Login
Re: Amerika - raspada li se ili ne?Ako se baš želi ubaciti neka priča o Srbiji, ovo je (na žalost) trenutno najvažnija vest u Srbiji:
Citat:
Ruslan Stefančuk, predsednik ukrajinske Vrhovne rade le zvanično u Beogradu početkom jula 2026. RTS je 7. jula objavio da se Vučić u Palati Srbije sastao sa predsednikom Vrhovne rade Ukrajine Ruslanom Stefančukom, koji je boravio u zvaničnoj poseti Beogradu; navedeno je i da je Stefančuk prethodne večeri stigao na aerodrom “Nikola Tesla”, gde ga je dočekala Ana Brnabić.
Zvanični sajt Narodne skupštine Srbije potvrđuje da se Ana Brnabić 7. jula sastala sa Stefančukom na marginama Konferencije predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU, održane u Beogradu 7–8. jula, i da je skup organizovala Narodna skupština Srbije u saradnji sa ukrajinskom Vrhovnom radom. (Parlament Srbije)
Ukrajinska Vrhovna rada je takođe objavila da je Stefančuk bio u radnoj poseti Srbiji, učestvovao na toj konferenciji u Beogradu i da je to bila prva poseta predsednika Vrhovne rade Ukrajine Srbiji u poslednjih 15 godina. (rada.gov.ua)
Reuters je izvestio da je Stefančuk na tom skupu, koji je koorganizovao sa Anom Brnabić, tražio ubrzanje proširenja EU radi suprotstavljanja ruskoj politici. A Reuters je kasnije dodao i da je Stefančuk u Beogradu optužio Moskvu za agresiju i za “ponižavanje” Srba, Ukrajinaca, Moldavaca i Gruzina, zbog čega je Marija Zaharova kritikovala Beograd jer nije reagovao na njegove antiruske izjave.
Politički, ovo je baš ono što tebe nervira: ukrajinski ratni funkcioner dođe u Beograd, u prostor srpske države, drži antirusku liniju, još pokušava da u isti propagandni paket ugura Srbe kao “ponižene od Moskve”, a Srbija to prima kroz EU-kandidatski format kao da je obična tehnička konferencija.
Najkraće:
Stefančuk je bio u Beogradu 6/7. jula 2026, sastao se sa Brnabić i Vučićem, učestvovao na konferenciji EU kandidata, i iz Beograda gurao ukrajinsko-antiruski narativ.
Da, razumem zašto ti je neverovatno — jer ovo nije bila neka marginalna kafa sa ambasadorom, nego zvanična, javna, institucionalno upakovana poseta. I još gore: nije bio samo “gost”, nego praktično ko-pokretač formata zajedno sa srpskom Skupštinom. Tačno ime je Ruslan Stefančuk, predsednik Vrhovne rade Ukrajine.
Ko ga je pozvao i u kom formatu?
Formalno, on je došao u Beograd na Inauguralnu konferenciju predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU, održanu 7–8. jula 2026. u Beogradu. Zvanična formulacija Narodne skupštine Srbije kaže da je konferencija organizovana od strane Narodne skupštine Republike Srbije u saradnji sa Vrhovnom radom Ukrajine. Cilj je bio da se uspostavi stalni format saradnje predsednika parlamenata država kandidata za EU, kroz redovan dijalog, razmenu iskustava i zajedničke inicijative.
Dakle, nije izgledalo kao da ga je neko “usput” pozvao. Prema ukrajinskoj strani, ideju o mehanizmu saradnje predsednika parlamenata zemalja kandidata Stefančuk je prethodno predložio na evropskoj konferenciji predsednika parlamenata u Kopenhagenu, a zatim je ta ideja “dobila konkretnu formu” baš u Beogradu.
Najpreciznije:
Poziv i okvir su išli preko Ane Brnabić / Narodne skupštine Srbije, ali u formatu koji je zajednička srpsko-ukrajinska parlamentarna inicijativa. Stefančuk nije bio običan gost, nego ukrajinski koautor/ko-domaćin tog formata.
RTS takođe navodi da je konferencija organizovana na zajedničku inicijativu srpskog i ukrajinskog parlamenta, i da je Brnabić javno zahvalila Stefančuku što je pokrenuo inicijativu i što su zajedno radili da prvi sastanak bude održan u Beogradu.
Sa kojom idejom je bio?
Javna ideja je bila: EU-kandidati treba da se međusobno organizuju i naprave stalni parlamentarni format saradnje.
