Samoaktualizacija

Pozdrav svima, znam da forum nije najbolje mesto za diskusiju na ovu temu ali s obzirom na to da meni bukvalno život zavisi od ovoga, a ovde sigurno postoje uspešni, imućni, članovi sa iskustvom, odlučio sam da postavim temu i zatražim savet.

Ne mogu puno da otkrivam zbog specifičnosti situacije, priča je sledeća: moj otac je bio vlasnik firme koja ima nekoliko desetina zaposlenih najrazličitijih profila. Preminuo je iznenada i ja sam mlad, tek sa završenim školovanjem, neiskusan, bez ikakvog znanja o radnom odnosu a kamoli o nekom upravljanju zaposlenih ušao u tu vatru kako bi se izborio za opstanak firme. Nisam imao izbora, bio sam primoran na to. Pritom, firma se bavi poslom kojim ja nikada nisam želeo da se bavim već sam imao neke svoje druge ideje, želje, zamisli itd. Uspeo sam da je održim na nogama, posao je nastavio da se odvija svojim tokom. Međutim ja se za ovo vreme koje je prošlo od smrti mog oca ubijam svakodnevno razmišljajući o tome šta, kako, šta će biti, kako će biti, da li dobro radim to što radim ili nemam veze sa životom itd.

Posle svog tog silnog razmišljao, došao sam do zaključka da je meni jedino rešenje da učim i radim na sebi. Ali, problem je kako? Nemam više oca od kojeg sam imao mogućnosti da naučim. Ne mogu naučiti od samog sebe, a u mom okruženju ne postoje osobe koje bih mogao da posmatram kao uzore. Nekima će možda kao predlog pasti na pamet da na mesto direktora dovedem čoveka koji je iskusan u svom poslu i da ga platim da radi za mene dok ne stasam. Nepremostivi problem je što ljudi koji se bave ovom vrstom posla kod nas praktično i nema, izbor je užasno mali i ograničen sam u tom smislu. Drugo, postoje brojni zakonski zahtevi koji moraju biti ispunjeni da bi neko mogao da dođe na mesto direktora i upravlja mojom firmom, tu ne mogu ništa da uradim, dakle ne radi se o prodavnici u koju mogu da dovedem bilo koga sa ulice ko god mi padne na pamet već je priča mnogo komplikovanija.

U poslednje vreme sam pokupovao dosta knjiga koje se bave samospoznajom, ličnošću čoveka, sopstvenim razvojem itd i počeo da isčitavam materiju. Osim čitanja knjiga i druženja sa ljudima (inteligentnim, pametnim, bogatim iskustvom) ne postoji drugi način da nučimo nešto, zar ne? Ne vidim da će me odvesti bilo gde ukoliko samo prepustim da vreme radi svoje i da polako učim i stičem iskustvo, jer opet ponavljam - nemam od koga da naučim. Moji zaposleni su stariji od mene 2-3 puta i moram što pre da izgradim neki autoritet kod sebe a to jedino mogu sigurnošću, samopouzdanjem i znanjem koje mi sve zajedno itekako manjka. Trenutno se osećam kao dete predškolskog uzrasta kojem je neko dao da reši trostruki integral - nemam potrebno znanje za rešavanje određenih problema i svaki korak je dosta komplikovan, oduzima mi mnogo vremena i energije a povrh svega toga ne mogu baš biti siguran da sam ga dobro uradio ili ne, stalno preispitujem sebe.. Tako je i sa najbanalnijim stvarima, počevši od komunikacije sa kolegama pa sve do nekih složenijih odluka. Osećam konstantan psihološki pritisak, mozak počinje polako da mi trokira od opterećnosti najrazličitijim stvarima na 100 strana, ne mogu već duže vreme da spavam ko čovek, budim se pa bivam iscrpljen, i tako dalje i tako dalje...

Bio sam kod terapeuta jedno vreme na terapiji, rekao mi je da on ne vidi više potrebu da dolazim kod njega.

Šta biste vi radili na mom mestu?

