Ne znam, nisam bio tu kada je rušena. Pretpostavljam da je izdignutost bila jedna izolacija od vlage, i to neuspešna.
Nego, da se vratim pitanje o vodonepropusnom betonu: Da li je vodonepropusni beton sam po sebi izolacija i od kapilarne vlage, ili ne?
Hidroizolacija temelja i nulte ploče (u toku gradnje)
Zaključano
Zakačeno
Ma ne treba tu mnogo mudrovati
Ispod betonskih temelja stavi se dobro nabijeni "sloj čistoće" od 10 cm prirodnog šljunka, isto to uradi se i ispod
nulte ploče. Preko sloja čistoće koji je ispod ploče uradi se sloj mršavog betona kao izravnavajuća podloga za
postavljanje hidroizolacije, ovaj sloj mora da bude u istom nivou kao izliveni temelji tako da se hidroizolacija od
bitumenskih traka neprekinuto postavlja i preko mršavog betona i temelja. Iznad temelja nastavljaš sa izvođenjem
zidova, a preko hidroizolacije poda betoniraš nultu ploču, ukoliko još ne radiš i termoizolaciju poda. I to je sve.
Ispod betonskih temelja stavi se dobro nabijeni "sloj čistoće" od 10 cm prirodnog šljunka, isto to uradi se i ispod
nulte ploče. Preko sloja čistoće koji je ispod ploče uradi se sloj mršavog betona kao izravnavajuća podloga za
postavljanje hidroizolacije, ovaj sloj mora da bude u istom nivou kao izliveni temelji tako da se hidroizolacija od
bitumenskih traka neprekinuto postavlja i preko mršavog betona i temelja. Iznad temelja nastavljaš sa izvođenjem
zidova, a preko hidroizolacije poda betoniraš nultu ploču, ukoliko još ne radiš i termoizolaciju poda. I to je sve.
Koliko sam zaključio na osnovu svih dostupnih informacija, planirao sam da:
1) postavim sloj od 20cm šljunka separacije 3-4cm, i ispod nulte ploče i ispod temelja
2) sabijem šljunak u trakama temelja
3) izlijem nultu ploču i temelje u jedom komadu
4) na tako dobijenu ravnu površinu uradim hidroizolaciju od bitumenskih traka
5) na to nastavim zidanje zidova (preko temelja) i termoizolaciju i podno grejanje (preko nulte ploče)
Znači, razlika u odnosu na prethodni post je u tome što neću raditi mršavi beton u ravni sa izlivenim temeljima, pa hidroizolaciju pa onda nultu ploču, već odmah i temelje i nultu ploču, pa tek onda hidroizolaciju pa dalje sve što ide
Valja li taj moj plan? Ako ne valja, koje su mane?
1) postavim sloj od 20cm šljunka separacije 3-4cm, i ispod nulte ploče i ispod temelja
2) sabijem šljunak u trakama temelja
3) izlijem nultu ploču i temelje u jedom komadu
4) na tako dobijenu ravnu površinu uradim hidroizolaciju od bitumenskih traka
5) na to nastavim zidanje zidova (preko temelja) i termoizolaciju i podno grejanje (preko nulte ploče)
Znači, razlika u odnosu na prethodni post je u tome što neću raditi mršavi beton u ravni sa izlivenim temeljima, pa hidroizolaciju pa onda nultu ploču, već odmah i temelje i nultu ploču, pa tek onda hidroizolaciju pa dalje sve što ide
Valja li taj moj plan? Ako ne valja, koje su mane?
Sve je dobro, nemam primedbu 
Hidro i termo izolaciju radi celom povrsinom ploce ispod zidova samo hidroizolaciju, ali to vec znas
Hidro i termo izolaciju radi celom povrsinom ploce ispod zidova samo hidroizolaciju, ali to vec znas
Potpis
Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!
Iz temelja će da vire ankeri za stubove i serklaže, pa se taj spoj mora prekinuti jer vlaga može povući kroz beton. Isto važi i ako imaš stepenice od suterena. Prekid se ne radi kondorom na ovim mestima jer bi se gubila konstruktivna veza sa temeljima, već posebnim premazom, tipa penetrata, za ove slučajeve ili dodavanjem aditiva u beton ali to nemoj. Šljunak je bitan i zbog nosivosti tla a ne samo zbog drenaže, granulaciju, visinu i nivo nasipa, naročito kad se radi zamena tla, daje ti statičar. Zar nemaš projekat, tamo sve ovo treba da piše.
Naravno da nemam projekat. Zidam u Srbiji, ne u EU
Citat:
haha...ja htedoh isto da napisem, ali sam znao da ces sam
Potpis
Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!