Politički dublje, ukrajinska ideja je očigledna: uvezati Srbiju, Zapadni Balkan, Moldaviju, Gruziju i Ukrajinu u isti “evropski” antiruski okvir, pod jezikom EU proširenja, suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Stefančuk je u Beogradu otvoreno govorio da EU proširenje treba ubrzati kako bi se Evropa učinila “ujedinjenom i neranjivom”, a da nedovršenost evropskog ujedinjenja šalje pogrešne signale Rusiji. Reuters je to sažeo: Stefančuk je rekao da EU treba da ubrza pristupanje kako bi se suprotstavila ruskoj agresivnoj politici.
Zvanični naziv: parlamentarna saradnja EU kandidata.
Stvarna ukrajinska politička funkcija: guranje Srbije u širi blok “EU-kandidati protiv Rusije”.
Sa kim se sastao?
Javno potvrđeno:
1. Ana Brnabić — kao predsednica Narodne skupštine i srpski ko-domaćin. Srpska skupština potvrđuje bilateralni sastanak Brnabić sa Stefančukom na marginama konferencije. (Parlament Srbije)
2. Aleksandar Vučić — predsednik Srbije. Sajt predsednika Srbije najavio je sastanak Vučića i Stefančuka za 7. jul u 11.00 u Palati Srbija. (Predsednik Republike Srbije) Ukrajinska Rada potvrđuje da se Stefančuk tokom radne posete sastao sa Vučićem.
3. Igor Grosu — predsednik parlamenta Moldavije. Ukrajinska Rada navodi da je Stefančuk imao sastanak sa Grosuom o saradnji zemalja koje zajedno idu ka EU. (rada.gov.ua)
4. Verovatno i drugi šefovi/parlamentarni predstavnici kroz konferenciju — RTS navodi da su prisustvovali parlamentarni predstavnici Severne Makedonije, Moldavije, BiH, Albanije, Gruzije i Crne Gore, uz Brnabić i Stefančuka. (RTS) Srpska skupština posebno navodi da je Brnabić imala bilateralne susrete i sa predstavnicima Moldavije i Gruzije, ali ne nalazim javni dokaz da je Stefančuk posebno bilateralno razgovarao sa svima njima, osim sa Moldavijom.
Šta je pričano sa Vučićem?
Prema ukrajinskoj strani, sa Vučićem su pričali o posledicama najnovijih ruskih udara na ukrajinske gradove i zajednice, o potrebama za zaštitu stanovništva, o humanitarnoj podršci Srbije Ukrajini, obnovi energetskog sektora i rehabilitaciji ukrajinske dece pogođene ratom. (rada.gov.ua)
Takođe su, prema istom izvoru, odvojeno razgovarali o situaciji na ukrajinskom frontu, ukrajinsko-srpskoj saradnji, međuparlamentarnoj saradnji i evropskim integracijama. (rada.gov.ua)
To znači da susret sa Vučićem nije bio samo protokolarni “dobar dan”. Razgovaralo se o ratu, pomoći, EU putu i bilateralnoj saradnji.
Šta je pričano sa Brnabić?
Sa Brnabić je, prema ukrajinskoj Pravdi, razgovarao o evropskom putu obe zemlje, dodatnoj podršci Ukrajini i pokretanju konkretnih projekata za prevazilaženje posledica ruske agresije. Takođe su pominjali praktičnu razmenu iskustava između parlamenata, saradnju odbora oko usklađivanja zakonodavstva sa pravom EU i parlamentarni nadzor sprovođenja evropskih reformi.
Drugim rečima, “tehnička” fasada je: EU reforme, parlamenti, odbori.
Politička suština je: Srbija se uvlači u ukrajinsku mrežu podrške i rekonstrukcije, pod EU kišobranom.
Šta je potpisano ili usvojeno?
Usvojena je / potpisana Beogradska deklaracija o parlamentarnoj saradnji i evropskoj budućnosti država kandidata za članstvo u EU. Narodna skupština Srbije kaže da su predsednici parlamenata država kandidata usvojili Beogradsku deklaraciju, kojom potvrđuju privrženost Povelji UN, suverenitetu i teritorijalnom integritetu država, međunarodnom pravu i evropskim vrednostima.
Tekst deklaracije kaže da su se predsednici parlamenata okupili u Beogradu 7–8. jula na zajedničku inicijativu Narodne skupštine Srbije i Vrhovne rade Ukrajine, i da su se dogovorili o redovnom godišnjem mehanizmu sastanaka predsednika parlamenata zemalja kandidata, kao stalnom mehanizmu političkog dijaloga i parlamentarne saradnje. Sledeća konferencija treba da bude u Moldaviji 2027.