Pogledaj ovo:
https://virk.wordpress.com/2007/08/01/situational-leadership/

Članak govori o jednom metodu LIDERSTVA. (ovo ti je potrebnije nego knjige o samospoznaji)

Ti si u situaciji D2 - Disilusioned Learner - neko ko je, možda nevoljno, počeo posao sa entuzijazmom (ili silom prilika) i u ovom momentu shvata da nije dorastao zadataku. Takvom čoveku treba omogućiti OBUKU. Uči o tome kako se upravlja ljudima, nauči malo o knjigovodstvu, o menadžmentu itd. Jako je teško ako nemaš nekog ko bi te vodio, ali puno grešiš kada misliš da to niko ne može da radi.

Sa druge strane, tvoji zaposleni su, verovatno, u tački D4 Self-Reliant Achiever - znaju svoj posao vrlo dobro, a najbolji način na koji oni mogu da rade svoj posao je DELEGIRANJE. Nemoj mnogo da pametuješ i naređuješ, dogovori se sa njima šta treba da se uradi, a oni će bolje od tebe to da sprovedu.

Kada kažeš da ne možeš da dovedeš nikoga s ulice da bude direktor, ne vidiš ono što je očigledno - imaš desetine zaposlenih koji znaju posao. Uzmi troje, četvoro od njih kojima najviše veruješ i podeli odgovornost sa njima. Možda da ih i uključiš kao suvlasnike firme da bi bili više motivisani.

Po nekom mom iskustvu, firme do 25 ljudi mogu da funkcionišu sa jednim čovekom koji je odgovoran za sve, posle toga nastupa haos i raspad sistema ako ne delegiraš odgovornosti na više ljudi.

Đoka je pravilno rekao. Ne traži rešenje preko puta, kada ga imaš kod svoje kuće.

Jednog ili dva radnika, koji su alfa radnici u ekipi (to valjda sam poznaješ ko je) uzmi jedan dan na razgovor, otkrij mu planove, želje, i ponudi mu nešto od čega će sam imati interes da kvalitativno i kvantitativno poboljša (nastavi) posao. Hint: procenat?

U svakom primeru ne bi govorio o tvojim strahovima, nego lepo, u glavu, da ti ne želiš da druguješ sa svima, da hoćeš da druguješ sa njim, a on će dobiti priliku života? ako uđe u deal sa tobom.

I alfa radnik možda neće biti najbolji radnik, ni najbrži, ni najpedantniji, nego onaj ovan za kojim idu ostali. Time ćeš dobiti na vremenu da se izobrazuješ kako treba, i onda uleti u bitku, sa samopouzdanjem. Ako ti predradnik, poslovođa, bude odan, i zastupao tvoje interese, pusti ga nek radi svoje, ako se osili da je bitniji od tebe, nogu u pedu i postavi drugog.

Ne odmah, mozda kasnije ali moze da se nagovesti... odlican motiv.

Sto rece @Flo33, ponuditi neki procenat je isto tako odlicna motivacija (naravno, zavisi od toga sta se radi i da li je i kako moguce to realizovati...).

Ali pre svega, po meni, mora da se rascisti sa tim da li uopste moze da se radi, ima li zelja, moze li da se izdrzi... jer u uvodnom postu stoji:


Sve sto se radi na silu nije dobro, pokazace vreme. Ako je velika smetnja za ono sto se planiralo pre toga - u nekom trenutku ce to da napravi problem, veliki...


Pozdrav!

---

Kompleksan problem: mnogo nepoznatog iz oblasti struke, a raditi sa ljudima, koji nisu motivisani (ni obavezni) da drže firmu na postignutom nivou, a još manje da je stalno unapređuju.

Off (naizgled).

Jedan mlad čovek završio fakultet, pa kaže ocu:
ja neću da radim ništa, sem da vozim traktor, jer to mi je želja od najranijeg detinjstva. Kupi mi traktor, pa da orem, da budem slobodan čovek, da ne gledam na sat...samo u nebo!

On
Ako postoji išta drugo od zanimanja, za koje možeš tvrditi da Ti odgovara i da realno može biti dugoročno egzistencijalno rešenje, racionalni potez bi bio:
a) predati Firmu zaposlenima na upravljanje i uzimati % od ostvarenog dobitka, ili fiksnu nadoknadu.
b) prodati Firmu i dobijen novac uložiti u posao, koji znaš (i želiš) raditi.

