No kad već hoćete raspravu da pogledamo detaljnije
šta se kaže u tom autorskom tekstu:
Citat:
Da je Bole, recimo, rekao: Jesam Srbin, ali sam i radnik, stoga ću u zrak dići one koji su me opljačkali - ne bi li to bio civilizacijski iskorak? Bila bi to još i poetska pravda.
Dizanje u zrak se odnosi na one koji su
opljačkali Boleta (fali samo Djole). A ovo što neki (manipulanti) pokušavaju da "prišiju" nekome da je rekao (napisao) nešto što nije govori dovoljno o o njima samima (manipulantima).
Dalje
Citat:
Stroj je sklopljen i programiran u Beogradu, odakle se njime i upravlja. Republika Srpska nikada nije bila, niti će to biti, autonomni projekat bosanskih Srba. Ona je dio projekta srpske nacionalističke elite, koja je živa, zdrava, nerazmontirana, na vlasti i više nego operativna – u punom pogonu, dapače.
Sve tačno i neosporno. Ovo je možda i više "ujelo" nacinalističku hordu a ne Bole. Jedino što tu nema nikakve "elite" već je prikladniji izraz "psi rata".
I ostalo stoji:
Citat:
Tim prije što veliko Drugo kojem se zagovornici teze o „moralnoj nemogućnosti“ opstanka Republike Srpske obraćaju, veliko Drugo od kojega očekuju da u ime etičkih principa ukine na-genocidu-utemeljeno (Zapad, dakle) svoju moć duguje, između ostalog, ako ne i prije svega, neprekidnom nizu zločina. Kako je to primijetio još Walter Benjamin, svaki spomenik kulture ujedno je i spomenik barbarstva. Svaka piramida značila je brutalnu eksploataciju hiljada ljudi koji su je zidali. Svaki toranj Pariza podignut je na kostima francuskih vojnika koji su otimali blago potrebno za njihovu izgradnju, kao i onih neprijateljskih, koji su ih u tome pokušali spriječiti. Da li bi španske katedrale bile tako monumentalne a njujorški skyscraperi tako nadrkani da u obje Amerike najprije nije izvršen genocid, potom pljačka, zatim ideološko peglanje i facelifting monstruma, sve dok zločin nije postao konstitutivan, samopodrazumijevajući i, konačno, nedodirljiv?
Ništa sporno.
Svet ovako izgleda iz ugla najvećeg dela ljudske populacije:
Citat:
Civilizacije počivaju na barbarstvu: mir i blagostanje u centru znači pakao za one na periferiji i van granica civilizacije. Otud je civilizacija, sa uređenom državom kao jednim od vrhunskih postignuća, totalna instrumentalizacija hipokrizije.
Dakle, autor u "napretku" civilizacije vidi niz negativnih pojava a koje pljačkaši na vlasti prikazuju kao "napredak". Autor to ne smatra za "civilizacijski napredak". Zato će (autor) pokušati da potraži odgovor na pitanje "šta je to civilizacijski napredak (iskorak)" ?
Prvo, kratak osvrt kao uvod u odgovor:
Citat:
Republika Srpska, hoću reći, nije nikakva neprirodna tvorevina: nažalost, vrlo je prirodna, kao i način na koji je stvorena. Utoliko je i odvratnija.
Citat:
Prisjetimo se ovdje kako su lešinari koji su kružili nad truplom Jugoslavije tu državu nazivali neprirodnom tvorevinom. Ona je to i bila. Upravo u tome je i bila njena veličina
Zašto ? Zato što je zaista bilo teško držati na okupu sve ono što se nazivalo Jugoslavija.
I sada pitanje:
Citat:
Šta bi u BiH slučaju bio istinski civlizacijski iskorak?
Citat:
Očito da globalne, naddržavne i nadnacionalne institucije pravdu pretpostave pragmi, etiku koristi, pa sprovedu ukidanje, ako je potrebno i nasilno, Republike Srpske.
Citat:
Bez brige, slavljenici, to se neće desiti. Tu granicu zapadna civilizacija neće preći.
