Login
Citati iz knjiga...Evo ja bih pocela s neprevazidjenim Malim Princom. Ta knjiga nakon svakog citanja dobije novu dimenziju :)
...
Ali dogodi se da mali princ posle dugog hodanja po pesku, stenju i snegu, najzad otkri neki put. A svi putevi vode ka ljudima.
-Dobar dan - rece on.
Bio je to vrt pun rascvetalih ruza.
-Dobar dan - rekose ruze.
Mali princ ih pogleda. Sve su licile na njegov cvet.
-Ko ste vi? - upita ih zapanjen.
-Mi smo ruze - rekose ruze.
-Ah! - uzviknu mali princ...
I oseti se vrlo nesrecnim. Njegov cvet mu je pricao da je on jedini primerak svoje vrste na celom svetu. A evo ima ih pet hiljada skoro istovetnih u jednom jedinom vrtu!
"Moj cvet bi bio jako uvredjen", rece on u sebi, "kad bi to video... Strasno bi kasljao i pretvarao se da umire kako ne bi ispao smesan. A ja bih bio prinudjen da se pravim kao da ga negujem, jer bi se on, u zelji da me ponizi, zaista prepustio smrti..."
Zatim rece u sebi: "Verovao sam da sam bogat zato sto imam jedinstven cvet, a zapravo posedujem samo jednu obicnu ruzu. Nju i moja tri vulkana koji mi dopiru do kolena i od kojih je jedan, mozda, zauvek ugasen, a to me ne cini bas velikim princem..." I, legavsi na travu, zaplaka.
...
-Sta to znaci "pripitomiti"?
-To je nesto odavno zaboravljeno - rece lisica. - To znaci "stvarati veze".
-Stvarati veze?
-Naravno - rece lisica. - Ti si za mene jos samo decak nalik stotinama hiljada drugih decaka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slicna stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomis, bicemo potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu...
-Pocinjem da shvatam - rece mali princ. - Postoji jedan cvet... Mislim da me je pripitomio...
...
-Moj zivot je jednolican. Ja lovim kokoske, ljudi love mene. Sve su kokoske nalik jedna na drugu, i svi ljudi su medjusobno slicni. Ja se dakle, pomalo dosadjujem. Ali ako me ti pripitomis, moj zivot ce biti kao obasjan suncem. Poznavacu bat koraka koji ce se razlikovati od svih drugih. Drugi koraci me teraju da se krijem pod zemljom. Tvoji ce me, kao muzika, pozivati da izidjem iz jazbine. A zatim, pogledaj! Vidis li, tamo dole, zitna polja? Ja ne jedem hleb. Zito je za mene nekorisno. Zitna polja me ne podsecaju ni na sta. A to, to je tuzno! Ali ti imas kosu boje zlata. Bice divno kada me budes pripitomio! Zito, koje je zlatno, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sum vetra u zitu...
Lisica ucuta. Dugo je gledala malog princa:
-Molim te... pripitomi me - rece ona.
...
-Sta treba da ucinim? - upita mali princ.
-Treba da budes veoma strpljiv - odgovori lisica - Sesces najpre malo dalje od mene, eno, tamo na travu. Ja cu te posmatrati krajickom oka, a ti neces nista govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, moci ces da sednes malo blize...
Sutradan se mali princ vrati.
-Bolje je da se vracas u isti cas - rece lisica. - Ako budes dolazio, na primer, u cetiri sata posle podne, ja cu biti srecna vec od tri sata. Sto se cas tvog dolaska bude priblizavao, bicu sve srecnija. U cetiri sata vec cu biti uznemirena i zabrinuta; otkricu cenu srece! Ali ako budes dolazio bilo kad, nikada necu znati za koji cas da pripremim svoje srce... Potrebni su obredi..
...
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kada se priblizi cas odlaska:
-Ah! - rece lisica - Rasplakacu se.
-To je tvoja krivica - rece mali princ. - Ja ti nikako nisam zeleo zlo, ali ti si htela da te pripitomim...
-Naravno - rece lisica.
-Ali ti ces se sada rasplakati! - rece mali princ.
-Naravno - odgovori lisica.
-Dakle, time nista ne dobijas!
-Dobijam - rece lisica - zbog boje zita.
Zatim dodade:
-Idi i ponovo pogledaj ruze. Shvatices da je tvoja jedina na svetu. Vratices se da mi kazes zbogom i ja cu ti pokloniti jednu tajnu.
...
Izlazemo se opasnosti da zaplacemo ako dopustimo da nas pripitome...
"Time is a drug. Too much of it kills you." Terry Pratchett