porodica i dogovarali se oko svega. Tako smo jednoglasnom odlukom došli do toga da ćemo petkom koristiti 15 minuta za sređivanje radnog prostora, a zauzvrat dobiti veću platu.
Citat:
Duznost svakog menadzera je da manje vise razbije te klubove a anti-mobing zakon je veoma efikasno sredstvo za tu namenu jer pre ili kasnije ti klubovi predju granicu, kao sto ste je vi presli. Realno vi ste se udruzili kao najobicnija rulja i oterali developera iz firme zato sto nije hteo sa vama da pere stolove bez ikakvog osvrta na to kakva je njegova produktivnost i kvalitet rada; ja vidim kako je to VAMA u interesu jer je vama vaznije da neko pere stolove sa vama nego kakav kod proizvodi ali ne vidim kako je to u interesu firme koja se bavi softverom i vec je tu vidljiva vasa stetnost po firmu. Ne zaboravi, VI ste se dogovorili da necete cistacicu, on nije ni u jednom trenutku imao bilo kakvo pravo ni sansu da se izjasni po tom pitanju, dakle vi ste mu kao KOLEGE servirali SVOJU odluku kao OBAVEZUJUCU od koje mu zavisi ZAPOSLENJE. To je MOBBING! Da se ovo desilo negde na zapadu bili bi sudski odgovorni i vi i uprava.
Očigledno nisi shvatio situaciju. On je itekako mogao da bira, što sam mu i sam rekao na prvom razgovoru za posao. Znači, i pre nego što je primljen u radni odnos, ja sam mu objasnio kakav dogovor imamo u kolektivu i na koji način radimo. I lepo mu je ponuđeno da se odluči da li hoće to da radi ili ne, s tim što u drugom slučaju ima nešto manju platu (taman za onoliko koliko smo mi dobili povećanje kada smo odlučili da sami sređujemo prostor umesto da se unajmi čistačica). Smatram da je to u redu, jer ne bi bilo fer da on prima višak koji smo mi ostvarili zahvaljujući tome što sami sređujemo prostor, a da on ne učestvuje u tome. Da je on rekao odmah da neće to da radi i da to nije njegov posao, nema problema, evo ti 2.000 dinara manja plata (ili koliko je već bilo, ne sećam se), ne moraš da pipneš ništa što nije tvoj posao i ćao. Međutim, on je sve to prećutkivao, potvrdno klimao glavom, u fazonu nema problema, sve dok nije došlo vreme da se pridruži u čišćenju, a onda je počeo da nalazi razne izgovore tipa "Moram tetki da odnesem lek" ili "Moram po sestrića u vrtić" i tako dalje... svakog petka drugi izgovor. Znači, ja nemam ništa protiv ako neko neće da radi ništa što nije njegov posao po ugovoru u radu, ali se to onda jasno kaže na početku. Ma i da je kasnije rekao, ne bi bilo problema, ali kad neko tako ljigavo sačeka da primi platu sa viškom koji nije zaslužio, a sve to vreme ima neke izgovore, nije li to prevara. Mislim, nije to sad neka prevara za sud ili šta ti ja znam, ali jeste prevara tvojih kolega. Ajde, pustimo ga tako prvi mesec, drugi mesec on opet isto, jedan petak je kao ostao da nam zamaže oči, i posle naredna 3 petka, opet izgovori i opet je na kraju primio platu sa viškom koji smo mi drugi "zaradili". I onda mu je neko, više onako u šali, dobacio da je red da skuva kafu, kad već neće da briše svoj sto na šta je on odregaovao prilično burno i odbrusio da mu ne pada napamet jer to nije njegov posao. Znači, čovek je jednostavno ljiga. Ajde bar da je neki ekstra koder, pa da kaže čovek, neka ga, nek je arogantan, ali barem da ima zašto, nego nije ni to. Večito smo njega svi čekali da završi neki kod i zbog njega probijali rokove. I opet su svi imali razumevanja, jer dečko nema iskustva, treba mu pružiti šansu, ovo ono, i on umesto da kompenzuje to tako što će barem da prihvati nešto što smo se lepo dogovorili, ne, on se ponaša kao da je popio svu pamet ovog sveta i da je nezamenjiv. Znači, ne radi se tu ni o kakvom klubu... njega su u startu svi lepo prihvatili, ali je on svojim ponašanjem jednostavno iritirao ostale i sam se doveo u situaciju da ga ostali ne vole baš previše. I sad je to mobing ? Mislim, po definiciji jeste, u tome i jeste problem, ali zar nije mnogo bitnije šta je prethodilo tome da ga ostale kolege prezru ?