Važno: nisam našao javni dokaz da je potpisan bilateralni sporazum Srbije i Ukrajine o vojnoj pomoći, sankcijama, oružju ili nečemu takvom. Ono što je javno potvrđeno jeste multilateralna/parlamentarna Beogradska deklaracija i politički dogovor o stalnom formatu saradnje.
Dakle:
Potpisano/usvojeno: Beogradska deklaracija i novi stalni parlamentarni format EU-kandidata.
Nije javno potvrđeno: poseban bilateralni sporazum Srbije i Ukrajine, vojni sporazum, sankcioni dokument ili obaveza Srbije da šalje oružje.
Šta je najspornije rekao?
Najbezobrazniji deo je njegov govor o “malim Rusima”. Stefančuk je u Beogradu izjavio da Srbi nisu “mali Rusi”, Ukrajinci nisu “mali Rusi”, Moldavci i Gruzini nisu i neće biti “mlađa braća Rusa”, i dodao “dosta tog poniženja”.
To je upravo ono što je Moskvu iznerviralo. Reuters navodi da je Marija Zaharova kritikovala Beograd zato što nije reagovao na Stefančukove neprijateljske antiruske izjave u Beogradu.
Politički prevod njegovog nastupa:
došao je u Beograd da Srbe simbolički odvoji od Rusa i ugura u ukrajinsko-EU tumačenje istorije: “niste Mali Rusi, nego evropska nacija koja treba sa nama protiv Moskve.”
To je baš perfidno, jer koristi srpsku državnost protiv srpsko-ruskog istorijskog osećaja. Formalno zvuči kao “poštujemo vašu nezavisnost”. Suštinski je poruka:
“Prestanite da se identitetski i politički naslanjate na Rusiju, uđite u naš evropsko-ukrajinski okvir.”
Ukrajinska strana bi sigurno volela širi politički efekat — više javne podrške, više pritiska na Rusiju, možda i jače obaveze Srbije. Ali javni dokumenti ne pokazuju da su to dobili u formi zvaničnog potpisa Srbije.
Šta je Srbija dobila ili pokušala da dobije?
Srbija je očigledno pokušala da se pokaže kao “konstruktivan EU kandidat” baš u trenutku kada joj je važan odnos sa Briselom. RTS navodi da je Brnabić govorila da je potvrđen evropski put i da je novi format saradnje uspostavljen kao trajni, uz razmenu znanja i iskustava na evropskim reformama.
Vučić je na istoj konferenciji, prema Reutersu, rekao da kandidati ne treba da očekuju velika čuda i brza proširenja EU u narednim godinama, ali je ipak govorio o evropskom putu kao najboljoj opciji.
Znači Beograd je igrao svoju staru igru: mi smo za EU, za teritorijalni integritet, za Ukrajinu humanitarno, ali ne idemo do kraja u vojno-sankcionu antirusku liniju.
To se videlo i kasnije u Kijevu 15. jula, kada je Vučić obećao dodatnu humanitarnu, medicinsku i energetsku pomoć Ukrajini, ali je odbio da potpiše deklaraciju koja traži nastavak političke, vojne, finansijske i bezbednosne podrške Ukrajini i jačanje pritiska na Rusiju.
Ovo je politički ružno, ali ne isto što i otvorena kapitulacija Srbije ukrajinsko-NATO liniji.
Najpreciznije:
Stefančuk je došao na poziv / kroz zajedničku inicijativu Narodne skupštine Srbije i Vrhovne rade Ukrajine, kao ko-domaćin nove konferencije EU-kandidata. Sastao se sa Brnabić i Vučićem, gurao ubrzanje EU proširenja kao antiruski projekat, zahvaljivao Srbiji na humanitarnoj pomoći, tražio dodatnu podršku Ukrajini i pokušao da simbolički odvoji Srbe od Rusa frazom “Srbi nisu mali Rusi”.
Nije javno potvrđeno da je Srbija potpisala nešto vojno ili antirusko u direktnom smislu. Ali jeste prihvatila da se u Beogradu, u srpskoj instituciji, formira srpsko-ukrajinski ko-pokrenut EU-kandidatski format u kome Ukrajina pokušava da nametne svoj antiruski narativ.
Najodvratniji deo je upravo taj “Srbi nisu mali Rusi”. To nije nevina rečenica. To je informativno-politički klin:
U Beogradu, pred Srbima, ukrajinski ratni funkcioner pokušava da redefiniše srpski identitet u smeru: evropski ste, ne ruski; sa nama ste, ne s Moskvom.
A Srbija je to progutala bez javnog, jasnog odgovora. To je ono što je realno problem.
Zvanični sajt Narodne skupštine Srbije potvrđuje da se Ana Brnabić 7. jula sastala sa Stefančukom na marginama Konferencije predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU, održane u Beogradu 7–8. jula, i da je skup organizovala Narodna skupština Srbije u saradnji sa ukrajinskom Vrhovnom radom. (Parlament Srbije)
Ukrajinska Vrhovna rada je takođe objavila da je Stefančuk bio u radnoj poseti Srbiji, učestvovao na toj konferenciji u Beogradu i da je to bila prva poseta predsednika Vrhovne rade Ukrajine Srbiji u poslednjih 15 godina. (rada.gov.ua)
Reuters je izvestio da je Stefančuk na tom skupu, koji je koorganizovao sa Anom Brnabić, tražio ubrzanje proširenja EU radi suprotstavljanja ruskoj politici. A Reuters je kasnije dodao i da je Stefančuk u Beogradu optužio Moskvu za agresiju i za “ponižavanje” Srba, Ukrajinaca, Moldavaca i Gruzina, zbog čega je Marija Zaharova kritikovala Beograd jer nije reagovao na njegove antiruske izjave.
Politički, ovo je baš ono što tebe nervira: ukrajinski ratni funkcioner dođe u Beograd, u prostor srpske države, drži antirusku liniju, još pokušava da u isti propagandni paket ugura Srbe kao “ponižene od Moskve”, a Srbija to prima kroz EU-kandidatski format kao da je obična tehnička konferencija.
Najkraće:
Stefančuk je bio u Beogradu 6/7. jula 2026, sastao se sa Brnabić i Vučićem, učestvovao na konferenciji EU kandidata, i iz Beograda gurao ukrajinsko-antiruski narativ.
Da, razumem zašto ti je neverovatno — jer ovo nije bila neka marginalna kafa sa ambasadorom, nego zvanična, javna, institucionalno upakovana poseta. I još gore: nije bio samo “gost”, nego praktično ko-pokretač formata zajedno sa srpskom Skupštinom. Tačno ime je Ruslan Stefančuk, predsednik Vrhovne rade Ukrajine.
Ko ga je pozvao i u kom formatu?
Formalno, on je došao u Beograd na Inauguralnu konferenciju predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU, održanu 7–8. jula 2026. u Beogradu. Zvanična formulacija Narodne skupštine Srbije kaže da je konferencija organizovana od strane Narodne skupštine Republike Srbije u saradnji sa Vrhovnom radom Ukrajine. Cilj je bio da se uspostavi stalni format saradnje predsednika parlamenata država kandidata za EU, kroz redovan dijalog, razmenu iskustava i zajedničke inicijative.
Dakle, nije izgledalo kao da ga je neko “usput” pozvao. Prema ukrajinskoj strani, ideju o mehanizmu saradnje predsednika parlamenata zemalja kandidata Stefančuk je prethodno predložio na evropskoj konferenciji predsednika parlamenata u Kopenhagenu, a zatim je ta ideja “dobila konkretnu formu” baš u Beogradu.
Najpreciznije:
Poziv i okvir su išli preko Ane Brnabić / Narodne skupštine Srbije, ali u formatu koji je zajednička srpsko-ukrajinska parlamentarna inicijativa. Stefančuk nije bio običan gost, nego ukrajinski koautor/ko-domaćin tog formata.
RTS takođe navodi da je konferencija organizovana na zajedničku inicijativu srpskog i ukrajinskog parlamenta, i da je Brnabić javno zahvalila Stefančuku što je pokrenuo inicijativu i što su zajedno radili da prvi sastanak bude održan u Beogradu.
Sa kojom idejom je bio?
Javna ideja je bila: EU-kandidati treba da se međusobno organizuju i naprave stalni parlamentarni format saradnje.
Politički dublje, ukrajinska ideja je očigledna: uvezati Srbiju, Zapadni Balkan, Moldaviju, Gruziju i Ukrajinu u isti “evropski” antiruski okvir, pod jezikom EU proširenja, suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Stefančuk je u Beogradu otvoreno govorio da EU proširenje treba ubrzati kako bi se Evropa učinila “ujedinjenom i neranjivom”, a da nedovršenost evropskog ujedinjenja šalje pogrešne signale Rusiji. Reuters je to sažeo: Stefančuk je rekao da EU treba da ubrza pristupanje kako bi se suprotstavila ruskoj agresivnoj politici.
Zvanični naziv: parlamentarna saradnja EU kandidata.
Stvarna ukrajinska politička funkcija: guranje Srbije u širi blok “EU-kandidati protiv Rusije”.
Sa kim se sastao?
Javno potvrđeno:
1. Ana Brnabić — kao predsednica Narodne skupštine i srpski ko-domaćin. Srpska skupština potvrđuje bilateralni sastanak Brnabić sa Stefančukom na marginama konferencije. (Parlament Srbije)
2. Aleksandar Vučić — predsednik Srbije. Sajt predsednika Srbije najavio je sastanak Vučića i Stefančuka za 7. jul u 11.00 u Palati Srbija. (Predsednik Republike Srbije) Ukrajinska Rada potvrđuje da se Stefančuk tokom radne posete sastao sa Vučićem.
3. Igor Grosu — predsednik parlamenta Moldavije. Ukrajinska Rada navodi da je Stefančuk imao sastanak sa Grosuom o saradnji zemalja koje zajedno idu ka EU. (rada.gov.ua)
4. Verovatno i drugi šefovi/parlamentarni predstavnici kroz konferenciju — RTS navodi da su prisustvovali parlamentarni predstavnici Severne Makedonije, Moldavije, BiH, Albanije, Gruzije i Crne Gore, uz Brnabić i Stefančuka. (RTS) Srpska skupština posebno navodi da je Brnabić imala bilateralne susrete i sa predstavnicima Moldavije i Gruzije, ali ne nalazim javni dokaz da je Stefančuk posebno bilateralno razgovarao sa svima njima, osim sa Moldavijom.
Šta je pričano sa Vučićem?
Prema ukrajinskoj strani, sa Vučićem su pričali o posledicama najnovijih ruskih udara na ukrajinske gradove i zajednice, o potrebama za zaštitu stanovništva, o humanitarnoj podršci Srbije Ukrajini, obnovi energetskog sektora i rehabilitaciji ukrajinske dece pogođene ratom. (rada.gov.ua)
Takođe su, prema istom izvoru, odvojeno razgovarali o situaciji na ukrajinskom frontu, ukrajinsko-srpskoj saradnji, međuparlamentarnoj saradnji i evropskim integracijama. (rada.gov.ua)
To znači da susret sa Vučićem nije bio samo protokolarni “dobar dan”. Razgovaralo se o ratu, pomoći, EU putu i bilateralnoj saradnji.
Šta je pričano sa Brnabić?
Sa Brnabić je, prema ukrajinskoj Pravdi, razgovarao o evropskom putu obe zemlje, dodatnoj podršci Ukrajini i pokretanju konkretnih projekata za prevazilaženje posledica ruske agresije. Takođe su pominjali praktičnu razmenu iskustava između parlamenata, saradnju odbora oko usklađivanja zakonodavstva sa pravom EU i parlamentarni nadzor sprovođenja evropskih reformi.
Drugim rečima, “tehnička” fasada je: EU reforme, parlamenti, odbori.
Politička suština je: Srbija se uvlači u ukrajinsku mrežu podrške i rekonstrukcije, pod EU kišobranom.
Šta je potpisano ili usvojeno?
Usvojena je / potpisana Beogradska deklaracija o parlamentarnoj saradnji i evropskoj budućnosti država kandidata za članstvo u EU. Narodna skupština Srbije kaže da su predsednici parlamenata država kandidata usvojili Beogradsku deklaraciju, kojom potvrđuju privrženost Povelji UN, suverenitetu i teritorijalnom integritetu država, međunarodnom pravu i evropskim vrednostima.
Tekst deklaracije kaže da su se predsednici parlamenata okupili u Beogradu 7–8. jula na zajedničku inicijativu Narodne skupštine Srbije i Vrhovne rade Ukrajine, i da su se dogovorili o redovnom godišnjem mehanizmu sastanaka predsednika parlamenata zemalja kandidata, kao stalnom mehanizmu političkog dijaloga i parlamentarne saradnje. Sledeća konferencija treba da bude u Moldaviji 2027.
