Plagijati i autorska prava

Mi sad imamo nekoliko problema.
Prvi problem je sto se ti zalazes da nekome oduzmes pravo da raspolaze necim svojim,
drugi problem je sto pokusavas da amnestiras nekoga ko uzurpira tudju svojinu ili pravo nekoga da raspolaze svojom imovinom/pravom
trece, pokusavas da drugima odredjujes koliko bi trebalo da vredi/kosta neciji proizvod/usluga/pravo.

idemo redom:



Prvo, samim tim sto je za kradju/uzurpiranje necijeg autorskog prava predvidjena krivicna odgovornost, pokazuje da je taj cin sam po sebi drustveno stetan i nije nimalo beznacjan. Samim tim sto se za neko delo predvidja zatvorska kazna opisuje stetnost te pojave za siru zajednicu. Drugo, samim cinom uzurpiranja necijih prava nekome se nanosi direktna materijalna steta i to sa krajnim umisljajem, svesno i smisljeno. Taj neko ko je uzurpirao necije delo svoje delo je planirao, osmislio i izveo oduzimanje zarade nekome.
To je isto kao kad bi prosli pored necije sljive/jabuke ubrali sebi odredjenu kolicinu jaabuka i nastavili dalje bez odgovornosti. Po tvojoj logici nema potrebe da se odgovora za takvo delo jer ta ce drvo ponovo roditi i vlasnik moze nastaviti sa prodajom svojiv proizvoda.
Sustina sankcionisanja je da se neka negativna pojava spreci, a ovde je negativna pojava to sto neko uzima/prisvaja pravo koje mu ne pripada. U vezi nekog dela/proizvoda jedoni moze da odlucuje njen vlasnik ili lice ovlasceno od strane vlasnika.
Nema razlika izmedju pesme, slike, fotografije ili patenta. Tako da tvoje pozivanje na neko istorisko razdoblje i teza kako se narod nije sretao sa informatickom tehnologijom nema znacaj, sretao se narod i pre 1979 sa patentima i pravima koja proizlaze od upotrebe ili koriscenja necijih patenata, inovacija itd.
Mozemo se setiti Tesle i Edisona, to je mnogo pre 1979 godine.
Lako mozemo povuci paralelu izmedju patenta i pesme, i jedno i drugo se jednom stvori i onda se samo prodaje, a od upotrebe istog se ostvaruje dobit. Ni vlasnik patenta nije izgubio pravo nad svojim patentom, ali mi sleduje nadoknada za svako koriscenje patenta.



Kod utvrdjivanja cene nekog proizvoda nema znacaj koliko je kostalo proizvodstvo ili nabavka istog u smislu da ti kao krajnji kupac odredjujes da li neko treba da ti proda nesto po nekoj ceni samo zato sto je njega stvaranje proizvoda kostalo neki beznacajan iznos.
Recimo ovako, ja sam na svadbi dobio dva frizidera, jedan mi treba, a jedan mi ne treba i resim da ga prodam. Frizder koji prodajem prodavacu po ceni za koju ja odlucim da je validna/realna. Po tvojoj logici ti bi sad da mi odredis cenu i ti bi najverovatnije da taj frizider dobijes za dzabe, jer sto bi ti meni placao neku trzisnu cenu kad ja nisam nista platio za taj frizider.



Moram ti reci da mi je ovaj deo tvog komentara najapsurdniji, a ima veze sa predhodnim delom komentara.
naravno da je moguce uvesti rigorozniju zastitu i mislim da treba i ici u tom pravcu, tacnije treba smisljati nacina da se pojava iskoreni, a ne da se ide logikom, evo desavase, sta cemo sad, trebamo legalizirati kradju/otimanje.
Kickstarter je servis koji sluzi za promoviranje novih, malih projekata u fazi pocetnih investicija. To je jedna vrsta modernog i sofisticiranog nacina prosenja novca za razvoj necega.
Sta ako ja ne zelim da prosim novac za svoj proizvod i ne zelim da ostavljam nekome pravo da mi daje iznos po svom nahodjenju. Recimo da je neko nasao nacin da finansira svoje delo i misli/smatra da to vredi neki iznos X. Ko plati trazeni iznos, imace delo/proizvod, ko ne nikome nista. Ako mu ne treba nece ga kupiti, ako mu treba nacice nacina da plati trazeni iznos.
Ne razumem zasto ne bi mogao da praktikuje sistem prodaje kao sto je bio 70-tih. Promene se tehnoloska resenja i nastavi se dalje. Pa i hleb se prodaje na isti nacin kao pre 100 godina. Advokatske usluge se placaju na isti nacin kao pre 200 godina, jedino se promenilo sto sad mozes da platis karticom, a pre 200 godina nije bilo klanih kartica.








_{[Ovu poruku je menjao 2012 dana 03.11.2015. u 22:19 GMT+1]}

Dosta dobro objasnjavs sustinu problema o cemu ja celo vreme ponavljam kao papagaj, a to je razlika izmedju koriscenja za licne potrebe i koriscenja za komercijalnu upotrebu (ostvarivanje zarade), to kao prvo, ali ne i najvaznije.
Najvaznije, a sto je osnova celog mog pisanja je da li je autor dozvolio slusanje njegove pesme, ili je neko bez dozvole auto omogucio drugima da slusaju pesmu koja nije vlasnistvo onoga ko je izvrsio distribuciju/deljenje pesme.

Ako ja i bilo ko drugi postavim svoje delo na uvid javnosti i time ga ucinim javno dostupnim u cilju promocije sebe i svog rada/znanja, onda sam ja sam odlucio da takvo nesto uradim i to sto je neko preuzeto moze se koristiti samo za licne potrebe ili za testiranje/proveru kvaliteta istog.

Nemoj mi stavljati reci u usta, gde sam ja napisao da se je zalazem da se nekome oduzima pravo ili da dajem amnestiju, ja dotle jos nisam dosao, sve sto sam napiso je na nivou definicije problema.

Za povredu autorskih prava procitaj zakon. Nezaboravi ako kupis sliku od slikara i ti je PRODAS trecoj osobi po vecoj ceni ti si duzan da platis slikaru (pogledaj zakon)

Opet si uzeo za primer cime osoba je lisena objekta (sljiva/jabuka) sto je kradja, moras naci primer gde osoba jos uvek ima isti objekat i ti imas isti objekat i to ti je povreda autorskog prava.

Nemoj da pricas o patentima opet vecina ljudi nikad nije ni srela patent, Bern je star oko 120 godina, i opet vecina ljudi nije lako mogla ni da prekrsi zakon sve do pojave fotokopiranja i walkmen-a (da li smatras da pevanje iste pesme kao poznati pevac ti ostecujes njegovo autorsko pravo, da li je radio u automehanicarskoj radnji komercijalno koriscenje pesme?)

Zasto nemozes da se radi kao u '70, zato sto su kompjuteri, aparati za pravljenje kopija, bilo je u Americi tuzbe, da li je software u memoriji RAM ilegalna kopija sa magneticne trake, kada su kompjuteri nastali, onda pogledaj na Internet sa packet-switching i cashing, opet je bilo sudskih slucajeva.

Mozda si prihvatio muzicka industrija propada, kada pogledas, pravljenje muzickih sprava nema problema, trening nema problema, problem je u distribuciji i snimanju, e to je Internet pogodio. Sta je sprecavalo velike muzicke kuce da prodaju na Internetu, sve dok je Apple napravio stabilnu platformu, pa htele su da rade kao da je '70.

Promene se desavaju u drustvu, ekonomske, moralne, tehnoloske, ekoloske, a zakoni kasne - mnogo sporije se menjaju. Autor mora da pronadje najbolji nacin da monetizuje svoj rad, kao sto radi svaki firma u biloj kojoj oblasti.

Sto se tice cene/vrednosti, ja ne odredjujem, samo konstantujem, ako oces da napravis 1000 CD te kosta oko $1200 znaci tvoji troskovi za cd $1.2 po komadu. Dok za digitalni ti imas beskonacan broj, znaci cena troskova idu ka nuli. E sada nikad u istoriji mi nismo radili sa beskonacnim inventarom i pristup mora da se menja.

Odlicno si sve napisao,samo bih da prodiskutujem ovaj pasus





Mislim da je malo previse ocekivanja od autora da se definise i "licna upotreba"..da li je to slusanje na slusalicama, apsolutno licno, slusanje glasne muzike, pa zvoni pola kvarta, rodjendanska zurka, svecanost...ili sta god, pa sve do pustanja muzike u kaficu, taksiju..u nekoj usluznoj delatnosti okrenutoj prema korisnicima..

Pojedinac ne zaradjuje direktno, niti obradjuje autorsko delo, samo ga konzumira u svom "licnom" okruzenju, u kojem se zabavlja, proizvodi novac....

Te situacije, autor ne moze da ocekuje da budu precizirane ili definisane, mozda pausalne, ali je to nezadovoljavajuce..primer SOKOJ-a, koji ubira pare i arci ih, ili dodeljuje kome hoce, a najvise trosi sam, kao "regulatorno telo"...

Mislim da se to zna šta je lična upotreba. Ne sme se koristiti po kafićima i restoranima. E sad vidiš ako neko pravi privatnu žurku šta se onda dešava? Valda ako ne naplaćuje ulaz nikom ništa. Mada i kafići ne plaćaju ja mislim ništa. Znam da restorani moraju da paze. Pošto sam primetio da se vrti jedan CD stalno po nekim restoranima.

Skidam malopre igru PT. Ko prati Silent Hill serijal zna o čemu je reč. Reč je o kratkom promo izdanju koje je trebalo da preraste u novi Silent Hill nastavak. Medjutim igra je otkazana. Jedna od razloga verujem je i piraterija. Da se vratim,skidam ja igru i izbacije mi opciju da doniram dolar ili ako želim više.
Kao da prose ljudi. Baš sam se osetio loše. Dobro ovde je reč o kratkom demo izdanju ali, ima i celih igara koje se dele na ovaj način.
Ne znam. Možda je i dobro tako. Ljudi odigraju igru pa ako im se svidi doniraju koliko žele i time obezbede novi nastavak iste i porast kvaliteta u idustriji PC igara. Bolje je i to nego da skinu preko torenta i da ne plati ništa.

Generalno, mislim da je manje vise odredjeno sta je komercijalna upotreba, nema potrebe da se taksativno nabraja da li je u pitanju slusanje na slusalicama ili se radi o slusanju glasne muzike.
Ako autor objavi svoje delo i stavi ga na raspolaganje javnosti onda se to telo/proizvod mooze koristiti za sve vrste koriscenja osim u funkciji direktnog ostvarivanja zarade od toga. To znaci da ti mozes slusati muziku kako te volja, ali ne u poslovnom prostoru namenjenom krajnjim korisnicima.
To u prevodu izgleda ovako:
- tvoja firma (pravno lice) kupi ili besplatno preuzme neko delo (u ovom slucaju muzika) koje pusta/reprodukuje u delu gde je radionica, kuhinja i konzumiraju/slusaju ga samo zaposleni. To nije komercijalna upotreba i ne sluzi obezbedjenju ombijenta ili nije u funkciji direktnog ostvarivanja zarade. Ako pesmu/muziku pustas/reprodukujes u prosteru za goste/klijente onda je to u funkciji ostvarivanja zarade jer je izvesno da gosti koji borave u ugostiteljskom objektu ocekuju muziku i ista moze imati velik (ako ne i veoma velik znacaj) za posetu gostiju ili njihov duzi boravak, a sto je opet u funkciji ostvarivanja profita.

Medjutim ima jedan specifican slucaj kod kojeg je veoma tesko razdeliti komercijalnu i licnu upotrebu. Ja sam to vec spomenuo, ali da ponovim:
Upotreba knjige i Source Code-a koji dolazi uz knjigu ili primer softvera koji primarno sluzi za edukaciju ali se moze koristiti za komercijalnu upotrebu.

ja cu izneti kako je to reseno u USA kompanijama u kojima sam radio.

Kompanija kupuje onoliko knjiga koliko ima potencijalnih korisnika, a ne vrsi se i ne dozvoljav se kopiranje i umnozavanje jedne kopije, a na sluzbenim kompjuterima ne dozvoljava se instaliranje softvera bez vazece licence ili upotreba softvera koji nije apsolutno Free. Pa tako svako od nas je dobio svoj paket knjiga, a za komunikaciju se koristi Skype for Business sa placenom licencom za svaku masinu.
U navedenom primeru imamo koriscenje za licne potrebe, ali u funkciji ostvarivanja zarade, medjutim pravi se jedna vrsta kompenzacije, pa tako kupovinom veceg broja primeraka ne ulazi se u pricu koliko ce neko od toga ostvariti zaradu i ne trazi se posebna licenca za komercijalnu upotrebu knjiga.

Ne stavljam ja tebi nista u usta, samim tim sto se zalazes da nekome oduzmes pravo nad necim i zalaganjem da se neko amnestira od odgovornosti za uzurpaciju necijeg prava, sam si izneo ono sto sam ja samo ponovio.

Prvo sto trebas uraditi je da pravo (necije pravo nad necim) shvatis kao proizvod ili nesto sto ima vrednost. Bilo kakvo oduzimanje prava nad necim taj neko ko oduzima pravo cini jednu vrstu kradje. Takav primer je glasanje, neko ima pravo da glasa, nije to proizvod u fizickom smislu, medjutim sprecavanja nekoga da glasa ili brisanjem necijeg glasa cini se povreda zakona. Iduci tvojom logikom nikome nije nista oduzeto, moze taj neko opet da glasa, ima pravo da na nekom drugom glasanju da glas nekom drugom (to je onaj tvoj primer da iako si nekome objavio delo, on moze skljuciti ugovor sa producentom kao muzika za film).
Osnovni problem ili predulov da bi ti razumeo o cemu se radi kod autorskih prava je da shvati da je pravo nad necim ustvari jedinica proizvoda. Jedna izvedena pesma bez saglasnosti je isto kao jedna ukradena jabuka ili jedna kutija necega.
Tako je isto i kod pruzanja nekih usluga. Recimo javni prevo, svako plaa kartu, a ako neko ne plati i bude uhvacen bude i kaznjen. Nema znacaja sto je autobus bio prazan i sto mu je to bila redovna linija/marsuta. Svako placa za koriscenje prevoznog sredstva.
isto je i sa ulaskom na bazen, svako ko ulazi mora da plati. Nema znacaja koliko je trosak bazena za kupanje tog jednog posetioca. Cena ulaska je odredjena od cene vlasnika bazena. Ako vlasnik zeli on moze pustiti nekoga bez placanje karte, ali ako ne, nema ulaska. Tako da vlasnik bazena ili vlasnik autobusa nije bio lisen prava koriscenja sredstva u momentu koriscenja osobe X, ali to ne oslobadja osobu X da plati za koriscenje usluge.

Ne vidim ni osnovu zasto ne bih koristio primer patenata. To je takodje necije pravo ili neciji proizvod. Neko je stvori svoj proizvod koji se zove patent i samo ga kasnije prodaje. Nema tu nista nejasno.

Tacno je da se promene desavaju, medjutim neke pojave treba iskoreniti u startu, a neke samo usmeriti u pravom smeru i svesti ih u neke razumne okvire. Tako ce i autorska prava sve vise postajati predmet analize, proucavanja, polemike i polako ce sve to uci u pravne okvire kako vecina odluci.




_{[Ovu poruku je menjao 2012 dana 04.11.2015. u 19:55 GMT+1]}

a svako ko je već ušao u bazen obavezno piša u vodi bez obzira dal' je platio ili ne,
o tome je reč ovde.

Nisi primetio tu pojavu i nisi je dovoljno dobro analizirao da nam je objasniš.

Ako si ti primetio takvu pojavu, izvrsio analizu iste i imas sposobnos da nama objasnis o cemu se radi, ti izvoli, niko te ne sprecava u tome.

Opet sve primere koje si naveo su primeri gde je vlasnik lisen svojine (objekat, kapacitet bazena) i to je kradja, nije povreda autorskog prava.

Pobrkao si stvari, ja se ne zalazem za oduzimanje prava i slicno. Moj stav je, koliko bi mi kostao da po zakonu odrzim svoje pravo, da li mi je bolje novcano ako mogu da ostvarim prihod ako pristupim drugacije. Zakon ti omogucuje da ostvaris korist, ali ti NEMA garancije da ces ti da imas prihod. Zakon o Autorskim Pravima nije socijalna pomoc za autora. Opet kao autor moras da zivis, znaci nemozes da se oslanjas na zakon da zaradjujes, moras da imas poslovnog smisla. Sta neradi, imam pesmu svi moraju da je plate, a pirateja, kradja, besni, kukaj, zali se, sudi se; opet sta neradi, imam pesmu skidaj besplatno, opet nemam para.

Postoji koncept konacnih i beskonacnih dobara, beskonacna dobra cena pada ka nuli prema tome jedino gde mozes da redovno zaradjujes su konacna dobra. Npr muzika, konacna dobra - koncert, ogranicen broj mesta, dok ti tvoja pesma na Internetu radi kao reklama za tvoj koncert. Pisac, moze da odrzi citanje knjige, ulaznica se placaju, ocete malo privatniji razgovor $1000/3hr, znaci nije samo, ja napisao knjigu, a oni skidaju besplatno i u slucaju Paul Coelho on i pomaze pirateriju, jer mu donosi profit na duze staze. Ti bi zahtevao da oni budi amnestirani zato sto su ti doneli profit? Ja ne bih zahtevao amnestiju jer nebih ni gledao u tom pravcu. Tehnologija je zatvorila neke puteve ali je otvorila druge, nije lako praviti pare, i trik je tom shvatanju.

Sto se tice opet tvojeg stava gde 1 skinuta pesma = 1 izgubljena prodaja, pokazi mi neka istrazivanja, ja sam ti naveo sta sam citao prethodno. Da li te brinu "free riders", oni nisu tvoja klijentela, oni koji kupuju, njima moras ugoditi. Cisto da objasnim sta je kradja, kada ti neko ukrade objekat, tebi je nacinio trosak zamena objekta, novcani i vremenski, kao u slucaju sa CD (jabuke/sljive, ulaznice). Kada imas beskonacno dobra ti nemas dodatnog troska oko zamene. Velika je prica o konverziji "free riders" u tvoju klijentelu.

Ti mozes da govoris o patentu, ali i on ima dosta velikih problema. Npr ja i ti radimo u razlicitim firmama ali u istoj oblasti, ako imamo slicano resenje, ko prvi uspe da mu se odobri patent, jackpot, a svi ostali su samo gubili vreme i novac. Drugi problem je primena patenta, npr kada je patent poceo da se primenjuje u hemiskoj industriji, opala je brzina istrazivanja. Patenti u industrijama koje se brzo razvijaju i gde su veoma niski troskovi, nema smisla postojati, patenti u software (one click by Amazon), dok za medicinke tablete trebat ti 20 miliona i najmanje 15 godina da napravis, ovde vec ima smisla primeniti patent. Treci problem, advokati pisu patente, jedan od ciljeva patenta je da se ne izgubi znanje kako se nesto pravi i zbog toga se nagradjujes sa zastitom nad proizvodom, ali sada firme oce sto vecu sirinu u patentu pa nampumpavaju patent, razlog to im je atomska bomba protiv drugih firmi.

Ja nikad nisam zaokrenuo moje stavove.

Tvrdim da kradja nije isto sto i povreda autorskog prava. To je pocetak cele ove diskusije.

Samo author moze odluciti kako se njegovo delo moze koristiti je moralno pravo, samo ti nije univerzalno, to pravo na primer ne postoji u Americi, zato i oni nisu potpisali Bernovsku konvenciju, vec neku deklaraciju. Moralno pravo je na primer neces tvoju pesmu na politickim mitinzima, bilo kakve montaze koje su u suprotnostima sa svojim principima.

Postoje pravo na reprodukciju, distribuciju, adaptaciju, izvodjenje.

Mada istorijski to je nov pristup, copyright je orginalno vrsta cenzure od strane drzave, nisi mogao da stampas svasta. U 19tom veku vidimo kako autori se zale kako im pirati unistavju radove sa losim kopijama, znaci nisu samo monetarni razlozi zasto autori dobijaju pravo na reprodukciju i distribuciju. Moram da primetim da u to vreme glavni krsioci tih prava su stamparije, znaci komercijalne organizacije. Tek krajem 20tog veka razvijaju se tehnologije koje omogucavaju pojedincu da moze da masovno krsi autorska prava.

Moja druga tvrdnja je kad je doslo do znacajne tehnoloske promene, koja moze da omoguci pojedincu da pusti tudj rad po celom svetu, autor sada mora da se prilagodi kako vecina konzumira njegov rad. Zbog toga sam naveo razne poslovne odluke, nema svrhe ici u moralne razloge, jer autoru to nece pomoci. Sto se tice Paul Coelho, on nije zapoceo pirateriju njegovih dela, on je to uradio kad je video koliko mu piraterija pomaze.

Ceo slucaj sa muzickim izdavackim kucama i Napster, je postao klasican primer kako zahtev za promenu nije pracen, digitalna pesma vs CD kolekcije. Ako tvoji klijenti traze A, ti im dajes B, ako klijenti mogu da dobiju A besplatno, oni ce to i uraditi; najgori slucaj je kada autor dodje u sukob sa svojim fanovima.

Ne ubedjujem te da moras da delis besplatno, vec da moras imati plan koje ce da ukljucuje te elemente, kao sto rekoh u prethodnom postu, stavi nesto besplatno, bez plana, osta bez para (giving it away and pray). Nemozes ocekivati 100% to je jos jedna nerealnost i tu se sreces sa "free riders".

Sta mislis o fanfiction?

Sto se tice patenta, citao sam kako je jedan pronalazac aplicirao 2 sata pre drugog, ali drugi je imao primenljiviju radnu verziju, pa su proizvodjaci placali prvom patent a pravili po drugom. Korist za drustvo, ne bas. Problem se zove nezavisan razvoj/istrazivanje. Opet nisam protiv patenta, samo sam naveo gde patenti imaju slabe tacke.

Ja sam vec ranije uputio da je uputno procitati zakon pa onda komentarisati.

Ako ti je zakon komplikovan za razumevanje, onda evo ti skracena varijanta http://pedja.supurovic.net/koliko-poznajete-autorsko-pravo/

---

@Predrag Supurovic

Lepo objasnjeno, izvukao si sustinu i lepo objasnio upravo ono sto ja ovde objasnjavam.

hahahahahaha.....
Dobar sa ubeđenjem da neko čita tvoje pisanje

Losa ti je formulacija. Jedino autor moze odluciti kako se njegovo delo moze koristiti. Svako onaj ko pokusa da autoru oduzme ili sebi dodeli pravo da on odlucuje o delu cini povredu zakona. To je kljucno pitanje.
Znaci, mi ne diskutujemo o tome da li autor ima pravo da odlucuje o svom delu, to je nesporno i o tome nema diskusije. Mi diskutujemo o tome da li neko drugi moze koristiti, kako (pod kojim uslovima) i da li moze bez dozvole autora omogucavati trecim licima koriscenje dela koje nije njegovo autorsko delo.
Drzi se tog okvira, nema potrebe da verbalnom ekvalibristikom objasnjavas nekakve hipoteticke pretpostavke.

Nije tacno da USA nisu potpisnici Bernovske konvencije. (u prilogu cu dodati koje su drzave potpisnici Bernovske konvencije)

Dalje, primarna diskusija oko autorskih prava svodi se na diskusiju o tome koliko kosta upotreba necijeg autorskog dela i ko treba da plati. Moralna dimenzija je manje bitna, vecina sporova se svodi na materijalnu nadoknadu zbog izgubljene zarade.



Istorijski razvoj svesti o zastiti autorskih prava nema znacaja za ovu temu, jedino je vazno kakvo je fakticko stanje i sta treba uraditi da se stanje poravi ili ako ga smatramo dobrim onda odrzi u dobrom stanju.



Kad je doslo do tehnoloskih promena doslo je i do promena u zakonodavstvu, a kako se budu menjali tehnologije menja ce se i zakonodavstvo, ali menjace se i nacini za sprecavanje nedozvoljenih radnji. U kontekstu toga ja sam naveo da podrzavam da se uvede obavezna registracija osoba koje imaju pristup servisima za deljenje podataka. Zatim, podrzavam zaostravanje kazne za svakoga ko vrsi nedozvoljenu distribuciju elektronskih dobara (knjige, muzika, fotografije, softver).
Dacu ti dva primera:
jedan su navijaci u UK. Bili su medju najgorima u EU i jedni od najgorih na svetu, promenila se kaznena politika i sad su veoma fini i ne prave vise nikave probleme. Primenis to na pirateriju i dobrim delom resis problem.
drugi primer je iz Makedonije.
primecena je pojava masovne kradje struje/elektricne energije. Ljudi se divljo prikljucuju na striju. Promenjen je zakon i sad je to okarakterisano kao teze krivicno delo tako da je minimalna zatvorska kazna 3 godine. Znaci, nema znacaja da li si se juce prikacio i potrosio 1 KW, minimalna kazna je 3 godina zatvora, a ako je kradja teza ili je duze trajala onda kazna moze biti samo veca.



Sustina je u tome da se onemoguci ili svede na najmanju meru mogucnost da klijenti dobiju A besplatno, a ako takva mogucnost postoji da o tome moze odlucivati jedino autor dela.



Opet se vrtimo u krug.
Ja cu staviti besplatno ono sto mislim da treba staviti besplatno ili neko ko je autor dela, ali ne moze se dozvoliti da neko umesto mene postavlja moje delo na besplatno koriscenje. To je poenta price.
Ja dozvoljavam da se moje delo koristi besplatno pod uslovima koje ja odredim i tu nema nista sporno, ali se borim i pokusavam da nadjem nacin da neko drugi ne omoguci drugima koriscenje naseg (nisam sam u poslu) besplatno. Zato smo smisljali i smisljamo mere zastite. Mozda je nas proizvod specifican pa nama uspeva da se zastitimo, ali mislim da ima nacina da se problem svede na najmanju mogucu meru i sve vise sam ubedjen da ce se u tome uspeti. Ne znam da li si upucen koliko je servisa koji su delili ilegalno sadrzaj vec zatvoreno. Evo recimo u UK ti provajder blokira (mozda ima neki koji ne blokira) pristup torentima (sto je po meni sasvim u redu)



Nemam licna iskustva sa ovim servisom.



Razumem ja problem sa patentima koji si naveo, medjutim nema idealnog resenja.
Opet se vracamo na pocetak price, a to je da moraju postojati pravila igre i da se ljudi pridrzvaju pravila. Da li ce neko proci bolje ili gore je manje vazno, vazno je da su pravila ista za sve ucesnike/lica/firme.

_{[Ovu poruku je menjao 2012 dana 05.11.2015. u 22:11 GMT+1]}

Potpisali su Berne Implementation Act 1988 https://en.wikipedia.org/wiki/...ion_Implementation_Act_of_1988

The United States initially refused—for 102 years, from 1886 to 1988—to join the Berne Convention, as it would have required major changes in its copyright law, particularly:

(A) Moral rights,
(B) Copyright formalities, including registration, deposit, and mandatory copyright notice

the United States Congress signaled that it was taking a "minimalist approach to compliance" Indeed, regarding both moral rights and formalities, the Implementation Act was limited; in short, the "major concession was that the United States finally, reluctantly, did away with copyright formalities".

https://en.wikipedia.org/wiki/Moral_rights
Although the United States became a signatory to the convention in 1989,[6] it still does not completely recognize moral rights as part of copyright law, but rather as part of other bodies of law, such as defamation or unfair competition.[4]:30

Moralna prava jos nepostoji u Americkom zakonu o autorskim pravima.

Nisi citao sledecu recenicu "Postoje pravo na reprodukciju, distribuciju, adaptaciju, izvodjenje."

Za mene je cela tema da kradja i poverda autorskog prava nije isto. Ti diskutujes da autor ima pravo da sam odlucje kako radi sa svojim delom, pravo koje mu drustvo daje. Mene to nezanima, vazno mi je da autor moze da zaradi od svog rada.

Sto se tice promene u zakonodavstvu, evo ti primera iz Kanade(novi zakon 2015), covek je trazio da vidi clanak koji je pisao o njemu, pitao je kolegu da li ga ima posto on nema pretplatu na taj servis, kolega mu pokazo, on kontaktirao izdavaca da vidi oko korekcije, oni njemu posalju racun za citanje, sud mu je reako da je on uradio nelegalnu obilazenje "paywall'. Nemoj ni slucajno ni knjigu da pozajmis jer bi to moglo da spada u povredu autorkog prava, jer je knjiga prodata samo tebi. Zakoni imaju smisla ako oni koji donose zakon razumeju problematiku, sto nije cesto slucaj kada je u pitanju tehnologija. Jos su produzili sa zivot + 50 godina, na zivot + 70 godina, da li je autoru briga da li ce mu pravo biti kada je on mrtav 50 ili 70 godina posle (treba pomoci praunucima).

Rekao sam, mi sada imamo beskoncna dobra, sto mi nikada nismo ni imali u istoriji. Sam tretman beskonacnih dobara jos nije shvacen. Jer ako ti neko ukrade CD tebi je napravio trosak, e tog troska nema kod beskonacnih dobara.

Pitanje je koliki efekat piraterja stvarno ima. Efekti piraterije se tesko mere u zavisnoti ko cini istrazivanje, opsta ocena je da ima nekog efekta. Naveo sam primer is 2002 RIAA (americka organizacija izdavackih kuca) procena da je prodato 803 miliona CD, procena 2.1 milijarde CD je skinuto besplatno, prihod je pao 6.7%

2.6 puta vise je nelagalnog preuzimanja od legalnog, a profit pao 6.7%, kada se dolazi do jednocifrenih % pitanje je da li je samo piraterija imala efekta. Zato sam i naveo autore koji i prave profit od piraterije.

Da li vredi da drustvo uopste i menja zakone, prave kazne ako su efekti minimalni po autora ili cak imaju profit. Da li treba prebacivati autorska prava sa civilnog na kriminalne zakone, to kosta drustvo (zatvori nisu besplatni). Svako zaostravanje zakona ima negativnog efekta na drustvo, postoje i negativne strane autorskih prava. Sta je cilj autroskog prava - nije da bude socijalna pomoc. Cilj je da pomogne razvoju kulture, a to ostvaruju sto nagradjuje autore da mogu da imaju odredjena prava.

Samo da kazem benficije i mane autorskih prava:

Na kratke staze,
beneficija je da stvara prihod nosilicima prava,
kosta korisnike, administracija, i kostanje prenosa prava

Na duge staze,
beneficija da daje podsticaj nosilacima prava da odrzavaju te radove u opticaju
kosta inovacije su ogranicene jer kosta da se uskladi sa normativima

Na kratke staze, ne postoji zakon koji poboljsava situaciju korisnika i nosilaca prava, jer nosioc prava hoce maksimalizuje svoju zaradu, dok korisnik hoce da maksimalizuje svoj pristup postojecim radovima. Sto je negativna crta ako se zalazes za autorska prava iz ugla ekonomije.

Na duge staze, je obrnuto, pod uslovom da nosilac prava odrzava radove u opticaju (sto nije uvek slucaj, arhiva novina, nema ih u opticaju), nelaglno preuzimanje moze da ugrozi inicijative da se radovi odrzavanju u opticaju i to ti je standardni ekonomski razlog zasto autorska prava postoje.

Nastavak je da autori mogu da preuzimaju druge radove pod licencom, sto u istom trenutku povecava prihod postojecih radova i povecava troskove za pravljenje novih radova.

Problem je u balansu.

Pogledaj http://www.theatlantic.com/tec...ion-makes-books-vanish/255282/ objasni zasto ima vise novih knjiga iz 1850-1920 nego izmedju 1930-1980 na Amazonu (broj knjiga iz 2000 je isti kao iz 1910).

Profesor Josh Lerner sa Harvarda posmatrao je investicije u Francuskoj i Nemackoj, posle nekoliko sudskih odluka u vezi autorskih prava u oblasti cloud computing. "Our results suggest that these rulings led to an average reduction in VC investment in French and German cloud computing firms of $4.6 and $2.8 million per quarter, respectively. This implies a total decrease in French and German VC investment of $87 million over an approximately three year period. When paired with the findings of the enhanced effects of VC investment relative to corporate investment, this may be the equivalent of $269.7 million in traditional R&D investment."

Fan fiction nije servis.

Npr kada novi pisci uzimaju karaktere od poznatih autora i pisu price, neki autori za a neki protiv. U Japanu imas dōjinshi, to su manga(stripovi) koji koriste likove iz popularnih serijala (cesto u obliku koji povredjuje moralna prava, to jest erotika) i to cak stampaju u veoma malom tirazu. Oni to tolerisu, jer nova generacija autora dolazi posto su ispekle zanat. Strogo receno to nije po zakonu o autorskim pravima.

Ovu da kažem rupu u zakonu (za konkretan slučaj ne mislim da bi trebalo ograničiti dostupnost knjige samo na kupca) koristili su da bi legalno šerovali muziku i torente. Jel realno ti poklanjaš nekome muzičku numeru. Nemaš nikakvu nadoknadu za nju. Sa druge strane tima načinom dostupnost je postala blizu neograničene.

Mislim da se to sada izmenilo i da su torenti ilegalni ali, sem Nemačke (možda još nekih zemalja) samo za onoga koji ga postavi na internet ne i za onoga koji preuzima (deli)

Kompleksna je problematika vemo. Imaćemo u budućnost kao što sam rekao pooštravanje zakona tog tipa, ne verujem ništa drakonski. A delom će se i aoutori i izdavačke (kao što kaže tahuti) prilagoditi i naći nove načne da naplate svoj proizvod. Dobro kažeš su oni koji još uvek misle da mogu na autorskim delima zaradjivati naovac kao što su u 70ih i 80ih verovatno osudjeni na bankrot.

Da li su USA potpisnici akta/dokumenta (za koji ja nisam ni znao da postoji dok ga nisi spomenuo), ja koliko vidim jesu potpisnici. Detalje i finese u vezi samog akta ne znam, ali znam da u USA nisu bas nesto mnogo naklonjeni pirateriji i koliko sam mogao da vidim i da se uverim sistem radi savrseno dobro kad su u pitanju prava koja se ostvaruju kako od patenata tako i od ostalih autorskih i srodnih prava. Koliko se ja secam amerikanci su i inicirali celu pricu o zaostravanju u vezi piraterije, kao i progon prekrsioca.



Ne, bas je obrnuto. Ja kazem da autom ima pravo da sam odlucuje o svom delu cime jedini ima pravo na nagradu za svoje delo i niko osim autora nema pravo da mu onemogucava zaradu time sto ce distribuirati njegovo delo bez nadoknade/besplatno za sta se ti zalases objasnjavajuci kao ga nista ne kosta, ima interes od piraterije, ne izdaju se knjige, nema istrazivanja itd. Taman da se ni jedna knjiga vise ne odstampa ne mozes nekoga lisavati nagrade/zarade za ono sto je stvorio. Samo sto ce se knjige i dalje stampati, samo ne moraju knjige biti svima dostupne.



Mislim da treba prebaciti autorska prava sa civilnog na krivicne zakone i to se vec cini jer ne moze se nesmetano nanosenje stete nekome kao ni da ostane nekaznjeno bogacenje otimanjem necijeg prava. Jednostavno, tezi se iskorenjavanju same pojave. Time sto ces se ti potuci sa nekim na ulici ne mora se napraviti velika steta nekome, ne mora biti nikakve stete, ali sama pojava se sankcionise.

Ponovo ti ponavljam da imas problem u percepciji samog autorskog prava.

Pravo samo po sebe nece imati nikakav znacaj ako autora lisis mogucnosti da od toga ostvaruje profit, a time sto ti predlazes (ili se zalazes) da neko drugi dobije pravo distribucije ili raspolaganja samim delom ti cinis lisavanje prava samog autora, a pravo nad delom prenosis bez ikakve osnove na nekoga ko nema doprinos stvaranju dela.
To je cela poenta price.
Sta ima neko od saznanja da je krava njegova, ako je neko drugi muze i mleko prodaje. Da, ti si bio human pa si eto i vlasniku krave dozvolio da je i on pomuze. Ali, sta
cemo sa mlekom koje je neko drugi prodao. U tome je problematika i sustina autoskih prava, ne u pravu da vice kako je pesma njegova, vec u pravu da naplati nadoknadu od onoga ko je pesmu slusao, a da onemoguci da neko drugi ostvaruje zaradu od te pesme bez da autori plati njegov deo.

_{[Ovu poruku je menjao 2012 dana 06.11.2015. u 02:21 GMT+1]}

Cinis slicnu gresku u percepciji samog problema, ne u smislu da se zalazes za pirateriju vec u kompletnom sagledavanju problema.