Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)

elitemadzone.org :: TechZone :: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)

Strane: 1 2

[ Pregleda: 11693 | Odgovora: 24 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Autor

Pretraga teme: Traži
Markiranje Štampanje RSS

d02

Član broj: 112455
Poruke: 67
*.dynamic.isp.telekom.rs.



+1 Profil

icon Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)09.07.2010. u 01:05 - pre 113 meseci
U porodičnoj kući imam centralno grejanje a kotao je na čvrsto gorivo (ugalj). Pošto se bavim poljoprivredom, mogu da obezbedim sebi dovoljno bala od sojine slame i hoću ove godine da preradim grejanje tako da kotao bude za sojine bale. Takvo grejanje već ima dosta ljudi kod mene u mestu (ima ga i moja sestra), i znam da je to mnogo jeftinije od grejanja na ugalj.

Jedini problem kod grejanja na ove biljne ostatke je skladištenje tih sojinih bala. One se moraju očuvati suve jer ako neka bala prokisne - ona je neupotrebljiva za loženje. Obično ih ljudi sadenu negde u dvorištu u kamaru i pokriju najlonom ili već nekom drugom ponjavom. Međutim najlon se lako izbuši od sojine slame i onda procuri kad kiša pada. Drugi problem je stalno otkrivanje te ponjave prilikom uzimanja tih bala za loženje i odmah potom i ponovno zašuškavanje te kamare pa je neminovno da se ukvasite u kišnim danima i sl. (Kao što već rekoh, moja sestra ima takvo grejanje pa sam često ja ložio kod nje i znam kako to nezgodno može biti, mnogo puta mi je sneg skliznuo sa najlona pravo za vrat prilikom otkrivanja...) Zato sam rešio da kod mene odmah napravim neku vrstu hangara gde će se skladištiti te bale.

Meni je potrebno negde oko 1100-1200 bala za jednu grejnu sezonu. Dakle hangar treba da bude toliki da može da primi 1200 bala sojine slame. Jedna bala je sledećih dimenzija: 100x50x40 cm (DxŠxV). Zato sam planirao da hangar bude 12x5 metara u osnovi, i visine 4m. Možda je reč hangar neprikladna jer bi to, u principu, bila jedna obična nadstrešnica, odnosno krov na jednu vodu sa zatvorenim stranicama ispod, sa jedinom svrhom očuvanja bala soje suvim od atmosferskih padavina.

Kako sam ja to zamislio, hangar bi bio napravljen od metalnih stubova koji bi nosili rešetkaste grede i preko kojih bi bio napravljen krov na jednu vodu. Prostor između stubova (stranice) bi bile ili od lima ili salonit ploča ili već od bilo čega ako je jeftinije, pošto je jedina uloga tih "zidova" da zaštite bale od kiše i vlage. Zapravo, zbog nedostatka finansija prve godine će ti "zidovi" svakako biti od najlona a nadam se da ću ih iduće godine uraditi kako treba. Čeona strana je ona duža, dakle 12m i tu sam planirao tri stuba (po jedan na krajeve i jedan na sredinu). Za taj srednji stub sam se opredelio da bi rešetkasta greda mogla biti manja (jeftinija), mada bi mi jako godilo da u celom rasponu od 12m nema stubova u sredini, jer ukoliko nekad ne budem skladištio sojine bale hangar bi se tad koristio za smeštaj poljoprivredne mehanizacije, a za to je uvek malo prostora za smeštaj i manevrisanje. Sa zadnje strane broj stubova treba biti onoliko koliko je potrebno da bi konstrukcija bila najekonomičnija. Tu sad nisam siguran da li bi i nazad trebalo tri stuba ili je možda ekonomičnije sa četiri stuba? Stubovi su četvrtaste cevi 10x10 cm. Stubovi sa zadnje strane će biti 4m visine a sa prednje strane 4.5m da bi se obezbedio pad od 10%. Rogovi bi takođe bili od rešetkastih greda a krov bi bio limeni.

Zapravo, celu ideju za ovaj hangar sam video kod čoveka koji je pravio sličan (veći) hangar za poljoprivrednu mehanizaciju. Njemu je hangar radio jedan majstor koji je dobar varioc, ali nisam baš siguran koliko se razume u konstrukcije. On je konstrukciju uradio otprilike, bez nekih nacrta i proračuna pa ju je zato bogato i izdašno dimenzionisao (što tad nije bio problem jer je onda gvožđe bilo jeftino). Ja se u statiku i te metalne konstrukcije i rešetkaste grede ne razumem, ali koliko sam gledao druge slične konstrukcije nisam siguran da je baš dobro rešio neke detalje konstrukcije (npr. kraj rešetkaste grede i spoj sa stubom). Dole su slike detalja sa izgradnje tog hangara pa me zanima vaše mišljenje da li su pravilno urađeni da ne bih ponovio eventualne greške kod mene.

Taj majstor bi trebao i meni da radi hangar, ali sam ja mislio da se prethodno raspitam i nabavim nacrte po kojima bi mi onda on pravio konstrukciju hangara. Tražio sam po netu ili neka uputstva ili formule ili već neko gotovo rešenje, ali bez uspeha. Zato bih molio ako neko zna gde mogu da nađem tako nešto da mi kaže ili ako je neko raspoložen da mi da neka uputstva kako da odredim kakve i od kojih cevi da bude rešetkaste grede i rogovi... Ili ako neko ima potpuno drugačiji predlog za hangar za ovakvu namenu, otvoren sam za sve predloge i ideje (pogotovo ako je jeftinije ili jednostavnije rešenje). Usput, kakve bi trebale da budu betonske stope za ove stubove? Teren je podvodan, trenutno je voda jako visoko i ima je već na 30cm dubine. Majstor kaže betonska kocka 1x1x1m u koju direktno ubetoniramo stub.

Evo sad slika nekih detalja na pomenutom hangaru koji je taj majstor radio. Molio bih da mi ukažete da li je to dobro i ako nije kako bi trebalo.





Ovako bi trebao da izgleda i moj hangar, samo što bih ja imao sa prednje strane još jedan stub na sredini (možda, zavisi koliko je skuplja varijanta bez srednjeg stuba).



Spoj prednje rešetkaste grede sa levim prednjim stubom. Vidi se i spoj sa rogom.



Spoj prednje rešetkaste grede sa desnim prednjim stubom.



Spoj zadnje rešetkaste grede sa zadnjim desnim stubom.



Spoj zadnje rešetkaste grede sa srednjim zadnjim stubom.



Spoj zadnje rešetkaste grede sa zadnjim levim stubom. Vidi se i spoj sa rogom.



Spoj rogova sa prednjom rešetkastom gredom.



Spoj rogova sa zadnjom rešetkastom gredom kao i kako je izveden krov.


Hvala unapred svima koji koji se uključe u diskusiju i pomognu mi svojim predlozima i savetima!
 
Odgovor na temu

Marko Enter
Smederevo-Hagen,Nemacka

Član broj: 155840
Poruke: 1453
*.dip.t-dialin.net.



+6 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)09.07.2010. u 18:32 - pre 113 meseci
Nije ovako lose , samo zastita od korozije nije uradjena (trebalo je da se pocinkuje) jer kada budu korodirale te cevi imace manju nosivost i hrdja ce ih brzo pojesti jer su to suplje cevi, al dobro sad sta je tu je . ali moze da se resi problem tako da se uzme sto kavalitetniji lak ( preporucujem autolak) i da se sve lepo izlakira, i tako ce se obezbediti da kunstrukcija bude sigurna i da dugo traje

pozdrav
Marko
 
Odgovor na temu

d02

Član broj: 112455
Poruke: 67
*.dynamic.isp.telekom.rs.



+1 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)09.07.2010. u 19:17 - pre 113 meseci
Koliko ja znam, te cevi su farbane prvo temeljnom bojojm a potom i završnom farbom. Da li je to dovoljna zaštita od korozije?
 
Odgovor na temu

Black_eyed
Black_eyed
Kać (pored Novog Sada)

Član broj: 24662
Poruke: 839
109.106.249.*



+109 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)10.07.2010. u 08:42 - pre 113 meseci
Ma kako nije, 2 puta temeljna, pa 2 puta zavrsna i miran si sigurno 10 godina (vrlo moguce i vise).

Sto se tice konstrukcije tu ne mogu da ti pomognem jer nisam iz te struke, ovako odokativno mi se ne cini da je tu bas nesto preterivano. Metal je samo po sebi dosta tezak i konstrukcija mora da nosi samu sebe... Ipak, ostaje da ako neki masinac staticar naidje da svoje misljenje.

Zanima me nesto drugo, kazes da ti treba 1200 bala za sezonu, koliko povrsinu grejes i kako se to lozi, ubacis kompletnu balu ili...? Na koliko vremena ubaciju bale ? Da li ti treba jos neki ogrev pored ovih bala? Da li je neko iz tvog sela probao isto to na bale od psenicne slame ili kukuruzovine? Ako ti nije problem slikaj tu modifikovanu pec, bas me zanima kako izgleda modifikacija.


