Beli Luk..kako do uspesnog roda?

Meni ovi rade analize, naravno da dolaze na lice mesta:

Institut za zemljište
ul. Teodora Drajzera 7, Beograd
Tel. +381 11/2667-123; +381 11/2667-199
E-mail: [email protected]
Website: http://www.soilinst.rs

Ove godine su na pet parcela radili:
1. Terenska pedoloska istraiivanja;
2. Mehanicke i hemijske analize zemljista uzorkovanih iz otvorenih profila;
3. Testiranje preparata za popravku fizicko-hemijskih svojstva zemljista (kondicionera) gajenjem
silainog kukuruza u kontrolisanim uslovima;

I to ukupno košta sa svim analizama i tim laboratorijskim uzgojem nekih 220.000 dinara.

Stim što ti moraš da obezbediš radnu snagu koja će da kopa te rupe tamo gde oni odrede, koje posle oni gledaju i iz kojih uzimaju uzorke.

Izvoli http://nsseme.com/products/inc...stvo_uzorkovanje_zemljista.pdf
To ti je uputsvo po kojem se uzima uzorak za analizu.
Kakva lupetanjaaaaaa oko drljače i setvospremača. Zna se kada se koja mašina koristi. Čula-kazala i malo lepša farba nije suština.

Tebi bi bilo dosta i da odradiš parcelu posle oranje u dva prohoda lakom drljačom (sa rotorima, po mogućstvu) jer koliko mi se čini, luk ima plitak koren a laka drljača taman toliko duboko i razbija zemljište posle oranje. Možeš i setvospremačem ali samo jedan prohod jer bi prelaženjem više puta izvadio svu moguću vlagu u setvenom sloju a seme bi ti u toj zemlji isto nicalo kao i kada bi ga ostavio u suvoj kesi sve dok ne padne neka kiša. Ne pravi prašinu. U prašini ništa ne raste. Tanjiranje teškom tanjiračom bez oranja bi završilo posao brže, kvalitetnije i jeftinije. Nađi nekoga da ti dva puta pređe teškom vučenom tanjiračom i zemljište je pripremljeno.
Ako luk ima plitak koren (a čini mi se da ima) zbog ove stavke onda agrotehničke mere nisu ništa različite od agrotehničkim mera potrebnih za setvu pšenice. Znači, priprema zamljišta na dubinu od 10-15cm.
Ona slika koja je prva okačena na ovoj temi nije ništa mnogo različito a ne pravi nikakav drugačiji rezultat od klasičnog kembridž valjka.

Ne moraš onakav setvospremač da kupiš, imaš manjih i to dosta jeftinijih. Sve zavisi kolike konjaže je traktor. Ako nemaš traktor onda možeš to da odradiš motokultivatorom ili da se lepo otvoriš za jednog tomu vinkovića sa roto-frezom kao što je predlagano na prošloj strani teme i da budeš miran.

Potpis

Samo polako i bez ikakve zurbe...
Resenje zavisi samo od perspektive gledanja na situaciju

Pripremu mislis kao podlogu,jer koliko sam citao,sadi se na 3-5 cm u zemlju.
Bez obzira,idem do babe pa cu proci i pitati.Od masina imam skro sve,mislim rodbina.
Nego da pitam ponovo oko 20-30t komposta.Da li moram i to ubaciti u zemlju?

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

Da, predsetvena priprema. Koliko sam sada video, reč je o zaparloženom zemljištu. Za početak je obavezno da preoreš to da bi izmešao malo zemlju.
Ako to odradiš prve godine i druge onda ti je jeftinije i bolje odraditi tanjiranje sledećih godina. Lepo razbacaš đubrivo i zatanjiraš dobro. Ništa više ti neće trebati. Kasnije svake druge godine obrneš zemlju plugom da se izmeša i odlično. Vodi računa o monokulturi i bolestima jer ne možeš jedan usev da dugo godina uzgajaš na istom mestu.

