Citat:
Bradzorf012:
Mene, kao građanina koji plaća porez zanima samo jedno. Koliko je svrsishodna ta vrsta ekonomske politike, tj. koliko ja kao pojedinac, odnosno društvo dobijamo tom vrstom rasipanja poreskog novca? Odgovor na ovo pitanje je skoro ništa, možda i samo ništa. Godinama sam se trudio da shvatim tu logiku, ali mi i pored najbolje volje nije bilo jasno. Ako država Peri nudi besplatnu infrastrukturu, oslobađanje od poreza i tzv. subvencije po radniku, zašto to ne daje i Žiki? Zašto vrši diskriminaciju? Čak i da je ne sprovodi, koliko se ja razumem u sir i vojnu muziku, ako reši, trebalo bi da diskriminiše tzv. strane investitore, a ne domaće, osim ako država Srbija štiti interese Italije i Severne Koreje, a ne interese građana Srbije. To bi bilo nešto novo za mene: nešto kao kada bi država ušla u rat, poslala vojsku na bojište, a onda se svim silama trudila da dostavi što više municije protivničkoj strani. Ok, mogu da razumem, nemamo novca, nemamo tehnologiju, ljudski potencijal nam se toliko utanjio, ali zašto, zašto pobogu? Pretvaraju nas u belo roblje, od zemlje koja je proizvodila skoro sve od igle do lokomotive, postali smo motači kablova. Šta imamo od fijata? Ništa. U ekonomskom smislu, protočni bojler na kom fijat zaradi nešto malo, a mi ništa. Jeftinije je bilo te ljude poslati da odmaraju i dati im te pare.
Čak i da je sve ovo prethodno pogrešno sagledano, ima jedna druga bitna stvar. Zašto bi se novac poreskih obveznika koristio kao podsticaj bilo čijem privatnom poslovnom interesu? Jesam li ja nešto propustio, možda mi nije dobro, ne znam. Koliko je meni poznato, to se zove ulaganje. Na stranu to što nas niko ne pita, od lokalne samouprave do vrha države, ali bih voleo da znam, za čije babe zdravlje? Ako već ulažemo pod firmom subvencija, gde je profit? Ne pripada nam profit, naše je samo da damo pare koliko sam razumeo. Pare koje inače nemamo, nego se zadužujemo. Genijalno, šta drugo reći. Kako neko reče u jednom tekstu u politici, to je politika razvijanja siromaštva. Ne brinite, dala je odlične rezultate: svako ko može, gleda da zapali iz Srbije.
Kao prvo - pitaju te. Naravno, ne bukvalno tebe lično, nego
budu izbori i građani kažu da li jesu ili nisu za politiku koja je vođena u zadnjih nekoliko godina. Prema rezultatima zadnjih izbora, kažu građani - sve je OK, teraj dalje isto tako kao i do sada. Molim lepo - to je to.
... Pretvaraju nas u belo roblje, od zemlje koja je proizvodila skoro sve od igle do lokomotive, postali smo motači kablova....
Zemlja koja je proizvodila sve i svašta odavno nema. Nema. Pogledaj levo desno, potraži. Nema. I šta sad ? Da mrsmo da sada nećemo da motamo kablove, jer nam je ispod časti ? Može i to. Onda ćemo da klošarimo ispred samoposluge, sedeći na praznoj gajbi i pijući pivo za zadnji dinar. Ili možemo da prihvatimo ono šta neko ponudi kao proizvodnju. Ili ne prihvatimo. Niko nas ne primorava.
... trebalo bi da diskriminiše tzv. strane investitore, a ne domaće, osim ako država Srbija štiti interese Italije i Severne Koreje, a ne interese građana Srbije ...
Domaći investitori su mit. Svodi se na nekoliko tajkuna koji su uspeli da se obogate putem političkih i udbaških veza devedesetih. To su Mišković, Peconi, Karić i slična žgadija. NIKO, ali NIKO, NIKO, NIKO od njih nikad nije imao, organizovao bilo kakvu proizvodnju bilo čega, Sve se svodi na trgovinu, trange-frange uz državni protekcionizam njihovih (ne)dela.
Izuzetno sam zahvalan i ovoj i prethodnim vladama koje nisu davala subvencije "domaćim investitorima", jer dobro znamo šta bi se desilo sa tim parama. Podsećanje - SVE banke sa državnim kapitalom su propale, ogrezle u pljačkama i davanju suludih kredita tajkunima.
Ajde, budi realan pa kaži: da li bi poverio 100€ svojih para Kariću da ovaj "uloži u proizvodnju". 
Jeste, komično je, priznajem.
