Login
Re: Sistemi održivi za čoveka i priroduCitat:
djoka_l:
Cela ova priča o "održivosti" je prilično prazna.
Recimo Majorov primer sa sečom drveća. Uopšteno, smatra se održivim ako se posadi onoliko hektara drveća koliko se hektara šume poseče.
Namerno sam upotrebio reči "šuma" i "drveće".
Šuma je kompleksni ekosistem koji obuhvata razne vrste biljaka, životinja, gljiva, mikroorganizama. Ono što mi, ljudi, radimo je da posečemo šumu, umesto nje posadimo jednu vrstu drveta u redovima. To više nije šuma - možda je površina ista, ali je biodiverzitet narušen, dobijamo površinu sa monokulturom koja je osetljiva na bolesti i štetočine.
Osim toga, dobijaju se "zakrpe" drveća, međusobno razdvojene putevima, ogradama, drugim površinama sa drugim monokulturama. Sprečena je migracija živog sveta koja je bila moguća u šumama. Uvode se kulture koje nisu prirodne za tu okolinu,. Recimo sadi se paulovnija koja je karakeristična za Japan, pa sada raste tamo gde nikada ranije nije rasla. Vrste koje su specifične za neko područje, zamenjene su vrstama koje su od ekonomskog efekta za ljude.
Onako kako je nekada bilo, nkada više neće biti, jer ne hranimo isti broj ljudi danas kao pre 50, 100 il 1000 godina.
Cela ova priča o "održivosti" je prilično prazna.
Recimo Majorov primer sa sečom drveća. Uopšteno, smatra se održivim ako se posadi onoliko hektara drveća koliko se hektara šume poseče.
Namerno sam upotrebio reči "šuma" i "drveće".
Šuma je kompleksni ekosistem koji obuhvata razne vrste biljaka, životinja, gljiva, mikroorganizama. Ono što mi, ljudi, radimo je da posečemo šumu, umesto nje posadimo jednu vrstu drveta u redovima. To više nije šuma - možda je površina ista, ali je biodiverzitet narušen, dobijamo površinu sa monokulturom koja je osetljiva na bolesti i štetočine.
Osim toga, dobijaju se "zakrpe" drveća, međusobno razdvojene putevima, ogradama, drugim površinama sa drugim monokulturama. Sprečena je migracija živog sveta koja je bila moguća u šumama. Uvode se kulture koje nisu prirodne za tu okolinu,. Recimo sadi se paulovnija koja je karakeristična za Japan, pa sada raste tamo gde nikada ranije nije rasla. Vrste koje su specifične za neko područje, zamenjene su vrstama koje su od ekonomskog efekta za ljude.
Onako kako je nekada bilo, nkada više neće biti, jer ne hranimo isti broj ljudi danas kao pre 50, 100 il 1000 godina.
Kao što rekoh primer je smišljen ad hoc, ali i tako jedini koji sam uspeo da smislim, jer solarni paneli, vetrenjače, hidroelektrane, poljoprivreda sve to to trokira po principu održivosti. Sa šumom je još mnogo gore nego što ti pišeš, autohtona šuma je proglašena za neobnovljiv resurs, znači jednom posečeš nema oporavka, a mi posečemo i zasadimo plantažu kanadske topole. Komšija što je pre išao sa gumarabom u šumu da naseče par stabala za zimu, sad ide sa bagerom koji je veći od moje kuće, i dva kamiona koje je sve nabavio na pijaci polovnih mašina iz bugarske, i postao preduzetnik peleta, sečemo vetrozaštitne pojaseve u Vojvodini, i centralne gradske drvorede za pelet.
Ne znače mi mnogo prazni primeri, i primeri neodrživosti. Više mi znači ako dostaviš primer održivosti, takav da čovek koristi resurse, ali i resurs ostaje približno netaknut. Ili samo reci gde da odlažem upotrebljene čačkalice, a da ne ugrožavam okolinu.
Nemoj da pricas?
