Šta mislite o izolaciji ispod nulte ploče

Postoje tzv. plivajuce ploce - to su one sto leze na podlozi i nisu nicim vezane za okolne vertikalne zidove koji je okruzuju. Moguce da za njih ne treba armatura ako je podloga dovoljno utabana tako da je sigurno da se nece jos nabijati - sto bi bez armature dovelo do ugibanja i pucanja te ploce.
Medjutim i kod tih plivajucih ploca ljudi obicno stavljaju armaturu u nekoj mjeri, vjerovatno zbog moguceg ugibanja zemljane (sljuncane) podloge na kojoj ploca lezi.
Stvar je u tome - koliko god ti nabijao zemlju - ona ce se malo ulegnuti, pa makar i nakon 5 godina. Posto je beton krt materijal, dovoljan mu je i mali hod pa da ispuca.

Druga vrsta podnih ploca su one koje se oslanjaju na coklu i prakticno u konstrukciji njih i one ploce koja ti je plafon (ako gore ima sledeci sprat) nema nikakve razlike. Takva je ploca kod mene u prizemlju. Betonskim blokovima je od temelja podignut zid (ca 60 cm iznad zemlje, jer imam "fobiju" od vode i vlage). Zatim je izbetonirana armirana cokla i onda sve natrpano zemljom tako da bude ravno sa coklom. Zemlja je nabijena u nekoj mjeri i dodat jos sloj sljunka odozgo i onda je polegnuta armatura tako da prelazi i preko betonske cokle i na kraju nalivena ploca. Vec poslije par mjeseci sam izbusio rupu u toj ploci da vidim sta se "zbiva" ispod i zemlja se vec bila "odlijepila" par centimetara, a to se moglo osjetiti i po zvuku ploce koja zvoni "u prazno" kad je necim kvrcnes, sto znaci da prakticno visi u vazduhu, jednako kao i plafon.

Tako da, meni se sad izmedju te ploce i tla nalazi sloj vazduha. Ima i neka plasticna folija koju sam turio ali to u principu ne znaci nista, posto je zemlja ispod ploce suva kao barut, a i pitanje je koliki je zivotni vijek te folije. Termo izolacija ce ici sa gornje strane, a coklu i plocu razdvaja sloj bitumena kao hidroizolacija.

@ljiljanm
U nabijanje zemlje kojekakvim "zabama" i "vibratorima" nemoj mnogo da se uzdas. Nagledao sam se tih sprava i uglavnom mogu nabiti samo krajnje rastresitu zemlju, a i to vrlo slabo.
Medjutim i za to postoji rjesenje - a to je nalivanje vodom te zemlje koja treba da se slegne. Ako ipak budes nabijao tom spravom, uzmi poslije toga crevo i natopi tu zemlju dobro sa vodom, kao da je poplava. Kad voda otekne dole kroz zemlju vidjeces da ta masinski "utabana" zemlja moze da potone jos 20-30cm i to samo od tog nalivanja!
E to je ono sto bi se i bez vode desilo samo nakon nekog duzeg vremena. Sto je vise budes nalivao vise ce da se slijeze, ali to moze i da potraje malo, posto cekas neko vreme (dana/nedelja...) da se to blato osusi, pa opet nalivas....

E sad, ako planiras da ti po toj dole ploci idu kojekakve instalacije, npr. creva od centralnog grijanja, onda dobro razmisli da li hoces plivajucu plocu, jer ona ako "otpliva" i pola centimetra moze da prekine neku cijev, ili je otkaci od radijatora i eto belaja...
Vjerujem ja da se sve to moze uraditi kako treba, ALI.... ipak je ovo Srbija - zemlja u kojoj se postaje majstor-zidar kad ti nista drugo ne ide od ruke, i u kojoj se mozes slikati za odstetu ako nesto ne ispadne kako treba. Zato je najbolje drzati se opcija u kojima je najmanja vjerovatnoca da nesto krene naopako.