Citat:
U tom smislu je tačna tvrdnja koju vole ponavljati srpski lideri: da su oni nepriznati i nevoljeni graničari zapada, oni koji civilizaciju brane od divljih hordi sa istoka. Oni, kao i hrvatski desničari, sebe vole nazivati predziđem hrišćanstva. Gotovo da je tako - s tim što se u Republici Srpskoj ne brani hrišćanstvo, nego hipokrizija i zločin kao temelj zapadne civilizacije.
Očigledno autor se drži veze koju je uočio na drugim slučajevima (Indijanci, piramide ...). Tako da konačno dolazi do odgovora:
Citat:
Da je Bole, recimo, rekao: jesam Srbin, ali sam i radnik, stoga ću u zrak dići one koji su me opljačkali – ne bi li to bio civilizacijski iskorak?
Medjutim, pisac je svestan razlike izmedju fikcije i stvarnosti:
Citat:
Ali to je, avaj, razlika između fikcije i stvarnosti: fikcija, naime, za razliku od stvarnosti, ima smisla. Ovako, Boletu će suditi za poetsku pravdu u pokušaju.
Dakle, taj "civilizacijski iskorak" se odnosi na "poetsku pravdu u pokušaju". Jer "lik" koji je "spremio oružje za prodaju" je samo i ništa više nego produžena ruka koncepta zasnovanog na sadašnjem vidjenju "civilizacijskih vrednosti" (od kojih je jedan i prodaja oružja da bi se drugi ubijali).
Stvarno bi bio civilizacijski iskorak da Bole ne radi ono što inače "civilizovana" većina radi. Da je Bole zaista imao nameru da se obračuna sa svojim tlačitelljima bilo bi to nešto novo. Ali nije, on je isti kao i ostali koji preprodaju i švercuju oružje.
Citat:
Smatrati genocid legitimnim načinom za stvaranje jedne države, a istovremeno imati pritužbe na ulogu šverca cigareta u stvaranju druge – to je cinizam impresivnih razmjera.
Citat:
U Crnoj Gori je dodatan problem to što Beograd instrumentalizuje pitanje korupcije, a vlast uzvraća igrom na oštrici noža: tako što, da bi izbjegla bolne antikoruptivne akcije, intrumentalizuje imperijalnu politiku Beograda.
Na to što pominje šverc cigareta treba se podsetiti i šverca oružja (od strane Srbije koja nije u ratu). A kasnije se to oružje pojavljuje (kod Boleta) radi dalje preprodaje.
Citat:
Zagovornici teze o korupciji negiraju pritisak Beograda, zagovaraju pomirenje sa četnicima, paktiraju sa Amfilohijem, dok zagovornici teze o pritisku Beograda minimiziraju pitanje korupcije. Kao i obično, nije ili-ili, nego i-i: naravno da je problem korupcija i naravno da Beograd destabilizuje.
Da ima pljačke i u Crnoj Gori ne spori ni autor teksta:
Citat:
Kada bi Podgorica smanjila pljačku i pohapsila tajkunsku đubrad, pritisak Beograda time ne bi postao slabiji, ali bi svakako bio manje efikasan.
Šta više autor primećuje
Citat:
Budući da, sa jedne strane, u Njujorku Balkana, stoji jasan, precizan projekat i odlučnost, a sa druge, i u Crnoj Gori i i Bosni, konfuzija, korupcija i slabost elita, sva je prilika da će se pokazati da Dobrica Ćosić, opet, nije bio u pravu: Srbi bi ovoga puta u miru mogli dobiti ono što su izgubili u ratu.
Sve u svemu, tekst je po Srbe veoma optimistički i povoljno napisan. Predvidja se opstanak "Republike Srpske", utvrdjuje se njena "prirodnost", i daje nada da će Srbi u miru dobiti ono što su izgubili u ratu. Ko zna možda i Kosovo.
Login
Re: Sta mislite o tekstu Andreja Nikolaidisa?
