Socijalisticki spomenici u YU

valerijan: Šta je na ovim spomenicima Socrealizam? Forma? Materijal?

milivoje t: ne pricam o saveznickim politicarima, vec obicnim borcima i njihovim potomcima koje sam igrom slucaja kroz posao upoznao...rusi, britanci i amerikanci - obicni ljudi, obicni borci, sa strasnim postovanjem su pricali o nasoj borbi.

ne znam o kakvoj bajci pricas, ono sto su komunisti radili kapitalistima, kapitalisti su radili komunistima pre tog rata. progonili, trpali po zatvorima, zakonom zabranjivali, cak i kada su pobedjivali na izborima, a onda je batina promenila vlasnika uz blagoslov svih velikih sila...
al to nije tema.

ako pricas o srbima, jesmo stradali, ali moglo bi se reci da nismo imali izbora.
posebno zapadni srbi u NDH. kao sto jevreji nisu birali da idu u nemacke gasne komore, tako ni srbi nisu birali idu na klanje u hrvatske logore...

CNN: Titovi spomenici među najružnijima na svetu

Američka TV mreža CNN objavila je na svom internet portalu listu "najružnijih spomenika na svetu", među kojima su se našli i spomenici u bivšoj Jugoslaviji iz ere Josipa Broza Tita.

"Spomenici koje je naručio bivši jugoslovenski diktator Josip Broz Tito šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, da bi obeležio mesta bitaka iz Drugog svetskog rata, jesu brutalne betonske skulpture koje su opstale i na udaljenim lokacijama širom bivše države", tvrdi CNN.

Kako navodi američka mreža, Titovi spomenici "liče na porušene sovjetske stambene blokove zaglavljene na poljani", ali, "ako ništa drugo, označavaju odlazak ratnih memorijala jahača na konjima, sa kitnjastim šeširima"...

plus:

Uprkos tvrdnjama CNN-a, spomenici koji su širom regiona podignuti za vreme postojanja SFRJ mnogima služe kao inspiracija.

Tako su fotografije ovih spomenika donele veliku slavu fotografu Janu Kempenaersu, koji je imao izložbe širom Evrope. I američki reditelj Kejleb Vencel-Fišer bio je zadivljen ovim futurističkim zdanjima, pa je njima posvetio posebno mesto u svom debitantskom filmu, naučno-fantastičnom ostvarenju "Sankofa".

izvor i nastavak teksta o tzv. najružnijim spomenicima

SFRJ spomenici inspiracija za SF film

Prvi trejler naučnofantastičnog filma "Sankofa" predstavljen je protekle sedmice, a kao jedna od glavnih inspiracija za ovo ostvarenje poslužili su brojni komunistički spomenici rasuti širom bivše SFRJ.

Nakon što je uništilo svoju planetu, čovečanstvo je napustilo Zemlju i uputilo se ka Titanu, Saturnovom mesecu. U pitanju je najveći mesec te planete, jedini nama znani mesec koji ima gustu atmosferu i, uz Zemlju, jedino nebesko telo za koje je uočeno stalno prisustvo tečnosti na površini.

Na tom putu jedan od brodova je uništen, i to upravo onaj brod koji je nosio "Arhiv planete Zemlje". Da sve bude još tragičnije, putnici koji su stigli do Titana počinju da gube pamćenje zbog tamnošnjih uslova života. Kako njihova sećanja počinju da blede, sve nade za preživljavanje položene su u jednu osobu koja treba da bude poslata nazad na Zemlju. Njen zadatak je da prikupi dovoljno znanja koje je čovečanstvo vekovima sticalo i vrati ih ljudima na Titanu.

"Glavna junakinja filma je upravo žena koja je poslata nazad na našu planetu", objašnjava za B92 reditelj filma "Sankofa" Kejleb Vencel-Fišer. "Međutim, na putu ka planeti ona otkriva veliki plutajući sanduk, deo uništenog broda na kom se nalazio 'Arhiv planete Zemlje'. Pronađeni deo sadrži filmove, fotografije i ostale zabeležene uspomene jednog od stanovnika Zemlje. Što više bude tragala po njegovim sećanjima, to će naša junakinja sve više preispitivati svoju misiju i njen cilj."