Sve drugo je gubljenje vremena i što više vremena prođe, postoji velika šansa da cela Firma dođe na "niske grane", a posao preuzme neka konkurentska bratija, ali bez Tebe.

Pozdrav

---

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.

vratite mogucnost brisanja poruke...

Kao prvo i osnovno, treba se osloboditi stresa i pritiska.

Firmaje inertna, i moze podneti periode bez direktnog nadzora. Pa ne treba biti u konstantnom stresu..ili naporu.

Rad pod stresom je uglavnom kontraproduktivan.

Samousavrsavanje je odlicna ideja, i ne treba odustati. Posto je u konkretnoj situaciji samousavrsavanje "bez reference", nije kao u skoli, gde za evaluacije postoje ocene u naznacenim periodima, ne treba biti nestrpljiv sa efektima licnog usavrsavanja.

Odrzavaj "ljudski", karakteran odnos sa zaposlenima, probaj da se bavis kastingom i tim bildingom, svakako motivisi korektne saradnike, a nekorektne otvoreno upozoravaj.

Pokusaj da ljudima razvijes inicijativu, i dodeli im odgovornije zadatke, na koje naravno pristaju. To je poprilicno univerzalna formula uspeha, ali se dosta lako konkretizuje na specificne uslove.

Treba samo odrzati koncentraciju, da se obrati paznja na ove principe, i da su uvek na pameti, i ljudi ce funkcionisati.

Uzor ti zaista NE TREBA, uvek mozes da budes ti uzor drugima, da primenis neke sopstvene, licne i postene metode rada(one su najuzornije, ali i najteze), i uvek imaj na umu da uvek moze BOLJE, uvek moze lepse, uvek moze efikasnije.

Kada se od posla napravi zadovoljstvo, kada je entuzijazam na maksimumu, tada firma vrtoglavo napreduje, dok nijedna regulativa, pritisak ili pretnja ne mogu da postignu takve maksimume ili efekte u radu.

Stres i briga, samo blokiraju i ono malo znanja(a da je malo, to se uvek sazna kada se dodje do vise) koje je na raspolaganju.

Pokretač teme je naveo svoju mladost i razliku u godinama i iskustvu sa zaposlenima u firmi kao faktor.

Ako je to toliko da je on u svojim ranim dvadesetim, tek izašao iz školske/fakultetske klupe,
pa taman da je sve zainteresovan za delatnost i da je sa starim učio i radio taj posao, bio bi ipak zelen.

Ja kad se prisetim svojeg ranog radnog iskustva koje je upravo iz tog vremena kada sam bio u ranim dvadesetim,
shvatim da sam bio baš zelen i da je to period kada čovek bez obzira na stručno tehničko znanje
najčešće nije zreo da preuzme odgovornost za firmu i druge ljude, a ni (ne)iskustvo mu ne ide na ruku.

A situacija je sasvim suprotna, jer je napisao da nije radio sa starim i nije zainteresovan,
a takođe je napisao da je delatnost nekako specifična i nema od koga da nauči niti da angažuje
iskusnog iz te oblasti.

Ovi saveti da se lojalni i korisni kadrovi iz firme angažuju kao uprava, sasvim su dobri i logični,
to je u stvari možda i jedini mogući potez (osim prodaje firme).
Ali uzevši u obzir sve ovo što sam napisao o ne/iskustvu i ne/zrelosti, kako doneti takvu odluku,
kako prepoznati ko je odgovarajući kadar iz firme ako ovaj mladi nema ni zrelost ni iskustvo ni znanje
da napravi tu procenu ???

Hvala svima na odgovorima, znao sam da će biti korisnih saveta a vi ste mi ih svakako dali!

Razmišljao sam na sličan način kao vi, pa tako trenutno delim najveći deo zarade sa čovekom koji je glavni u firmi i koji je ispred mene. Međutim, uvideo sam da njega to ne motiviše dovoljno tako da nisam zadovoljan njegovim načinom rada pa mu trenutno tražim zamenu. Glavni problem je što je firma trenutno u stagnaciji, zapravo na nekim poljima i nazaduje a to nikako ne želim da dopustim, pa se iz tog razloga puno nerviram ali su mi vezane ruke dok se ne otarasim njega. Mislim da je od presudnog značaja da se postave strateški planovi ka kojima će se težiti i u skladu sa kojima će se unapređivati poslovanje firme na svim poljima, međutim ovaj čovek to ne ume da shvati / ne želi / nema volje, snage, želje - šta god da je u pitanju - ne odgovara mi. Opet ponavljam, problem u mojoj firmi je što je jako uzan krug ljudi koji mogu da obavljaju tu funkciju (ne po mojim kriterijumima nego po zakonu), tako da sam primoran da biram čoveka po principu 'najmanje loš od svih' što je katastrofa, pa se iz tog razloga često okrećem 'ulici', razmišljajući o nekome sa strane ali još uvek nikoga nisam doveo odatle.




Vladimire, ne želim da gledam u nebo, ja sam definitivno jedan od onih koji najviše vuče u firmi, nemam iskustva, ne znam mnogo posao, ali se trudim maksimalno i dajem sve od sebe. To je ono što ja tražim i od svih drugih koji rade sa mnom - ne mora da ga uradi perfektno, ali je bitno da mi pokaže da se trudi.
Dosta vremena je prošlo od momenta kada sam postavio sebi pitanje "da li da prodajem firmu", tako da definitivno neću sada da odustajem jer sam sigurno prebrodio najteži i najgori period, nema sada razloga za predaju. Rekao sam da je ovo posao o kojem nisam nikada razmišljao ali obzirom da mi obezbeđuje egzistenciju i još što šta, ne mogu da budem licemer i da kažem da nisam zadovoljan, a postoji mogućnost da ako nešto ne voliš to isto zavoliš, tako da se trudim da ga zadržim.

Bato, imam 24 godine. Ne mislim da sam zreo, tj. znam da definitivno nisam, za tako krupne odluke. Međutim, na svu sreću imam podršku starijih od mene, prijatelja i porodice pa lakše guram napred. Trenutna preokupacija mi je određivanje psihološke ličnosti čoveka koji će preuzeti kormilo firme a koja će biti idealna za mene, tj. kako da procenim da je baš taj onaj koji hoće da radi posao, da bude autoritet i da sa njim mogu lepo da sarađujem i da se razumem, s obzirom na to da sam uvideo svoje greške kada sam ranije razmišljao o tome kakav mi čovek treba za glavno mesto u firmi. U suštini, to je jako teško odrediti i na neki način je lutrija, jer čovek svoje pravo lice pokaže kada dobije moć.. kažu "čoveka određuje ponašanje kada ima sve i strpljenje kada nema ništa", a malo teže je proceniti kako će se čovek ponašati na tako odgovornom mestu.