...It's nothing very special...
Try and be nice to people, avoid eating fat, read a good book every now and then, get some walking in, and try and live together in peace and harmony with people of all creeds and nations.

Monty Python's The Meaning of Life
 
Odgovor na temu

Marko Enter
Smederevo-Hagen,Nemacka

Član broj: 155840
Poruke: 1453
*.dip.t-dialin.net.



+6 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)10.07.2010. u 10:25 - pre 113 meseci
Konstrukcija je dobra, iako na nju ne pada direktno kisa ima ipak veca vlaga i UV zraci sunca kao i rastezanje farbe na promeni temperature , i ako je koristena farba od 250-300 dinara po kutiji za enterijer korodirace za 3 god najvise, takve stvari se lakiraju sa lakom koji je predvidjen za spoljne atmosferske uticaje

pozdrav
 
Odgovor na temu

d02

Član broj: 112455
Poruke: 67
*.dynamic.isp.telekom.rs.



+1 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)10.07.2010. u 11:03 - pre 113 meseci
Možda se po fotografijama ne vidi najbolje, ali ko god je video taj hangar rekao je da je preterano sa količinom gvožđa, odnosno da su upotrebljene deblje cevi nego što je trebalo. Pokušaću da saznam tačno koje su dimenzije tog hangara i koje su cevi upotrebljene, pa će tako lakše biti da se proceni da li je tu moglo ići i sa slabijim cevima.

No, na starnu sad da li je tu upotrebljen jači materijal nego što je bilo potrebno. Više me zanimaju detalji oko konstrukcije. Npr., čuo sam da se kod rešetkaste grede mora izvesti ona cik-cak učvršćenja tako da se ta kosina završava na nosećem stubu a ne pre njega. Objašnjavali su mi izbog čega ali sam ja to zaboravio. Evo pokušaću to da ilustrujem:



Kako su mi objašnjavali, u prvom slučaju je pravilan spoj rešetkaste grede sa nosećim stubom a u drugom nepravilan. Ja se u to ne razumem, ali kad već pravim hoću da to bude kako treba i zato sam i tražio pomoć na forumu.


Što se tiče kojičine bala i grejanja, cifru od 1200 bala sam dobio tako što sam poredio kuće nekih ljudi koji se već greju na sojinu slamu sa mojom kućom. Kod mene se greje nekih 220 kvadrata u dva objekta i problem je što kuća nije toplotno izolovana. Spoljni zidovi su od fasadne cigle debljine cigla i po, imam i potkrovlje gde su plafoni i kosine od betonske ploče na kojoj je staklena vuna.

Sojina bala se loži tako što se cela bala gurne u kotao i potpali. Ne loži se naredna dok prethodna potpuno ne izgori. Koliko će se često morati ubacivati bala, zavisi od toplotne izolovanosti kuće i naravno koliko je hladno napolju. Npr. kod sestre u najjačoj zimi lože oko 5 bala na dan. Jedan moj drugar u takvim danima potroši i do 8-9 bala (njegova kuća je mnogo veća od sestrine). Ujutro možda izloži dve bale jednu za drugom, a kasnije na svakih dva-tri sata po jednu, zavisi od zime.

Poželjno je koristiti još neki drugi ogrev pored same sojine slame. Sestra i taj drugar koriste šapurike (ono što ostane kad se okruni klip kukuruza) a opet jedan čovek kupi na pilani kore od drveta pa kad se stavi bala soje onda se preko nje nabaca još malo šapurika ili te kore. Time se povećava razmak između dva loženja i postiže veća temperatura. Koristili su ljudi baliranu kukurzovinu i odustali od nje, jednostavno nema dovoljno kalorija. Za žitnu slamu nemam informacija da li je neko koristio za grejanje, ali mislim da je tu slučaj kao i kod balirane kukurzovine.

Kotao se ne prerađuje već ću kupiti gotov, namenjen baš za loženje sojine slame. Slikaću ovih dana ili kod sestre ili već negde takav kotao pa ću onda okačiti slike ovde.
 
Odgovor na temu

veljkoE
ALU i PVC stolarija
NS

Član broj: 81131
Poruke: 1158
*.dynamic.stcable.net.