Sad će možda biti jasnije. Evo slike:
Ko kaže da nema projekta ? A šta je onda ovo gore ^ ?!
Potpis
OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji
A sto ne bi izlio nultu plocu od betona u koji bi isao aditiv, i tako dobijes vodonepropustnu plocu?
izmenjeno 1 put, poslednji put eloiza 08.07.2009. u 18:56
Izmene poruke
- eloiza08.07.2009. u 18:56zapis iz teksta poruke
Citat:
Hedovi: A sto ne bi izlio nultu plocu od betona u koji bi isao aditiv, i tako dobijes vodonepropustnu plocu?
Najbolje i najjednostavnije uz pomoć aditiva, a i nije uopšte skup. I takav beton ne može uopšte da primi preko kapilara vodu jer aditiv ne dozvoljava formiranje poroznosti. Dobra strana ovakvog vodonepropusnog betona je velika trajnost, jer običan beton bez aditiva upije izvesnu količinu vode pa pred mraz ne stigne da se osuši i kao posledica toga beton se lomi i puca usled zamrzavanja vode.
Citat:
pisac:
1) postavim sloj od 20cm šljunka separacije 3-4cm, i ispod nulte ploče i ispod temelja
2) sabijem šljunak u trakama temelja
3) izlijem nultu ploču i temelje u jedom komadu
4) na tako dobijenu ravnu površinu uradim hidroizolaciju od bitumenskih traka
5) na to nastavim zidanje zidova (preko temelja) i termoizolaciju i podno grejanje (preko nulte ploče)
1) postavim sloj od 20cm šljunka separacije 3-4cm, i ispod nulte ploče i ispod temelja
2) sabijem šljunak u trakama temelja
3) izlijem nultu ploču i temelje u jedom komadu
4) na tako dobijenu ravnu površinu uradim hidroizolaciju od bitumenskih traka
5) na to nastavim zidanje zidova (preko temelja) i termoizolaciju i podno grejanje (preko nulte ploče)
Šljunak je osnova za drenažu, ali 20 cm je po meni mnogo. Dovoljno je 10 cm (tako je propisano u svim projektima).
Kad izlijete ploču i temelje u jednom komadu, uradite to istovremeno sa aditivom za vodonepropustljivost betona.
Možete da izvedete i hidroizolaciju od bitumenskih traka radi sigurnosti.
E sad, pre nego što počnete zidati običnim blokovima, prvo zidajte prvi red, a i u vrh glave dva reda, YTONG termoizolacionih blokova radi sprečavanja toplotnih mostova.
Treba da znate da za podno grejanje treba na betonski pod i deo unutrašnjeg zida postavite termoizolaciju debljine najmanje 10 cm (drugim rečima betonski pod treba da je dobro termicki izolovano sa svih strana izuzev prema gornjem podu - estrihu), i plus spoljašnja termoizolacija takođe najmanje 10 cm ako želite da živite komforno.
Proračun temelja
25.11.2008. | Johan Sklena |
Projektovanju temelja treba posvetiti mnogo više pažnje nego što se danas to čini. Poznato je da je najveći broj oštećenja objekata prouzrokovan greškama pri fundiranju.
Skrećemo pažnju na knjigu Dr. K. Szechy-a: Greške pri fundiranju, koja je na naš jezik prevedena još 1971. god. Da ne bi dolazilo do propusta ove vrste, trebalo bi da projekte temelja sa kompletnim dimenzionisanjem i procenom sleganja rade iskusniji inženjeri. Iskustvo se ovde zahteva iz razloga što je fundiranje veza između građevinskih i geotehničkih disciplina, znači veoma obimna materija kojom treba ovladati.
Konstrukter pri proračunu konstrukcije može da bira vrstu i kvalitet materijala, dok na određenoj lokaciji za izgradnju objekta ne može da bira ništa, ali mora da poznaje fizičko-mehaničke karakteristike postojećeg temeljnog tla. Da bi to postigao mora tražiti geotehnički elaborat, bez kojeg se ne srne započeti izgradnja objekta. Ti su elaborati često, zbog «štedljivosti» invesitota, odnosno malo podataka, nedovoljno pouzdani. Konstrukter ne srne da popusti invesitoru u pogledu obima istražnih geotehničkih radova, već mora poštovati član 9 Pravilnika o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata (SI. list br. 15/90), a u nekim slučajevima mora zahtevati i neku statičku penetraciju više od minimalno propisanog broja.