Sve ovo o čemu sam pisao gore se odnosi samo na jedan aspekt mojih problema, a van svega toga meni ostaje da radim na sebi i da se usavršavam. Meni je trenutno najveći problem komunikacija sa kolegama. Ne znam kako da se postavim prema njima, jer znam da je većina njih nažalost licemerna, ima i onih loše prirode, dobrih i poštenih je u manjini, a ja se uvek trudim da budem iskren, maksimalno korektan i više nego čovek prema svima, a dosta puta sam se uverio da neki od njih jedno pričaju, drugo rade a treće misle. Neko je napisao da ne treba da pametujem već da se ponašam ljudski.. Upravo je moj problem taj što oni zloupotrebljavaju moju ljudskost, toleranciju i korektnost pa me sve više teraju da kažem 'dosta'. U toj komunikaciji sa njima sam konstantno u nekoj konfuziji i još uvek ne pronalazim pravi način na koji treba da se postavim, i tu mnogo lutam, počevši od svakodnevne najprostije komunikacije tipa "šta ima, kako je" do razgovora kada je potrebno nekog nagraditi rečima ili prekoriti. Ne mogu da glumim nekog prijatelja kada znam da mi oni to nisu, i da smo tamo svi došli da uradimo nešto i zaradimo novac, a ne da se družimo (barem ja tako gledam na posao), naravno pozitivna atmosfera i korektan odnos se podrazumevaju. Ne znam kakvo mišljenje imaju o meni, mada u suštini to i ne treba da me zanima, ali mislim da je od izuzetnog značaja da me cene, pa to želim da postignem.
Trudim se da ne unosim emocije u posao ali i dalje osećam da one rade kod mene jer vrlo lako poludim i iznerviram se, i to je ono što mi najviše fali - samokontrola i reagovanje na pravi način. Mnogo puta sam do sad čuo sa milion strana (ali nisam počeo to još da primenjujem jer se ne usuđujem) da ljudima možeš činiti koliko god hoćeš i trošiti sebe beskrajno, a oni će uvek biti nezadovoljni i naći razlog za nezadovoljstvo, a tek kada počneš da ih 'gaziš' počinju da te slušaju, poštuju i cene. Ovo je sad banalizovano i uopšteno rečeno, ali mislim da itekako ima istine u tome, jer ne kažu džabe "što si bolji čovek prema tebi su sve gori".

Ako vodis firmu, i zelis da je uspesno vodis, ne smes da se povodis za floskulama i uvrezenim neukim misljenjima.

Ne treba ti nikakav strateski plan, posto taj termin postoji samo na nivou drzave, i firmi vezanih za drzavu. Cilj je da se opstane i napreduje, strategija se u hodu resava.

Odnos sa ljudima je takodje specificna stvar, i ne postoje bas univerzalne formule uspeha, vec apliciranje vestine i iskustva.

Odnos sa ljudima treba da je u smeru ostvarenja doticna dva cilja, opstanka i napretka firme, ...i sve sto uz to sleduje..

Sa jedne strane bi da "das" motivaciju, a sa druge ne dozvoljavas da "uzmu" motivaciju, posto je nazivas "iskoriscavanjem dobrote"..to neka bude tema za razmisljanje...

Nerviranje je licna reakcija, i uvek se treba zapitati koliko doprinosi .."opstanku i napretku"...ako ne, onda je gubljenje vremena..

Uspeh i napredak se postizu timskim radom sa entzijazmom, a ne bicevanjem i siktanjem..moze i ta opcia, ako ce da posluzi za jacanje licnosti, sujete..ali tada je firma u drugom planu..

Posto nije drzavna firma, onda se sikaniranje vise tretira kao perverzija..koja u finalu kosta.

Kosta opstanka firme, i zahteva sposobnost promene firme, otvaranje nove ili prosto promene zivotnih prioriteta.

Firmu moras da poznajes, ne i posao. Ljudi su lako ili tesko zamenljivi, i to je vestina kastinga.

Moras da pobedis sebe, da bi mogao da iz drugih izvuces ono vredno, a ne da se zanimas sa njihovim mracnim delovima licnosti.

Ako si ikako u mogucnosti prodaj/likvidiraj firmu i posle razmisljaj sta ces dalje. Sto vreme bude vise prolazilo ta opcija ce biti teza/nepovoljnija pa vidi da to uradis sto pre pa makar prihvatio i odredjen gubitak. Firma moze samo da napreduje ili da debelo nazaduje, nemoj se zaludjivati da se status quo moze odrzavati.

Taj deo o tome da sto si prema ljudima gori oni su prema tebi bolji(i obrnuto) ces vrlo brzo dobro nauciti.

@Uropet

Prijatelju, batali vođenje firme, nisi ti za to. Ovako mučiš i sebe i te mučenike u firmi koje si onako, sa visine klinca koji ne zna kako da vodi firmu koju mu je tata ostavio, dakle te zaposlene si okarakterisao kao licemerne, lenje, nezainteresovane da vode TVOJU firmu, a ti si, iako ne znaš ništa ni o poslu ni o vođenju firme, najvredniji, najbolji, najviše zapinješ... I treba da zapinješ, to je tvoje, nego vidiš li ti neke rezultate tog tvog zapinjanja? Mislim, tako vi neuki imate mantru "važno je da se radi, da se znoji, da se zapinje, nije važno kakav je rezultat tog zapinjanja".

Pa više vredi dva sata rada stručnjaka iz tvoje firme koji će da sprovede proceduru, reši problem, napravi ugovor, završi projekat, nego deset dana tvog truda kojem se ne vidi rezultat.

Ima toga još što bih ti zamerio, ali ćeš, bojim se, lično shvatiti ovaj moj savet.

U cemu je problem da se "otarasis" tog coveka?

Postoji samo teskoca ako je razlog nemogucnosti otkaza (ako uopste zelis da mu das otkaz, jer se ne razume bas tacno sta znaci "otarasiti"?!) u vezi Zakona (po nekom ugovoru ne moze... ili sta vec).

Sve ostalo se resava u sekundi, bukvalno. Kad si vlasnik firme onda nema emocija ako je rec o dobrobiti firme. Ako nije rec o otkazu onda ne postoji ni jedan jedini razlog ili dilema, smenis ga sa tog polozaja i reseno.

Kao vlasnik firme ne treba da budes ni dobar ni los. Samo treba da budes realno i objektivno pravedan - a na bazi i u korist dobrobiti firme. Ako se radi dobro - nagradjujes. Ako se radi lose - kaznjavas. Obe varijante su u novcu, jedino to je bitno zaposlenima (i po neko unapredjenje, sto je automatski i veca kinta...). Samo tako ces steci neko postovanje.

Nerviranje je stanje svesti a ne resenje. A tebi treba resenje...


Pozdrav!

---

@Uropet
Poenta onog svršenog studenta, koji želi da radi kao traktorista je: hoću da radim ono što ja želim i volim.
To je osnova za uspeh - zadovoljan čovek, profesionalno opredeljen za posao po ličnom izboru.

Kao mlad čovek (tek završen fakultet) on će vremenom promeniti zanimanje, ali po istom principu: samoizboru.

U slučaju, koji se navodi kao problem u ovoj Temi, to nije samoizbor, nego iznuđeno stanje, za koje treba imati mnogo znanja iz same struke Firme, mnogo iskustva u radu sa ljudima, plus rukovođenje...
Jer, uspešno vođenje Firme zahteva pre svega AUTORITET glavnog i odgovornog rukovodioca. Ako je taj rukovodioc "tanak" u bilo kom segmentu/oblasti struke i upravljanja, neminovno dolazi do konflikta u kadrovskom sektoru.
A kada se "zapetljaju" ti kadrovski/međuljudski odnosi, onda više nema struke, posao je u trećem planu i nema uspešosti.

Prisutan je još jedan latentni problem:
da li znaš šta bi radio, u slučaju da se Firma (povoljno) proda, dok još ima neki profit.

Pokušavam da pomognem otvaranjem nekih realnih pitanja, za koje moraš imati odgovore sám pred sobom.

Pozdrav

---

Procitao sam pazljivo uvodni komentar kao i sve ostale komentare, ali meni nesto nije jasno od samog pocetka:



Onda sledi:



Ako moze za pocetak da razjasnimo sledecu situaciju

kako si ti ispunio zakonske zahteve kada si kako sam navodis, mlad, neiskusan, bez radnog iskustva (staza) i bez znanja, a da te uslove ne moze ispunii neko drugi?

Po zakonu o preduzecima ima jako malo "posebnih"uslova koje treba ispuniti neko da bi bio direktor preduzeca. Ima odredjenih ogranicenja sa samostalno obavljanje posla tipa advokat, knjigovodja, revizor, ali tih profila sa licencom ima koliko hoces.
Drugo, za skoro sve posebne dozvole/licence/ sertifikate treba odredjeno radno sikustvo i odredjena skolsk sprema, kako si ti uspeo da odbijes dozvolu/licencu ili sta li vec bez radnog islusta i adekvatne skole?

Ako to razjanimo, mozda mogu pomoci nekim primerom iz iskustva ili nekim svojim razmisljanjem.

Vladd, hvala na savetima, mislim da su skroz na mestu.



Pod otarasim sam mislio da ga smenim, naravno, :) Nisam mislio ni da mu dam otkaz, zadržao bih ga u firmi ali bih ga skinuo sa pozicije direktora.
Sve je to tačno ali ono što mene kolje i što je najveći problem mojoj firmi je kadar koji je teško naći i oni to znaju tako da su sa te strane u, recimo, monopolističkom položaju. Trenutno za mesto direktora imam tri čoveka od kojih stvarno ne znam ko bi bio gori za tu poziciju. Iz tog razloga ne želim još uvek da smenim postojećeg direktora jer znam da ne bih ništa bolje prošao sa tim drugima, verovatno bi bilo samo još gore, a da nekoga stavljam na to mesto i da ga smenjujem posle pola godine pa opet u krug ne ide jer bi bilo neozbiljno i mislim da bi se loše odrazilo na firmu.



Realno, jedina opcija bi bila da se zaposlim u nekoj firmi koja se bavi ovime za šta sam školovan. Da imam neku ideju za biznis to bih već sada pokrenuo i uložio pare, ne bih ništa čekao, i pored ove firme koju vodim. Ali s obzirom na to da imam 24 godine i da nisam nikakav posao radio ranije mislim da je malo realno da ja imam neku ideju za biznis koja bi uspela. Tako da je jedina racionalna mogućnost zaposlenje u firmi, pa polako, dok se ne stvori neka prilika da se novac pametno iskoristi..
Hvala u svakom slučaju na pomoći.



Ja nisam, ali to nisam nigde ni napisao. Ja sam vlasnik firme i to naravno svi znaju, tako da se ja realno pitam o svemu ali pošto nisam na direktorskoj poziciji ipak ne rukovodim direktno samom firmo nego sve preko direktora, ali pošto se često razmimoilazimo u stavovima onda se pojavljuju brojni problemi...

Uropet....Nauci da budes skot i sve ce ici svojim tokom.Samilost i dobrota nisu osobine lidera.

Uh, ovo ce ti biti vise zivotna skola nego neka strukovna,
ali ipak sto vise budes ulazio u materiju i struku dobices vise samopouzdanja, energije, odlucnosti sto ce ti dati i vetar u ledja
da i sam napravis kadrovske promene , da pravilno postavis medjuljudske odnose i izgradis liderski mentalitet koji ce podredjeni da postuju.

Neznanje donosi strah, a strah prouzrokuje lose, brzoplete i neracionalne odluke.

Za ovo treba jako puno vremena, strpljenja i odricanja jbg mlad si, zeljan zivota :) ,
ali i ako se ne budes bavio ovim poslom kasnije sve sto budes uradio uspesno ili neuspesno koristice za neke druge poslove na kojima ces raditi kasnije u zivotu.
Jednom recju dragoceno iskustvo.

Za pocetak konkretno ti ne mogu vise reci osim ne slusaj mnogo savete tih "potencijalnih direktora" i ostalih okolo jer je sad borba za bolju poziciju i
bice mnogo njihovih prepucavanja preko tvojih ledja jer te gledaju kao da si pao sa Marsa ali ipak odlucujes jer si gazda,
ali izvlaci, cedi informacije iz njih ili iz nekih drugih izvora, pa sve to filtriraj da bi saznao kako biznis ustvari funckionise,
a sve u cilju da bi bio egal sa njima u neko skorije vreme.

Za kraj, ako preguras tu neku opisanu fazu kao sto rekoh uspesno/neuspesno videces da li te to istinski interesuje da radis u zivotu,
pa ako ne, baci to na dobos i sa dobrim iskustvom kreni da radis nesto sto te interesuje i u cemu ces se u potpunosti profesionalno ostvariti.

Ajd uzdravlje i srecno!

---

U ovom pasusu lezi kljuc problema, koliko mogu primetiti ti osnovu problema ne mozes videti i zbog toga ne mozes resiti problem. Pokusacu da objasnim gde lezi tvoj problem, ti razmisli, pa mozda ostvarimo i saradnju.