Reditelj Vencel-Fišer prvi put je otkrio komunističke spomenike podignute širom SFRJ pre tri godine. Tada je imao priliku da vidi fotografije Jana Kempenaersa, fotografa koji je, takođe oduševljen neobičnim spomenicima, napravio sada već poznatu seriju foto-zapisa.


"To je bilo pre tri godine i odmah sam bio fasciniran tim tvorevinama", priča reditelj. "Kada sam se preselio u Berlin, shvatio sam da me od Balkana deli veoma kratak let. Uštedeo sam nešto novca i kupio kartu za prvi slobodan let. Ono što me je posebno privuklo jeste činjenica da ovi spomenici izgledaju kao da potiču iz drugog sveta."

Tako je počela njegova kratka turneja po Balkanu. Prvi spomenik koji je posetio bio je onaj u Tjentištu, autora Miodraga Živkovića, podignut 1971. godine. Upravo je taj spomenik, priznaje Vencel-Fišer, sada sasvim siguran u to, na njega ostavio najjači utisak.

"Celo okruženje i ta dolina u kojoj je spomenik smešten nisu bili nalik ničemu što sam do tada video. Nisam imao ni ideju kolika je veličina tih spomenika u stvarnosti", zadivljeno priča reditelj dodajući da je tokom putovanja po zemljama bivše SFRJ posetio ukupno jedanaest spomenika. Upravo će snimci tih spomenika pdigrati jednu od ključnih uloga u filmu "Sankofa".

"Oni su pokretači jednog važnog razgovora o našim kolektivnim sećanjima, kako fizičkim tako i apstraktnim. Jedan od glavnih likova u filmu pokušava da postane deo posade koja putuje ka Titanu, ali kako bi osvojio kartu za taj put mora da da svoj doprinos 'Arhivu planete Zemlje'", objašnjava Vencel-Fišer. "Njega će zaintrigirati upravo vaši spomenici i odabraće baš njih kao glavne aktere svojih zapisa. Njegove snimke pronaći će glavna junakinja filma u onom odvojenom sanduku sa početka priče."

Vencel-Fišer je novac za snimanje filma sakupio putem sajta Kikstarter, gde je predstavio svoj dosadašnji rad i ideju za film "Sankofa", i sakupio željenih 15.000 dolara. Priznaje da je veliki deo novca ipak dobio kroz donacije prijatelja i porodice.

Snimanje filma počelo je u martu 2013, do sada je kompletiran i montiran ceo materijal, a ostala je još montaža zvuka i korekcija boja. Za dodatne postprodukcione radnje reditelj je pokrenuo još jednu kampanju za prikupljanje donacije, ovoga puta na sajtu Indi-go-go, a nedavno je predstavio i prvi promotivni trejler.

Planovi za bioskopsku distribuciju filma još uvek nisu izvesni. Ipak, sasvim je sigurno da će se film prikazivati na nekoliko evropskih festivala, a posebnu projekcije, navodi reditelj, planiraju i za BiH, Srbiju i Hrvatsku.

Sankofa - Official Trailer

plus:

Kejleb Vencel-Fišer je američki reditelj i muzičar, koji se nakon školovanja i rada u Sijetlu, Mineapolisu, Albukerkiju i Njujorku, preselio u Berlin i tu počeo da gradi svoju dalju filmsku karijeru. Studirao je i audio-inženjering i produkciju zvuka u Nuzičkoj školi "Meknali Smit". Njegovi radovi, koji se mogu videti na sajtu Supernormals.org, emitovani su na televizijskim kanalima MTV, Canal +, IFC.com, kao i na festivalu dokumentarnih filmova "Silver doks film festival".

izvor

Komunistički spomenici kao iz budućnosti

Postoje stotine spomenika razbacanih po brdima, ruralnim i zaboravljenim predelima na području bivše Jugoslavije. Nekada su bili svedočanstva hrabrih ljudi, dece, vojnih veterana, patriota i narikača koje su izgubile porodice u Drugom svetskom ratu, a sada su veoma retko posećeni.