+32 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)10.07.2010. u 21:54 - pre 113 meseci
nije problem sto su upotrebljavane deblje cevi, duze ce trajati
nego
svaka resetka mora imati svoj noseci stub
idealan raspon je 4 metra
ako zelis "jeftino" - onda lepo izlij betonske stubove i pokrij sa drvenom gradjom bit ce ti jeftinije i manje ce te boleti glava

inace
nije problem ni nagib krova, niti debljina profila, niti resetka, niti raspon izmedju stubova
problem je sneg


sto se tice antikorozivne zastite, postoje ove "nove" farbe 3u1 ( antirost, temeljna i zavrsna) , "kilo" farbe + razredjivac izadje oko 700-800 dinara

za raspon oko 5 metara je dovoljno napraviti resetku od debelozidnih cevi 60X40 ali na dve vode
resetka je u obliku trougla
koristite forum, ne pp
 
Odgovor na temu

d02

Član broj: 112455
Poruke: 67
*.dynamic.isp.telekom.rs.



+1 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)10.07.2010. u 23:38 - pre 113 meseci
@ veljkoE

Što se tiče debljih cevi, jasno mi je da predimenzionisanje materijala ne može bti loše ni za šta drugo osim za novčanik. U konkretnom slučaju hangara sa slika nije bio moj novčanik pa mi je sve jedno, ali kad budem radio svoj hangar ne bih hteo da platim materijal više nego što treba (samim tim i majstora jer radi na procenat od cene materijala).

Ja sam laik za ovu materiju. Zato bih te molio da mi malo pojasniš (opširnije objasniš) savete iz tvog posta.
Npr. šta misliš pod tim da je idealan raspon od 4 metra i da svaka rešetkasta greda mora imati svoj noseći stub? Toliki raspon mogu imati samo na zadnjoj strani ako budem imao 4 stuba (dva krajnja i dva u sredini tako da imam tri polja od 4 metra pošto je ukupna dužina 12m). Sa prednje strane raspon može biti ili 2 x 6 m ili 1 x 12 m (o ovome će odlučiti kad budem video koliko košta koja varijanta).
Ne znam da li sam baš bio jasan kako sam planirao da izgleda taj hangar (nadstrešnica) pa da ponovim. Dakle sa prednje (čeone) strane koja je dugačka 12m bi bilo tri stuba, dva na krajevima i jedan u sredini (ili bez toga u sredini, kao što rekoh to bi mi odgovaralo ukoliko ne poskupljuje znatno celu konstrukciju) i koji nose rešetkastu gredu (dakle ili 2x6m ili 1x12m). Visina te prednje strane bi bila 4.5-5m. Isto tako bi bilo i sa zadnje strane (5m iza prednje strane), s tim što bi nazad bilo ili 3 ili 4 stuba (dva na krajevima i jedan ili dva u sredini pa bi rasponi bili ili 2x6m ili 3x4m). Visina te zadnje strane bi bila za 10% niža od prednje strane. Onda bi se od takođe rešetkasih greda povezale prednja i zadnja rešetka čineći tako rogove krova na jednu vodu. Preko tih rogova (nemam pojma ni koliko ih je potrebno za 12 metara dužine) bi onda išle ili metalne cevi ili drvene štafle a na njih onda krovni lim (kao na slikama u prvom postu).Nadam se da je sad jasnije kako sam hteo da izgleda taj hangar.
Zato mi nije jasno ni šta si mislio sa onom rešetkom u obliku trougla za dve vode. Da li misliš da to bude kao greda između prednje i zadnje strane (to je 5m) a da na nju dođu klasični rogovi za krov na dve vode? Imaš li možda kakve skice toga što predlažeš?

Ja već imam sličnu šupu na jednu vodu za smeštaj traktorskih prikolica. Prednja strana je 8m a dubina je (isto) 5m. Isto je krov na jednu vodu. Tih 8m je premošteno sa dva drvena slemena i nema ni jednog stuba u sredini. Bočne i zadnja strana su zidane od cigle. Prednja strana je tri metra visine a zadnja dva metra. Krov je napravljen tako što su drvene grede na svakih 1m a preko njih su drvene štafle i na njima su salonit ploče. Ovu šupu imam više od deset godina i nije bilo problema sa snegom.

Ako je potrebna veća visinska razlika zbog snega, mogao bih to da uradim jer su cevi za stubove dužine 6m a pošto zadnja strana mora biti 4m, imam dovoljno prostora da napravim veći pad. Šta misliš koliki bi trebao da bude taj pad pa da i sneg ne predstavlja problem?

Interesantna mi je ova ideja sa betonskim stubovima. Razmišljao sam ja o njoj ali mi se činilo da baš neće biti jeftino da se liju stubovi visine 4m, jer tu pored betona treba još i daske za šalovanje, pa skela i sl. i ne računajući sam odbacio tu ideju. Kako bi ti (ili bilo ko, svi su pozvani da daju predloge) uradio hangar na ovaj način, koliko stubova, krov na dve ili jednu vodu, čime bi pokrio hangar?

 
Odgovor na temu

Marko Enter
Smederevo-Hagen,Nemacka

Član broj: 155840
Poruke: 1453
*.dip.t-dialin.net.



+6 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)10.07.2010. u 23:43 - pre 113 meseci
Ako hoces najjeftinije a da bude isto funkcionalno onda pravi sve od drveta (kao amerikanci ) to je najbrze , najprakticnije , i najjeftinije i traje isto dugo , to ti je moj savet ti kako oces .
Beton i metal su najskuplji gradjevinski materijali

pozdrav
Marko
 
Odgovor na temu

d02

Član broj: 112455
Poruke: 67
*.dynamic.isp.telekom.rs.



+1 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)10.07.2010. u 23:56 - pre 113 meseci
Ok, nisam ja zacrtao da mora biti od metala, to mi se samo učinilo kao najlakše za izvesti a i vidim da svi sad tako nešto prave.

Koje bi onda dimenzije drvenih stubova bile da bi hangar bio najmanje 4 metra visok. Koliko bih ih onda morao imati da bi izdržali čitav teret (računajući i sneg). Sa zadnje strane nije problem (tu je međa sa komšijom), može ih biti više ali mi je problem frontalna strana, tu može biti više od jednog stuba u sredini samo ako se unapred odreknem da takav hangar služi i za nešto drugo (ako npr. nekad batalim grejanje na soju).
 
Odgovor na temu

Marko Enter
Smederevo-Hagen,Nemacka

Član broj: 155840
Poruke: 1453
*.dip.t-dialin.net.



+6 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)11.07.2010. u 11:04 - pre 113 meseci
pa sad za velicinu greda to bi bilo najbolje da proracuna neki inzenjer , e sad ako neces inzenjera mozes angazovati nekog majstora koji ce na osnovu iskustva odrediti dimenzije greda , ali uglavnom drvo ti je jos uvek najjeftiniji gradjevinski materijal

pozdrav
 
Odgovor na temu

d02

Član broj: 112455
Poruke: 67
*.dynamic.isp.telekom.rs.



+1 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)11.07.2010. u 21:46 - pre 113 meseci
Naravno, uvek ostaje mogućnost da angažujem nekog stručnjaka da mi to sve proračuna i napravi nacrte. Ja sam mislio da ću možda na forumu naići na nekog ko ili to razume a želi da tim svojim znanjem pomogne nekom, ili nekog ko već ima sličan objekat, pa da podeli sa mnom iskustva (i mere).

Danas sam razgovarao sa jednim građevinskim radnikom i on mi je isto preporučio da ceo objekat uradim od drveta jer je najjeftinije. Betonske stubove mi nije preporučio jer, po njegovim rečima, u tom slučaju bi trebalo i grede koje povezuju stubove (venčanica se valda kaže, ne znam tu terminologiju) uraditi od betona a to je već onda dosta komplikovano jer te grede treba liti na 4-5m visine.

Ideja da to sve bude od drveta mi se sve više sviđa i sad mi otvara nova pitanja. Koje dimenzije drvenih stubova bi tad trebale biti a takođe i za te grede venčanice. U tom slučaju bi svakako imao jedan stub u sredini frontalnog dela pa bi max rasponi bili 6m. Taj čovek mi je takođe preporučio da krov, bez obzira čim će biti pokriven, bude na dve vode, a ako insistiram da bude na jednu vodu da u centru objekta imam još jedan noseći stub, odnosno da pored prednjih i zadnjih stubova imam još i tri stuba u sredini, naravno sa svojim gredama kojim će biti povezani. Rogovi bi se u tom slučaju oslanjali na tri grede, prednju, zadnju i srednju. Nadam se da sam dobro objasnio. Šta mislite o toj ideji, da li je potrebna još i ta treća (srednja) greda na 5m raspona?
 
Odgovor na temu

mitabugarin
Dimitar Skobelev
S&D&M Co doo, gradj.inzenjer
Nis,Srbija

Član broj: 264333
Poruke: 2
*.dynamic.isp.telekom.rs.



Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)14.07.2010. u 13:25 - pre 113 meseci
Koje dimenzije za otvoreni hangar predviđate prijatelju? Jer ot toga zavisi i svaka dimenzija bilo kog elementa.A zašto ne vidiš rešenje korišćenja ove slame u vidu pelete.
Investicije za kupovini mlina i prese za peletiranja su isplatlivije u odnosu na korišćenja slame u nepreređenom smislu. Vidi sajt firme Natural Enerđi (Natural Energy doo ) i kada se proračunaš kako sam možeš da preradiš slamu u pelete , a nemaš potrebe za smeštaj i slično ima da me blagosiljaš.
Jasamgraževinski inženjer i ne bih ti savetovao izradu hangara velike visine jer sa strane uvek ako nije zatvoren tip, slama će biti kvašena i vlažena
 
Odgovor na temu

d02

Član broj: 112455
Poruke: 67
*.dynamic.isp.telekom.rs.



