Citat:
pctel:
Da, jasno je to sad potpuno, nego kad smo vec naceli temu da vidimo ima li tu jos nesto....
Gledam meridijane na karti evrope i ako se ne varam jedini koji je prava linija prolazi pravcem nemacka-italija. Beogradski meridijan je jedva malcice zakrivljen a madridski dosta vise i na suprotnu stranu. Tako da beogradski jug na mapi onda nije pravo dole, nego sasvim malo udesno, a madridski dosta vise ulevo? Pretpostavljam da je tako i na google maps, koja valjda samo zumira kartu, a ne zakrece je u pravcu meridijana. Jesam li u pravu?
Kao sto je Djoka rekao, meridijani su kruznice ... ali zapravo - meridijani ne postoje. :-)))
Meridijani su
matematicki model, bas kao i aproksimacija nase planete idealnom loptom. U realnosti, Zemlja je vise nekakav "krompir" - nepravilni kvazi-elipsoid koji geofizicari zovu geoid. Ali greska izmedju realnog oblika i idealne lopte je dovoljno mala da nam ta sfericna aproksimacija sasvim dobro sluzi za navigaciju u prostoru.
Slicno tome, sve geografske predstave prostora oko nas su isto tako aproksimativne. Globusi daju svakako najtacnije rezultate, zato su ih pomorci veoma cesto imali na starim brodovima. Ali van kapetanovih odaja prilicno su glomazni za svakodnevnu upotrebu, pa su ljudi pribegli kartama koje su teske aproksimacije. Karte su projekcije sfere na ravan. Razlike su jedino da li se sfera projektuje tako sto oko Ekvatora uvijes globus u zamisljeni valjak, pa projektujes sve na taj valjak (to koriste Merkatorova i Gaus-Krigerova projekcija) ili globus "upises" u kupu cija se osa simetrije poklapa sa osom severeni-juzni pol (Lambertova). Ima i drugih manje ili vise sasavih resenja, kompletnu listu do sada poznatih metoda mozes da nadjes
ovde.
Ali recimo, isto tako, ako uzmes jedan list topografske mape 1:25000 videces da su meridijani relativno prave linije, jer se prostiru po veoma malom prostoru. Sto nije nikakvo cudo - jedan topografski list 1:25000 predstavlja svega 7.5 minuta geografske duzine i sirine (pokriva oblast velicine ~ 10 x 15 km). Stavise, na taktickim topografskim mapama ces uociti i pravougaonu koordinatnu mrezu, gde se svaka tacka predstavlja (X, Y) koordinatama. To koristi vojska - npr. artiljerci, jer nekada davno nije bilo laptopova i GPS-ova na vatrenom polozaju, a trebalo je ocitati koordinate relativno brzo, kao i proracunati rastojanja izmejdu dve tacke. U (X, Y) koordinatnom sistemu to ide mnogo lakse nego u (ρ, φ) ... a geografske duzine i sirine su zapravo (ρ, φ). :-) Tacno, to unosi gresku, ali ta greska je zanemarljivo mala ako se uzme da se sve dogadja na prostoru od 7.5' (1:25000), odnosno 15' (1:50000).
Medjutim, kada stvari posmatras na globalnom nivou karte su cesto opticka varka. Recimo, verovatno si mnogo puta video mape letova velikih avio-kompanija, gde svi letovi izgledaju kao krivulje. Pitanje koje mnogi ljudi cesto postavljaju je zasto npr. British Airways iz Londona do Kanade leti preko - Islanda. Sto ne leti po "ravnoj liniji". Jer ruta tog leta na mapi sveta zaista jeste nekakva krivulja. Ali, kada tu rutu posmatras na globusu i primenis jednacine sferne geometrije, ustanovis da je to cesto zapravo i najkraca ruta. Ali svakom prosecnom coveku je Dekartov prostor i dalje mnogo blizi i laksi za razumevanje od sfernog, otuda i te zablude.
Pravac sunca i geografski jug
Da je kina još samo malo šira nekim Kinezima bi sunce izlazilo u podne 