I kako smo to mi štetni po firmu ? Nas petorica smo funkcionisali odlično i zaradili toj firmi ko zna koliko hiljada evra, a onda naiđe tako neki dripac koji se ponaša ljigavo i kvari atmosferu u firmi, a produktivnost mu je ubedljivo najmanja u celom timu. Mislim, šta bi ti uradio kao poslodavac u takvoj situaciji ? Gledao da se otarasiš tog jednog koji kvari atmosferu u kompletnom kolektivu ili se otarasio petorice ljudi koji su dokazano sposobni i vredni radnici zarad tog jednog slabo produktivnog. Mislim da se odgovor sam nameće.
Citat:
Tu je generalno i problem naseg menadzmenta ovde. Radno mesto nije nicija kuca, radno mesto je mesto na kome se obavlja delatnost i na kome su prava i obaveze definisani ugovorom izmedju poslodavca i zaposlenog, "tradicije" i "klubovi" nisu i ne bi smeli biti obavezujuci za biolo koga. Cak ni firma privatnika nije njegovba kuca iako se necesto nalazi u njegovoj kuci, ali ajde da ne budemo nerealni.
Pa, recimo da se tu ne slažemo. Realno, posao jeste druga kuća. Mislim, prosečan čovek na poslu provede 8 sati dnevno, isto toliko provede u spavanju, sat-dva odu na put kuća-poso, poso-kuća, tako da mu ostaje tih 6 sati da provede kući, s tim što ako uzmemo u obzir da se 2 sata izgubi na odlaske u prodavnicu, izlazak na piće, šetnju i slično, ispada da prosečan čovek skoro duplo više vremena provede na poslu nego u kući. Samim tim treba da se potrudi da izgradi neki zdrav odnos sa kolegama, a to možeš jedino tako što ćeš barem koliko toliko da ispoštuješ neka nepisana pravila u tom kolektivu i da u slučaju konflikata pokušate da nađete neki kompromis.
Ta nepisana pravila mogu biti različita i zavise od dogovora u određenom kolektivu. Recimo u nekim kolektivima postoji dogovor oko toga koje je čije parking mesto. Zar nije onda pošteno da to i ispoštuješ, umesto da se praviš pametan i zauzmeš parking mesto koje neko koristi već mesecima unazad ? I onda kada ti neko skrene pažnju na to, to je odmah mobing, jer ti ne daju da parkiraš gde ti hoćeš. Ako ne postoji takav dogovor, onda ok, parkiraj gde hoćeš. Ili kad nekome smeta klima. Jel to znači da treba isključiti klimu i kad je +40C i da se svi ostali kuvaju, samo zato što taj jedan eto ne podnosi klima uređaje ? I uopšte ima gomila takvih ljudi koji se uvek prave pametni, uvek im nešto smeta, uvek se inate drugima, uvek su oni nešto posebni... i onda kad svojim ponašanjem izazovu prezir kod kolega, onda je to mobing i treba kazniti firmu i kolege, jel ? Mislim, ok, postoje situacije kada neko postane žrtva mobinga i bez ikakvog razloga, ali to su mnogo ređe situacije, nego kada je neko mobingovan sa debelim razlogom. Upravo zato mi se ne sviđa cela ta anti-mobing ujdurma. Na jednog koji je stvarno žrtva mobinga bez razloga, dođe 50 njih koji su jednostavno ljige i koji će taj zakon iskoristiti kao oruđe za dalje kvarenje atmosfere u firmi i inaćenje drugima. A drugo, koja je uopšte svrha anti-mobing zakona ? Ako je neko već mobingovan, bez obzira da li za to postoji razlog ili ne, to znači da ga kolektiv jednostavno iz nekog razloga ne gotivi. I šta će sad taj zakon da promeni ? Da neće možda ostali nekim čudom početi da ga gotive ? Naravno da neće, pogotovo ako plate kaznu za mobing, onda samo mogu da ga zamrze još više i da samo gledaju kako da mu podmetnu nogu i da ga se otarase što pre. A za to vreme firma trpi. Pa bolje je onda i za firmu i za njega da sam ode kad vidi da se ne uklapa u određeni kolektiv. Hebi ga, ne može svako svuda da se uklopi. Ima onih koji mogu, a to su obično ljudi koji su prilagodljivi svakoj situaciji i mogu sa svima. Dosta ljudi to ne može.