Bilo bi poželjno uneti organsko đubrivo jer kompost utiče na povećanje humusa u zemljištu. Zemljišni humus se teško i sporo obnavlja a bez njega biljka ne bi uopšte mogla da raste u zemljištu, imao bi jalovu zemlju.
U principu, kompost je ustvari prerađena organska materija. Dobro sagoren stajnjak može biti kompost. Svaki organski otpad može biti kompost ako istruli dobro. Što više uneseš u zemljište organskog đubriva, bolji ćeš prinos imati. Nećeš imati toliko potrebe za unošenje mineralnih đubriva i zdravije je.
Ako ne planiraš odmah nakon unošenja đubriva da sadiš onda možeš i stajnjak da uneseš i zaoreš ali da vodiš računa o tome da prođe određeni period da bi se taj stajnjak humificirao. Za početak, unesi koliko možeš komposta a najpre odnesi zemljište na analizu da vidiš koju tačnu količinu treba da uneseš jer ne znaš ti kakvo je zemljište i koliko je zastupljen humus u zemljištu i koji elementi su ti u deficitu. Unesi koliko možeš pa sledeće godine dodaj i tako redom. Efekat komposta je dugogodišnji. Procenat organskog đubriva utiče na vodno-vazdušni režim tla, aeraciju tla, toplotni režim, lakšu obradu, veći prinos, zdravije biljke...
Za tvoju parcelu (preko hektar) ti treba dobra količina komposta. Razmisli još jednom o unošenju stajnjaka jer teško da ćeš naći tu količinu komposta za tu parcelu a i razlika u ceni je ogromna. Moj je predlog da uneseš koliko možeš pa da postepeno pojačavaš. Nadoknađuješ mineralnim đubrivima. Ako ti analiza pokaže povoljne rezultate onda ima šanse da početak, ako ti je troša, izbegneš unošenje veće količine stajnjaka. NPK je infuzija a organsko đubrivo je čista hrana za biljke.

Potpis

Samo polako i bez ikakve zurbe...
Resenje zavisi samo od perspektive gledanja na situaciju

Teška i laka drljača nemaju veze jedno sa drugim. A ti sleledeći put malo bolje pročitaj poruku pre nego što počneš sa pametovanjem

Teška drljača je zaostavština iz nekog prošlog vremena, i ima je smisla koristiti je koliko ima smisla orati volovima.

Moracu uskoro na teren,live.da udahnem miris sela,stale o ostalog.Ovako mi je sve zbrkano.


Moje je nezasejano,a odakle ovo sa stajnjakom?

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

Objasi princip i za čega svaka od njih služi i koji je njen učinak. Razlike u radnim organima i dubini obrade. Slobodno, imaš prostora za svoj tekst. Verovatno nešto novo i naučim iz tvog dugogodišnjeg iskustva. Znaš li ti uopšte razliku između oranja i drljanja kada tako napamet lupaš i porediš ih? Kada pričamo o prošlim vremenima, tvoje iskustvo u toj oblasti je verovatno višegodišnje... Edukuj nas!

Elem!
Stajnjak, kao što sam napisao ako sagori (preradi se u oblik koji je pristupačan biljci) je kompost u neku ruku. Tu gde je naveden stajnjak u tvom citatu se misli na nesagoreni stajnjak koji može da sprži žile biljkama ako dođe tako nesagoren u dodir za žilama i zato sam napisao da bi bilo poželjno da zaoreš taj stajnjak tj. spustiš ga na dubinu i sačekaš neki period da bi on tako pokriven zemljom, zadržao vlagu i aktivirao zemljišne bakterije koje bi ga kasnije razložile u oblik koji je bezopasan i pristupačan za biljku. Takođe, zemljišta đubrena stajnjakom zahtevaju dodavanje azotnih đubriva jer se veliki deo zemljišnih bakterija hrani azotom. Ako baciš stajnjak i neuneseš bar malo azotnog đubriva onda možeš da dobiješ azotnu depresiju pri kojoj bakterije iz zemljišta troše već postojeće zalihe azota u zemljištu. To je npr. česta pojava kod zaoravanja žetvenih ostataka kukuruza.