+1 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)15.07.2010. u 00:54 - pre 113 meseci
@ mitabugarin

Hvala ti na savetima i pomoći!


Hangar bi trebao da bude 12 x 5 metara u osnovi i visine 4.5 m da bi stalo 11 redi bala sojine slame, (to sam sve napisao i u prvom postu). Krov, ili na jednu vodu ili na dve, preporučite mi šta je bolje i jeftinije za ovakvu namenu. Znam to za zakisavanje i svakako planiram da zatvorim hangar, samo to ne mogu (finansijski) da odradim ove godine. Ove godine bih te "zidove" improvizao od najlona ili nekih starih ponjava pa da koliko toliko zaštitim slamu od zakisavanja, a sledeće godine bih se potrudi da te "zidove" uradim ili sa limom ili salonit pločama ili već nečim što bi moglo da se iskoristi za ovu namenu a da nije skupo.

Pogledao sam sajt o peletiranju i sve to izgleda jako dobro i privlačno. Konfor koji se dobija grejanjem na pelete i ušteda skladišnog prostora je očigledna. Međutim imam par nedoumica u vezi takvog grejanja. Da li se grejanjem na pelete štedi količina sojine slame koju ja moram obezbediti u odnosu da ložim samu neprerađenu slamu, odnosno u kom smislu se dolazi do uštede? (Npr., ako ja trošim za sezonu 1100 bala sojine slame kad je ložim neprerađenu, da li bi grejanjem na pelete bilo potrebno npr. 700 bala sojine slame ili je i u tom slučaju potrebno preraditi onih 1100 bala u pelete. Cifre sam lupio jer nemam predstavu kolike bi mogle biti.)

Evo kako ja vidim neke momente u ovoj problematici. Da bih pravio pelete, ja svakako moram doneti sojinu slamu sa njive u dvorište. Da bih to uradio, ja platim baliranje (nemam svoju balirku) i platim ljude koji će te bale natovariti na prikolice i u dvorištu skinuti sa prikolice i složiti ih ili na gomilu (u kamaru) ili negde u neki hangar, nebitno već gde (prošle godine je to bilo 30 din po bali uz moj prevoz). Uglavnom ceo taj posao se mora uraditi vrlo brzo jer u poslednje vreme sve češće se dešava da slamu više ne zateknete na njivi ako dugo čekate da se taj posao odradi. Dakle kompletna količina balirane sojine slame se u toku dan dva nađe kod mene u dvorištu i ja moram imati obezbeđeno mesto za nju (prostora bar imam pa to nije problem). Dalje sledi da ta slama mora odmah biti pokrivena ili smeštena u neki hangar (možda baš ovakav kakav bih ja da pravim ), jer je to jesenje doba i nikad se ne zna kad će kiša. Znači sve isto kao i da ložim samu slamu. Onda moram imati opet prostoriju gde će se ta sojina slama mleti i skladištiti (neka količina koja će se potom peletirati) kao i prostoriju gde će se smestiti pelete. Sve u svemu, ja to peletiranje vidim (ovako laički) samo kao mogućnost dobijanja određenog konfora u toku grejanja, a kao što sam već rekao ne znam kolika je stvarna ušteda u samoj sojinoj slami i za koliko bi se ta investicija isplatila (a varijante da ja još proizvodim pelete i za prodaju drugim licima odmah otpadaju jer nemam toliko sirovine a ni vremena na jesen.)

[Ovu poruku je menjao d02 dana 15.07.2010. u 02:14 GMT+1]
 
Odgovor na temu

Horvat I
Ivan Horvat
Subotica,Makova sedmica

Član broj: 40556
Poruke: 3764
*.sksyu.net.



+276 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)15.07.2010. u 06:10 - pre 113 meseci
@d02 Ako si vec u poljoprivredi trebao bi da znas da se slama brzo susi zbog cevaste strukture.
Slamu slazi na uobicajen nacin. Napravi privremeno prozracno skladiste (u stilu senika) za 1 nedeljnu kolicinu za slucajeve visenedeljnog vlaznog vremena.
Sigurno si primetio kada ubacis novu balu u lozionik neko vreme kulja gust sivi dim.
To ti je ta izgubljena energija.
Gorivo treba da dostigne temperaturu paljenja, a za 30kg termoizolacijske mase treba dosta vremena.
Peletiranjem se eliminise izolacijsko svojstvo i smanjuje masa.
Pozdrav
---ivanhoe---
 
Odgovor na temu

Java Beograd
Novi Beograd

Moderator
Član broj: 11890
Poruke: 7808
*.teletrader.com.



