POmoc! Trazi se osnovna skola Laza Kostic, Novi Beograd

Pise da je adresa Milentija Popovica 78, i trazim na PlanPlusu online i ne vidim nigde tu osnovnu skolu...


Vidim sledece skole:

Osnovna škola Sedam sekretara SKOJ-a
Milentija Popovića 72
Novi Beograd


Osnovna škola Jovan Dučić
Milentija Popovića 16
Novi Beograd


Al nigde ne vidim ovu skolu, jel moze neko samo da stavi X na sledecu mapu gde se ta skola nalazi? Moram sutra rano ujutro da budem tamo i nemam puno vremena da pretrazujem blokove...

---

hm?

---

Izgleda da su u dopisu iz ministarstva napisali pogresnu adresu, ovo sam nasao na netu:
http://www.imenik.co.yu/info.php?id=35236

OSNOVNA ŠKOLA ''LAZA KOSTIĆ''
SRBIJA, BEOGRAD
MILENTIJA POPOVIĆA 72

TEL/FAX 011 / 3130 656
011 / 3130 657
011 / 3130 575
DIREKTOR 011 / 3118 746



a brojevi se skroz podudaraju sa brojevima skole Sedam sekretara SKOJ-a (http://www.7sekretaraskoja.edu.yu/strana%207/kontakt.htm)

izgleda da je sedam sekretara preimenovana u Laza Kostic...

---

To je vrlo lako moguce, posto komunisti vise nisu u modi

---

off topic:

da, vise nisu u modi 40.000 komunista i skojevaca (medju kojima je znaci bilo i maloletnika) koji su se u julu 1941. godine odazvali pozivu komunisticke partije na ustanak protiv jedne od najvecih posasti u ljudskoj istoriji i od kojih 37.000 njih nije docekalo kraj rata, isto k'o sto nisu u modi ni preostalih 400.000 ljudi koji su se partizanskom pokretu prikljucili kasnije, a koji isto nisu docekali zivi 1945. godinu.

zato smo mi sada, u demokratiji, preimenovali sve skole i ulice koje su nosile njihova imena, porusili skoro sve spomenike, izbacili ih iz udzbenika istorije ........ i zato je nasa "drzava" jedina koja nije imala svoje predstavnike, pre tri godine u moskvi, na proslavi 60-ogodisnjice pobede nad fasizmom.

sada su u modi oni koji su sluzili tom fasizmu, dobitnici ordena nemackih gvozdenih krstova, sada su sveti velikomucenici popovi koljaci zena i staraca, sada beogradske ulice nose nazive koljaca iz sela vranica koji su zaklali 70-oro ljudi, medju kojima i dve bebe, i koji su silovali sve zatecene devojke pre nego su bile zaklane pred roditeljima .........

pre bih upotrebio termin da se stidimo ovih ljudi koji su nam obezbedili casno mesto i istorijsku ulogu u WWII, nego sto bih rek'o da nisu u modi, no kako god bilo, ono sto je sigurno je da narod koji se ovako odnosi prema svojoj proslosti nije ni zasluzio bolju sadasnjost od ove koju zivimo, niti bolju buducnost od mracne ispred koje se nalazimo.

hvala.

Da je Tito živ, sve bi on to na Goli Otok ili Visoke Dečane, znalo bi se reda.

Uf bre, odem do novog beograda na par sati a vi napraviste offtopic velik ko stena

U svakom slucaju, sta god bio razlog, skola jeste preimenovana, i sada se zove Laza Kostic. A sad da pokazem svoje elementarno neobrazovanje iz oblasti opste kulture, ko je (bio) Laza Kostic?

---

Jedan pismen i jako obrazovan srbin iz pretproslog veka, takvi su i danas retki.
Bavio se svacime sto rade obicno intelektualci, i to solidno, ali usled manjka istih postao slavan...

Poz.

Progooglaš malo i...

Laza Kostić (31. januar 1841 — 26. novembar 1910), srpski pesnik


Biografija
Rođen je 1841 god. u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, gimnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. Kad je oslobođen, u znak priznanja, bude izabran za poslanika Ugarskog sabora, gde je, kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića, živo i smelo radio za srpsku stvar. Potom živi u Beogradu i uređuje „Srpsku nezavisnost", ali pod pritiskom reakcionarne vlade morade napustiti Srbiju. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina, kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. No i tu dođe do sukoba, pa se vrati u Bačku. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Umro je 1910 god. u Beču.

