Citat:
Za pola veka,
svi gladni
R. PETROVSKI 02.04.2005
OKO 60 odsto ekoloških sistema koji obezbeđuju život na Zemlji, kao što su pijaća voda, ribarstvo, vazduh, klima i obradivo zemljište, koriste se nekontrolisano i prekomerno, što će u narednih 50 godina dovesti do drastičnog pogoršanja uslova života.
Ovo, između ostalog, piše u izveštaju, objavljenom ove nedelje pod nazivom "Milenijumska procena eko-sistema", koji je četiri godine radilo više od 1.300 stručnjaka iz 95 zemalja.
"Sav napredak koji je postignut u borbi protiv siromaštva i gladi, poboljšanju zdravlja i zaštiti životne sredine, neće moći da se očuva ukoliko većina eko-sistema, na koje se čovečanstvo oslanja za život, bude i dalje degradirano", piše dalje u izveštaju.
Eksperti navode i da će sadašnji tempo uništavanja resursa prirode ozbiljno ugroziti opstanak ljudi na Zemlji. Ovim tempom doći će i do pojave novih bolesti, nestanka kvalitetne pijaće vode, stvaranje "mrtvih zona" duž obala, kolapsa ribarstva i promene klime.
Izveštaj "Milenijumska procena eko-sistema" ističe četiri glavna nalaza:
"1. LJudi su izmenili eko-sistem mnogo brže i više u poslednjih 50 godina, nego u bilo kom drugom periodu u istoriji. Ovo je učinjeno uglavnom da bi se postigla rastuća potražnja za hranom, pijaćom vodom, drvnim proizvodima, vlaknima i gorivom. Više zemljišta je upotrebljeno za poljopriredu od 1945. godine do danas, nego u 18. i 19. veku zajedno. Više od polovine svih veštačkih azotnih đubriva proizvedenih do danas, koji su prvi put napravljeni 1913. godine, iskorišćeni su u poslednjih 20 godina. Usled ovoga, došlo je do značajnog gubitka života na Zemlji, a od 10 do 30 odsto životinja, ptica i amfibijskih vrsta je pred istrebljenjem.
2. Dosadašnja dobrobit za čovečanstvo ostvarena je na račun uništenja prirodnih resursa i sva postignuta korist će se izgubiti i stvoriti velike probleme budućim generacijama.
3. Promene u ekološkim sistemima, kao što je uništavanje šuma, utiče na razvoj patogena, kao što su malarija i kolera, a postoji i opasnost od pojave novih bolesti.
4. Zaštita pojedinih ekoloških sistema pomaže i drugim sistemima da se oporave."
U zaključku izveštaja navodi se da ljudsko društvo ima odgovrnost da smanji pritisak koji čovečanstvo postavlja na prirodne izvore planete, kako bismo svi imali dobrobit. U ovom izveštaju se, takođe, navodi da gladni i siromašni imaju najviše štete od uništavanja prirode. Prema prognozama Ujedinjenih nacija, broj siromašnih na svetu će porasti sa 315 miliona 1999. na 404 miliona do 2015. godine.
ZAŠTITIMO PRIRODU
- SAMO ako razumemo prirodnu okolinu i kako ona radi, možemo da donesemo neophodne odluke radi njene zaštite. Ovaj izveštaj je neprocenjiv doprinos našoj globalnoj misiji za razvoj, održanje prirodnih resursa i mira u svetu - rekao je prilikom promocije "Milenijumske procene eko-sistema", generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan.
KLIMATSKE PROMENE
NAUČNICI predviđaju da će se Zemlja dodatno zagrejati između 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusa do 2100. godine. Većina naučnika za ovo krive određene gasove. To su uglavnom fosilni gasovi (nafta, prirodni gas).
Efekat "staklene bašte" koji je prirodan proces kojim se zagreva Zemlja, kako bi život opstao na planeti, drastično je pojačan ljudskim aktivnostima. Ugljen-dioksid je gas koji nanosi najviše štete. U prirodi se on pojavljuje u atmosferi u određenim količinama, ali ljudska aktivnost (paljenje fosilnh goriva ili seča drveća) povećava količinu ovog gasa u atmosferi i time ubrzava efekat "staklene bašte".
Re: Stanovnik Srbije prosečno potroši i do 300 litara vode na dan, što spada u "rasipničko ponašanje