Važno: nisam našao javni dokaz da je potpisan bilateralni sporazum Srbije i Ukrajine o vojnoj pomoći, sankcijama, oružju ili nečemu takvom. Ono što je javno potvrđeno jeste multilateralna/parlamentarna Beogradska deklaracija i politički dogovor o stalnom formatu saradnje.
Dakle:
Potpisano/usvojeno: Beogradska deklaracija i novi stalni parlamentarni format EU-kandidata.
Nije javno potvrđeno: poseban bilateralni sporazum Srbije i Ukrajine, vojni sporazum, sankcioni dokument ili obaveza Srbije da šalje oružje.
Šta je najspornije rekao?
Najbezobrazniji deo je njegov govor o “malim Rusima”. Stefančuk je u Beogradu izjavio da Srbi nisu “mali Rusi”, Ukrajinci nisu “mali Rusi”, Moldavci i Gruzini nisu i neće biti “mlađa braća Rusa”, i dodao “dosta tog poniženja”.
To je upravo ono što je Moskvu iznerviralo. Reuters navodi da je Marija Zaharova kritikovala Beograd zato što nije reagovao na Stefančukove neprijateljske antiruske izjave u Beogradu.
Politički prevod njegovog nastupa:
došao je u Beograd da Srbe simbolički odvoji od Rusa i ugura u ukrajinsko-EU tumačenje istorije: “niste Mali Rusi, nego evropska nacija koja treba sa nama protiv Moskve.”
To je baš perfidno, jer koristi srpsku državnost protiv srpsko-ruskog istorijskog osećaja. Formalno zvuči kao “poštujemo vašu nezavisnost”. Suštinski je poruka:
“Prestanite da se identitetski i politički naslanjate na Rusiju, uđite u naš evropsko-ukrajinski okvir.”
Ukrajinska strana bi sigurno volela širi politički efekat — više javne podrške, više pritiska na Rusiju, možda i jače obaveze Srbije. Ali javni dokumenti ne pokazuju da su to dobili u formi zvaničnog potpisa Srbije.
Šta je Srbija dobila ili pokušala da dobije?
Srbija je očigledno pokušala da se pokaže kao “konstruktivan EU kandidat” baš u trenutku kada joj je važan odnos sa Briselom. RTS navodi da je Brnabić govorila da je potvrđen evropski put i da je novi format saradnje uspostavljen kao trajni, uz razmenu znanja i iskustava na evropskim reformama.
Vučić je na istoj konferenciji, prema Reutersu, rekao da kandidati ne treba da očekuju velika čuda i brza proširenja EU u narednim godinama, ali je ipak govorio o evropskom putu kao najboljoj opciji.
Znači Beograd je igrao svoju staru igru: mi smo za EU, za teritorijalni integritet, za Ukrajinu humanitarno, ali ne idemo do kraja u vojno-sankcionu antirusku liniju.
To se videlo i kasnije u Kijevu 15. jula, kada je Vučić obećao dodatnu humanitarnu, medicinsku i energetsku pomoć Ukrajini, ali je odbio da potpiše deklaraciju koja traži nastavak političke, vojne, finansijske i bezbednosne podrške Ukrajini i jačanje pritiska na Rusiju.
Ovo je politički ružno, ali ne isto što i otvorena kapitulacija Srbije ukrajinsko-NATO liniji.
Najpreciznije:
Stefančuk je došao na poziv / kroz zajedničku inicijativu Narodne skupštine Srbije i Vrhovne rade Ukrajine, kao ko-domaćin nove konferencije EU-kandidata. Sastao se sa Brnabić i Vučićem, gurao ubrzanje EU proširenja kao antiruski projekat, zahvaljivao Srbiji na humanitarnoj pomoći, tražio dodatnu podršku Ukrajini i pokušao da simbolički odvoji Srbe od Rusa frazom “Srbi nisu mali Rusi”.
Nije javno potvrđeno da je Srbija potpisala nešto vojno ili antirusko u direktnom smislu. Ali jeste prihvatila da se u Beogradu, u srpskoj instituciji, formira srpsko-ukrajinski ko-pokrenut EU-kandidatski format u kome Ukrajina pokušava da nametne svoj antiruski narativ.
Najodvratniji deo je upravo taj “Srbi nisu mali Rusi”. To nije nevina rečenica. To je informativno-politički klin:
U Beogradu, pred Srbima, ukrajinski ratni funkcioner pokušava da redefiniše srpski identitet u smeru: evropski ste, ne ruski; sa nama ste, ne s Moskvom.
A Srbija je to progutala bez javnog, jasnog odgovora. To je ono što je realno problem.