Dakle, ne kažem, sigurno postoje situacije u kojima neki pojedinac biva maltretiran ni kriv ni dužan, ali sam siguran da je mnogo više onih koji zasluže takav tretman. Ja sam radio i sarađivao sa gomilom kolektiva i nigde još nisam video da nekog pojedinca ne podnose onako bez razloga, već obično tu postoji neki istorijat koji objašnjava takav odnos prema tom pojedincu ili pojedincima. Hebi ga, ne možeš sra*i po svima i očekivati od njih da to obrišu i nastave dalje kao da se ništa nije desilo, već obično postoji i neka povratna reakcija. A kada se to desi, to je mobing. Eto, to je ono što se meni lično ne sviđa, a sad šta znam, možda taj zakon donese i nešto pozitivno u praksi.
I da ne dužim više, već sam se dovoljno raspisao, samo da razjasnimo nešto za kraj, pošto vidim da su me ovde mnogi skapirali kao nekakvog tiranina. Naprotiv, još nisam imao takvih pritužbi. Plaćanje je uvek redovno i po dogovoru, vrata su mi uvek otvorena i telefon dostupan za bilo kakve pritužbe, predloge. zahteve, dogovore... ako neko rezultatima pokaže da zaslužuje povišicu, uvek će mu biti odobrena, ako nekome treba slobodan dan, uvek će mu biti odobren, koji god da je dan u nedelji i niko ga neće pitati za šta mu treba slobodan dan, osim u ekstremnim slučajevima kada pritisnu rokovi, a vidim da će i ovako biti gusto da se završi, a kamoli ako ostanemo sa čovekom manje (da se fudbalski izrazim) na dan dva, ako nekome treba plata ili deo plate unapred, opet nema problema, ako mogu da izađem u susret izaći ću, itd. Ali ono što ne želim je da me neko sprečava da ja neke ljude platim manje, a neke više ili da nekima dam više posla, a nekima manje, jer je sad to diskriminacija i mobing. Mislim, ja sam otvoren za svaki dogovor i kada sa nekim dogovaram platu ili honorar ili bilo šta, svako može u startu da mi kaži šta želi, šta očekuje, šta može da uradi, a šta ne, koliko želi biti plaćen za to i slično, a ja ću onda da procenim da li mogu da mu izađem u susret ili ne, tj. da li smatram da on svojim referencama, iskustvom i drugim parametrima to zaslužuje. Ako ne, onda je na njemu ili da spusti kriterijume ili da se zahvali na mom vremenu i ide dalje. Ako pristane na te uslove, ne vidim šta on tu ima da gleda koliku platu imaju njegove kolege i da se poziva na mobing ako drugi imaju više. Sa svakim je napravljen poseban dogovor u odnosu na to koliko smatram da taj neko zaslužuje na osnovu nekih mojih parametara. Recimo, možda me je neko od njih zadužio nečim u prošlosti, pa ja sad želim da mu to kompenzujem kroz platu. Možda su mi se svidele nečije reference i projekti na kojima je radio u prošlosti, pa mu u startu dam veću platu. Možda mi se neko učini kao veliki potencijal, pa hoću od starta da ga motivišem većom platom da taj potencijal ispuni. Dakle, moja firma, moja stvar. Barem bi tako trebalo da bude. Ali, avaj, sad odjednom ispada da je to mobing prema ovome ko ima manju platu. E to je ono što se meni ne sviđa. Isto tako, kada vidim da se neki pojedinac uporno ističe negativnim stvarima, znači ne ono tipa radom i zalaganjem, to je nešto drugo, nego, eto jednostavno uvek njemu nešto smeta... 10 ljudi kaže da je temperatura u prostoriji ok, a on jedan kaže da je pretoplo ili prehladno, 10 ljudi se dogovori gde će ko da kači jaknu, a on jedan uvek zauzme tuđu kačilicu, 10 ljudi se složi da se otvore prozori da se izluftira prostorija, a on jedan se žali da ga ubi promaja... želim da mogu da mu skrenem pažnju na to, ili da ga kaznim manjom platom ako to skretanje pažnje ne daje rezultate, pa na kraju krajeva i da ga se otarasim ako ništa drugo ne pomaže, a da to ne bude mobing i diskriminacija. pa sad, ako me to čini tiraninom, neka. Toliko.
[Ovu poruku je menjao Marko_L dana 07.09.2010. u 18:06 GMT+1]
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Re: Zahtev za uvid psiho-testa
Registrovani: 6 ( bojanum, Blentostamin, Nebojsa Milanovic, DSL, radojkomojkovac, S A J A )
