Pozdrav svima.
Insprisan ličnim iskustvom koji je opisala Aineko dobio sam želju da i ja ukratko opišem svoje dvostruko negativno iskustvo sa novozelandskom imigracionom službom.
Pre više godina sam dobio poriv da ne budem više ovde (gde sam još uvek
).
Prvi pokušaj da odem u NZ je bio pre dve godine. Želeo sam da apliciram za Skilled Migrant vizu i pošteno sam se načitao svakakvih pravila i saveta za odlazak, i skoro napamet naučio njihove propise. Pošto o životu u NZ-u realno nisam znao ama baš ništa a nemam tamo ni prijatelje koji bi me posavetovali, na savet svog brata odlučio sam da tražim za sebe i tadašnju devojku turističku vizu. Ideja je bila da tamo provedemo mesec do tri meseca, "snimimo situaciju" i odlučimo da li nam se to tamo sviđa ili ne i da li želimo da se tamo permanentno naselimo. U tom periodu smo takođe želeli i da ispitamo tržište rada tj da ustanovimo da li bi neki lokalni poslodavac bio voljan da nam da ponudu posla (na osnovu koje bi smo mogli da tražimo radnu vizu - dakle legalna aktivnost). Da skratim priču viza nam je odbijena. U obrazloženju odbijenice je navedeno da imigraciona služba nije sigurna da ćemo mi nakon isteka naše vize napustiti NZ.
Gde smo pogrešili: Moja tadašnja devojka (a sada supruga) u tom momentu nije imala posao (a nema ga ni sad, ali zato ima naše dete da se o njemu brine
). Među raznim dokumentima koje su nam tražili bio je i zahtev da im pošaljemo papire koji pokazuju da mi ovde imamo razlog da se vratimo. To može biti posao, kredit za kola ili stan recimo, uplaćena školarina za studije, ili neke druge obaveze koje imamo ovde prema institucijama ili trećim licima, ali ne postoji jasan spisak dokaza koji se od vas traže. Mi ništa od toga nismo imali (osim potvrde iz moje firme). Druga stvar kod koje smo pogrešili je to što nismo unapred organizovali naš boravak tamo. Imao sam prilike više puta da putujem po zapadno evropskim zemljama i veoma često sam putovao bez unapred uplaćenih smeštaja, već sam odsedao tamo gde me put navede. U NZ tako ne možete da odete. Zapravo sam nakon ovog neprijatnog iskustva shvatio da nigde ne možete tako da odete, već sam ja imao mnogo sreće u svojim proputovanjima da me carinici nisu mnogo propitivali gde sam pošo, i mogli su ladno da me vraćaju nazad u avion. U svakom slučaju moj savet je da ukoliko želite da u NZ odete turistički (pa tamo možda i pokušate da tražite posao/ženu ili šta već) to uradite preko turističke agencije. Imigracionom agentu će to biti manje sumnjivo i izgledaće kao uobičajena turistička poseta, pa će te imati i više šanse za vizu. Osim toga moguće je da će u turističkoj agenciji moći da vam preciznije kažu šta vam je potrebno od dokaza koje podnosite.
Drugi pokušaj je bio prošle godine. Od prvobitnog razmišljanja da odem tamo pa do samog pokušaja je prošlo neko vreme i naravno određeni zakoni su se u međuvremenu promenili. To je značilo da ja nisamo mogao da odem kao skilled migrant tamo. Primarni razlog je taj što nisam mogao da dobijem bodove na radno iskustvo jer nisam imao adekvatno obrazovanje. Ja sam diplomirani bankar a već 10 godina sam sistem administrator. Rešenje je bilo u školovanju. Otkrio sam da postoji tip diplome koji se zove "graduate diploma" u NZ i Australiji a čija je smisao da se preškoluju ljudi koji već imaju diplomu iz neke oblasti i/ili da dobiju formalnu diplomu ljudi koji imaju bogato radno iskustvo (dakle moj slučaj). Ovo školovanje traje godinu dana i dobije se diploma koja je u rangu bachelor diplome, 7 nivo po novozelandskim propisima. Nakon školovanja imao bih NZ diplomu što nosi dodatne bodove, ali mnogo bitnije je to što bih prema njihovim zakonima imao mogućnost da neposredno nakon završetka studija tražim i dobijem radnu vizu koju izdaju na godinu dana i koja se može produžiti na još dve dodatne godine. Ovo je praktično jedina otvorena radna viza koju izdaju. Dakle moj plan je ukratko bio da nakon završetka studija tražim radnu vizu a kad nađem posao (u struci) podnesem zahtev za PR vizu i ostanem tamo. Sve sam to lepo isplanirao i naravno udario u tvrd zid njihove administracije. Ja sam odabrao da studiram u Unitec-u, jeftiniji je od univerziteta i manja im je zahtevnost po pitanju proseka (nisam baš bio neki vrhunski student ovde