Potpis

Samo polako i bez ikakve zurbe...
Resenje zavisi samo od perspektive gledanja na situaciju

Znaci mogu da koristim,kako zovu gaseno djubrivo.To imam jedno 5 traktorskih prikolica.

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

To za tešku drljaču mi je objasnio čovek koji je bukvalno doktor za te stvari. I po akademskom zvanju i po prinosima. Tako da kad neko sa manje love postigne 40% veće prinose od konkurencije (koja btw. izmeđuostalog od mehanizacije koristi tešku drljaču) onda cenim da se čovek kanda razume po malo u to što priča.

pa kad ti je objasnio, napisi to sto ti je objasnio. Verovatno si to dobro razumeo i shvatio i znas princip kada tako tvrdo branis taj stav. Pisi slobodno, pretvorio sam se u oko.



Znas, i meni su roditelji pricali, kada sam bio mali, da deda mraz postoji. Sva sreca, nisam se blamirao i lupetao po forumima o njegovom postojanju...

Potpis

Samo polako i bez ikakve zurbe...
Resenje zavisi samo od perspektive gledanja na situaciju

U principu nema ništa pogrešno ni u tome da se zemlja ore volovima.. Samo što danas, u ovom veku, postoje nešto efikasniji načini da se taj posao urade brže, bolje, jeftinije i kvalitetnije.

Izvini, nisam nigde video objašnjenje koje opravdava tvoje tvrdnje.
Ne znam stvarno zašto spominješ te volove kroz celu temu. Verovatno imaš komplekse od njih. Volovi ne lupetaju napamet... Oni ćute i rade.

Potpis

Samo polako i bez ikakve zurbe...
Resenje zavisi samo od perspektive gledanja na situaciju

@Ventura : Verovatno mislis na tesku, tzv. trokrilnu drljacu koja se koristi/koristila na traktorima! Ona jeste u neku ruku relikt, jer su svi presli ili na setvospremace ili na tzv. lake drljace sa valjcima za razbijanje grudvi pozadi. Mada te "teske" drljace mnogi i dan danas koriste jer ne sitni previse zemlju, tj ne pretvara je u prasinu.

A sto se tice volova - moram da te demantujem - tada su se koristile bas lake drljace sa dva krila i zakrivljenim zupcima! Ja imam komplet "mehanizacije" koju je pokojni pradeda dobio 1922. od drzave kao nosilac albanske spomenice (dakle, vreme oranja volovima i konjima) i taj komplet se sastoji od pluga, dvoredne sejalice za kukuruz, drljace i prasaca, kao i od takozvanih "kolecki" ili kolica koja su isla ispred pluga (imaju jedan veci i jedan manji tocak). Sejalicu za zito je nazalost moj stric prodao ali ona je kupljena negde pred II svetski rat!

Inace, bas za tu staru, laku drljacu, na koju samo treba nakaciti one valjke pozadi, seljaci me najcesce i salecu - traze da je kupe! Sklonio sam je u kucu za svaki slucaj da ne "dobije noge". Slikacu kad budem otisao do sela svaku ponaosob pa cu pokazati!

Nadjoh na netu neke slike kao ilustraciju:



Mada ova "stara" drljaca je negde iz 40-50-tih godina!

Sto se belog luka tice, ako Takac iz NSsemena kaze da se radi pre svega rucno, jer masinska obrada (sadnja i ubiranje) po nasoj literaturi daju 35 a po stranoj 40% manji prinos sto je prilicna brojka, sta dodati onda tome?

Ja sam u petak razgovarao upravo sa njim jer me zanimalo uspeva li na sumadijskoj zemlji! Njegov odgovor je bio DA, ali pre svega analiza zemljista, pa tek onda sve ostalo! Analiza se radi besplatno za registrovana domacinstva.

Evo ga Takac jos jednom:



Zemlja se naravno poore i pripremi mehanizacijom, dok se brazde za sejanje obicno otvore masinski, i to obicno ljudi sami naprave - 4-6 redova. Sadnja i vadjenje moraju se raditi rucno!