Izabran je za člana Srpskog učenog društva 27. februara 1883, a za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909.


Književni rad
Kao politički čovek i javni radnik Kostić je vršio snažan uticaj na srpsko društvo svoga vremena. On je jedan od osnivača i vođa „Ujedinjene omladine", pokretač i urednik mnogih književnih i političkih listova, intiman saradnik Svetozara Miletića. On se u Austriji borio protiv klerikalizma i reakcije, a u Srbiji protiv birokratske stege i dinastičara. Kad je zašao u godine, napustio je svoju raniju borbenost i slobodoumlje, pa je to bio razlog što se i njegov književni rad stao potcenjivati.
Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma, pored Zmaja, Jakšića i drugih vrlo istaknutih pisaca. Pa ipak, za nepunih deset godina stvaranja on je odmah istaknut u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma. On je napisao oko 150 lirskih i dvaestak epskih pesama, balada i romansi;

tri drame:

Maksim Crnojević, (napisana 1863, objavljena 1868)
Pera Segedinac(1882) i
Uskokova ljuba ili Gordana (1890);
estetičku raspravu:

Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme (1880),
filosofski traktat:

Osnovno načelo, Kritički uvod u opštu filosofiju (1884),
i veliku monografiju:

O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu (1902).
pored većeg broja članaka polemičnog karaktera, predavanja, skica i feljtona. Od prevodilačkog rada najznačajniji su njegovi prevodi Šekspira: „Hamlet", „Romeo i Julija" i „Ričard III". U prozi je napisao i nekoliko originalnih fantastičnih pripovedaka („Čedo vilino", „Maharadža", „Mučenica")

Izvor:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/...%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B

---

http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=419

---

@igorko

Preduhitrio si me, ali i ako nisam nasao dovoljno informacija izgleda da su sedam sekretara skoja mnogo zanimljiviji likovi

---

Evo nasao sam nastavak

Josip Debeljak (1902-1931) pekarski radnik i jedan od sedmorice sekretara SKOJ-a.

Rođen je 27. novembra 1902. godine u selu Orešju, u Hrvatskom zagorju.

Radničkom pokretu pristupio je 1919. godine. Član SKOJ-a postaje 1921. godine, u Zagrebu, gde kojem je radio kao pekar. Član KPJ je od 1923. godine. Bio je član rukovodstva Sindikata pekarskih radnika i član Mesnog komiteta KPJ za Zagreb. Na IV kongresu KPJ u Drezdenu, novembra 1928. godine, izabran je za člana Centralnog komiteta KPJ i postao sekretar CK SKOJ-a.

Na ilegalnom partijskom sastanku u kafani "Priroda", na Vinogradarskoj cesti u Zagrebu, oktobra 1931. godine, opkolili su ga policiski agenti. U sukobu s agentima ubio je zloglasnog policiskog agenta Dotlića. Tom prilkolm je ranjen u u ruku, ali je uspeo pobeći.

Nekoliko dana kasnije, 15. oktobra 1931. godine, policija ga je otkrila u stanu na Svetcama i ubila, zajedno sa Josipom Adamičem, članom MK KPJ za Zagreb i sekretarom PK SKOJ-a za Hrvatsku.

---

Josip Kolumbo (1905-1930) mašinbravarski radnik i jedan od sedmorice sekretara SKOJ-a.

Rođen je 11. novembra 1905. godine u Kutjevu, kod Osijeka.

Kao bravarski radnik u Zagrebu je učestvovao u radničkim štrajkovima. Godine 1922. postao je član SKOJ-a. Godinu dana kasnije zapošljava se u Železničkoj radionici u Nišu, u kojoj je izabran za sekretara SKOJ-a, a ubrzo i za člana Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Više puta je hapšen i zatvaran.

Krajem 1927. godine, Partija ga šalje na studije u Moskvu na Sverdlovski univerzitet. U Jugoslaviju se vraća u vreme šestojanuarske diktature i stupa na dužnost političkog sekretara Centralnog komiteta SKOJ-a.