Za korektan proračun temelja je neophodno poznavati otpornost i deformabilnost tla, a za to, osim laboratorijskih ispitivanja, može veoma dobro da posluži statička penetracija, s obzirom da su to podaci dobijeni «in situ». Iz tih podataka se dovoljno pouzdano može odrediti minimalna dubina fundiranja, eventuralna potreba za zamenom ili poboljšanjem tla, modul stišljivosti, čak i ugao unutrašnjeg trenja. Ovde navodimo da izložena materija u knjizi nije nova. Kod prof. Leonhardt-a se može naći u udžbeniku Massivbau iz 1977. god., a na našem jeziku u knjizi Rešeni zadaci iz fundiranja, izdanje 1983. god. FTN Novi Sad, autora Johana Sklene, zatim u Zborniku radova sa I kongresa društva konstruktera Srbije 1986. god. Kako vidimo, ovde obrađena materija se mogla u našoj literaturi pronaći još pre 20 god., a danas se, recimo, običan temelj samac dimenzioniše kao konzolna ploča (što je na strani nesigurnosti), a da i ne pominjemo način provere glavnih napona zatezanja od probijanja. S obzirom da su računski primeri propraćeni potrebnim minimumom teorije, nećemo ovaj uvod više opterećivati.
Želimo samo još da naglasimo da su računski primeri sa realnim podacima upotrebljavani za konkretne proračune. Primenjeni su naši pravilnici i normativi, sa izuzetkom primene DIN-a. 1045 za nearmirani beton.
Dimenzionisanje je vršeno po graničnim stanjima, osim kontrole glavnih napona zatezanja od probijanja, ali je to u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za BAB 87.
Redosled vrste temelja je uzet iz nastavnog programa - krenulo se od plitkih do dubokih temelja, a kao uvod u proračun prikazanje potporni zid. Ovde još napominjemo, da se naši pravilnici, koji se primenjuju pri proračunu temelja dosta dobro uklapaju u Evrokodove EC1, EC2 i EC7, tako da i nakon prelaska na Evrokodove neće doći do bitnih promena i da će se ova knjiga gotovo u celosti i tada moći koristiti.
25.11.2008. | Johan Sklena |
Projektovanju temelja treba posvetiti mnogo više pažnje nego što se danas to čini. Poznato je da je najveći broj oštećenja objekata prouzrokovan greškama pri fundiranju.
Skrećemo pažnju na knjigu Dr. K. Szechy-a: Greške pri fundiranju, koja je na naš jezik prevedena još 1971. god. Da ne bi dolazilo do propusta ove vrste, trebalo bi da projekte temelja sa kompletnim dimenzionisanjem i procenom sleganja rade iskusniji inženjeri. Iskustvo se ovde zahteva iz razloga što je fundiranje veza između građevinskih i geotehničkih disciplina, znači veoma obimna materija kojom treba ovladati.
Konstrukter pri proračunu konstrukcije može da bira vrstu i kvalitet materijala, dok na određenoj lokaciji za izgradnju objekta ne može da bira ništa, ali mora da poznaje fizičko-mehaničke karakteristike postojećeg temeljnog tla. Da bi to postigao mora tražiti geotehnički elaborat, bez kojeg se ne srne započeti izgradnja objekta. Ti su elaborati često, zbog «štedljivosti» invesitota, odnosno malo podataka, nedovoljno pouzdani. Konstrukter ne srne da popusti invesitoru u pogledu obima istražnih geotehničkih radova, već mora poštovati član 9 Pravilnika o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata (SI. list br. 15/90), a u nekim slučajevima mora zahtevati i neku statičku penetraciju više od minimalno propisanog broja.
Za korektan proračun temelja je neophodno poznavati otpornost i deformabilnost tla, a za to, osim laboratorijskih ispitivanja, može veoma dobro da posluži statička penetracija, s obzirom da su to podaci dobijeni «in situ». Iz tih podataka se dovoljno pouzdano može odrediti minimalna dubina fundiranja, eventuralna potreba za zamenom ili poboljšanjem tla, modul stišljivosti, čak i ugao unutrašnjeg trenja. Ovde navodimo da izložena materija u knjizi nije nova. Kod prof. Leonhardt-a se može naći u udžbeniku Massivbau iz 1977. god., a na našem jeziku u knjizi Rešeni zadaci iz fundiranja, izdanje 1983. god. FTN Novi Sad, autora Johana Sklene, zatim u Zborniku radova sa I kongresa društva konstruktera Srbije 1986. god. Kako vidimo, ovde obrađena materija se mogla u našoj literaturi pronaći još pre 20 god., a danas se, recimo, običan temelj samac dimenzioniše kao konzolna ploča (što je na strani nesigurnosti), a da i ne pominjemo način provere glavnih napona zatezanja od probijanja. S obzirom da su računski primeri propraćeni potrebnim minimumom teorije, nećemo ovaj uvod više opterećivati.