Tehnički je moguće izvesti stirodur termoizolaciju samo oko spoljašnje strane cokle počev od vrha temelja pa na gore, a unutrašnja strana cokle ostaje "gola" tj. netermoizolovana i tako se stvori toplotni most ka unutrašnjoj strani hladnije zemlje ispod hladnog betonskog poda (pogledajte crtež u mom prethodnom postu).

A zašto ne bi bilo izvedivo radi prekida toplotnog mosta staviti na coklu prvo red YTONG blokova, koji ima mnogo bolja termoizolaciona svojstva od giter bloka, pa onda normalno nastaviti zidanje sa giter blokovima do pune visine?

Kao što slika pokazuje gde god da krene toplota naići će na značajan otpor.


Ja ne vidim nikakvu prepreku da se ovo izvede. Ytong je po svom sastavu nekakav "penasti beton/malter". Ytong je dovoljno jak. Jedini problem sa Ytongom je što hoće da povuče vlagu mnogo više od giter blokova pa je potrebna dobra hidroizolacija.

Prema projektu, starim preko 25 godina, betoniranje cokle obavezno mora da bude sa aditivom za vodonepropustljivost betona, a pre zidanja vrh cokle se premaže bitulitom pa onda ter-traka.

Kad smo već kod tog aditiva....

Našao sam za sada dva proizvođača: Dramin sa proizvodom Izolit 3 Aquabond i Sika sa proizvodom Plastocrete N. Za šta čovjek da se odluči? Cijena je približno ista. U uputstvu za prvi piše da se dodaje 0.7% do 2% na količinu cementa, a za drugi piše 0.5% (bez opsega) na količinu cementa.

Svuda piše da se malo više treba miješati beton, da se što manje dodaje vode u smjesu (tj da tzv vodocementni odnos bude oko 0.4-0.5) i da se koristi beton što veće marke. Ne znam kako ću uspjeti ispratiti majstore u svemu tome jer planiram da sipam ovo u burad iz koje se uzima voda (ovi aditivi su u tečnom stanju i u uputstvu i preporučuju da se sipa u vodu). Da li mi neko može reći koliko litara vode bi onda trebalo ići na jednu mješalicu. Vidio sam da radnici to sipaju onako otprilike, po par litara. Koliko je to važno da se isprati sa količinom vode? Drugi problem je što vodu dok koristim iz buradi, istovremeno ih punim crijevom, tako da ne mogu znati koliko vode se potroši, pa tako ne mogu ni znati koliko aditiva da sipam u vodu.
Što se tiče marke cementa je li to ono Portland 350 i Portland 450? Da uzmem ovaj 450. U stovarištu su mi rekli da je razlika samo u brzini vezivanja. Tj. da je ovaj 450 (koji je 10% skuplji) brže veže, pa je pogodan za betone koje se spravljaju pri hladnijem vremenu.

Sve neki praktični problemi. Inače što se tiče praktičnog iskustva, ovdje ga kod mene nema niko. Čak u Bijeljini nema nigdje ni da se kupi aditiv već moram da idem u Loznicu.

Puno pozdrava!

Šta znači "beton što veće marke"?

Kao sto si sam opisao, to nije dobar nacin doziranja, neces znati koliko si dodao aditiva. Sika - 0.5 % na kolicinu cementa, ako u mijesalicu ide 1 vreca (velike mijesalice namijenjene za izlivnje ploca), dodati 250 grama aditiva
(koji je tecan = odredjivanje koliko je to aditiva na sledeci nacin - kupis aditiv ranije, naspes u jednu bocicu od pola litra, uzmes tu bocicu i posudu kojom ces na gradilistu dodavati aditiv, odes u lokalnu prodavnicu voca i povrca - jer imaju digitalne vage - stavis posudu, tariras vagu, dodajes aditiv do 250 grama, flomasterom zabiljezis na posudi koliko je to, uzmes telefon prodavacice ako je zgodna :-)).
Koju marku betona - ako hoces kvalitetniji beton, koristi cement marke 42. Napomnuto je na sikinom sajtu da se koristi beton marke 300 sa portland cementom. Ako koristis ciment marke 32(najcesci cement, ovaj koji se najcesce koristi, bar kod kuca), i dodas u njega pijesak 3:1, dobices marku ispod 300! Ako koristis cement marke 42, dodas istu kolicinu pijeska, dobices marku betona 300. Razlika nije samo u brzini vezivanja, vec i u cvrstini beatona

