Login
Šta je to kultura?
Wiki:
"Kultura se odnosi na celokupno društveno nasleđe neke grupe ljudi, to jest na naučene obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i na izraze tih obrazaca u materijalnim objektima.
Reč kultura dolazi iz latinskog colere, što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati.
Za kulturu postoje i druge definicije koje odražavaju razne teorije za razumevanje i kriterijumi za vrednovanje ljudske delatnosti.
Antropolozi kulturu smatraju definišućim obeležjem roda Homo.
Parafrazirano mišljenje Malroa (André Malraux),
na najjednostavniji i zato vrlo razumljiv način o kulturi kaže kako mozak i inteligencija, ma kako značili najviši oblik te vrste baš kod čoveka,
nisu ti po kojima konačno razlikujemo kvalitet zvani čovek od ostalog kvaliteta.
On kaže da je kultura ta kojom se čovek definitivno odvojio i nastao.
Kultura je nastanak i narastanje sveg bogatstva oko, i sa čovekom, a najvažnije, samog čoveka.
Kultura je proces.
Ona je celovita evolucija od neobrađenog kamena, drveta ili kosti kojima rani čovek pogađa one koji su od njega brži, od vatre,
od prve iznuđene norme kojom iskoračuje iz odnosa promiskuiteta i divljaštva,
od totema i animizama, od paleolitske umetnosti u Altamiri, primitivnog čoveka, od oblutka i oblice, ka točku,
ka uređenijim društvenim, pa državnim i političkim odnosima, ka monoteističkim religijama,
ka umetnosti 21. veka,
ka sofisticiranim znanjima i napravama koje prepoznajemo u automobilima, avionima, raketama, kompjuterima, nuklearnim postrojenjima, nano tehnologijama, genetskom inženjeringu i informativnim tehnologijama.
Moderni termin „kultura“ je baziran na terminu koji je koristio antički rimski orator Ciceron u svom Tusculanae Disputationes,
gde je pisao o kultivaciji duše ili „cultura animi“, koristeći jednu poljoprivrednu metaforu za razvoj filozofske duše,
teleološki shvaćenu kao najviši mogući ideal ljudskog razvića.
Samjuel fon Pufendorf je preuzeo njegovu metaforu u modernom kontekstu, dajući joj slično značenje, ali bez pretpostavke da je filozofija čovekov izraz prirodnog savršenstva. Njegova upotreba, kao i mnogih autora nakon njega, „se odnosi na sve načine na koje ljudska stvorenja prevazilaze njihov originalni varvarizam, i putem umeća, postaju potpuno humani.“
Po rečima antropologa E.B. Tajlora, kultura je „ta kompleksna celina koja obuhvata znanje, verovanje, umetnost, moral, pravo, običaje i sve druge sposobnosti i navike koje je čovek stekao kao član društva.“
Alternativno, u savremenoj varijanti, „Kultura se definiše kao društveni domen koji stavlja akcenat na praksu, diskorse i materijalne izraze, koji, tokom vremena, zajednički izražavaju kontinuitete i diskontinuitete socijalnog smisla života.“
Kembridžski engleski rečnik navodi da je kultura „način života, posebno opšti običaji i verovanja, određene grupe ljudi u datom vremenu.“
Teorija upravljanja strahom od smrti navodi da je kultura niz aktivnosti i gledišta koja pružaju ljudima osnovu za sagledavanje sebe samih kao „lica s vrednošću u svetu s značenjem“ — čime izdižu sebe iznad čisto fizičkih aspekata postojanja, čime se osporava puka životinjska beznačajnost i smrt koje je Homo sapiens postao svestan s razvojem mozga.
Mnogi ljudi danas koriste shvatanje „kulture“ koje se razvilo u Evropi tokom 18. i ranog 19. veka.
To shvatanje kulture odražavalo je nejednakost unutar evropskih društava i među evropskim silama i njihovim kolonijama širom sveta.
Ono izjednačuje „kulturu“ s „civilizacijom“ i suprotstavlja oboje „prirodi“.
Prema tom mišljenju neke su zemlje civilizovanije od drugih kao što su i neki ljudi kulturniji od drugih.
Stoga su neki kulturni teoretičari zapravo pokušali izbaciti popularnu ili masovnu kulturu iz definicije kulture. "
 |  |
 |