Želimo samo još da naglasimo da su računski primeri sa realnim podacima upotrebljavani za konkretne proračune. Primenjeni su naši pravilnici i normativi, sa izuzetkom primene DIN-a. 1045 za nearmirani beton.
Dimenzionisanje je vršeno po graničnim stanjima, osim kontrole glavnih napona zatezanja od probijanja, ali je to u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za BAB 87.
Redosled vrste temelja je uzet iz nastavnog programa - krenulo se od plitkih do dubokih temelja, a kao uvod u proračun prikazanje potporni zid. Ovde još napominjemo, da se naši pravilnici, koji se primenjuju pri proračunu temelja dosta dobro uklapaju u Evrokodove EC1, EC2 i EC7, tako da i nakon prelaska na Evrokodove neće doći do bitnih promena i da će se ova knjiga gotovo u celosti i tada moći koristiti.
Ova tema je odavno postavljena, ali da ne bih otvarala novu, postavicu pitanje ovde.
Kako se radi pravilna drenaza temelja? Potpuni sam laik pa molim tacne korake i proracune. Napominjem da je u pitanju stara kuca, sa temeljima kojima nije urađena (ili je propala) hidroizolacija pa dolazi do pojave kapilarne vlage. Vlaga se proširila ove godine i zbog toga što je komšija, kod zida kuće koji je na međi, posadio neke biljke pa ih poliva. Dozvolio je da uđem i odradim tzv. drenažu temelja i izolaciju (demit fasadu) kuće. Na temi "kapilarna vlaga", videla sam neka rešenja, ali mi drenaža trenutno izgleda najbezbolnije i nejjeftinije, pa ako se nastavi dalji protok uradiću i ona druga predložena rešenja. Trenutno finansije moram da usmerim na fasadu, jer se to radi izjedna, tj odjednom a ja sam u postupku podizanja kredita (kreditna sposobnost je samo tolika da može da se uradi 2/3 kuće demit fasadom, a za onu 1/3 pozajmićemo na drugu stranu).
Kako se radi pravilna drenaza temelja? Potpuni sam laik pa molim tacne korake i proracune. Napominjem da je u pitanju stara kuca, sa temeljima kojima nije urađena (ili je propala) hidroizolacija pa dolazi do pojave kapilarne vlage. Vlaga se proširila ove godine i zbog toga što je komšija, kod zida kuće koji je na međi, posadio neke biljke pa ih poliva. Dozvolio je da uđem i odradim tzv. drenažu temelja i izolaciju (demit fasadu) kuće. Na temi "kapilarna vlaga", videla sam neka rešenja, ali mi drenaža trenutno izgleda najbezbolnije i nejjeftinije, pa ako se nastavi dalji protok uradiću i ona druga predložena rešenja. Trenutno finansije moram da usmerim na fasadu, jer se to radi izjedna, tj odjednom a ja sam u postupku podizanja kredita (kreditna sposobnost je samo tolika da može da se uradi 2/3 kuće demit fasadom, a za onu 1/3 pozajmićemo na drugu stranu).
@drhofman 2
Imaš PP.
Imaš PP.
eloiza je napisao.....
Interesuje me koji su to aditivi (par imena), kako se dodaju, gdje se mogu naći, itd?
Zvao sam par stovarišta i pitao i niko to nema.
Citat:
Najbolje i najjednostavnije uz pomoć aditiva, a i nije uopšte skup. I takav beton ne može uopšte da primi preko kapilara vodu jer aditiv ne dozvoljava formiranje poroznosti. Dobra strana ovakvog vodonepropusnog betona je velika trajnost, jer običan beton bez aditiva upije izvesnu količinu vode pa pred mraz ne stigne da se osuši i kao posledica toga beton se lomi i puca usled zamrzavanja vode.
Interesuje me koji su to aditivi (par imena), kako se dodaju, gdje se mogu naći, itd?
Zvao sam par stovarišta i pitao i niko to nema.
Citat:
ljiljanm: ....Interesuje me koji su to aditivi (par imena), kako se dodaju, gdje se mogu naći, itd?
Zvao sam par stovarišta i pitao i niko to nema.
Zvao sam par stovarišta i pitao i niko to nema.
Stovarišta obično ne drže te aditive za vodonepropustljivost betona, nego ih drže u farbarama (tako je bilo pre 25 godina kad sam betonirao coklu i pre 5 godina kad sam radio betoniranje poda).
Na PP ti šaljem bar jednog pošto je zabranjeno reklamiranje na ovom forumu.