Zajedno sa Perom Popovićem Agom, organizacionim sekretarom CK SKOJ-a, upao je u policijsku zasedu, 14. avgusta 1930. godine, u Zagrebu i u sukobu s policijom poginuo.

---

Pavle Paja Marganović (1904-1929) bio je obućarski radnik i jedan od sedmorice sekretara SKOJ-a.

Rođen je 17. marta 1904. godine u selu Deliblatu, kod Kovina.

U radničkom pokretu je bio od 1918. godine, a član SKOJ-a je od 1920. godine. Član i sekretar Centralne uprave radnika Jugoslavije.

U periodu od 1924. do 1928. godine školovao se na Sverdlovskom univerzitetu u Moskvi.

Na Četvrtom kongresu KPJ u Drezdenu, novembra 1928. godine, izabran za člana Centralnog komiteta KPJ i postao sekretar CK SKOJ-a.

Više puta hapšen i proganjan, posle zadnjeg hapšenja zverski mučen i ubijen, 30. jula 1929. godine, u zagrebačkoj policiji.

---

Janko Mišić (1900-1929) politički radnik i jedan od sedmorice sekretara SKOJ-a.

Rođen je 1900. godine u selu Slanom Dolu, kod Samobora. Politički se istako još kao učenik Trgovačke akademije u Zagrebu.

Jedan je od osnivača Saveza komunističke omladine Jugoslavije, oktobra 1919. godine.

Godine 1921. godine uhapšen je, kao član terorističke organitacije "Crvena pravda", zbog učestvovanja u atentatu na ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića.

Od 1922. godine bio je član Mesnog komiteta SKOJ-a za Zagreb i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Hrvatsku i Slavoniju. Zajedno sa Mijom Oreškim i Francom Klopčičem pokrenuo je i uređivao centralni organ SKOJ-a list "Mladi boljševik". A sa Zlatkom Šnajderom je uređivao list "Omladinsku borbu" i sarađivao u "Borbi".

U junu 1924. godine bio je delegat SKOJ-a na Četvrtom kongresu Komunističke omladinske internacionale u Moskvi. U proleće i leto 1925. godine obavljao je dužnost sekretara Centralnog komiteta SKOJ-a. Od avgusta 1926. do septembra 1928. godine bio je u Moskvi na studijama na Sverdlovskom univerzitetu.

Od jeseni 1928. godine bio je organizacioni sekretar CK SKOJ-a. Posle uvođenja Šestojanuarske diktature i hapšenja Paje Marganovića, 1929. godine, zajedno sa Mijom Oreškim rukovodi radom SKOJ-a, najpre iz Zagreba, a potom iz Samobora.

Policija je, 27. jula 1929. godine, otkrila njihovo sklonište u Samoboru i blokirala ga. Janko Mišić, je zajedno sa braćom Mijom i Slavkom Oreškim, pružio otpor i u sukobu s policijom poginuo.

Sahranjen je u Grobnici narodnih heroja na Zagrebačkom groblju Mirogoj.

---

Mijo Oreški (1905-1929) zidarski radnik i jedan od sedmorice sekretara SKOJ-a.

Rođen je 6. septembra 1905. godine u Zagrebu.

Član SKOJ-a od 1922. godine, a sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a za Zagreb od 1923. godine. Godine 1924. postao je član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Hrvatsku i Slavoniju, a 1925. član Centralnog komiteta SKOJ-a.

Zajedno sa Jankom Mišićem i i Francom Klopčičem pokrenuo je i uređivao centralni organ SKOJ-a list "Mladi boljševik".

Jula 1926. godine odlazi na rad u CK SKOJ-a u Beograd. Na Trećem kongresu SKOJ-a, održanom, u jesen 1926. godine, u Sloveniji, izabran je za organizacionog sekretara CK SKOJ-a.

U drugoj polovini 1928. godine završio je partijski kurs u Nemačkoj.

Posle uvođenja Šestojanuarske diktature i hapšenja Paje Marganovića, 1929. godine, preuzima funkciju političkog sekretara CK SKOJ-a. Zajedno sa Jankom Mišićem rukovodi radom SKOJ-a, najpre iz Zagreba, a potom iz Samobora.