). Sva komunikacija sa njima je bila besprekorna. Vrlo su ljubazni i informativni. Dobio sam spisak šta mi treba od dokumentacije, sve sam to lepo preveo i poslao. Proces evaluacije moje ovdašnje diplome koji je trebao da traje dve nedelje oni su obavili za dan i po. Poslali su mi poziv da apliciram i račun (potrebno je da platite školovanje u celosti da bi ste dobili vizu, to zahteva država). Sve sam to obavio za par dana, prikupio u narednih par nedelja papire za vizu i poslao u ambasadu u Hagu (koja je zadužena za nas). To je bilo početkom septembra 2011. Od ambasade sam posle par dana dobio obaveštenje da je moja aplikacija prosleđena u Immigarion Profilig Branch u Wellingtonu i da će mi se oni javiti ubrzo. Oni su se zaista i javili posle jedno nedelju dana ali sa obaveštenjem da su u velikoj gužvi i da zbog nedostatka kapaciteta moju aplikaciju mogu da uzmu u razmatranje krajem decembra (prvi semesetar je trebalo da počne početkom februara 2012.). Došao je i decembar ali ništa se nije promenilo. Slao sam nekoliko emailova na dostavljenu mi adresu ali nije bilo odgovora. Konačno sam pred kraj decembra dobio email sa generičkim odgovorom sa obaveštenjem da su svi na odmorima zbog praznika i da će nastaviti sa radom u janaru. U januaru (ponovo posle par emailova) sam konačno dobio prvi odgovor da moja aplikacija još nije uzeta u razmatranje i da će mi case officer biti dodeljen do kraja januara. On se i javio krajem januara ali sa obaveštenjem da su mu potrebana dodatni odgovori/dokumenti na nekoliko pitanja i ako mu ih ne pošaljem u narednih mesec dana on će doneti odluku o mojoj vizi, a kako stvari u tom momentu stoje viza će mi biti odbijena. Nakon mog pismenog odgovora (to je jedino što sam mogao da mu pošaljem jer dodatnih dokaza/dokumenata nisam imao) dobio sam konačnu odbijenicu. Dokazi koje mi je tražio su se ticali mojih dugoročnih namera nakon završetka studija. Celom ovom postupku izdavanja vize i odlasku u NZ sam pristupio potpuno iskreno. Nisam želeo da izmišljam niti da lažem i sve što sam želeo da uradim je bilo u potpunom skladu sa njihovim aktuelnim propisima. O mojim dugoročnim namerama sam ih obavestio u pismu koje su mi tražili na samom početku procesa. Napisao sam jedno pismo od jedne i po stranice i kojem sam objasnio razlog za svoju nameru da studiram u NZ, a to je praktično dugoročni plan da jednog dana budem u mogućnosti da uspešno apliciram za njihov PR. Iz odgovora koji su bili uvek krajnje šturi sam došao do zaključka da on uopšte nije ni čitao taj tekst kao ni dokumenta koje sam mu poslao, već je doneo neki zaključak na osnovu prvog pasusa mog teksta. U zadnjem pismu koje su mi tražili sam čak navodio i pojedinačne tačke zakona po kojima imam pravo na određene bodove ali ni to nije pročitao.
U celom ovom postupku ljudi iz Uniteca nisu mogli da učestvuju tj nisu imali pravo da se raspituju za moju vizu. Slali su mi savete i reči podrške ali ništa više od toga nisu mogli da učine. Pokušavao sam više puta i na razne načine da stupim u kontakt sa CO ali bezuspešno. Zvao sam njihov call centar ali tamo su samo znali da mi kažu da li je ili nije dodeljen CO mom predmetu i kako se on zove. Na moje pitanje kako da stupim u kontakt sa njim odgovor je bio "a zašto vi želite da ga kontaktirate" (to se dešava u januaru a ponavljem studije su trebale da počnu u februaru). U potpisu CO-a je stajao i njegov telefon ali on se nikada nije javio. Takođe sam preko poznanika stupio u kontakt sa gospođom koja je NZ državljanin i zamolio je da ona pozove iz Aucklanda i gle čuda javio se čovek iz prve ali odgovor je opet bio da ona nema pravo da se raspituje za mene.
Gde sam pogrešio i zaključak: Pogrešio sam što sam im rekao iskreno svoje dugoročne namere. Konkretno na njihovo pitanje koji su razlozi zašto sam odabrao Novi Zeland za studiranje trebao sam da napišem neku glupost poput "zbog lepe prirode i zato što je tamo snimljen gospodar prstenova". Trebalo je da im dajem minimum informacija. Takođe prijatelji su mi rekli (ali kasno) da ljudi u administraciji neće da čitaju duge tekstove već traže samo kratke opise. Iako sam siguran da sam sve uradio u skladu sa imigracionim propisima, u ovom trenutku mi se čini da nisam dobro izveo komunikaciju sa njihovom administracijom i da ja to jednostavno ne znam da uradim na način na koji oni to zahtevaju. Kad bih sada ponovo pokušao da tražim studentsku vizu to bih verovatno uradio preko neke agencije a ne samostalno.
Ima u ovoj priči još detalja ali me mrzi da pišem a i žurim kući sa posla ženici
. Za kraj mislim da bez obzira na ovo moje neprijatno iskustvo niko ne treba da odustane od pokušaja da ode u NZ ili gde god već. Svaka priča je drugačija a moja je bila ovakva. Ja sam odustao od odlaska u NZ ali sada već neko vreme razmatram mogućnost odlasku u Australiju sa porodicom (zato sam na ovom forumu). Ovog puta mi se čini da ću angažovati agenta i već sam u nekim preliminarnim kontaktima. Kad smo već kod toga da li neko ima neku lepu reč za nekog od tih agenata?
Pozdrav
Re: Vodic za emigraciju - Australija, Novi Zeland