Tačno 4 meseca posle opet ja...sa idejom koju nikako da precrtam i stalno joj se vraćam.
Od samog početka, mog bavljenja pasivnom solarnom arhitekturom, mi se činilo da nije logično "proterati" topao vazduh kroz kanal sa vrha verande preko krova do pod prvu ploču u podzemnu akumulaciju (od šljunka ili betonskih blokova), da kanal prođe pored betonske ploče koja deli prizemlje i sprat i da se bar deo tog vazduha ne preusmeri u tu ploču!?
Onda me je Eloiza, a njega arhitekte i sam Lalović, uverio da je umesto 60cm krupnog šljunka unutar betonskog korita, bolja alternativa betonski blok u jednom sloju posebno ako se TZ takođe koristi.
Dakle, zašto se ne bi napravio podrum, iznad koga bi bila AB ploča, pa se topao vazduh terao kroz punioce i to obe ploče, i one spratne? Moralo bi se dobro dihtovati, silikonom između susednih punioca, i napraviti zmija na spoju dva reda punioca da vazduh cirkuliše cik cak, a verovatno i malo deblja AB ploča da bi kašnjenje grejanja bilo posle zalaska sunca...
Dodatnom TI preko donje ploče sa donje strane bi se termički odvojio podrum od tople ploče. Ovde je važno da li je poprečni presek punioca dovoljno veliki za količinu toplog vazduha, srazmerno veličini verande i da li je debljina ploča optimalna...
generalno mi se čini da nije neophodno neko idealno dihtovanje pa čak ni alu cevke za topao vazduh već samo punioci. Dihtovanje se postiže betonom sa svih strana, a odozdo tj. po plafonu bi termoizolacija valjda bila dovoljna. Silikon po spojevima bi verovatno koristio da smanji čepove i strujanje vazduha učini fluidnijim. Uostalom dobija se neposredan kontakt vazduha sa puniocima koji su u spoju s betonom koji i treba da se zagreva. Nisam čuo za betonske punioce, za crep jesam, pa je izvestan gubitak samo u manjoj termičkoj provodnosti punioca u odnosu na beton a to je cm ili dva.
Kada se uzme u obzir da je beton (bez košuljice) debljine 20cm u širini svake fert gredice (12cm), a 6cm iznad svakog punioca (28cm) to ispada kao da je homogeno po celoj površini ploče 10cm betona. Ipak, sa aspekta zagrevanja sigurno je manje pošto se topao vazduh penje. Ako se najpre izlije AB ploča, a potom i košuljica od 4cm a možda i deblja zbog postavljanja cevi za podno vodeno grejanje, to se ukupno dobija pristojna debljina. Kod TZ se merilo i brzina prenosa toplote (energije) za beton je 25mm po satu. Ovde imamo oko 14cm betona što je vremenski otklon od 5.5 sati i ako se uzme da je zimsko sunce od 10 do 16 sati ispada da podno grejanje bude najjače oko 18.30h što je taman!
U mojoj arhitekturi, ranije opisivani objekat 5.5x11, sa istoka i zapada su tremovi, sa juga veranda, a sa severa prizemna garaža. Realno, ako se podrazumeva neka šupa/letnja kujna nezavisno od objekta onda bi se u podrumu samo smestila zimnica, vino i rakija, eventualno kotlarnica. Za 60 kvadrata nema onda potrebe, pa bi nekih 20 bila puna kapa? Tako bi ispalo da prizemna (solarna :)) AB ploča bude kombinovana od punioca (nad podrumom) i od betonskih blokova...
Još jedna izmena moje arhitekture, ovog puta valjda nema zamerke. Nije značajno promenjena osnova. Ono što može biti velika promena je podrum koji je do sada izostajao. Zato mi je važno da predvidim koliko je ideja sa proterivanjem vazduha iz verande kroz ploču dobra. Ako jeste otvara se opcija podruma.
Ranije sam pominjao onu laku tavanicu, platična ispuna umesto keramičkih punioca. Ova je čak veća po površini, ali ima jednu značajnu manu. Debljina plastike je izgleda oko 20mm, što je bilo neophodno zbog nosivosti ali je meni potreban direktan kontakt toplog vazduha i betona koji je iznad plastike. Termička provodnost plastike nije velika oko 0.2W/mK što je 4 puta manje od keramike, zapravo je izolator, pa bi zagrevanje vazduhom bilo presporo.
E sad, koliko će se prenositi toplote kroz keramičke punioce verovatno se da izračunati, simulirati. Možda je puna beton ploča najsigurnije rešenje, a pre betona se polože na dno tj. oplatu niz okiten creva za prolaz vazduha, čak se može iz komada isavijati i kroz gredice u oblik zmije, ili pvc kanalizacioan fi 75mm, nešto slično? Ovde je posao šalovanje, pa armiranje...video sam da u Hrvatskoj nude neke gotove betonske punioce sa rupama, ali verujem da nije jeftino.
Bilo bi dobro da postoje betonski punioci bez horizontalnih pregrada, samo da sednu na gredice!
Snalažljivi kinezi! Meni se čini da je SSM varijanta. Za gredice se slažem, ali fale betonski punioci. Oni iz Tihe bi bilo idealni. Nažalost još mi izmiču betonski punioci, pošto ih više ne prave ni u Sr. Kamenici ni u Gračanici, BiH.
Inače sam dobio ponudu iz Čačka za 1m slične, kineskoj, betonske ploče sa 4 cevi, širine 50 i debljine 15cm. Cena prava sitnica 6600din/m. što je preko 100E/m2. Beton je MB40 i nije armiran... Razmišljam o samogradnji iako se nadam jednoj drugoj razumnoj ponudi uskoro...pa javljam...
Evo, na danas meni važan dan, da vas obradujem idejama gradnje koje pasivnu kuću čine dostupniju u finansijskom smislu. Naučni radovi pokazuju da je optimalna debljina betonskog zida 20cm pa obratite pažnju i razmislite!
Najvažnija stvar za realizaciju jedne pasivne kuće, tačnije samogrejne, je arhitektura. Tu ne sme biti kompromisa. To je i osnovna greška koju su naše arhitekte 80tih pravile, želja im je bila da kuća bude lepa po cenu skupljih rešenja. Matrica može biti Balkomova kuća, eventualno naša Andromeda. Koliko sam računao, veći je značaj arhitekture od pozicije (ka jugu). Voleo bih da to još koga interesuje, ali je meni bilo važno da sam sebe u to uverim pre početka izgradnje...