+9358 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)15.07.2010. u 07:46 - pre 113 meseci
Poenta sa peletiranjem je u tome da se slama sabije na manje od 5% prvobitnog volumena. Zapravo, ne znam tačan procenat, ali je ušteda u volumenu svakako ogromna. Ako pelete radiš odmah kad ti slama dođe, možeš da preskočiš čitavu priču sa hangarom, zato što ćeš džakove sa peletima moći da smestiš tamo gde si do sad čuvao ogrev (drva, ugalj). Ukoliko je kiša - najlon će biti dovoljan da zaštiti slamu nekoliko dana.

Što se tiče toplotne energije - nit' se gubi - nit' se dobija. Bala slame ima svoju fiksnu energetsku vrednost, bilo da je ložiš direktno ili peletiranu. Eventualno, postoji neka razlika u kvalitetu gorenja, kako je već objasnio Horvat.

Bilo kako bilo, hangar če koštati (ovakav kakav si zamislio) bar koliko i grejanje za 2-3 godine.
Pametni ljudi su uvek puni sumnji. Samo su budale uvek savršeno sigurne.
 
Odgovor na temu

gari021
ns

Član broj: 252388
Poruke: 63
*.cust.panline.net.



+18 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)15.07.2010. u 09:32 - pre 113 meseci
Peletiranje se nikako ne isplati raditi za svoje potrebe. Prevelika je investicija sto mi se cini da si i sam vec saznao s obzirom da si postavio temu o nabavci opreme. Raspravljano je vec o tome na vise mesta na forumu. Peletiranje se isplati samo ako imate besplatnu ili skoro besplatnu sirovinu. I ako je imate u dovoljnoj kolicini da se pojavite kao ozbiljan igrac na trzistu.
Poz
 
Odgovor na temu

d02

Član broj: 112455
Poruke: 67
*.dynamic.isp.telekom.rs.



+1 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)15.07.2010. u 12:30 - pre 113 meseci
@ Horvat I

Nisam baš razumeo šta si hteo da mi kažeš. Da li si mislio da ne gradim hangar za svih 1200 bala već da ih složim u kamaru koju ću pokriti najlonom, (ko ne zna, kamara je naš izraz za složene bale slame tako što se obrazuje gomila koja ima pravougaonik u osnovi i koji onda ide u visinu 8-9-10 redi bala u visinu a potom se sužava kao što je krov na kući), i da napravim posebno malo skladište za nekih 30-40 bala? Iz tog malog skladišta bih uzimao bale za loženje a punio bih ga jednom nedeljno iz velike kamare. Time bih izbegao svakodnevno otkrivanje velike kamare i komplikacije sa najlonom (mora se dobro utegnuti da ga vetar ne bi "naduvao" i pocepao). Ako si na to mislio, to je dobra ideja i uglavnom je svi praktikuju koji denu (slažu) slamu u kamaru. Međutim sojina slama vrlo lako izbuši najlon kojim je pokrivena pa se dešava onda da soja prokisne kroz te rupice u najlonu. Bude praktično "stub" mokre slame ispod svake rupice kroz koju se sliva voda, i onda ti mokri delovi bale prave problem pri izgaranju. Praktično je potrebno za svaku sezonu kupovati novi najlon, a za kamaru od 1200 bala ni taj najlon nije baš jeftin.

Ne znam ni na šta si mislio sa brzinom sušenja slame. Slama se posle kombajniranja, ako već tad nije dovoljno suva, ostavi nekoliko dana na samoj njivi gde se skroz i brzo osuši. Baliranje ide već kad je slama skroz suva. Ako si mislio na sušenje slame koja je već izbalirana, odnosno sušenje bala koje se ovlaže dok su složene u kamari, onda to nije baš ni brzo ni lako u zimskim uslovima. Jedan moj komšija ima grejanje na sojinu slamu i deo bala slaže u tavan (zatvoren prostor) a drugi, veći deo, slaže u kamaru koju dobro pokrije najlonom. Te bale iz tavana mnoogo bolje izgaraju i prave veću temperaturu od onih složenih napolju. Zato te bale iz tavana čuva za one najhladnije ledene dane. Meni je to bila ideja vodilja za izgradnju tog hangara. Em što bih uvek imao suve bale, em što bih izbegao to nedeljno prebacivanje bala sa jednog mesta na drugo.