Kada je policija, 27. jula 1929. godine, otkrila njihovo sklonište u Samoboru i blokirala ga, Janko Mišić, Mijo i njegov brat Slavko, vođa tehnike CK SKOJ-a, pružili su otpor i u sukobu s policijom poginuli

---

Pero Popović Aga (1905-1930), obućarski radnik i jedan od sedmorice sekretara SKOJ-a.

Rođen je 28. januara 1905. godine u Užicu. Kao ratno siroče izučio je obućarski zanat. U Beogradu je radio u SKOJ-evskoj organizaciji. Više puta hapšen i proganjan.

Od 1923. godine član je Centralnog komiteta SKOJ-a, a od 1924. organizacion sekretar CK SKOJ-a. Radio je u izvanredno teškim ilegalnim uslovima. Putovao je po Jugoslaviji i organizovao omladinu. U Splitu su ga pokušali uhapsiti, ali je uspeo da pobegne.

Zajedno sa Josipom Kolumbom, političkim sekretarom CK SKOJ-a, upao je u policijsku zasedu, 14. avgusta 1930. godine, u Zagrebu i u sukobu s policijom poginuo.

Njegov rođeni brat je Jevrem Popović, general JNA i narodni heroj.

---

Zlatko Šnajder (1903-1931) politički radnik i jedan od sedmorice sekretara SKOJ-a.

Rođen je 5. marta 1903. godine u Slavonskom Brodu. Kao gimnazijalac stupa u SKOJ, napušta školovanje i u potpunosti se predaje revolucionarnom radu.

Prvi put je uhapšen 1920. godine i u zatvoru provodi šest meseci. Godinu dana kasnije ponovo je uhapšen zbog "aktivne komunističke delatnosti".

Godine 1924. izabran je za sekretara Centralnog komiteta SKOJ-a.

Krajem 1926. godine opet je uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora. Posle određenog vremena, ponovo mu je suđeno i kazna mu je povećana na pet godina. Kaznu je izdržavao u zatvorima: na Adi Ciganlija (1927), u Sremskoj Mitrovici (1928 i 1929), Zenici (1930) i Lepoglavi (1931).

Umro je 1931. godine u samici Zeničkog zatvora (tkz. "Isusovačkoj ćeliji").

---

Ne znam zasto, ali sam ubedjen da je skola promenila ima zato sto ovi "sekretari" nisu nasi heroji...

---

Pa onda ne vidim problem sto je skola preimenovana, licno mislim da je bolje da skola nosi ime po pesniku/intelektualcu nego po partijskim osnivacima, ma koja partija bila. A i ne vidim kakve je veze onaj outburst sa pozivom na ustanak '41 imao sa ovim SKOJevcima, posto nijedan od njih nije doziveo ni da vidi hitlera na vlasti a kamoli nacisticku okupaciju Jugoslavije...

btw, dok sam cekao sestru ispred skole naleteo sam u dvoristu na biste tih 7 sekretara. Iz nekog suludog razloga svih 7 bisti je imalo iste frizure (one zalizane od cela ka unazad, ko da ih siba uragan od napred) i sem nekih sitnih razlika na licima izgledaju ko da su braca rodjena, neki cak ko da su identicni blizanci. Valjda livcu ponestalo kalupa

---

Znaci Laza je bio ponajmanje pesnik, kako ga "ucimo" u skoli. Bavio se solidnim poslovima, preziveo prostacke ujdurme i na kraju, zaboravljen, sjajan potez, koji se propusta u biografiji obicnog ali pametnog coveka..

".. Ženidbom sa bogatašicom Julijanom-Julčom Palanački u septembru 1895. postao je građanin Sombora i u njemu će provesti ostatak života..."



Poz.

Među javom i med snom


Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
sta ti misliš s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!


