|
igormk
Član broj: 323872
Poruke: 3
*.dynamic.isp.telekom.rs.
|
Pozdrav svima.
Za početak da se zahvalim svakome ko je napisao nešto korisno i pružio informacije koje su mi zaista značile u ovom periodu pripreme i predaje dokumenata za dobijanje mađarskog državljanstva. Iskoristiću ovu priliku da vas upoznam sa onim što se meni dešavalo, kao i da postavim jedno pitanje, pa se možda i nađe neko ko može da pruži adekvatan odgovor. Inače, sa mađarskim jezikom, osim perioda provedenog na fakultetu tj. vremena sa kolegama koji su Mađari, nisam imao nikakvog kontakta. Takođe, u svojoj familiji, osim tetke koja je Mađarica (a koja nema blage veze sa mađarskim jezikom) nemam nikoga ko govori mađarski. Dakle, jezik sam učio od nule, sam i na jednom kursu.
Elem, pre par dana sam predao papire u Zrenjaninu (za vreme konzularnog dana). Pitanja koja su mi postavljali su bila standardna i ništa što već nije na prethodnim stranama spomenuto: poštanski broj, da li imam dece, pol deteta, šta radim na poslu, u koju sam srednju školu išao, da li mogu da dam/pokažem svoj pasoš. Nakon toga dolazi drugi konzul i nastavlja sa ispitivanjem: zašto želim mađarsko državljanstvo (budući da sam spomenuo kulturu i muziku, pitao me neke stvari oko Franca Lista), koji je glavni grad Mađarske, gde i od kada učim mađarski, da li razumem da je jedan od uslova za dobijanje mađarskog državljanstva poznavanje mađarskog jezika. Da budem potpuno iskren, ovo su pitanja koja sam razumeo i na koja sam odgovorio. Konzul mi je postavio i jedno pitanje koje nisam uopšte razumeo i jedno ili dva pitanja koja sam delimično razumeo te ne znam ni da li sam mu dobro odgovorio.
Nakon što me je pitao od kada i gde učim mađarski, i nakon što sam ja potpuno ispravno odgovorio, poziva prevodioca koji mi kaže da će uzeti dokumenta, ali konzul mora napisati da ne razumem najbolje mađarski i da je na Budimpešti da sada odluči hoće li mi prihvatiti ili odbiti zahtev, te da se ne plašim ukoliko dobijem poziv za ponovni razgovor ili odbijenicu, jer to ne znači ništa, pošto mogu ponovo aplicirati koliko god želim. Dok mi on to priča, ja "krajičkom" oka vidim da konzul piše neku belešku (tri-četiri reda) na mom izvodu. Prevodilac odlazi i konzul mi ponavlja kako će odluka biti na Budimpešti, da će mi zvati telefonom i sl. Sve u svemu, to se završava, ja potpisujem šta ima da se ispotpisuje i krećem. I u tom momentu mi prilazi prevodilac, koji do tada stoji sa konzulom i daje mi iz neke koverte papir sa tekstom mađarske himne i svečane zakletve.
Tu se moja avantura završava. E sad, ono što je moja dilema, i u šta je uvod ovaj maratonski post, je sledeće - koliko znam, do sada, svi ljudi koji su dobijali odbijenice predavali su u mestima u Mađarskoj. U Srbiji je bila praksa da se dokumenta osoba koja ne govore mađarski, ili ne govore na poželjnom nivou, jednostavno ne prihvataju (na kraju krajeva, pred mojim očima su odbili čoveka koji nije dobro znao mađarski). Znam za slučajeve ljudi kojima je rečeno da će uzeti dokumenta, ali će napisati da ne znaju mađarski. Neki od njih to nisu želeli, jednostavno su uzimali dokumenta i odlazili na drugo mesto da predaju, ali ono što je zajedničko za sva ta dešavanja jeste da su bila pri predaji u Mađarskoj. Barem ja nisam čuo za takav primer kod nas, pa me interesuje da li je neko imao sličnog iskustva, ili je možda čuo za takvu ili sličnu situaciju i kako se to završilo!?
Pozdrav svima!
|
Re: Madjarski pasos - znanje madjarskog jezika