Ovo objasnjenje sam dobio od rodjaka koji je gradjevinski inzinjer, samo ga prenosim dalje.

A sta mislite da se ispod nulte ploce kao izolacija postave bale slame?
Najveci problem je obezbediti da ispod ploce bude suvo i da bale budu uz ploce i posle nekog vremena kada se zemlja slegne?
Keficijent toplotne provodljivosti 45cm slame je 0.13W/m2K sto je ekstra.
Mislio sam ispod nulte ploce izliti beton 2cm i premazati bitumenom pa na to staviti tvrdo zbijene bale slame i preko toga izliti plocu.

Potpis

_{[Ovu poruku je menjao VladaSu dana 14.06.2003. u 11:22 GMT+1]}

Nisam siguran, ali verovatno bi bio jedinstveni slučaj. Šta kad slama istruli ?

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Slama moze da izdrzi vise od 1000 godina ako je suva. Nalazili su u starim grobnicama.
Postoje kuce koje imaju trscani krov star 150 godina i jos je dobar.
Stare kuce po Vojvodini imaju tavanicu mesanu od slame i blata.
Ljudi grade kompletne kuce od slame gde su zidovi od bale.
Bitno je samo da nema vlage.

Potpis

_{[Ovu poruku je menjao VladaSu dana 14.06.2003. u 11:22 GMT+1]}

Znam ja to. Slamnati krovovi postoje od najstarije ljudske zajednice, sve do današnjih dana. Kad na bilo koji način propadne slama na krovu - zameni se relativno lako. Ali, kako biti 100% siguran da će slama ispod nulte ploče ostati suva. Kako ćeš da zameniš slamu, ako, eto, iz bilo kog razloga nekako prodre vlaga. Dal' od zemlje, dal' od vodovoda / kanalizacije (pukne neka cev), dal od neke jače kiše / poplave ... Kad ti propadne slame ispod nulte ploče - slegne se nulta ploča, i možeš da se iseliš.

Nego, gledao sam na TV (ima tome dosta godina) gde se ispod nulte ploče rasproste neki materijal, na izgled sličan kao tucanik za prugu (dakle, sličnih dimenzije), ali nije kamen, već 'bemliga štalije. Dal neki kvarcni kamen, ili neka šljaka iz livnica ... Nešto tako. I preko toga beton, i osigurava veliki procenat zadržane energije. (probaću da izguglam, znam da su Nemci bili u pitanju)

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Ali mislim, da se veoma slični efekti (ako ne i isti) mogu postići mnogo jednostavnijim i jeftinijim savremenim metodama: termoizolacija stirodurom / stirporom iznad nulte ploče, a ispod košuljice.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Slama u trska nisu ni slične!

Slama (zobena) se mešala kao armatura da žuta zemlja ne popuca.
Lošćena trska nije higroskopna pa se osim krovova koristila kao armatura pri nabijanju zidova

Potpis

Pozdrav
---ivanhoe---

Svakako da izloacija poda vredi, jer se mnogo vise toplote gubi u kontaktu tela sa zemljom, nego sa vazduhom.

Kad smo kod abijanja podloge, nabolje je da se nabije, npr. u jesenje vreme, i onda da se ostavi tako preko zime i proleca, jer ce se vremenom usled atmosferskih uticaja, nabiti poprilicno.