S druge strane velike internacionalne korporacije, u vlasništvu akcionara i velikih investicionih fondova idu strejt linijom - dobijemo pare - organizujemo proizvodnju - imamo profit. Kad njima daš subvencije da organizuju proizvodnju - ishod je jasan.
... Kako neko reče u jednom tekstu u politici, to je politika razvijanja siromaštva. ....
Ovoga sam se naslušao u zadnjih nekoliko godina, zajedno sa famom o pelenama, malim platama, belom roblju i tako dalje i tako dalje.
Kao prvo, nisam video ni jedan džavni dekret da neko mora da radi u Juri i sličnim "Jurama". Nećeš - ne moraš, nisi "belo roblje".
Kao drugo, fama o pelenama, (znam iz prve ruke) nastala je od neradnika koji su u osam sati radnog vremena, 'teli dva tri da provedu u klonji, uz rakijicu. Šatro, baš im nužda. Poslodavac rekao - ne može, a ovi zvali novinarčiće i kukali kako ne smeju u WC.
Kao treće, cenu radne snage određuje tržište. Ja u džepu imam 10.000 din, ali žvake plaćam 50 din. Mogu da platim i 100 din, imam para, ali zašto bih to radio ako je tržišna cena žvaka 50 din ? Tako je i sa radnim snagom. Kad svi budu zaposleni (ne bukvalno, ali zna se koji veliki procenat) onda će svaki sledeći poslodavac morati (hteo to ili ne) da ponudi veću, i veću platu da bi uopšte imao radnike. Onda više neće biti ni 200 € ni 300 €, već silom tržišnih zakona sve veća i veća cifra.
Da li bi ti, ti lično, kad bi sad imao svoju fabriku, nekvalifikovanog radnika platio 2.500 € ili 250 € ?
... Šta imamo od fijata? Ništa....
Možda ti lično nemaš ništa, ali Kragujevac je pre Fiata bio "dolina gladi". 70% nezaposlenih.
Kad radi Fiat, i 4.000 radika prima plate, onda će i prodavac cipela u Kg da proda nešto, a i frizerka u svom salonu ima koga da frizira. Slično je i u Smederevu, Lebanu i drugim sredinama gde nije bilo ama baš nikakve teoretske šanse za zaposlenje. Ništa. Nula. Duplo golo.
... Jesam li ja nešto propustio, možda mi nije dobro, ne znam ...
Jesi propustio si. Srbija je, "mudrom" politikom svojih vlada, od osamdesetih godina uspela da dotakne ekonomsko dno.
I ne samo to, nego se i točak istorije, globalno gledajući, okreće unapred i ne vraća se. Na primer, Srbija danas nije u stanju da proizvede traktor koji bi bio dobar i koji bi mogao da se prodaje širom sveta. To smo mogli pedesetih, šezdesetih, zaključno sa sedamdesetim. Danas nema inženjera koji bi konstruisali traktor, nema inženjera koji bi rekli koje su mašine potrebne za proizvodnju, nema inženjera koji bi organizovali proizvodnju, nema dizajnera koji bi dizajnirali proizvod, nema komercijale koja bi prodala proizvod. Nema. Prosto. Ako si mislio da ima - pogrešio si. Nema. Proizvodnja bilo kojeg sofisticiranog proizvoda u domaćim fabrikama je mit. I daleka istorija.
... Zašto bi se novac poreskih obveznika koristio kao podsticaj bilo čijem privatnom poslovnom interesu? ...
Zato što se njegov poslovni interes poklapa sa državnim.
Kad je neko spreman da na livadi sagradi fabriku to podrazumeva:
1. Angažovanje domaćih radnika da sagrade objekat. Zidari, tesari, moleri, električari ... Ima posla - ima zarade. Ima zarade - ima potrošnje - ima poreza.
2. Uvoz sirovina i transport do fabrike u Lebanu (na primer, Lebane mi nešto u sećanju da je tamo nešto sarađeno) - špediteri, kamioni, vozači, putarina - svima redovni priliv novca. Ima para - ima potrošnje - ima poreza.
3. Potrošnja struje, vode, energenata za proizvodni proces - eto para za lokalnu EDB, za vodovod i kanalizaciju. Eto taksi za opštinsku samoupravu. Eto para - eto poreza.
4. Radnici primaju plate. Manje ili veće, ali primaju. Eto para, eto potrošnje, eto zarade, kako već rekoh i za lokalnu frizerku. I poreza državi, naravno.
Posle nekoliko godina, državi je vraćeno šta je uložila, a radnici i dalje rade i zarađuju.
Alternativa ovome ? Livada je ostala livada. Ništa. Nula. Duplo golo. Šta je bolje ?
OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji
Login
Re: IT industrija i subvencije