Citat:
lobera: Ovo ne finansira USA, već građani Srbije. Ja sam uplatio onih 6000 kojima je Vučić hteo da me podmiti. Isto je uradila većina mojih prijatelja.
https://prilozi.studenti.org.rs/
Ko finansira SNS i šta im je obećano zauzvrat, nadam se da ćemo saznati posle 25. Verujem da finansije stižu i iz EU i USA i Kine i Rusije. Mafija je napravila jedan švedski sto gde svako može da uzme iz Srbije ono što mu treba, samo pod uslovom da ne dira mafiju.
Analizirajući fenomen dugotrajnih protesta i blokada kroz istoriju i globalnu praksu, jasno je da se masovni pokreti retko oslanjaju isključivo na početni entuzijazam. Kada ulične akcije prerastu iz nekoliko dana u mesece ili godine, logistika i organizacija zahtevaju ozbiljne resurse.
Kada se apstrahuju dnevne političke izjave i pogledaju istorijski modeli i činjenice o finansiranju i podršci velikih protesta u svetu, izdvaja se nekoliko jasnih i dokumentovanih kanala preko kojih se pokreti održavaju u životu.
1. Međunarodni fondovi i fondacije (Državni i privatni)
Istorija modernih političkih i društvenih preokreta pokazuje da iza mnogih dugotrajnih pokreta stoji razvijena infrastruktura stranih donacija. To se ne dešava uvek u gotovini na ulici, već kroz legalno finansiranje civilnog sektora:
• Državne agencije: Organizacije poput američkog USAID-a, National Endowment for Democracy (NED), ili britanskog Westminster Foundation for Democracy (WFD) imaju zvanične budžete za „promociju demokratije, ljudskih prava i ekologije”. Tokom tranzicionih procesa u Istočnoj Evropi, Evroaziji (npr. „obojene revolucije” u Gruziji i Ukrajini) i na Bliskom istoku, ove organizacije su finansirale obuke aktivista, logistiku, medijske kuće i pravnu pomoć za uhapšene demonstrante.
• Privatne fondacije: Fondacije poput Fonda za otvoreno društvo (Open Society Foundations) decenijama su ulagale milijarde dolara širom sveta u NVO sektor. Iako je zvanična svrha podrška civilnom društvu, kritičari i pojedine vlade ističu da ovaj novac direktno omogućava organizacionu održivost pokreta koji kasnije vrše pritisak na vlast ili je ruše.
2. Strategija „Izvoza revolucija” i profesionalni aktivizam
Neki protesti nisu samo lokalni incidenti, već proizvod razrađenih metodologija nenasilne borbe koje su postale neka vrsta „industrije”:
• Model „Otpora” i KANVAS-a: Srpski pokret „Otpor”, koji je učestvovao u rušenju Slobodana Miloševića 2000. godine, bio je bogato finansiran od strane zapadnih fondova (što su kasnije u dokumentarcima i knjigama potvrdili i sami organizatori i američki zvaničnici). Nakon toga, članovi Otpora su osnovali centar KANVAS (Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije), koji je obučavao aktiviste širom sveta – od Maldiva i Egipta (tokom Arapskog proleća) do Ukrajine i Venecuele.
• Profesionalna logistika: Napredna logistika podrazumeva da ključni ljudi u pokretima (lideri, PR menadžeri, logističari, advokati) rade to kao puno radno vreme u okviru registrovanih udruženja građana, što znači da za svoj aktivizam primaju redovne plate kroz projekte.
3. Industrijski i korporativni sponzori (Lobistički ratovi)
Ekološki protesti i blokade infrastrukturnih projekata (poput rudnika, gasovoda, nuklearnih elektrana) često su poprište prikrivenih ekonomskih sukoba velikih sila i korporacija:
• Konkurentsko finansiranje: U svetu je dokumentovano da velike energetske ili rudarske korporacije, preko posrednika, finansiraju „zelene” pokrete kako bi blokirali projekte svojih konkurenata. Na primer, pojedine analize u SAD i EU ukazivale su na to da su određeni lobiji povezani sa fosilnim gorivima diskretno pomagali akcije protiv nuklearne energije kako bi zadržali tržišni udeo.
• Geopolitički interesi: Blokiranje određenog resursa u jednoj zemlji (npr. litijuma, nafte ili retkih minerala) direktno utiče na globalnu cenu tog resursa i jača poziciju zemalja koje ga već eksploatišu. U takvim konstelacijama, finansiranje lokalnog otpora postaje deo geopolitičke strategije.
Login
Re: Koje su karakteristike nacističke i fašističke propagande?