Ove strukture su uglavnom bile naručene od strane Josipa Broz Tita 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, kako bi neka masta bitaka iz Drugog svetskog rata ostala upamćena (Tejntište, Kozara i Kadinjača), ili mesta na kojima su se nalazili koncentracioni logori (Jasenovac i Niš).

Dizajnirali su ih razni skulptori (Dušan Džamonja, Vojin Bakić, Miodrag Živković, Jordan i Iskra Grabul, između ostalih) i arhitekte (Bogdan Bogdanović, Gradimir Medaković...). tokom 80-ih godina, ovi spomenici su privukli milione posetilaca godišnje, pogotovo mladih pionira u cilju patriotskog obrazovanja.

Nakon raspada devedesetih godina, spomenici su uglavnom potpuno napušteni a simbolična značenja su zaboravljena. Mnogi od njih izgledaju kao iz Tomorrowland dela u Diznilendu.

Belgijski fotograf Jan Kempenaers je putovao mnogim balkanskim zemljama prošle decenije i zabeležio je većinu ovih monolita kamerom. Nekoliko desetina njih je objavio u svojoj knjizi koja se zove jednostavno "Spomenik". http://www.ascmag.com/blog/2011/02/28/spomenik

Od 2006-2009. Kempenaers je putovao po bivšoj državi (Hrvatska, Srbija, Slovenija, Bosna i Hercegovina) uz pomoć mape iz 1975.

Njegove fotografije pokreću pitanje da li ove skulpture mogu da ožive ponovo samo kao skulpture? Sa jedne strane, u stanju u kom se nalaze i institucionalni zaborav i neodržavanje, možda otežavaju taj zadatak. Ali sa druge strane, i dalje su neverovatno lepi iako su izgubili simbolično značenje.

Najčešće su građeni od betona u takozvanom stilu brutalne umetnosti jer su stvoreni da traju i da ostanu svedoci Jugoslavije. Međutim, istorijske rane nikada ne zacele, nastavljaju da se šire i da iznova krvare.

Državu je na okupu čuvao harizmatski vođa, doživotni predsednik, maršal Josip Broz Tito, koji je pokušavao da izgladi postojeće etničke i religiozne sukobe koji su izdanci Drugog svetskog rata.

U toku njegove 35-godišnje vladavine su nastali svi ovi spomenici. Uglavnom su se pojavljivali u ruralnim predelima, na mestima kojia su slabo nastanjena i koja neće nositi teške uspomene na posledice surovih sukoba. Brojni su podignuti na grobljima u znak sećanja na stradale i postali su simbol nacionalne tuge i gubitka.

izvor

CNN: Titovi spomenici među najružnijima na svetu

Druga mocna stvar je i utisak kakav ostavljaju kada u nekoj nedodjiji naidjete na neku od takvih grdosija.

Java Beograd:
Žalosno je što se tu mešaju dve stvari, koje ne bi trebale da se mešaju:
a) antifašistička borba, otpor okupatoru, borba za oslobođenje zemlje
b) komunizam, Tito, partija

Mi, kao država Srbija i kao srpska nacija treba da budemo ponosni na našu antifašističku borbu i na naš doprinos u II Svetskom Ratu ! I treba da negujemo i održavamo sve spomenike koji se tiču toga. E sad, ovo drugo, to je naravno druga priča.

Pusti ti Mađare. Oni su bili na strani Trojnog pakta, i oni niti nemaju spomenike koji ovekovečuju antifašističku borbu (koju antifašističku borbu ?!). Imaju (imali su) samo spomenike, nametnute od strane SSSR-a koji slave komunizam.

milivoje t: