Ne da ga ne gledam, nego da nisam pre neki dan čitao citiranu vest i ovu temu ne bih ni znao ko/šta je to. Ako ćemo pošteno, ne znam ni sada, ali mogu da zamislim.
Diskutabilno je to.
Deda je imao Kraljevica Marka koga opkole 12 migranata dok je kampovao i iseku mu konopce od satora pa mu sator padne, a prica ima srecan kraj da Marko mahne sabljom i od 12 napravi 24 (bukvalno tim recima). Polovina holivudskih filmova snimljena po tom scenariju, samo sto je sablja zamenjena nekom pucaljkom, u skladu sa tehnoloskim napretkom. Evo, procitajte pa recite da niste vec gledali nesto tog tipa ili da niste znali ko ce da pobedi na kraju. Ono sto mene najvise odusevljava je ta jezgrovitost i sazetost price, ladno procitas celu za dva minuta, nema potrebe da placas ulaznicu za bioskop i protracis 90 minuta zivota na totalno suvisne detalje: Marko Kraljevic i 12 arapa.
Deda je imao Kraljevića Marka, ćale Valtera i Tihog i Prleta ili Kapetana Kirka, Spoka i Skywalkera, današnja generacija ima Spidermana, Hari Potera i Frodo Baginsa :)
Frodo Bagins 1954.
Spajdermen 1962.
Hari Poter 1997.
Izgleda da današnja generacija ima samo Hari Potera, a i on je odavno punoletan. Možda je problem to što su sve priče ispričane i preostala je samo reciklaža starih.
Nije tu problem samo scenario, vec i povrsna (prakticno nikakva) gluma. A to nije slucaj samo s Marvelom, vec sa skoro svim filmovima snimljenim u poslednjih 10-tak godina. Retko koji me odusevi i ostane mi u secanju, sve mi izvetri iz glave vec kada ga odgledam. Za razliku od onih starijih, gde pamtim skoro sve krupne kadrove i legendarne replike ...
To sto ovi nasi Slepci , koji od Engleskog znanja imaju Samo Google translate , prevode kao " stala " , kosta iznajmljivanje 1.000 funti mesecno ?
Verovatno si Poverovao tabloidu da je to nestao kao nase seoske stale ?
Cak drugi tabloid pise da je rec o samo 1.000 funti ?
Znaci konfor nije doveden u pitanje , jer je to adaptirano kao normalan veliki stan . Nesto slicno kao sto gledamo po USA gde su od bivsih skladista i slicnih prostora napravljeni luksuzni stanovi !
Covek je bolestan i slabo se krece , ima bolove . Do pre 4 godien je bio redovan na " komjuniti " vecerama i slicno . Znaci nije neka zabit i divljina , vec oko njega zive ljudi .
BuzzLightyear:
Frodo Bagins 1954.
Spajdermen 1962.
Hari Poter 1997.
Izgleda da današnja generacija ima samo Hari Potera, a i on je odavno punoletan. Možda je problem to što su sve priče ispričane i preostala je samo reciklaža starih.
Ne pričam o knjigama i stripovima, već o kinematografiji..
Današnja generacija nema ništa, a Hari Poter je dve godine mlađi od mene :) A i Frodo je "popularizovan" pojavom filma..A današnja generacija ima Zadrugu, Hepi, Šešelja, Nestorovića, Kristijana Golubovića, Baku Praseta i Velju Nevolju, kamo sreće da 20% njih odrastaju na recikliranim starim pričama.. Čak ni Avengersi nisu toliko loši, kada se vidi alternativa.. Uživao sam ja i gledajući Avengerse i X-Men, štaviše Guardians of the Galaxy mi je jedan od omiljenih fimova, nije baš da je toliki treš.
Što se domaće kinematografije tiče, ta priča je ispričana mnogo puta. Kada sam raspoložen, imam utisak da bih mogao da ponovim svaku scenu i svaki dijalog iz maratonaca ili "ko to tamo peva". O Bati Stojkoviću, ali i ostalim glumcima iz tih vremena ne bih da trošim tastaturu.
Ostalo, ne znam šta da kažem, nisam neki filmofil. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak je gluma Alfreda Al Paćina. Ima više od decenije kako sam odgledao njegove filmove i jedino što mogu da kažem, to mu je dar od Boga. Znam, vežbao je on i radio kao sumanut da bi postao to što je postao, ali za onakvu glumu mora onaj odozgo da ti da talenat.
Karlitov put, Vrelina, Kum,... Povremeno mi se vrate u sećanje neke scene i prosto se naježim kada "vratim film". Hm da, tu je i Šošenk kao jedan od najboljih filmova ikada. Diskretno se poigrava nekim arhetipovima koji su usađeni duboko u svakom čoveku.
Ovo ostalo, kao što rekoh, nisam neki filmofil. Verujem da španci, francuzi, rusi imaju dobre kinematografije.
Da, sada sam se setio. "Život je lep", ovaj naš i onaj italijanski. Svaki je na svoj način da se tako izrazim filmčina, ali je ovaj naš zaboravljen i skrajnut.
Na kraju, ne mogu da ne pomenem ime kao što je Ennio Morricone. Bez njegove muzike, film ne bi bio umetnost.
Slicno se meni dogadja...
Pre 10-15 godina imao znatno manje, fakultet, stipendija kad legne od 50e, super, druzenje...
Posle sve redom, posao, telefon, izlasci, druzenja, bukvalno sve super, nije postojao dan nezadovoljstva...
Posao u IT sa (za Srbiju) iznad prosecnom IT zaradom, stanovi, zdravlje, porodica, auto, putovanje kad se pozeli, sto se tice toga - sve super.
Reklo bi se sto se tih stvari tice, bolje od 95% ljudi u Srbiji reklo bi se...
Onda zadnje ~3 godine, dani nezadoljstva su na mesecnom nivou sve veci, da bi u poslednjih mesec dana, taj broj bio ~20, i jednostavno se povecava iz meseca u mesec.
Posetio psihloga, kaze nemas problem neki, tebi je dosadno, nema nista da me zanima posebno, i da promenim firmu...
Tako da, dani nezadovoljstva se u zadnje ~3 povecavaju, tako da je to sada ~20 dana mesecno (ne brojim), i pitam se sta da radim, bukvalno snage da se pokrenem nemam (cak sam posle 1 god prestao ici u teretanu, i za to sam izgubio volju)...
Posle sve redom, posao, telefon, izlasci, druzenja, bukvalno sve super, nije postojao dan nezadovoljstva...
Bio si ti i tada nezadovoljan, samo to nisi video ...
Citat:
Posao u IT sa (za Srbiju) iznad prosecnom IT zaradom, stanovi, zdravlje, porodica, auto, putovanje kad se pozeli, sto se tice toga - sve super.
A da li je to bilo bas ono sto si zaista zeleo? Ili si u taj sablon zivota uteran od strane sredine - roditelja, rodbine, prijatelja, kolega?
Citat:
Reklo bi se sto se tih stvari tice, bolje od 95% ljudi u Srbiji reklo bi se...
Kako ono bese - moj je duzi od tvog i zato imam veci ego od tebe ... Problem je verovatno nastao kada se duzina smanjila, pa se i ego povredio ... metafora, naravno ... .:-)
Citat:
Onda zadnje ~3 godine, dani nezadoljstva su na mesecnom nivou sve veci, da bi u poslednjih mesec dana, taj broj bio ~20, i jednostavno se povecava iz meseca u mesec.
Posetio psihloga, kaze nemas problem neki, tebi je dosadno, nema nista da me zanima posebno, i da promenim firmu...
Nemoj da menjas nista! Jer gde god krenes d**e ti pozadi. Jesi li ikada cuo za tu staru? Ono sto hocu da kazem je da problem koji si gurao godinama pod tepih takvom promenom samo premestas u drugi kraj tepiha.
Dosta sam se bavio tom temom u poslednje vreme. Uglavnom, svi koucevi-kaucevi, motivacioni govornici i ostala fela ce ti reci zapravo jedno te isto: u jurnjavi za nekakvim ciljevima (najcesce materijalnim ili drustveno-statusnim) koji su u sustini ordinarne gluposti zaboravio si tri najvaznije stvari na svetu - sebe, samog sebe i jedinog sebe. Znaci, moraces da se posvetis sebi i da naucis da sebe stavljas ispred svih ostalih. Sve ostale i sve ostalo teraj u tri lepe!
Da bi to shvatio moras da vise vremena provodis sam sa sobom. Ali strogo offline (pozeljno i offgrid). Ako imas ortaka koji ima vikendicu u nekoj zabiti - idealna stvar. Pitas ga da ti pozajmi kljuceve, sednes u auto, odes tamo i malcice soliras. Ali strogo solo - nema vino, zene i antene! Pogotovo ne antene - telefon strogo samo za navigaciju i nista drugo! Dve noci tamo spavas. Jos ako ima neka priroda u okolini - milina jedna. To je meni nedavno pomoglo da shvatim neke stvari kod sebe malo bolje.
Pa ako nista ne pomogne - deprozepam terapija, sto rekao Petar Bozovic ... kupis motor ... i sve po redu:
someone123:
Slicno se meni dogadja...
Pre 10-15 godina imao znatno manje, fakultet, stipendija kad legne od 50e, super, druzenje...
Posle sve redom, posao, telefon, izlasci, druzenja, bukvalno sve super, nije postojao dan nezadovoljstva...
Posao u IT sa (za Srbiju) iznad prosecnom IT zaradom, stanovi, zdravlje, porodica, auto, putovanje kad se pozeli, sto se tice toga - sve super.
Reklo bi se sto se tih stvari tice, bolje od 95% ljudi u Srbiji reklo bi se...
Onda zadnje ~3 godine, dani nezadoljstva su na mesecnom nivou sve veci, da bi u poslednjih mesec dana, taj broj bio ~20, i jednostavno se povecava iz meseca u mesec.
Posetio psihloga, kaze nemas problem neki, tebi je dosadno, nema nista da me zanima posebno, i da promenim firmu...
Tako da, dani nezadovoljstva se u zadnje ~3 povecavaju, tako da je to sada ~20 dana mesecno (ne brojim), i pitam se sta da radim, bukvalno snage da se pokrenem nemam (cak sam posle 1 god prestao ici u teretanu, i za to sam izgubio volju)...
Gde je problem - ne znam...
Nastavi da trazis - problem ces ili naci ili ces se uveriti da ga nema (i to nekad pomaze, mozak prestane da brine kad se uveri).
Plus, za N meseci ili mozda par godina mozda pricas o ovome kako si bio u q*cu i kako ti sad nikad bolje. Zivot je proces, nezadovoljstvo te opominje da ti telu i duhu mozda treba drugaciji rezim, ali ne treba od toga praviti dramu (ne pricam o ljudima sa medicinskim/mentalnim problemima) vec ga napasti kao i svaki drugi problem.
Buducnost je nepredvidljiva i trajektorije nisu zacrtane.
Citat:
Reklo bi se sto se tih stvari tice, bolje od 95% ljudi u Srbiji reklo bi se...
Cak i da si bolji od 99.9% verovatno ne bi ni primetio razliku na tvoje svakodnevno raspolozenje. Nisi gladan, imas krov nad glavom, imas porodicu - zadovoljio si osnovne potrebe. Zivotinjski deo mozga ne zna za bolje i nece slati alarme posle toga, ali ni "nagrade". Tebi nedostaje nesto drugo.
Uradi debug, vidi sta je to sta ti nedostaje (sam sa sobom) - i da li to mozes imati sa zivotom koji imas. Ako je odgovor da, onda je relativno lako. Ako je odgovor ne... idi opet kod terapeuta samo nadji nekog drugog, mozda ti pomogne kako da nadjes kompromis.
--
Moras biti maksimalno iskren sam sa sobom. Nadam se za tvoje dobro da, sta god da je, da je kompatibilno sa zivotom koji si izgradio - posto nisi sam, sada je cela tvoja porodica deo toga. Praviti U-zaokrete tada ce kostati sve koje si ukljucio u svoj zivot, pa imas manje terena za manevre u odnosu na 20-te.
Posao u IT sa (za Srbiju) iznad prosecnom IT zaradom, stanovi, zdravlje, porodica, auto, putovanje kad se pozeli, sto se tice toga - sve super.
A da li je to bilo bas ono sto si zaista zeleo? Ili si u taj sablon zivota uteran od strane sredine - roditelja, rodbine, prijatelja, kolega?
Citat:
Reklo bi se sto se tih stvari tice, bolje od 95% ljudi u Srbiji reklo bi se...
Definitivno ne od sredine, sredina u to vreme(15+ god) nije se ni bavila programiranjem, niti poslom, kupovinom auta,stana... Sto bi se reklo, isao ispred sredine, i to dosta :)
Citat:
Dosta sam se bavio tom temom u poslednje vreme. Uglavnom, svi koucevi-kaucevi, motivacioni govornici i ostala fela ce ti reci zapravo jedno te isto: u jurnjavi za nekakvim ciljevima (najcesce materijalnim ili drustveno-statusnim) koji su u sustini ordinarne gluposti zaboravio si tri najvaznije stvari na svetu - sebe, samog sebe i jedinog sebe. Znaci, moraces da se posvetis sebi i da naucis da sebe stavljas ispred svih ostalih. Sve ostale i sve ostalo teraj u tri lepe!
Trenutno ne vijam nikakve ciljeve, sto je po psihologu bio problem, nestalo mi je ciljeva, zato je i nestalo volje.
Citat:
Nastavi da trazis - problem ces ili naci ili ces se uveriti da ga nema (i to nekad pomaze, mozak prestane da brine kad se uveri).
Supruga kaze da problema nema, zapravo i nemam problem kada se pogleda, osim nezadovoljstva i volje da se pokrenem (cak me je i trening smorio, koji sam koliko toliko redovno isao - najcesce sa voljom).
Citat:
Uradi debug, vidi sta je to sta ti nedostaje (sam sa sobom) - i da li to mozes imati sa zivotom koji imas. Ako je odgovor da, onda je relativno lako. Ako je odgovor ne... idi opet kod terapeuta samo nadji nekog drugog, mozda ti pomogne kako da nadjes kompromis.
Ono sto znam da nedostaje, jeste osecaj zadovoljstva, kao sto je bilo pre 10 godina(vise druzenja, manja zarada, zivelo se nekako, iako se radilo 10ak h u proseku i tada), od tada, kao da je neka svakodnevnica, koja traje godinama, gde se ceka vikend, koji opet prodje nikako...
Jedino sto mi nedostaje, jeste mozda zivot negde van?
Ali, s obzirom da to nisam ni probao, ne mogu da znam to nedostaje (narocito, gde bi verovatno imao i manje prihode nego sto imam trenutno, a znatno vece rashode). A opet, je egzotika sa porodicom probati (nije da dodje kao odmor da se ide u drugu zemlju)
someone123Jedino sto mi nedostaje, jeste mozda zivot negde van?
Ali, s obzirom da to nisam ni probao, ne mogu da znam to nedostaje (narocito, gde bi verovatno imao i manje prihode nego sto imam trenutno, a znatno vece rashode). A opet, je egzotika sa porodicom probati (nije da dodje kao odmor da se ide u drugu zemlju)
Vidi, bez ikakve namere da ulazim u polemiku oko toga, reci cu ti samo jedno:
Kad god se na nekom forumu, drustvenoj mrezi, medijskom sajtu s komentarima i slicnim mestima pomene odlazak vani/preko (ovo "preko" nikada nisam razumeo - preko cega?) - tu se otvara Pandorina kutija iz koje izadju milioni crva, glista, zmija i ostalih gmazova. To su oni naslovi na B92 tipa "mladi sve cesce odlaze" - tu bude preko 1000 komentara. Samo za Novaka Djokovica bude vise. I tu svako nadje za shodno da kaze: "Otisao sam, sada imam to i to i ne vracam se vise" ... ili: "Otisao, vratio se, samo se u Srbiji zivi, necu da budem rob(ot)" ... i tako unedogled.
Cinjenica je da ni jedni ni drugi nisu zadovoljni svojim zivotima i da dolaze na takva mesta da komentarisu samo zato da bi sebe ubedili da je njihov zivotni izbor bio najbolji. Sto se zvodi na staru, dobru autosugestiju, koju je jos Kusturica tako sjajno opisao u onom svom prastarom filmu ... jos dok je snimao sjajne filmove (ovi noviji su mu smece). Kako ono bese: svakoga dana u svakom pogledu ... e bas, to.
Kad ti crno u glavi, trava uvek lepsa preko ograde -tja.
Citat:
Ali, s obzirom da to nisam ni probao, ne mogu da znam to nedostaje (narocito, gde bi verovatno imao i manje prihode nego sto imam trenutno, a znatno vece rashode). A opet, je egzotika sa porodicom probati (nije da dodje kao odmor da se ide u drugu zemlju)
Sto te tangiraju prihodi ako si vec primetio da nisu promenili tvoje trenutno stanje? Iz ovoga sto pises deluje da si senior u svom poslu, tesko da bi pao ispod linije prezivljavanja bilo gde u Evropi.
Ali, pre svega toga... zasto uopste ides na trazenje toga sta ti "nedostaje" - to je vrlo uska metrika koja te vec formatira u sablon gde >ne mozes< biti zadovoljan (hint: samo ces otkrivati da ti jos nesto nedostaje). Povezao si los osecaj sa "nedostajanjem" - ali lose se mozes osecati i ako imas previse necega, ili ako radis nesto pogresno (sto se tvom mozgu cini) - npr. zivis tudj zivot i jos milion drugih stvari. Ne mislim da nesto od ovoga aplicira na tebe, ali to su sasvim validne mogucnosti koje ne treba gasiti pre nego sto se stvar svede na "gde ziveti", "nedostaje mi...".
Zivot negde van moze da bude magicna stvar koja bi ti trebala. Ali vece su sanse da ces svoje probleme sa sobom povesti i tamo + investirati energiju i novac da se preselis, u sredinu gde imas samo % sanse da ti se svidi. A mora da se svidi i tvojoj porodici inace si samo sebi napravio jos veci problem.
Pre nego sto krenes u takav poduhvat, budi siguran da nisi propustio nesto u lokalu.
Hajde da jos nesto dodam ... Ja nemam obicaj da citam self-help knjige (zapravo sve teze citam bilo sta, gubim paznju brzo kao malo dete), ne slusam motivacione govornike (isti problem), ne primenjujem rituale besomucnog ponavljanja iste fizicke ili psihicke radnje u cilju nekakvog "vezbanja" (nemam zivaca za to) itd. Ali pre mesec dana, na onom vec pomenutom solo-vikendu, sam citao jednu zanimljivu knjizicu da mi prodje vreme. To je ova knjiga:
Sad tek videh da ima i srpski prevod, nije ni skupa (800 dindzi). Mada, sada kada vidim odlomak na srpskom nesto na mene ne deluje tako snazno kao engleski original, jer su originalne autorove recenice u kojima je (u skoro svakoj) barem pod 2-3 puta pomenuta rec "f*ck" - izgubile na snazi njihovim uvidjanjem u lazno-profinjeni drustveno korektan srboknjizevni jezik ... kako se lazni moralisti i liecemerna kvaziaristokratija iz kruga dvojke ne bi sablaznjavala, dok svojoj deci pokriva oci i usi i odvodi ih na drugu stranu ulice ... da ne gledaju i ne slusaju ciku koji nije po standardu te nazovi-fine kvaziintelektualne fukare sa zvucnim titulama ...
Naravno, nisam se bas slozio sa svim sto je Manson napisao (ja sam citao inace izvorni, necenzurisani original), ali nakon citanja kockice su krenule da se postepeno slazu ...
I da - procitao sam je od korica do korica, sto je samo znak da me je zaintrigirala i zaista zainteresovala, sto je kod mene sve veca retkost ...
Sto rekao pokojni Lane - ne moze da skodi, a cim ne skodi moze i da ti koristi ... :-)
Zivot negde van moze da bude magicna stvar koja bi ti trebala...
Ove reci me podsetise na jedan film, gledao davno a nikako ne mogu da se setim kako se zove, misim da ima veze sa temom...
Glavni lik je jedna devojcica-devojka koja boluje od nekakve bolesti totalnog neimanja imuniteta, tako da ce prvi virus, bakterija ili prasina da je ubije. Srecom zivi u bogatoj hermeticki izolovanoj kuci u kojoj ima sve moguce sterilizatore, dezinfikatore, preciscavace i ostala cuda tehnike koja obezbedjuju sterilan zivot, ali problem je sto ce umreti prvi put kad izadje iz kuce. I tako ona zivi sve do trenutka kad vidi nekog mladica kroz prozor, zaljubi se i nadje se pred cuvenom dilemom iz Alana Forda - da li je bolje ziveti bogato, "srecno" i bezbedno do duboke starosti, ili ziveti samo par sati ali za to vreme imati sve ono sto ima i svaki siromah - osetiti vetar u kosi, videti plazu, zaplivati u moru, doziveti prvi poljubac i onda umreti. Ona prvo izabere opciju 1 ali onda konstatuje da je to los izbor i da je bolje 2 sata srecnog zivota nego 50 godina obicnog.... Neocekivano, film ima srecan kraj, ali sad sa ove vremenske distance deluje mi da je tu imalo neceg kvalitetnog, pa bih pogledao jos jednom. Ako se iko seca naslova, ili ume nekako da pronadje na osnovu sadrzaja, neka napise.
Registrovani: 0 ( 0 )
Re: Da li ste zadovoljni