Pošto i dalje dolazi do brkanja nekih pojmova. Evo demonstriraću slikama pošto vidim da vlada žestoko brljanje pojmova.

1. Laka drljača (u nju spada i gore prikazana konjska drljača za zakrivljenim klinovima) malo savremenija od one koju su životinje vukle ali skoro isti učinak imaju. Prodire u zemlju nekih 5-8cm i služi za zatvaranje zimske brazde jer ravna dosta zemlju i izvlači jako malo vlage na površinu. Prevaziđena ali ipak se u nekim slučajevima koristi na zemljištima koja su mokra jer razbija pokoricu taman toliko da se ubrza sušenje. Od zatvaranja brazde i razbijanja pokorice se više i ne koristi.


2. Teška drljača savremeniji oblik gore navedene drljače sa masivnijim težim ramom, jačim, debljim i dužim klinovima, zadnjim rotorima koji još više sitne zemlju. Prednost u odnosu na stari tip drljače joj je što je teža, ima rotore, dublje prodire u zemljište, ne izvlači toliko vlage kao klasičan setvospremač a isti posao obavlja.. Može da zameni klasičan setvospremač na većini tipova zemljišta i brže se može odraditi parcela sa njom. Za ovakvu neku drljaču je potreban traktor od najmanje 85hp pa na više.



3. Roto drljača. Isti princip rada ima. U jednom prohodu priprema zemljište za setvu jarih žita. Većina današnjih, savremenih sejalica imaju RD u svome sklopu postavljenu ispred ulagača semena pa je moguće u jednom prohodu odraditi i pripremu i setvu.



Mislim da je krajnje neukusno lupati i tako tvrdo brkati pojmove bez pokrića. Moje pokriće je gore sa objašnjenjima i slikama. Ne želim više da se raspravljam jer nije mi to bila namera. Samo me je u jednom trenutku iznerviralo tuđe lupetanje napamet bez pokrića. Nadam se da je neko naučio nešto novo pa će kasnije znati šta je laka, šta teška a šta roto drljača. Samo sam razjasnio neke pojmove.

Potpis

Samo polako i bez ikakve zurbe...
Resenje zavisi samo od perspektive gledanja na situaciju

Ovu prvu imam kod svakog rodjaka,ostale nisam video kod nikog.Trobranzne plugove isto imam.

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

To nije klasičan plug sa 3 glave. Malko pliće ore. Taj više služi da zameni tešku tanjiraču odnosno za "ugar" i pliću obradu. Za beli luk - "UBIO SE"

Potpis

Samo polako i bez ikakve zurbe...
Resenje zavisi samo od perspektive gledanja na situaciju

I ja onu Giginu super-tesku nisam video u selu ni kod koga. Zato sam i rekao da je ona klasicna "teska", sto zapravo i jeste u odnosu na onog "super-teskasa!

Taj plug ti lepo vrsi pos'o - samo polako i sto dublje!

Moram da pitam.Slikacu za 20 dana kada budem isao,ta livada je uvek bila livada,trava,ne detelina.
Da li je to lose?

evo nasao sam od prosle godine.desno iza sumarka ima jos i donji deo a na sredini kacara.Druga slika.

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

Ja ne mogu da ih krstim kako hoću kada ih svi tako zovu...
Raspitaj se zašto je bila neobrađivana. Ako je neka jalovina onda ćeš imati muke sa njom.
Pošto je livada i nije obrađivana onda znači da je zemlja odmorna. Imaćeš u početku problema sa korovima. Totalni herbicid i prskaj!

Potpis

Samo polako i bez ikakve zurbe...
Resenje zavisi samo od perspektive gledanja na situaciju

Teška drljača sa šiljcima se na Engleskom zove "spike harrow". Pokušaj da pronađeš neke reference o istoj na internetu, a da to nisu muzejski eksponati, ili eventualno nekog organic idiota koji otkriva rupu na saksiji.

Umesto teške drljače se koristi podrivač odnosno "chisel plow"


a za razbijanje pokorice se koristi ovo: