Vukla je teske torbe pune namirnica,mozda poslednje koje je mogla da priusti.Zapravo,u desnoj ruci je drzala zelenu ,platnenu torbu sa natpisom firme u kojoj je do nedavno radila,tacnije pune cetiri godine dok nije dobila otkaz od svog muza,i providnu kesu koja joj se zasecala u dlan.Levom rukom je vukla putnicka kolica sa malim tockovima,nalik na ona na koja stavite manje torbe ne bi li olaksali krace pesacenje od kuce do autobuske stanice,samo sto su ova imala plavo, jako platno u koje bi se stavljale stvari.
Padao je sneg i ako je u to doba godine obicno sijalo okrepljujuce prolecno sunce.Bilo joj je jako hladno po rukama jer nije imala rukavice,a trotoar je bio prekriven uglavnom rastopljenim snegom koji joj je usporavao hodanje, vec otezano kolicinom namirnica koje je platila cekom.Ni sama nije znala kako ce ga sledeceg meseca odplatiti ako do tada ne nadje posao.
Suzdrzavala se da ne zaplace jer nije zelela da je nepoznata lica gledaju kao da je neobicno videti tuznu osobu.Sve sto je zelela u tom trenutku bilo je da udje u svoj stan,zbaci teret sa sebe,zapali cigaretu i pocne na miru da place.Osecala se posramljeno dok je prelazila ulice ,isla trotoarom gde su je prolaznici zaobilazili da ne bi zakacili teret koji je teglila i time ga ucinili jos tezim.Mozda ni ona nije zelela telesni kontakt sa njima jer je sebe videla kao izuzetno nesrecnu osobu, punu negativne energije, koja kao da bi samo malim dodirom sa njima, prenela deo svega sto se nalazilo u njoj.Nije to zelela.
Svaka poznata raskrsnica ,izlog, butik,zgrada joj je nagovestavala da je bliza svom domu,svom trenutnom spasenju,izbavljenju iz neprijatne situacije u kojoj se nalazi.Ispred nje je sporo koracao visoki mladic u crnoj vijetnamki i izlizanim farmericama.Po izgledu odece nije izgledalo da je u boljoj finansijskoj situaciji od nje,ali je njegovu desnu ruku grejala ruka niske plavuse,vilenjackog drzanja, pored koje mladic ni priblizno nije izgledao jadno koliko joj se to mozda u pocetku ucinilo.Izgledali su kao stvoreni jedno za drugo.Sve svoje nedostatke su dopunjavali medjusobnim vrlinama.
U trnutku,se setila srama koji je osetila dok je pakovala namirnice u velikom marketu.Ljudi su cekali na red.Gotovo svi su bili tu radi nedeljnne ili mesecne porodicne kupovine.Postojali su u tom trenutku kao da je nebitan.Izgledali su kao hipnotisani dok su je posmatrali kako pokusava da se izbori sa velikom kolicinom namirnica i torbama koje su joj neprestano ispadale iz ruku.Setla se kako je u sebi molila Boga da joj niko ne ponudi pomoc,jer da jeste, ne bi se suzdrzala da zaplace.Bila je postidjena kao kada je dobila prvu jedinicu u srednjoj skoli.Osetila se manje vrednom zato sto je tu sama.
Primetila je da je vec pao mrak.Stigla je do cetvorospratne zgrade,oronule fasade,cije su terase sa istocne strane bile osvetljene ulicnim svetiljkama .Ulozila je poslednji atom snage koji je posedovala ,ne bi li nekako uspela da se popenje do treceg sprata,gde je imala jednosoban stan,mali ali sasvim dovoljan.Kako se penjala uz stepenice vukla je putnicku torbu iza sebe.Tisinu je deformisao zvuk udaranja plasticnih tockica putnickih kolica kako se penjala uz stepenice.Spustila je torbe i otkljucala vrata.Ostavila ih je u hodniku ,skinula kaput,izula cipele,sela na dvosed, zapalila cigaretu i pocela da place..
malo je duza, ali sam se potrudila
[Ovu poruku je menjao shoosh dana 02.12.2005. u 16:08 GMT+1]
Registrovani: 9 ( vjova, oswajac, crnjisava02, Bojan Basic, dragancesu, KylieLosic, dusanboss, bojanum, IMKER )
Re: Jedna kratka priča...
Re: Jedna kratka priča...