Hejdar Alijev, Vikipedia
Leonid Brežnjev je 1969. Alijevu dodelio funkciju Prvog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Azerbejdžana. Tokom svog mandata uspešno se borio protiv korupcije. Jurij Andropov ga je 1982. imenovao za prvog zamenika predsednika Veća ministara Sovjetskog Saveza. Alijev je na ovoj funkciji bio Azer koji se najviše uspeo u političkoj hijerarhiji Sovjetskog Saveza.
Godine 1987. bio je prisiljen da podnese ostavku i ode u penziju zbog optužbi za korumpiranost koje je izneo Mihail Gorbačov.
Do 1990. je živeo u Moskvi, a u toku raspada Sovjetskog Saveza vratio se u Azerbejdžan. Do 1993. je bio guverner Nahčivana, a nakon što je dotadašnji predsednik Abulfaz Elčibej sišao s vlasti nakon referenduma, Alijev je izabran za novog predsednika u oktobru 1993. godine.
Marta 1995. protiv Alijeva je pokušan državni udar, koji je završio ubistvom vođe puča, pukovnika Rovšana Džavadova.
Zdravlje je počelo da mu se pogoršava 1999, a lečio se u SAD-u. S funkcije predsednika sišao je u oktobru 2003, umro je u Klivlendu (SAD) 12. decembra iste godine.
Ilham Alijev, Vikipedia
Magistrirao je istorijske nauke, i ostaje na institutu kao predavač.[2] Kasnije je postao počasni doktor nauka na brojnim univerzitetima poput Univerziteta Linkoln (SAD), MGIMO (Rusija), Bilkentskog Univerziteta (Turska), Nacionalne Poreske akademije (Ukrajina), Univerziteta nafte i gasa u Ploešti (Rumunija), Univerzitet Kjung Hi (Južna Koreja), Jordanskoj Univerziteta (Jordan) kao i počasni profesor Univerziteta - L. N. Gumilev (Kazahstan) i Univerziteta nacionalne i svetske privrede (Bugarska).
Alijev je izabran za predsednika Azerbejdžana 15. oktobra 2003. Na predsedničkim izborima dobio je 76% glasova. Stupio je na dužnost 31. oktobra 2003. Pri polaganju zakletve rekao je:
„ Ja verujem u srećnu budućnost Azerbejdžana. Uveren sam da će naša zemlja nastaviti da se razvija i jača. Demokratija u Azerbejdžanu će se dalje razvijati, biće obezbeđeni politički pluralizam, sloboda govora. Naša zemlja je postala moderna država. Sa ciljem da se postigne sve ovo, u Azerbejdžanu mora mnogo toga da se uradi. Ali za sve to, i prerastanja Azerbejdžana u modernu državu neophodno je, pre svega, u zemlji nastaviti politiku Hejdara Alijeva. ”
Pobedivši na predsedničkim izborima 15. oktobra 2008, sa više od 88% glasova, Ilham Alijev je drugi put izabran za predsednika Republike Azerbejdžan. Zakletvu je položio 24. septembra 2008.
Kao predsednik, Ilham Alijev, se aktivno zauzeo za razvoj domaće proizvodnje, posebno naftnog sektora. Fokus unutrašnjeg razvoja je postavljen zadatak da se izvrši dalja liberalizacija ekonomije, stimulisanje domaćih investicija. U okviru nove ekonomske strategije države u program socijalnog i ekonomskog razvoja regiona (2004—2008) bili su postavljeni sledeći ciljevo: stvaranje pola miliona radnih mesta, uvećanje udela ne-robne privrede u ukupnom BDP, razvoj privatnog biznisa, kao i posebni programi finansijske pomoći privatnim regionalnim kompanijama, razvoj infrastrukture (izgradnja i rekonstrukcija puteva, zdravstvenih, obrazovnih i sportskih objekata). Kao rezultat ove strategije, BDP po glavi stanovnika je 2008. dostigao 9,500 dolara, stepen siromaštva je snižen na 29%, a prosečna plata 2007. je iznosila 214,6 dolara. Rast BDP je najveći među državama ZND, a tokom prvog mandata Ilhama Alijeva, ekonomski rast je iznosio 96%[4][5].
Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje
Nikad više u Dotmarket
Registrovani: 0 ( 0 )
Spomenik Azerskom diktatoru u sred Beograda
Re: Spomenik Azerskom diktatoru u sred Beograda
Re: Spomenik Azerskom diktatoru u sred Beograda