Ovo oko izgubljene energije dok se ne razgori sojina bala, nisam znao, i pretpostavljam da je ušteda na koju je @mitabugarin ukazivao baš u tome. A tu si zaista u pravu. Uvek po novoj bali nekoliko minuta kulja gust dim i pretpostavljam da u tim trenutcima nema efikasnog grejanja vode u kotlu.


@ Java Beograd

Po ovim informacijama koje su dali @ mitabugarin i @ Horvat I, ne radi se o gubljenju ili dobijanju toplotne energije već o njenom boljem iskorištenju kroz pelete. Kod bale deo toplotne energije ode kroz odžak pri razgorevanju jedne bale dok tog kod peleta nema (ne mislim da kod peleta nema uopšte gubitka toplotne energije kroz dim, već da nema tog intezivnog gustog dima (znači nema plamena, odnosno efikasnog izgaranja) koji se javlja kad se stavi nova bala u ložište).

A da će hangar koštati - to mi je jasno. Jedan majstor mi je napravio neki okvirni predračun za metalnu verziju hangara i cifra je oko 230.000 din. (varijanta kao na slikama iz prvog posta, samo stubovi i krov na jednu vodu). Meni se ta cifra učinila velikom pa sam zato i pokrenuo ovu temu na forumu kako bih čuo i druga mišljenja i ideje da to eventualno jefinije uradim...


@ gari021

Temu o nabavci opreme je postavio @mitabugarin, ali sam i ja malo gledao cene na netu za mlin i presu za pelete, i jasno mi je da samo te dve stavke koštaju toliko da se ja grejem na bale nekih 10-15 godina minimalno. Pored toga i kotao za pelete je mnogo skuplji od kotla za loženje celih bala sojine slame. I kod peleta i kod direktog loženja bala soje mene isto košta da mi slama stigne u dvorište. Iako je slama moja, ja nemam balirku i sam tu količinu bala ne mogu dopremiti u dvorište i taj deo moram da platim. Znači bilo da ložim slamu ili pravim pelete, taj deo troškova je isti. Za pelete mi je dalje potrebna oprema za koju znam da mi se može otplatiti samo delimično (zapravo i dalje ne znam koliki je tačan procenat) kroz bolje iskorišćenje toplotne energije, kao i kroz konfor koji dobijam pri loženju (a verovatno i pri čišćenju jer posle bale ima dosta pepela koji leti kao fina prašina svugde pa to baš nije zgodno za one sa plućnim problemima). A konfor je uvek koštao i to mi je jasno.

Meni se ta ideja o peletama jako sviđa, ali je početno ulaganje toliko da ja to nikako ne mogu sad isfinansirati a grejati se moram. Ali vremenom nije isključeno da ću nešto tako uraditi jer je veoma privlačan taj konfor da jednom dnevno napuniš rezervoar sa peletama i miran si do sutra...


Hvala svima koji su se ukljičili kao i onima koji će se tek uključiti u ovu diskusiju!
 
Odgovor na temu

Marko Enter
Smederevo-Hagen,Nemacka

Član broj: 155840
Poruke: 1453
*.dip.t-dialin.net.



+6 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)04.12.2010. u 10:02 - pre 109 meseci
Citat:
d02


A da će hangar koštati - to mi je jasno. Jedan majstor mi je napravio neki okvirni predračun za metalnu verziju hangara i cifra je oko 230.000 din. (varijanta kao na slikama iz prvog posta, samo stubovi i krov na jednu vodu). Meni se ta cifra učinila velikom pa sam zato i pokrenuo ovu temu na forumu kako bih čuo i druga mišljenja i ideje da to eventualno jefinije uradim...


pravi hangar od drveta, drvo je dosta jeftiniji gradjevinski materijal u odnosu na metal

pozdrav
 
Odgovor na temu

Nikola M
Češka

Član broj: 11660
Poruke: 360
*.mts.telekom.rs.



+25 Profil

icon Re: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)05.12.2010. u 07:20 - pre 109 meseci
Drugar, aj razmisli o tome da napraviš nešto u stilu velikog plastenika. Znači metalni lukovi sa malim betonskim stopicama u zemlji, preko lukova najlon, s jedne strane "ulaz" fiksiraš i zatvoriš, a sa druge ulaziš na primer...
 
Odgovor na temu

elitemadzone.org :: TechZone :: Hangar za smeštaj bala od sojine slame (za grejanje na biomasu)

Strane: 1 2

[ Pregleda: 11693 | Odgovora: 24 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.