Santa Maria della salute


Oprosti, majko sveta, oprosti,
sto nasih gora pozalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blazenoj tebi podize dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagresi stvor:
Kajan ti ljubim preciste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepse nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejuci svetsku lepotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepse vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve sto je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za cim sam cezn'o, cemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod zivu pakosti zute,
Santa Maria della Salute.
Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
stagod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je dusi lomilo krilo,
te joj u jeku dusilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleci ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U dusu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, sto iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za cim god ceznu',
jade pa slade, cemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje zude,
-svu vecnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna vocka sto sad tek zre?
Oh, slatka vocko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni gresne zalute,
Santa Maria della Salute.
Dve u meni pobise sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustase mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od srece, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvevde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strasni sud. -
O, svetski slome, o strasni sude,
Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U dusi bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
za sto se mudracki mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.
Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi zelja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluskinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.
U nas je sve k'o u muza i zene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nezezene,
strast nam se blazi u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.
A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne pise, to se ne poje,
samo sto dusom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.
A kad mi dodje da prsne glava
o mog zivota hridovit kraj,
najlepsi san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz nistavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve ce se zelje tu da probude,
dusine zice sve da progude,
zadivicemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.


Aj, sad, ko od vas ovo nije ucio napamet u osnovnoj (ili bese srednjoj?) Pa nisam valjda samo ja bio dovoljno lud... :)

---

"outburst" se, u postu u kojem je odmah na pocetku naznaceno da je off topic i iz cije prve recenice se jasno vidi da je replika na bakarin post, odnosi na sadasnji modni trend menjanja imena svemu onome sto ima ikakve veze sa jednom uzvisenom idejom o socijalnoj pravdi i drustvenoj jednakosti koju su, pored ostalih i ti sekretari donosili na ove prostore, a koju su u krvi gusili oni ciji ideoloski i bioloski potomci, koji su danas i ovde na vlasti, i menjaju ta imena.

inace znam i kada i kako su skoncali sedam sekretara skoja, i isto znam ko je bio laza kostic i slazem se da je zasluzio da neka skola ponese njegovo ime, ali problem nedostatka skola, ulica, objekata itd. i viska slavnih imena se resava tako sto se brate ozida nova skola, pa joj se onda da ime.
pozeljno je, naravno, da ne nosi ime nekog zlocinca ili lopova, nije lepo decu od malih nogu podsticati na nitkovluk.
no, koliko ja vidim, ovde nesto bas i ne nicu skole, za razliku od crkava i patrijotskih vila po dedinjima i senjacima, vec se godinama sve vise i vise dece zipuje sa sve vecom kompresijom u one iste skole koje su napravili oni kojih se nasa klerofasisticka vlast gnusa.
tako da meni to menjanje imena skola, od kojih svaka treca, sada u 21. veku, nema telefon, deluje jadno i bljutavo.
....... no nije ni bitno, ko hebe te zgurene, mracne i isfrustrirane coveculjke.

btw. bauk fasizma se proslog veka u evropi poceo siriti i pre hitlera, mozda bi se cak u neku ruku moglo reci da je i WWII poceo jos u spaniji, ali to sada nije ovde bas ni bitno.

elem, ko bi ga znao, mozda neke veze sa citavom ovom pricom ima i to sto su nekada svrseni skolarci iz "onih skola sa starim imenima" mogli da biraju mesto na svetu gde ce da se zaposle, za razliku od ovih danasnjih skolaraca koji zauzimaju poslednja mesta na testovima iz prakticnog znanja.

Za ovo, kao i sve ostalo, potpuno si u pravu. Evo kod mog naselja zidaju jos jednu crkvu. A u mom gradu postoji
problem skole za decu sa posebnim potrebama (problem sa prostorom), i niko se recimo nije setio toga.
Ma jesu, ali zabole ih K. Bitno je da se narod moli.

---

Setili su se kako da potrose pare za neuspele inkluzije i projekte oko toga, a zgrade skola i obdanista su zamenili celikom i metalom profitnih banaka..jbga skupo gradsko gradjevinsko zemljiste...
Toliko o brizi, napravicemo politicku diskusiju koja nije zdrava..

Sto se tice navedenih pesama, naravno da smo ih ucili napamet...cak sam se cele prve strofe setio ..kao u snu :)

Laza Kostic je ipak bio mnogo vise od pesnika, svestran intelektualni biser, koji se umorio od srpceskih spletkarija i povukao u mir i blagostanje..premalo je jedan takav intelektualac na bulumentu...

Poz.