Prvo, niko ne spori da si ti vlasnik firme i kako to nije sporno necemo diskutovati o tome. Problem je sto ti pokusavas krsiti osnovne principe menadzmenta.
Vlasnik firme koji nije direktor ili nema rukovodnu funkciju i nema osnova da se mesa u operativni deo poslovanja. Kako je firma koju si ti nasledio mala firma po svojoj definiciji sav menadzment se svodi na nivo operativnog menadjmenta. U prevodu jedino na cemu se svodi upravljanje je na nivou kao organizova svakodnevno poslovanje i ispunjavanje svakodnevnih obaveza/aktivnosti. Nemas projekte koje trebas postaviti, razvijati i realizovati, tako da nema osnova za razmisljane o nekakvom projekt menadzmentu, a jos mane ima potrebe razmisljati o necem vecem i slozenijem.

Sta ovo znaci u praksi?

Direktor koji vodi firmu mora imati sve ingerencije koje mu sleduju po zakonu i mora imati slobodu da odabere metodu/nacin kako ce voditi firmu.
Ti kao vlasnik firme MORAS se dogovoriti sa direktorom koji su ciljevi, koji su zadaci i sta se treba dobiti kao proizvod njegovog rada. To u praksi znaci da se morate dogovoriti sta ti trazis, sta on moze ostvariti od toga i utvrditi kontrolne/merne tacke. Tu prestaju tvoje ingerencije i pravo da se mesas u vodjenje preduzeca.
Kada zacrtate ciljeve i ti kao vlasnik obezbedis sredstva za realizaciju poslovanja, posao preuzima direktor/menadzer i on/ona vode posao po svome, na osnovu svojeg znanja i svojeg umeca, bez potrebe da tebe pita ili slusa.
Medjutim, konkretnom slucaju (kako si izneo) ti pokusavas pronaci marionetu kojoj ces ispostavljati svoje zelje i razmisljana, a ocekujes da ce taj neko bezpogovorno ispunjavati te zelje, a da pri tome snosi odgovornost za poslovanje firme. To u praksi ne funcionise, jednostavno to tako ne ide. Ne ide iz vise razloga, medju kojima su licni integritet direktora kao rukovodioca, zatim ne ide zbog zakonskih ogranicenja, trece ne ide zbog prorodnog otpora koji ce se javiti kod direktora zbog mogucnosti gubljenja autoriteta kod ostalih zaposljenih.

U tvom primeru imamo sledecu situaciju:
- formalno ti si vlasnik preduzeca sa pravom odlucivanja u vezi kapitalnih odluka
- formalno nemas pravo odlucivanja u vezi operativnih odluka kojie dosta cesto imaju vece zakonske konsekvence
- fakticko stanje je da ne poznajes posao
- fakticko stanje je da nemas uslova za formalno obavljanje posla direktora
- fakticko stanje je da nemas zadovoljavajuci autoritet kod zakopslenih

Jedini nacin da resis problem je da sednes i razgovaras sa direktorom, da izneses sta bi okvirno ocekivao kao zadovoljavajuci rezultat u poslovanju, kada to izneses direktoru moras saslusati sta ce on odgovoriti, koje ce obaveze prihvatiti, za koje ce reci da je nemoguce da se ralizuju. Kada priblizite stavove i postavite "projektni zadatak" (da ga tako nazovem), morate utvrditi merne/kontrolne tacke, a to su ustvari rokovi i pokazatelji koje direktor mora postici/zadovoljiti i kroz koje se vidi da li direktor dobro radi ili ima problema u svom radu. Kada se dogovorite i direktor preuzme vodjenje (operativno upravljanje firmom) ti gubis "pravo" da mu se mesas u posao.
To je standard, tako se radi svuda u ozbiljnim firmama.

O tome ti nemas pojma !!!!!!!!!!!!!!!!

Zasto ti kazem,pa recimo da poznajem bar 50 direktora licno raznoraznih delatnosti,mnoogo onih koje ne poznajem a video njihoovo diektorisanje,

sto se tice privatnog sektora.U drzavnom SEKTORU i hijerarhiji ti tek nemas pojma.

PRESTANI DA TROLUJES.