Kako čistiti kotao centralnog grejanja i odžak

Evo nas ponovo na istoj temi posle nekoliko godina - spaljivanje smole u lozistu, dimnjaku i dimovodnim kanalima je ekstremno opasno jer se stvaraju visoke temperature koje materijali peci, kotlova i dimnjaka to ne mogu da izdrze a pored toga gasovi koji nastaju su veoma kancerogeni. Iz tih razloga u citavoj zapadnoj Evropi ovaj nacin uklanjanja smole je zabranjen, toliko da je cak i vatrogascima zabranjeno da pokusaju da gase dimnjake koji su zapaljeni iz bilo kog razloga. S druge strane postoje sredstva koja veoma efikasno ciste i uklanjaju smolu i nalepe garezi. To sto neko smatra da je moguce carobnim stapicem ukloniti tragove nemara je neko sasvim drugo pitanje. Hemijsko kataliticko sredstvo za prociscavanje dimnjaka deluje tako sto razvija gas koji utice da nalepi smole postaju krti, trosni i da se raspadaju tj. odlepljuju od zidova dimnjaka. Profesionalci obidju koprisnika tj. loziste i ubace jednu ili vise kesica i naidju ponovo posle 2-3 dana a za to vreme je doslo do reakcije izmedju gasa i smole. Najcesce uzmu tada i provuku celicnu cetku kroz kanale kako bi kucevlasnici videli da se nesto radilo a dimnicarima je to tada daleko lakse jer je smola postala krta i lako se odvaja od zidova dimnjaka. Veliki broj profesionalaca odrzava kotlove i dimnjake na ovaj nacin a samim tim stedi i ogrev vlasnicima i svoje sopstveno vreme. Sto se tice ciscenja nalepa smole u samom lozistu kotlova primenjuje se tecnost koja ima vise efekata a najvaznije je da i ovo sredstvo ne izaziva opasnost od pozara jer je nezapaljivo.
Razloga ima dosta ako se stvara smola u dimnjaku a nikako ne bih rekao onako pausalno ... odoka da je dimnjak pukao! Sta cemo da radimo ako se koristi nedovoljno osuseni ogrev? Ili ako je dimnjak pothladjen? Valjalo bi jednom konacno da shvatimo da je velika razlika u koriscenju starinskog "smederevca" i kotla koji izvlaci maksimum iz svakog komada drveta - pec ili sporet koji lokalno greju jednu prostoriju veliki deo energije tj. toplote izbacuju kroz dimnjak a u kotlu se sve to koristi za zagrevanje. Zato je temperatura dimnih gasova kod kotlova daleko niza i iz tog razloga neophodno je da dimovodni kanali i sam dimnjak budu dobro izolovani. U suprotnom ce se dim cim naidje na hladnu prepreku pretvoriti iz gasovitog u tecno stanje a malo kasnije i u cvrsto. Dobro znamo da za jedan uobicajeni sporet u domacinstvu za zagrevanje jedne prostorije ( od 16-18 kv. metara uobicajene visine 2.50-2.60 m) je potrebno oko 6-7 prostornih metara drva. A ako nekim kotlom grejemo kucu od cca. 100 kv. metara (visina prostorije opet 2.50-2.60 m) bice potrebno max. 15 prostornih metara drveta. Usteda je vidljiva na prvi pogled ali zato moraju da budu ispunjeni neki uslovi.
U pravu si jedino u tome da se dimnjaci moraju redovno da ciste ... i to u letnjem periodu a ne npr. sada kada je -10 napolju.